Poštovane koleginice i kolege, na samom početku hteo bih da se osvrnem na činjenicu kako je rečeno da je Srbija zemlja koja najverovatnije u Evropi ima najmanji iznos koji je određen za kulturu u našem budžetu.
Ne bih mogao to da demantujem i najverovatnije da je tako, ali oni koji to kažu zaboravljaju da ni jedna zemlja u Evropi, a ne verujem ni u svetu nije imala pod znacima navoda tu sreću da ima takve Vlade koje su Srbiju dovele skoro na ivicu ambisa, odnosno pred bankrot. Tako da i nije u mogućnosti da Srbija izdvaja veća sredstva za kulturu i obrazovanje i zdravstvo i sve ostale delatnosti, ali ako ćemo biti iskreni, šta je kultura?
Kultura je slika svake zemlje i svakog pojedinca odnosno, kako reče ministar i kolega to je ogledalo u kome svako od nas može da se pogleda i da vidi svoje mane i svoje dobre strane. Tako bi neki mogli u tom ogledalu odnosno u tom kulturnom miljeu da se prepoznaju kao rušitelji, ako palioci ovog zdanja ovde, kao ljudi koji su uništavali naša dobra odnosno našu kulturu.
Kultura je nešto što nosimo svi od kuće, što nosimo od najranije mladosti, odnosno detinjstva. To je nešto što smo poneli iz kuće, odnosno to je jedan lep običaj da se komšijama ili putniku namerniku obratimo i da mu nazovemo pomoz Bog ili dobar dan. To je jedan običaj koji sam i ja ovde sreo u Skupštini i primetio, za razliku od mnogih drugih mesta, da ovde svako kad prođe pored vas kaže dobar dan ili vas pozdravi na neki drugi način. To je, nažalost, u Srbiji i među našim ljudima odavno običaj koji je zamro.
Kultura je poštovanje našeg pisma i jezika i mi kroz kulturu moramo da branimo to pismo i jezik. Danas je Matija Bećković poslao jedno otvoreno pismo u kome se obratio svim građanima Srbije. Pretpostavljam na jedan način koji je u neku ruku šaljiv, a nažalost i žalostan, predložio da se koriste samo dve reči. Ja ovde ne mogu da ih navedem. Jednu bih mogao da navedem, ali drugu ne i to ne bi bilo potpuno. Pretpostavljam da ćete to vi svi videti i u sredstvima informisanja i na raznoraznim ovim mrežama.
Mi smo uništavajući našu kulturu polako počeli da uništavamo i jezik i naše pismo. Kultura je i poštovanje naših predaka koji su nas svojim delima zadužili. To je i poruka i primer naraštajima da se ugledaju na svoje pretke i da, ako Bog da, budu bolji od njih.
Nekada, sećam se, kada sam ja bio učenik u osnovnoj školi, a danas mislim da je to bilo vreme kada su nas prerano učili šta je kultura i možda na pogrešan način, za nas je to bilo u neku ruku neshvatljivo. Po nama, tada je kultura bila da odemo u operu, da slušamo filharmoniju, da slušamo Baha, Betovena, Mocarta, Bramsa, ne znam koga dalje, da slušamo džez. Možda je to za naš uzrast bilo nepojmljivo. Trebale su da prođu godine da shvatimo da je to jedan deo kulture i da je to jedan veoma lep deo kulture.
Ali, kultura je isto i ona obična, narodna muzika. To je svirka frule koju čoban svira dok čuva svoje stado. To je sve ono što je izašlo iz naroda, u svakom delu našeg kraja i na svim nivoima. To su dela naših pisaca, naših pesnika. To su dela Vuka Karadžića, Đure Jakšića. To su i večeri mojih Crnotravaca koji su poznati kao neimari koji su izgradili ovu zemlju, koji su širom Evrope gradili raznorazne zgrade i tako svoje ime utkali u kulturu Srbije i proslavili širom Evrope i sveta.
To su i Gročanske svečanosti koje se svakog leta odigravaju u Grockoj, gde ponosni domaćini, koji su uglavnom proizvođači voća, prikazuju sve ono što su proizveli i što mogu da pruže svojim gostima. To je i vašar za vreme Svetog Ilije u Mirijevu, gde ja i kolega živimo. To su i predivne svetkovine u Staparu, gde imamo smotru konja i fijakera, kada na stotine konja i fijakera defiluju i sa ponosom ljudi mogu da uživaju u tom obliku kulture. To je i briga o našem poreklu. To je i briga o prošlosti i volja da se to nikada ne zaboravi.
