Replika na spominjanje vaše stranke?
(Zoran Živković, s mesta: I na to.)
Imate dva minuta pravo na repliku.

Hvala.
Jako me raduje što ministar prati sajtove političkih stranaka, ali mi je žao što ih ne prati pažljivo, odnosno ne čita pažljivo. Imate, naravno, u manifestu, u osnovnom dokumentu se pominje nekoliko rečenica, jedan pasus o kulturi, sa tim šta tu treba raditi, a takođe se pominje i u nekim drugim dokumentima. Ne postoji program za kulturu, to je tačno.
Lapsus Galerija savremene likovne umetnosti, a ne muzej, posledica je toga što sam ja Nišlija, a u Nišu postoji galerija, pa se to naviklo.
Ne razumem šta ne razumete vezano za sport. Ne postoji nikakvo opravdanje za to da se ukidaju nacionalne penzije. Naravno da niko ne treba počne da se bavi umetnošću ili kulturom ili sportom zbog penzije, ali to nije argument za njihovo ukidanje. Vaš argument koji sam ja video u nekom mediju je da je lako meriti to u sportu, a da je to teško meriti u kulturi i umetnosti. Pa, dajte da ukinemo onda i neke druge stvari. Teško je meriti mnoge stvari, ali to ne znači da treba da pobegnemo od te težine odlučivanja, nego treba da kažemo – mi nismo sposobni za to. Ko to ne zna da radi, on treba da kaže – ja to neću da radim, ne znam da radim, i da podnese ostavku, a ne da ukine nešto. Tako možemo da ukidamo i institucije, pa da kažemo – hajde da ukinemo taj Narodni muzej pošto niko ne može da ga obnovi, renovira u zadnjih već 12 godina ili 13, pa da ga ukinemo, a da napravimo muzej rijaliti šoua, ili da napravimo muzej „Beograda na vodi“, ili muzej maketa, ili muzej nekog takvog sadržaja.

Vreme, kolega Živkoviću.

Hvala, gospodine.

Reč ima ministar Ivan Tasovac. Izvolite.

