Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanice i poslanici, poštovani građani Srbije, izuzetno mi je zadovoljstvo i čast što kao narodni poslanik danas na debati ovde u Narodnoj skupštini posle 71 godine dolazi na red Predlog zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koji nemaju živih zakonskih naslednika.
Dakle, trebalo je da prođe 71 godina, a da se pojavi Vlada koja uz puno saosećanje prema žrtvama Jevrejima koji su na najstrašniji način mučeni i stradali u Drugom svetskom ratu, u periodu od 6. aprila 1941. do 9. maja 1945. godine, da se o žrtvama Holokausta i o vraćanju njihove imovine raspravlja.
Znači, to je Vlada koja ima punu odgovornost, puno saosećanje, puno uvažavanje prema žrtvama, ali i Vlada koja se distancira od svake odgovornosti Republike Srbije koje su počinjene prema jevrejskom narodu u tom vremenu na teritoriji naše Republike.
Ono što posebno želim da istaknem, to je da su srpski i jevrejski narod prijateljski narodi, da jevrejski narod, odnosno Izrael država nije priznala nezavisnost Kosova, da od jevrejskog naroda naš narod u Republici Srbiji ima i te kako šta da nauči i o čemu da se nauči, pre svega, o radu, o obrazovanju, o odgovornosti, o marljivosti, o poštovanju i očuvanju svoje države.
Ovaj zakon je apsolutno u skladu i sa Nacionalnim programom usvajanja pravnih tekovina EU za period 2004-2018. godine. On se nalazi na agendi plana Vlade za 2016. godinu i danas je ovde pred nama narodnim poslanicima.
Ono što moram posebno da istaknem, to je da se ovim zakonom precizno i jasno definiše način i postupak vraćanja imovine, definiše se koja je institucija nadležna za podnošenje zahteva, a to je Agencija za restituciju. Definiše se rok u kome je neophodno doneti rešenje, a to je rok od šest meseci, u složenijim predmetima i do godine dana, definiše se drugostepenost postupka, što je i te kako važno, a drugostepeni postupak je Ministarstvo finansija. Definiše se, naravno, i pokretanje upravnog spora, tako da je pravna sigurnost u potpunosti postignuta.
Ono što takođe želim da naglasim, to je da je precizno i jasno taksativno navedeno zašta se sve mogu koristiti sredstva koja u ime jevrejskog naroda, koji su nažalost preminuli, koji nemaju živih naslednika, mogu da se koriste. Ono što posebno želim da naglasim, to je da mogu da se koriste za školovanje mladih talenata, da se koriste u humanitarne svrhe, da se koriste za izučavanje holokausta, kako se to više nikada ne bi ponovilo, da se koriste kao jedan istorijski bukvar za sve one zločine i zlodela koja su nemački fašisti i nacisti učinili prema jevrejskom narodu, ali moram da napomenem, i prema srpskom narodu, jer ne smemo da zaboravimo ni streljanje đaka u Kragujevcu, ni streljanje više hiljada ljudi u Kraljevu i takođe stradanje Roma, koji su stradali kao Srbi na ovim područjima.
Zadržaću se kratko na izmenama i dopunama Zakona o prekršajima. Taj zakon je reformski, stupio je na snagu 1. aprila 2014. godine, bio je reformski. Ali, ono što hoću da pohvalim Ministarstvo, to je da mi nismo doneli Zakon 1. marta 2014. godine, da to nije ostalo prazno slovo na papiru, nego da je praćena implementacija tog zakona i upravo na osnovu poteškoća koje su se pojavile u praksi i u primeni Zakona o prekršaju, danas su na dnevnom redu izmene i dopune Zakona.
Inače, što se tiče sankcija koje su predviđene Zakonom o prekršajima, a to su one sankcije koje se odnose na to da nije moguće izdavanje vozačke dozvole, odjava vozila, registracija tablica, privremene tablice itd, hoću da kažem da svaki zakon treba da ima dva aspekta. Prvi aspekt su sankcije, kazne, a drugi zahtev svakog zakona koji je možda i prvi, to je preventivni karakter. Znači, sukobljavanje sa zakonom i činjenje prekršaja i krivičnih dela je društveno neprihvatljivo ponašanje i ono mora biti kažnjeno. Poruka građanima je da ne dolaze u sukob sa zakonom, da Srbija postane pristojna zemlja i naravno da svi moraju poštovati zakone.
Takođe, želim da istaknem i mišljenje Visokog saveta sudstva koje se odnosi na imenovanje sudija. Samo ću se zadržati na sudiji Osnovnog suda u Prijepolju i Osnovnog suda u Priboju. Znači, poštujući sve one kriterijume, sudijski pomoćnici, u pitanju je jedan sudijski pomoćnik u Priboju i dva sudijska pomoćnika u Prijepolju, biće imenovana na sudijske funkcije. Takođe želim da pohvalim i Visoki savet sudstva, zato što je i te kako vodio računa o nacionalnom sastavu stanovništva opštine Prijepolje, tako da je između dva sudijska pomoćnika jedan Srbin, a drugi Bošnjak.
Srpska napredna stranka, naravno, u Danu za glasanje podržaće sve predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Vukojičić.
Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, u svom izlaganju ću se zadržati na Predlogu zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika.