Kako imam saznanje, grupa entuzijasta je pripremila jedan projekat koji je pretpostavljam sada već u konkursnoj proceduri, gde će u 40 emisija da prikaže sve o istorijskom razvoju Srbije, odnosno da prikaže sve Nemanjiće. Ja mislim da će oni koji su nadležni da finansiraju taj projekat imati dovoljno razumevanja da pomognu taj projekat, da bi mi mogli bolje da upoznamo našu prošlost, da upoznamo naše pretke i da upoznamo kako i na koji način su se oni borili da bi mi danas uživali ovo što uživamo. Mnogo toga što do sada nismo znali o našoj prošlosti možemo da upoznamo kroz takve serijale, odnosno emisije.
Nedavno u „Svedoku“ u Žarkovoj loži, naš estradni umetnik Oliver Mandić, kroz stihove Duška Trifunovića, rekao je nešto što me je podsetilo kako mi gledamo na kulturu i kako se ponašamo prema kulturi. Ti stihovi Duška Trifunovića glase: „Hvala što si došla, ostani još malo, samo da se setim zašto sam te zvao.“ Pretpostavljam da ste shvatili kakav je naš odnos prema kulturi. Svi hvalimo kulturu i poslanike kulture i potrebu za njom. Srećni smo što je imamo, ili, kako kaže pesnik, što je došla, samo ne možemo da se setimo zašto smo je zvali, tj. zašto nam je ona potrebna.
Da li je to briga samo ministra, jednog ministra, jedne vlade i vladajuće većine? Ne, to je briga svih nas i mi svi moramo da budemo dovoljno mudri da shvatimo da je kultura ono što prikazuje celo biće Srbije, sve stanovnike Srbije, sve prošle i buduće naraštaje. Da bi kulturu oživeli i doveli na nivo koji ona zaslužuje, moramo svi zajedno da se potrudimo i svi zajedno da učinimo napor da kultura bude na mestu koje zaslužuje.
Da li je lako ljudima koji su u kulturi? Pa nije, ali malo je ljudi u Srbiji kojima je lako. Vremena su teška. Došli smo u jednu situaciju gde nije bilo dovoljno novca ni za jednu oblast. Verujem da će kroz ovaj zakon i da će u vremenima koja dolaze i kultura zauzeti mesto koje zaslužuje. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Sada određujem jednu pauzu od pet minuta. Sa radom nastavljamo u 19 sati i 30 minuta.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljao sa radom.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan zakon koji je, čini mi se, preoštro osuđen od strane pojedinih kolega, pre svega iz opozicije, zato što on nastavlja onu praksu i onaj koncept koji je započet Zakonom o kulturi iz 2009. godine, što ispravlja one greške koje su u tom zakonu uočene u prethodnom periodu i što ne postoji ni jedan ozbiljan razlog da se tako oštro sudi ovom zakonu jer donosi, rekao bih, dosta novih dobrih instituta i umnogome pojašnjava neke stvari koje nisu na dobar način bile regulisane u prethodnom zakonu.
Znači, ovo su izmene i dopune samo jednog zakona koji je ipak uredio veliki broj i dosta pitanja u samoj kulturi, u oblasti kulture. Mislim da moramo da imamo jako puno razumevanja kada je u pitanju delikatan položaj u kojem se danas nalazi kultura. Delikatan položaj, u smislu da smo mi ipak društvo koje je poprilično ekonomski devastirano, društvo koje ne može da izdvoji velika sredstva u mnogim oblastima pa i u oblasti kulture, koja je pre svega u procesu ozbiljnih reformi i sređivanja javnih finansija i da, s obzirom na te prioritete koje naše društvo ima, mi moramo da imamo jedan realan pristup kada je u pitanju i sama kultura i mogućnosti koje kultura može da ima u oblasti kulture i mere koje možemo da preduzimamo.
Znači, sve ono što je ovaj zakon u ovom trenutku učinio čini mi se da se pre svega svodi na ono što je realnost, znači da očuvamo ono što je već postignuto u oblasti kulture, a to nije zanemarljivo, da očuvamo institucije koje već imamo u oblasti kulture, koje uopšte nisu zanemarljive i da pre svega unapređujemo kvalitet i rad tih institucija, kao i sadržaj i kvalitet sadržaja koje građanima nude te institucije.