Onog trenutka kada postanete ministar kulture možete da pravite muzej rijalitija, a to ni na koji način mi ne prepoznajemo jedan od prioriteta, za razliku od Narodnog muzeja. Ono što će vas sigurno radovati, to je da je tokom ovog vremena 80% onoga što će činiti novu stalnu postavku u potpunosti restauriranu i spremno za prikazivanje publici onog trenutka kada muzej otvori vrata.
Ali, rekli ste jednu stvar koje svi treba da budemo svesni, muzej je zatvoren 12 godina. Ja bih bio jako srećan da nije zatvoren pre 12 godina ili da je rekonstrukcija završena u prethodnih 12 godina. Tako da, jednostavno mislim da nije korektno to spominjanje 12 godina zatvorenosti muzeja, to je zajednička odgovornost apsolutno svih nas i ja sam to već rekao. Ja preuzimam svoju odgovornost, ali ono što je potpuno jasno, to je da su za mandata ove Vlade pokrenuti radovi i da je urađeno naprosto više nego u svim prethodnim godinama. To je jedna stvar.
Dalje, ja ne mogu da shvatim šta je vaš predlog, da se ukidaju ove nagrade u sportu ili …? Naprosto, čini mi se da su to stvari koje nisu za poređenje.
Vratiću se na priču koja je bila na samom početku mog mandata, kada sam rekao da je jedan od glavnih prioriteta da razdvojimo u finansiranju Ministarstva kulture i informisanja ono što je kultura od estrade. Mi smo to u potpunosti uspeli i dosledno sproveli. Nećete naći ni jednu estradnu manifestaciju da je Ministarstvo kulture finansiralo. Međutim, sada se nalazimo na sledećem koraku, kada treba prepoznati sve različitosti unutar sistema kulture i zapravo prepoznati razliku između onoga šta je umetnost, koju najlakše prepoznajete, od onoga šta je sistem zaštite, jer je jako teško ustanoviti jedinstvene kriterijume, a ja to ponavljam stalno.
Znači, za nekoga ko radi u arhivima, imamo negde oko 680 arhivskih stručnjaka kroz čije ruke zapravo prolazi kompletna dokumentacija, kompletna istorija naše zemlje. Ili rad u bibliotekama. Kako na isti način vrednovati rad jednog baletskog igrača i jednog muzejskog stručnjaka, jednog kustosa?
Da je bilo moguće, verovatno bi od 2010. godine, od kada se dodeljuje to priznanje, to izazivalo ne debate u javnosti, nego ja vam opet ponavljam – izazivalo jednu zlu krv i pri tome izazivalo jako negativne reakcije kod publike, kod šire javnosti koja je to komentarisala na jedan krajnje negativan način.
Mi kao društvo moramo da sazrimo, moramo jako puno da radimo i na demokratizaciji i na transparentnosti. Vlada Srbije se maksimalno trudi da te procese unapredi i ja se iskreno nadam da ćemo pronaći taj model gde ćemo imati nacionalna priznanja kakva zaslužuju naši umetnici.
Ali, ne zaboravite još jednu stvar. Vi govorite o kategoriji za koju ja ne znam nijednu zemlju u regionu da je ima, izuzev Crne Gore. Vi govorite o institutu koji je zapravo bio izuzetno jak u vreme Sovjetskog Saveza i Istočne Nemačke. Evropske zemlje nemaju takvu vrstu državnih priznanja. Vi imate različite vrste nagrada koje se dodeljuju. Ali, samo vas molim da se ne bavimo tom vrstom demagogije da ovde neko nekom nešto oduzima. Mi se trudimo da napravimo jedan funkcionalni sistem kulture, da prezentujemo našu kulturu na najbolji mogući način, a to je nemoguće bez jasnih i sprovodivih zakona.
Drugo, ako vi svake godine unapred ograničite taj broj nacionalnih priznanja, to znači da ste već samim tim suzili i kriterijume, jer kako vi možete znati da li je u jednoj generaciji bio tačno određen broj umetnika koji su zadužili kulturu ili ne?

Na osnovu čega tražite reč, kolega Živkoviću?
(Zoran Živković, s mesta: Replika. Da dam objašnjenje.)
Ne možete vi da dajete ministru objašnjenje. Ovde ministar daje objašnjenje. Žao mi je. I prošli put ste bili na ivici da li da bude za repliku, sada bi bilo previše.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, postoje dva poslovnika. Jedan za mene, drugi za opoziciju. Dovoljno je samo reći – vaša stranka, pa da neko dobije pravo na repliku.
Ja poštujem tu toleranciju i u ime te tolerancije ne želim da govorim. Hvala.