Želim da kažem da ovaj Predlog zakona predstavlja još jednu potvrdu da je Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem i resornim ministarstvom, odgovorno posvećena rešavanju ovog veoma važnog pitanja. Srbija je, kao što znamo, je potpisnica Terezinske deklaracije iz 2009. godine, ali je Srbija do danas, po rečima gospođe Elen Heler, prva zemlja koja usvaja ovakav zakon.

Obećanje koje je dato iz Ministarstva pravde ministra gospodina Nikole Selakovića gospođi Elen Heler, sudiji iz Svetske jevrejske organizacije za restituciju, se današnjom sednicom i usvajanjem ovog Predloga zakona u celosti ispunjava.

Ovom prilikom želim da podsetim na sledeće – da u našoj zemlji, u našoj Srbiji su nekada postojali ljudi koji su sebe nazivali Srbima Mojsijeve vere. Ti ljudi, naši sugrađani, su zajedno sa nama, sa našim precima i u dobru i u zlu čuvali ovu zemlju, gradili je, branili i tretirali je kao svoju. Bezbroj je pisanih tragova i svedočenja o njihovom učešću u oba balkanska rata i u Prvom svetskom ratu, bezbroj je usmenih svedočanstava o njihovom zalaganju za opšte dobro i pomoć većinskom srpskom narodu.

Onda je u vreme Drugog svetskog rata došlo do bestijalnog uništavanja svega jevrejskog u Evropi toga vremena u kojoj tada nije bilo mesta ni za Srbe, ni za Jevreje, ni za Rome. Ne samo što su ubijani samo zato što su Jevreji, već im je i sva imovina konfiskovana, tj. oduzeta. U toj agoniji nije pretekao niko. Stradale su čitave porodice, od najstarijih do najmlađih, nestale su čitava mala naselja. Bukvalno su svi slati na put bez povratka, u nepovrat koji ničim nisu zaslužili.

Naravno, Srbija oseća pijetet prema žrtvama stradalih Jevreja i svim drugim žrtvama Holokausta. Znamo da je u vreme Drugog svetskog rata na teritoriji naše zemlje živelo oko 33.000 Jevreja, a preko 23.000 Jevreja je stradalo u Holokaustu. Ovaj zakon, svesni smo, ne može da vrati žrtve, niti da umanji patnje preživelih i onih koji i danas tuguju za stradalim Jevrejima, ali može da predstavlja doprinos zadovoljenja pravde za stradale Jevreje u Holokaustu.

Vlada Srbije i resorno ministarstvo ne samo što poštuju i ispunjavaju domaće i međunarodne obaveze, budući da smo potpisnici ove Terezenske deklaracije, nego pre svega svoju civilizacijsku i moralnu obavezu da se ne zaborave jevrejske i sve druge žrtve Holokausta. Mi, kao svedoci današnjice i slušaoci strašnih priča iz prošlosti, želimo da očuvamo spomen na te ljude, vratimo ono što u naše ime nije oduzeto i nikad ne zaboravimo šta se desilo sa dobrim ljudima Srbima Mojsijeve vere.