Zakon, sam po sebi, i ono što je dobro, uvodi prioritete i to proističe iz onog što sam rekao, da su našu mogućnosti skučene i to je jako dobro i to je u svakom slučaju za pohvalu, jasnije definiše ne samo izbor, nego i odgovornost i rukovodećih kadrova, direktora upravnih odbora, nadzornih odbora, što je jako pozitivno i donosi jedan kvalitet kada su u pitanju rukovodeći kadrovi. Zatim, ono što je bio propust i što je na neki način pokazivalo izvesno nerazumevanje neke šire zajednice, to je međunarodna saradnja. Ovim zakonom se i to reguliše i to je od izuzetnog značaja ne samo za institucije kulture, rekao bih, za celu državu Srbiju, on tačno reguliše obaveze koje ima Republike, koje ima autonomna pokrajina, koje ima lokalna samouprava, kada je u pitanju finansiranje kulture i definiše niz instituta kao što su reprezentativni sindikati, samostalni umetnici, verujem na jedan jako, jako dobar način.
Dakle, zakon je u suštini jako problematičan. Mi moramo da budemo svesni da smo mi jedna mala zemlja, jedna kultura koja je izložena globalnim pritiscima, jednoj tržišnoj ekonomiji koja se uvodi danas u Srbiji i da u tim odnosima gde se bitno menja položaj svih institucija i svih budžetskih korisnika ne možete u kratkom roku da institucije kulture uvedete u situaciju da u većoj meri budu samofinansirane, odnosno da država mora da vodi računa o institucijama kulture i da u nekom doglednom periodu omogućimo da kroz veća finansijska izdvajanja i sam razvoj kulture i jedne kulturne politike koja odražava sve ove promene koje su trenutno odvijaju u društvu i unapređujemo oblast kulture i definišemo na jedan bolji način društvenu ulogu koju kultura treba da ima u našem društvu. Mislim da je to nešto što nas čeka u nekom narednom periodu, da je tu ministarstvo, naravno i Vlada, jako važan i uticajan i kompletne društvene elite svakog građanina, da iz činjenice da je kultura opšte dobro prepoznamo i potrebu da faktički kultura treba da ima kritički odnos, rekao bih, prema svim onim društvenim fenomenima i novim društvenim fenomenima koji se u ovakvim društvenim odnosima koji se svakodnevno menja javljaju u našoj zemlji.
Znači, značaj kulture je izuzetan. Kultura nikako ne može da bude trošak. Kultura mora da se sagledava kao investicija. Treba definisati i spoznati ono što je najbitnije – da danas nema nijednog bogatog društva koje nema razvijenu kulturu. Društva na koja se ugledamo imaju izuzetno razvijenu kulturu.
Prema tome, naša je obaveza da u nekom narednom periodu, kroz jedan evolutivni proces, unapređujemo našu kulturu, da omogućimo da budemo makar na približnom ili na sličnom nivou kao što su to i razvijene zemlje, jer od investicija u kulturu značiće i sam napredak naše ekonomije u nekom narednom periodu.
Prema tome, biće prilike da o amandmanima kojih ima dosta prodiskutujemo, ali sam sasvim siguran da ćemo i posle te diskusije u pojedinostima imati još bolji zakon i da će ovaj zakon u potpunosti da zadovolji potrebu trenutno aktuelnog trenutka, kada je oblast kulture u pitanju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, svi dobro znamo da je kultura identitet jednog naroda i bez kulture mi i ne postojimo. Ne budemo li čuvali kulturnu baštinu, ne budemo li čuvali postignuća i dostignuća, zaostajaćemo kao društvo, kržljaćemo. Ne samo da ćemo utonuti u šund i kič – udavićemo se u njemu. Ja znam da vi to, uprkos svemu, vrlo dobro shvatate, iako mi se nekako čini da, kada ste seli u fotelju u ovom sazivu Vlade Republike Srbije, nekako kao da ste postali imuni na kič i šund.
Ne smemo dozvoliti da zabava bude ispred svakog kreativnog dela i ne smemo dozvoliti da sistem vrednosti, gospodine Tasovac, u Srbiji određuje estradni sadržaj. Sada je to tako i vi kao ministar ste, čini mi se, vrlo toga svesni. Kao ministar kulture i informisanja imate prilike da svakoga dana gledate naslovne strane svih medija u Srbiji. Šta je danas na naslovnim stranama, sem laži, prezira i mržnje, šunda i kiča? Da li ste imali prilike da pogledate ili pročitate prilog ili tekst o nekoj pozorišnoj predstavi na naslovnoj strani? Ili, na primer, o Vladi Veličkoviću, na nekoj naslovnoj strani?