Reč ima narodni poslanik mr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, koleginice i kolege, poštovani građani, cenjene Nišlije, danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Čuli ste puno različitih diskusija i različitih stavova, ali ono što je suština ovih izmena možemo grupisati u delu koji se tiče izbora direktora ustanova u kulturi, zatim nešto što se tiče nacionalnih saveta, nacionalna priznanja i finansiranje projekata u kulturi. To je nešto što je sada vrlo moderno. Više ne postoji klasično budžetsko finansiranje, nego imamo finansiranje projekata u kulturi, da bi najkvalitetniji projekti mogli da dobiju najviše sredstava i da urade afirmaciju u svojoj oblasti na najbolji način.
Ono što su drugi poslanici skupštinske većine govorili na početku, kako će glasati kad dođe Dan za glasanje, sudeći po razmišljanju ministra i odgovora na sve sugestije i primedbe koje je imao, sudeći na osnovu onoga što je danas bilo na Odboru za kulturu, evo, ministre, ja ispred stranke Zajedno za Srbiju neću glasati za vaš zakon, jer mislim da je zakon ne loš nego jako loš, pa ću vam u narednim minutima pokušati da objasnim, a i građanima koji, ja se nadam, gledaju ovo, zbog čega ne želim da glasam za ovo.
O nacionalnim savetima su dovoljno govorile moje koleginice Branka Karavidić i Vesna Marjanović, pa ja ne bih to ponavljao i oduzimao vreme kolegama poslanicima. Par reči o nadzornim odborima, ustanova i izboru direktora. Po ovom novom zakonu, više nadzorni odbori neće birati, tj. upravni odbori neće birati direktora ustanova, nego će oni vršiti samo intervju i kompletnu dokumentaciju prosleđivati osnivaču, bilo da je to lokalna samouprava ili ministarstvo, koje će odlučivati i postavljati direktore. Uopšte ne vidim razlog zbog čega se to radi? U lokalnoj samoupravi možda sede ljudi koji ne znaju dovoljno stanje u kulturi, koji ne znaju dovoljno kadrove. U nadzorne i upravne odbore obično se biraju ljudi koji su tesno vezani poslom, hobijem, bilo čime za kulturu i koji mnogo bolje znaju te ljude koji se kandiduju za mesto rukovodioca te ustanove, nego neki administrativac ili političar iz lokalne samouprave.
Pošto je skupštinska većina postavila te upravne i nadzorne odbore, stvarno ne vidim razlog zbog čega ne verujete svojim članovima i političkim predstavnicima u tim ustanovama da mogu da izaberu kvalitetne direktore? Jeste da ima primera, recimo, kao u Nišu, znate, Narodno pozorište i sva fama koja je bila, svi argumenti da osoba koja je bila predložena, ne bih želeo sada o tome da pričam, ne bude direktor, jer nije u skladu sa zakonom, normalno, skupštinska većina, politika je rešila i čovek je i dalje direktor. Znači, uopšte ne vidim razlog zbog čega ovo radite? Jer, vi ste tada ovaj uslov od pet godina radnog staža preimenovali da to može da bude i neka studentska aktivnost na fakultetu Dramskih umetnosti, ali to ljudi iz medija mnogo bolje znaju, oni su to mnogo detaljnije obrađivali. Ja navodim kao primer da nema potrebe da odlučuje lokalna samouprava kada je upravni i nadzorni odbor Narodnog pozorišta to sasvim lepo rešio.
Ono što je jako bitno i o čemu bih ja želeo da pričam i da razmenim par razmišljanja sa vama, to je projektno finansiranje koje je, što se tiče ovog ministarstva, katastrofalno, bar što se tiče grada Niša. Ja ću podsetiti moje sugrađane kako to izgleda. Naime, Džez festival ili „Nišvil“, koji se tradicionalno održava svake godine, ove godine je od Ministarstva, pošto je uredno podneo dokumentaciju, dobio milion dinara, dok je grad od svog budžeta koji se puni 65% od predviđenog budžeta izdvojio ostatak para, a to je nekih 17 miliona dinara, iako su tražili, a mislim da bi Ministarstvo i trebalo da podrži, jer ne mogu sva kulturna dešavanja da se dešavaju u Beogradu, valjda ima nešto i van Beograda, ispod Save i Dunava. Ministarstvo je odlučilo da to ne bude bez para, nego je dalo jedan milion dinara. Hajde sada neko da kaže – i taj „Nišvil“ nije nešto, mada je to međunarodni festival.