U Danu za glasanje moja poslanička grupa SNS, kao i ja, podržaćemo ovaj Predlog zakona i sve ostale predloge zakona na današnjem dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Mrdaković Todorović.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite, gospodine Bojaniću.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, gospođe i gospodo iz Ministarstva, Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, bilo mi je izuzetno zadovoljstvo kao i uvek kada je gospodin ministar ovde i kada su na dnevnom redu teme i zakoni koje predlaže i koje brani ispred Narodne skupštine uvaženi gospodin ministar. Dosta toga je rečeno o svim od predloženih zakona i ja ću samo napraviti jednu kratku retrospektivu, počeću od predloga izmene i dopune Zakona o prekršajima.
Mi smo tokom 2013. godine u ovom istom sazivu doneli jedan kvalitetan i dobar Predlog zakona, odnosno zakon koji je počeo i stupio na snagu od marta meseca 2014. godine. Upravo ovo što ste vi danas predložili i o čemu smo ceo dan raspravljali samo su uočene dopune i poboljšanja već postojećeg zakona. Tako da sam siguran da će se ovim izmenama i dopunama ovaj zakon doneti dosta toga.
Što se tiče Zakona o uređenju sudova u pitanju su opet, primetilo se i zaključilo se, da je rok koji je dat da Visoki savet sudstva preuzme neke obaveze nije realan i upravo zbog tog razloga vi predlažete da ovde bude umesto 2016. godine, 2017. godina.
Takođe, danas su pred nama i dva zakona tiču se odbrane, odnosno vojske i to su zakoni koji potvrđuju da Republika Srbija i sada zastupa ono što već zastupa od 2012. godine, da se okrenemo prema svetu, da sarađujemo, pa i u domenu odbrane sa svim svetskim državama i sa svim organizacijama što se tiče vojske.
Tu su i predlozi, imenovanje i razrešenja i od strane Visokog saveta sudstva i od strane Državnog veća tužilaca i normalno to su stručni predlozi koji će Skupština u Danu za glasanje prihvati, a ja posebno sa zadovoljstvom pošto sam primetio da predlozi, a ja sam lokal patriota, pre svega predlozi Državnog veća tužilaca, vidim da u Državnom veću tužilaca dva kandidata su iz mog grada, iz Kraljeva, što je još jedan plus.
Na kraju, reći ću neku reč o onom zakonu o kome smo ceo dan danas diskutovali i koji je u svim raspravama i svim diskusijama bio krovni zakon. Neću govoriti o Terezijskoj deklaraciji, neću reći ni o svim onim dobrim predlozima u ovom zakonu o načinu isplate, o rokovima, o tome kako sredstva treba da se troše i zašto je namena, ni o roku od 25 godina u kome će država Srbija davati po 950.000 evra, ja ću opet vratiti se na ono što je provejavalo kroz celodnevnu diskusiju na to da su i srpski i jevrejski narod doživeli pogrom od 1941. do 1945. godine.
Kad to kažem onda mogu i sa pravom da kažem da grad u kome sam ja rođen, u kome živim i sada, Kraljevo je doživelo pogrom 14. oktobra u Kraljevu se desio, opet sam ja lokal patriota, jedan strašan čin, istorija će reći koliko je tačan broj stradalih. Nekada davno, kad sam ja bio dete bilo je 6.000 stradalih u novije vreme istorija je promenila nešto sada je 1.800, 1.700, nije bitno, da je i 100 stradalih to je ogroman broj.
Neću dužiti pošto iza mene ima dosta kolega i koleginica koji će govoriti, koji čekaju da govore, ja ću pomenuti pored svih ličnosti koje su danas pomenute ovde naših visokih, i umnih i državnika i mislilaca, pomenuću samo Danila Kiša. Danilo Kiš je upravo utemeljenje svega ovoga što smo mi izgovorili danas. Danilo Kiš kojem je otac bio Jevrej, koji je streljan u Aušvicu i majka Srpkinja, odnosno Crnogorka sa Cetinja. Danilo Kiš, koji je napisao jedno divno prozno delo, to su „Rani jadi“, njegovo detinjstvo, pogrom koji je od „Ulice kestena“ pa tamo do livada ko želi da pročita – shvatiće sve. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Suzana Šarac. Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, cenjeni građani, pred nama se danas na dnevnom redu nalazi set zakona i odluka iz oblasti pravosuđa, kao i predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma iz oblasti odbrane. U svom izlaganju bih se fokusirala na Predlog zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika.
Prvo bih naglasila da su strašne i poražavajuće činjenice da je na teritoriji današnje Republike Srbije pre Drugog svetskog rata živelo 34. 000 Jevreja, a da je za vreme Holokausta od 6. aprila 1941. godine do 9. maja 1945. godine ubijeno gotovo 90% te populacije, što je za mene nezamislivih 31. 000 jevrejskih žrtava. Stradale su uglavnom čitave porodice od beba do staraca pa je značajna imovina ostala bez titulara to jest naslednika. U Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Nišu postojale su jake jevrejske zajednice. Pretpostavlja se da će najviše imovine koja je predmet ovog predloga zakona biti u Beogradu. Tu imamo primer gornjeg Dorćola, gde je bilo mnogo radnji, stanova i čitavih zgrada koje su pripadale i bile vlasništvo jevrejskih porodica.