Ako želimo da iole budemo ozbiljno i pristojno društvo, onda moramo da subvencionišemo institucije kulture od nacionalnog značaja, i kada su u pitanju muzeji, pozorišta, biblioteke, književne nagrade i razne kulturne projekte od nacionalnog značaja. Danas građani Srbije osećaju bedu i poniženje u svakom smislu. Između ostalog, i zbog nedostatka kulture.
Greška je bila ukidanje nacionalnih penzija, iz prostog razloga što kao da pokušavamo da poništimo nešto što su umetnici decenijama stvarali. Nisam siguran kako i na koji način i da li ste dobro to iskomunicirali, između ostalog, i sa njima, kao nosiocima tih priznanja? Da li ste im objasnili zbog čega se ovo radi, a da to nije ovo što piše u obrazloženju vašeg predloga zakona?
I na kraju, ono što je još važnije, da li ste im kao ministar kulture Srbije rekli – hvala, za doprinos koji su više decenija dali našem narodu? Naravno da treba strogo odrediti kriterijume o tome, apsolutno nema nikakvog zbora. I naravno da se treba držati dogovorenog i zakonom regulisanog. Ali, takođe, u jednoj još stvari se sa vama ne slažem – mislim da je merljiv svaki rad u kulturi. I u to sam potpuno siguran i uveren i ubeđen, iz prostog razloga što se on produkuje u vidu knjiga, filmova, u vidu raznih likovnih dela, teoretskih tekstova, pozorišnih predstava i na svaki drugi način.
Iz tog razloga smatram da je veoma važno, jer na taj način komuniciramo sa svetom. Na taj način možda menjamo sebe i činimo sebe boljim nego što jesmo.
Darovite ljude uvek pomaže ozbiljno i odgovorno društvo. Čini mi se da je Srbija u poslednjih nekoliko godina učinila dosta toga da talentovane i darovite pošalje zauvek van granica ove zemlje. Ja smatram da to ne treba da bude slučaj. I kao što su mnoge zemlje u okruženju uredile svoju kulturnu baštinu i prikazala je i svom ali i svemu, smatram da i mi još dosta toga treba da uradimo i vi kao ministar imate ogroman zadatak da se izborite da se konačno dovede u red svaka muzejska institucija u zemlji, ne samo Narodno pozorište, ne samo muzeji, Muzej savremene umetnosti, ne samo Muzej grada, već i lokalni muzeji. Mi danas nemamo mogućnost da predstavimo svetu našu kulturnu baštinu, što je porazno u 21. veku.
Ono što vas molim, kao i moja koleginica, gospođa Vesna Marjanović – ili povucite ovaj zakon koji smatramo veoma lošim, ili ga drastično amandmanima izmenite, da možda možemo da zažmurimo na jedno oko pa da glasamo za njega. U suprotnom, ne verujem da će ovakav zakon doneti bilo šta dobro našem društvu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Ivan Tasovac. Izvolite.

Zahvaljujem se na krajnje konstruktivnoj debati, međutim, moram ipak da se osvrnem na ovo kada te rekli da je u kulturi moguće vrednovanje. Znate, to je predmet rasprava koje traje već vekovima, na koji način je moguće vrednovanje. Dozvolite mi da tu citiram Dragutina Gostuškog, odnosno da parafraziram iz knjige Umetnost u nedostatku dokaza, oko toga  da zapravo ne postoji objektivna kritika, jer ona i ne treba da bude objektivna ona je krajnje subjektivni stav jednog pojedinca. Tako da je nemoguće ustanoviti te neke opšte kriterijume, to su pojedinačna mišljenja i pojedinačni kriterijumi. To je deo u kome se nas dvojica ne slažemo.
Međutim, ono što mi se čini kao najpozitivnija poruka današnje debate u Skupštini, to je da apsolutno sve prepoznaju važnost kulture i važnost ulaganja u kulturu, na isti način kao što to prepoznaje i Vlada Srbije. Tako da jednostavno čini mi se da tu postoji apsolutni konsenzus po tom pitanju i oko važnosti i oko važnosti izdvajanja u kulturu, ali ne samo iz državnih fondova, već i iz privatnih fondova, iz fondacija, mogućnost apliciranja u međunarodnim fondovima. Čini mi se da nam predstoje znatno bolji dani u finansijskom smislu.