„Filmski susreti“ koji su isto konkurisali za projektno finansiranje su dobili nešto oko tri miliona dinara, što je daleko, daleko manje od stvarnih potreba. Opet ponavljam, grad Niš, ma koliko želeo da nastavi tradiciju, teško to može. A podsetiću vas da „Filmski susreti“ traju još, ja sam bio mnogo mali, nisam ni u školu išao kad su oni počeli, a ja sam odavno bio mali.
Doživeli smo da Ministarstvo ne prepozna da takav jedan festival treba da traje, jer ima dugu, dugu tradiciju, i uputilo organizacioni odbor na grad, a ja kažem da grad sa 65% punjenja budžeta teško može da funkcioniše u onim osnovnim stvarima, a kamo li da finansira projekte iz kulture. Mada, kažem vam, grad je dao 19 miliona Filmske susrete, kako se ne bi prekidala tradicija i kako bi i u buduće leto u Nišu bilo prepoznatljivo po, s jedne strane Nišvilu, a s druge strane po Filmskim susretima.
Horske svečanosti koje su isto konkurisale za projekat kod Ministarstva dobili su nešto između miliona i dva dinara, što je beznačajno u odnosu na značaj svečanosti i tradicije koju ima i horova koji dolaze iz cele Evrope da se tu takmiče. Znači, da Ministarstvo nije prepoznalo da i u Nišu mogu da se dešavaju neka kulturna dešavanja, koja su bitna i afirmativna za Republiku Srbiju, dok recimo likovna kolonija u Sićevu, mislim da nije dobila ni dinar, i ako je konkurisala. Ne znam zbog čega likovna kolonija u Sićevu nije interesantna za Ministarstvo. Vaši savetnici vidim da će vam dati odgovor zbog čega je to tako.
Niške muzičke svečanosti – isto su katastrofalno prošle kod vašeg projektnog finansiranja. Ono što je interesantno, Omladinska filharmonija „Najisus“ pod dirigentskom palicom Zorna Antića je bila pozvana na internacionalni festival ozbiljne muzike, omladinski internacionalni festival u Los Anđelesu. Pošto grad nije mogao da finansira takvu aktivnost, a govorim o filharmoniji koju čine članovi muzičari iz 18 gradova Srbije, naše Ministarstvo je ponudilo jednu skromnu svotu novca, i taj hor nije otišao na takmičenje. Orkestar, izvinite. Izvinite, nije otišao na takmičenje. Zašto? Tu je ministar, verovatno će imati neki jak razlog i jako opravdanje, pošto celog dana slušamo kvalitetna opravdanja.
Ali, ja apelujem na građane Niša da mi više ne bi dolazili u ovakvu situaciju da ja čitam ovakve brojke, izbori su blizu, ljudi izađite, zaokružite i gotovo. I, problem rešen.
Sudeći po ovome, ja mislim, gospodine ministre, u Nišu, bar što se tiče vašeg ministarstva nemate simpatije, bar kod poslanika iz vaše oblasti, a pošto govorite o Narodnom muzeju i tome kako nije završena rekonstrukcija, ja vas podsećam da u Nišu postoji temelj za Narodni muzej, urastao je u korov, u centru grada. Pa, bih ja zamolio da bar kao predstavnik Ministarstva i Vlade naredite da bar ošišaju travu oko tog korova, jer rupa je duboka i prazna, a koliko vidim, ova Vlada nema nameru da išta učini da se taj objekat koji je potreban gradu Nišu, a grad Niš je najveći urbani, i najveće urbano naselje južno od Beograda, i zaslužuje da ima takav objekat novi. Nadam se da bar ošišate tu travu da ne bi bilo ruglo u centru grada. To je Skopljanska ulica, ipak je to uži centar grada i treba da liči na nešto.
Naročito kada pominjem vaše ministarstvo i predstojeće izbore, podsetio bih građane Niša i za javni servis koji je zahvaljujući vašem ministarstvu i nerazumevanju ove Vlade i vašeg ministarstva ukinut ispod Save i Dunava. Vi ste ministre meni tada govorili, kada je usvajan taj zakon, da će javni servis RTS adekvatno da sagleda potrebe lokalnih samouprava. Mogu da vam kažem da i dalje smo na 30 sekundi dnevno. Grad sa preko 250 hiljada stanovnika, a oni koji su manji oni su nešto manje i malo ređe, ali nije problem, navići će se ljudi, pa i nema potrebe da imaju informacije iz svog neposrednog okruženja. Zahvaljujem.