Ima tu još jedna stvar, to je takođe pokazala praksa, a to je da budžeti, to se vidi kroz filmove i kroz mnoga druga dela i kroz pozorišne predstave nisu uvek presudni za kvalitet samog dela. Kratko bih se osvrnuo, ja se sa vama slažem da ne treba da se fokusiramo samo na ove najznačajnije kapitalne projekte i čisto za vašu informaciju bih jednostavno sa vama podelio informaciju da je za mandata ove vlade, znači, završeni su radovi na muzeju Vuka i Dositeja. Muzej nauke i tehnike, izvršena je restauracija fasade, adaptacija i formiranje nove galerije za povremene tematske izložbe i višenamenske sale, adaptacija i opremanje službenih prostorija. Galerija Matice Srpske u Novom Sadu, završeni su radovi rekonstrukcije suturenskih prostorija, uvođenje sistema protivpožarne zaštite, završeni su depoi.
Iz budžeta su izdvojena sredstva za završetak fasade čime će biti u potpunosti završena rekonstrukcija. U Muzeju istorije Jugoslavije završeni su radovi na rekonstrukciji termotehničkih instalacija i adaptacija objekta Stari muzej, čime su obezbeđeni svi uslovi da je upravo u toku izložba Ruske avangarde, koja za prvih mesec dana je imala negde oko 10 hiljada posetilaca. Narodni muzej u Zrenjaninu završetak radova na adaptaciji i opremanju sale za povremene izložbe.
Neću sada dalje da čitam, jednostavno zato što je ova lista zaista velika. Tako da, nemoguće je napraviti toliko vidljiv uspeh preko noći koliko bih ja želeo i koliko bi Vlada Srbije želela. Ali, jednostavno radeći na ovaj način, planski i u etapama, korak po korak, jednostavno stvaramo sve preduslove da možemo na najbolji način da prezentujemo ono što je i naše kulturno nasleđe i ono što je naša savremena umetnost, i to ne samo u zemlji nego i u svetu i pri tome koristeći u potpunosti nove načine prezentacije, nove tehnologije.
Ja ne znam da li ste posetili izložbu Mihajlo Pupin u Muzeju istorije, takođe novu postavku u Muzeju u Šapcu, gde se koriste i nove tehnologije.
Meni je žao što mnogi od tih dobrih stvari, tu se slažem sa vama, nisu u dobroj meri prepoznate kroz naše medije, to je jednostavno stvar na kojoj treba svi zajedno da radimo, tako da i dobre vesti, kojih zaista ima, postanu vidljive u daleko većoj meri.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

  Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani gospodine Zorane Babiću, poštovani narodni poslanici, obraćam se gospodine Babiću večeras i vama, jer ste vi jedan jedini od 12 predsednika poslaničkih grupa večeras u ovom visokom zdanju. To govori gospodine Babiću o vama, o vašem odnosu prema radu, o odnosu vas i SNS prema građanima Srbije.
Gospodine ministre, i gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, i ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića kojeg je on predstavio narodnim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije 27. aprila Gospodnje 2014. godine.
Gospodo narodni poslanici i, da ne zaboravimo, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji najprecizniji, najkonkretniji, najveći, 52 gusto kucane strane i najbolji od svih 72, prethodna ekspozea predsednika Vlada Srbije od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije, Prote Mateje Nenadovića 1805. godine do danas.
Poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici, upravo ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, i njegova realizacija predstavljaju osnovni preduslov zaustavljanja sunovrata Republike Srbije u koju nas je dovela stranka bivšeg režima.
Dame i gospodo narodni poslanici, niti jedan mandatar zadnjih 20 godina u Narodnoj skupštini Republike Srbije nije govorio o planovima svog kabineta u kulturi osim Aleksandra Vučića.
Aleksandar Vučić je u svom ekspozeu posvetio kulturi čak tri stranice teksta. Na stranici 39 spomenutog ekspozea predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, pored ostalog, govoreći o kulturi je rekao, citiram: „Pre nego što ostvarimo strateške kulturne ciljeve želim da vam kažem da ćemo ostvariti naizgled jedan mali cilj, ali simbolički važan za našu kulturu. Obećavam da ćemo obnoviti Narodni muzej na Trgu Republike, koji na sramotu svih nas stoji zatvoren skoro deceniju“, završen citat.
Poštovani građani Republike Srbije, poštovani građani Beograda, više nema skele na zgradi Narodnog muzeja. Radovi su izvana, kako vidite završeni. Sada se rade iznutra, i muzej će biti otvoren, radovi teku svojim tokom.
Otvoriće se i Narodni muzej na zadovoljstvo tih divnih radnika zaposlenih u njemu, ali i građana Beograda i Republike Srbije. Tako to radi Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem po sistemu gospodo „ dogovoreno – ostvareno“. Tako će biti i sutra posle ovih izbora.
Bivši režim zatvorio je i Narodnu biblioteku Srbije, a danas kritikuju vas, gospodine ministre, bez argumenata. Kako ćete, gospodo, iz bivšeg režima, objasniti činjenicu da ste renovirali zgradu Narodne biblioteke Srbije pune četiri godine, a sve se moglo završiti po svim procenama za osam meseci.
Još tragičnije je što su građani Republike Srbije kao korisnici Narodne biblioteke Srbije bili uskraćeni za to vreme da koriste knjige i ostalu bibliotečnu građu.
Jedino što je radilo za to vreme za četiri godine je Kancelarija za otvoreno društvo, koju je otvorio bivši direktor Narodne biblioteke Srbije bivšeg režima.
Za vreme vaše vlasti, gospodo iz bivšeg režima, iz Narodne biblioteke Srbije, a govorite večeras da je kultura deo identiteta našeg, uklonjene su zavese na kojima su dominirala četiri ćirilična slova, rađena prema slovima iz Miroslavljevog Jevanđelja, a uradila ih je naša poznata umetnica Desa Tošić Đurović.
Za vreme vaše vlasti bivšeg režima iz hola Narodne biblioteke Srbije, uklonjena je vitrina sa ostacima knjiga iz Narodne biblioteke Srbije sa Kosančićevog venca, koje su 6. aprila 1941. godine zapalili bombama nemački avioni, a kritikujete današnjeg ministra.
Za vreme vaše vlasti, gospodo iz bivšeg režima, iz hola Narodne biblioteke Srbije, sa najuočljivijeg prostora i najupadljivijeg mesta u Narodnoj biblioteci Srbije, premeštena je na zabito mesto skulptura „Drvo života“, rad svetski poznatog vajara naivca, Bogdana Živkovića, na kojoj su u drvetu urađena srpska lica sa šajkačama, prepoznatljivi simboli srpske istorije i mitologije.
Za vreme stranke bivšeg režima, oko 15 hiljada knjiga iz Narodne biblioteke Srbije bacili su na smeće zbog tobože pogrešnog otpisa. Neke od tih izdanja pripadale su Dvorskoj biblioteci, dakle kulturno nasleđe Srbije iz vremena Obrenovića i Karađorđevića.
To je za mene jedan mali „knjigocid“ učinjen.
Ovaj Predlog zakona, gospodine ministre, unaprediće celokupni sistem kulture u Republici Srbiji.
Prvi put se jasno definišu načela kulturnog razvoja i utvrđuju prioriteti u vođenju kulturne politike. To gospoda iz opozicije danas nisu rekla, ne znam iz kojih razloga, neće to da kažu.
Kako je bivši režim vodio kulturnu politiku, najbolje pokazuje Bojan Pajtić, koji je za dvorac Heterlend, inače pod zaštitom kulture izdvojio 156 miliona dinara, pare potrošene, ali novca nigde nema.
Poštovani građani Vojvodine, posle ovih izbora na proleće i pobedom SNS u Vojvodini, otvoriće se i dvorac Heterlend, ali Pajtić mora ići u političku prošlost.
Sve ono što nije u kulturi urađeno za 10 godina za vreme vlasti stranke bivšeg režima, danas prebacujete gospodinu ministru i ovom Ministarstvu, a napraviće se za vreme ovog ministarstva i ove Vlade, napraviće se zgrada Muzeja za savremenu umetnost, iako je bivša vlast nije mogla napraviti za šest, odnosno sedam godina, a za to vreme bila su zatvorena vrata posetiocima.
Isto tako i ovaj Predlog zakona preciznije definiše opšti interes u kulturi, kako terminološki, tako i suštinski. Odlična stvar je, gospodine ministre, što se ovim Predlogom zakona ukidaju priznanja za vrhunski domet u nacionalnoj kulturi, tzv. nacionalne penzije. To 95% građana Republike Srbije danas pozdravlja, ne zato, gospodine ministre, što ne treba da postoje te nagrade, nego zbog onoga što se sve dešavalo povodom dodeljivanja tih nagrada.
Nacionalne penzije u praksi za vrhunski doprinos u kulturi nisu pokazale efekte koji su očekivani po važećem zakonu. Da znate, građani Srbije, ko je sve u Srbiji primio nacionalne penzije, a većina vas i zna, muka bi vas uhvatila, poštovani građani. Da su ostali na vlasti, još bi i robijaši sa najdužim stažom bili predlagani za nacionalne penzije. Zamislite, jedna Slađana Milošević dobila je penziju, a jedan Vladeta Jerotić nije, a jedan pokojni, sada, Dejan Medaković nije.
Ovim Predlogom zakona omogućiće se povećanje efikasnosti rada Nacionalnog saveta za kulturu. Biće ravnomerno zastupljene, kako ste i vi, gospodine ministre, u uvodom delu rekli, sve kulturne delatnosti u njegovom radu, što do sada nije bio slučaj.
Zakonom će se preciznije i jasnije definisati procedura javnih konkursa za izbor direktora ustanove kulture. Vi ste danas ovde dobili, da tako kažemo, kritiku na ove članove zakona, upravo zbog toga što su pojedine, odnosno stranke bivšeg režima, mogle predlagati osnivaču samo jednog da daje saglasnost na to što je garantovalo stranačku pripadnost, isključivo stranačku pripadnost. Sada je obrnuto. Sada svi kandidati sa obrazloženjem, sa stručnom spremom, sa intervjuima idu osnivaču na uviđaj i onda da se odlučuje.
Dozvolite na kraju da kažem nešto na primedbe, na vašu kritiku, neumesne, koje su danas bile, ne samo neumesne, nego su bile paušalne, neutemeljene i neistinite. Niste vi, gospodine ministre Tasovac, nego bivši ministar kulture, bivšeg režima u 2011. godini, nezakonito potrošili 15 miliona dinara samo za putovanja i poklone, izveštaj DRI. Kada sam već kod izveštaja DRI, drago mi je, gospodine ministre, posebno, a i svim članovima SNS, što je izveštaj za vreme vašeg ministrovanja za 2014. godinu, izveštaj DRI bio bez primedbi.
Niste vi, gospodine Tasovac, nego bivši ministar bivšeg režima, otkupili 2.616 knjiga od izdavačke kuće „Stubovi kulture“, čiji je vlasnik bio upravo taj bivši ministar bivšeg režima, izveštaj DRI. Niste vi, gospodine ministre Tasovac, nego bivši ministar kulture bivšeg režima, a bio kasnije, nažalost, i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, platio za slike, za poklone UN nezakonito, ništa manje, ništa više nego 15 miliona dinara, a morao je imati odobrenje, izveštaj DRI. Niste vi, gospodine ministre Tasovac, palili ovo veliko kulturno zdanje, nego upravo oni koji su vas danas kritikovali. I, na koncu, za vreme ministra bivšeg režima, jedan direktor kulturno-naučne ustanove otuđio je određeni broj finansijskih sredstava, upravo ovih dana mu je presuđeno dve i po godine zatvora i 50 miliona dinara da vrati.
Ja se nadam da ovo neće biti jedini slučaj, da će svi oni koji su rukom u džep građana Srbije potegli, da će se procesuirati i na koncu, završiti kako treba.
Na koncu, sve u svemu, ovo je jedan veoma dobar zakon, veoma transparentno vršena je javna rasprava, iako kritike danas izrečene ne stoje. Bilo je čak i javnog slušanja u ovom visokom zdanju. Interesovali su se i dali su svi mišljenje, oni kojih se to tiče. Zato pozivam sve narodne poslanike da daju svoj glas za ovaj zakon, a posebno gospodo pozivam vas iz opozicionih klupa, ima vas samo dvoje, nažalost, da glasate i vi za ovaj zakon, jer ćete tako bar malo, pa makar i na taj način pokazati privrženost modernizaciji Srbije, pa i modernizaciji kulturne politike za koju se zdušno tako zalaže predsednik Vlade Aleksandar Vučić i čitava Vlada Republike Srbije, najveći broj poslanika u ovom visokom domu i najveći broj građana, rekao bih, plebiscitarno Republike Srbije. Hvala vam.