Ovim predlogom zakona, država Srbija, njena Vlada na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem želi da ublaži nepravdu koja je naneta žrtvama Holokausta koje nemaju naslednike tako što će jevrejskim zajednicama u našoj zemlji ne samo vratiti imovinu, oduzetu od tih žrtava već im svake godine, narednih četvrt veka uplaćivati novčana sredstva od 950 hiljada evra. Oduzeta imovina se sada nalazi u većini slučajeva u svojini Republike Srbije ili pojedinih jedinica lokalne samouprava, državnih ili javnih preduzeća. I ako naravno država nije učestvovala u proganjanju jevrejskog naroda ona ne treba da ima ikakvu korist od jednog takvog nemilog istorijskog događaja.
Suštinski razlog za donošenje ovog zakona je duboko saosećanje, prvenstveno srpskog naroda i predstavnika srpske vlasti prema velikim žrtvama jevrejskog naroda tokom Drugog svetskog rata. Druga dva razloga su formalne prirode. Prvi razlog je što Zakon o vraćanju imovine obeštećenju iz 2011. godine odredbama člana 5. stav 4. propisuje da će otklanjanje posledica oduzimanja imovine žrtava Holokausta bez živih naslednika urediti posebnim zakonom. Upravo je to ovaj zakon koji ćemo doneti. Drugi, jer je Republika Srbija potpisnica Terezinske deklaracije koja se zalaže za principe i načela koji su propisani upravo ovim predlogom zakona koji je danas pred nama.
Ovim predlogom zakona vraćanje predmetne imovine je predviđeno da se vrši u naturalnom obliku koji je identičan načinu propisanim opštim Zakonom o vraćanju imovine i obeštećenju i u skladu sa njegovim istovetnim načelima i sa istovetnim izuzecima. Precizirano je da će podnosilaca zakona zahteva za vraćanje imovine biti jevrejska opština na čijoj se teritoriji nalazi oduzeta imovina. Takođe, imovina će se u naturalnom obliku vraćati onoj jevrejskoj opštini na čijoj se teritoriji imovina i nalazi.
Drugi način otklanjanja posledica je finansijska podrška koja se obezbeđuje u budžetu Republike Srbije, što sam već pomenula. Precizirano je da taj vid podrške iznosi 950 hiljada evra godišnje i u narednih 25 godina od donošenja ovog zakona. Ta sredstva će se uplaćivati na račun Saveza jevrejskih opština. Zakon takođe precizno i tačno propisuje i u koje se aktivnosti sredstva mogu usmeravati što je veoma važno. Data sredstva bi trebalo da idu za proučavanje Holokausta, za naučno istraživanje vezano za Holokaust, zatim za obrazovanje o ovoj oblasti, za finansiranje školovanje mladih talenata Republike Srbije, pružanje finansijske pomoći preživelim žrtvama Holokausta, zatim jevrejskoj zajednici u Srbiji i naravno što je neizbežno troškove koji nastaju upravljanjem ovim prihodima.
Predlog ovog zakona predviđa i obrazovanje nadzornog odbora sa zadatkom da prati kako se upravlja tim sredstvima.
Predsednik nadzornog odbora će biti predstavnik Vlade Republike Srbije, a ostali članovi će biti po dva predstavnika Svetske jevrejske organizacije za restituciju u Republici Srbiji i predstavnika Saveza.
Moram da ukažem na to da su njihovi predstavnici i učestvovali u izradi teksta Nacrta ovog zakona, što je za pohvalu. Kada zakon bude donet, a sigurna sam da će svi ovde glasati za to, uslediće prikupljanje zahteva za vraćanje imovine, nakon čega će se znati tačan broj i vrednost oduzete imovine od žrtava holokausta bez naslednika.
Rok za podnošenje zahteva što smo danas već i čuli iznosi tri godine i nakon isteka tog roka, kao što sam rekla, biće poznat i obim i vrednost oduzete imovine.
Na samom kraju, istakla bih još da je ovo veliki, mogu slobodno reći civilizacijski iskorak koji je ova Vlada učinila i da mogu samo da budem ponosna što ću u Danu za glasanje biti u prilici da glasam za ovaj zakon, koji pruža prvenstveno pravdu jevrejskoj zajednici za sve strahote kroz koje su jevrejske porodice prošle u Drugom svetskom ratu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Šarac.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, dragi gledaoci, danas ću govoriti o Predlogu zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta. Ovaj humani zakon se bavi vraćanjem imovine žrtvama holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika.
Nažalost, kada govorim o ovome, ne osećam se dobro, kao i sve moje drage kolege u ovom visokom domu, ali sam ponosna što donosimo ovakav zakon, jer kada se setim holokausta, setim se i svih žrtava sa svih strana, Jevreja, Srba, Roma.
Holokaust, grčka reč koja znači istrebljenje. Period od 6. aprila 1941. godine kada je bombardovan Beograd do 9. marta 1945. godine kada je nacizam kapitulirao. Bilo, ne ponovilo se.
Nažalost, desilo se to, ne ponovilo se, šta reći o žrtvama, bilo ih je u Drugom svetskom ratu, Jevreja šest miliona. U Beogradu, glavnom gradu, najviše je žrtava. Ukupno u tadašnjoj zemlji, 31 hiljada Jevreja.
Sa pijetetom govorim o ovome i drago mi je što će Republika Srbija, na čelu sa našim Ministarstvom i premijerom, što je uopšte donela ovakav zakon o restituciji, naravno ovo sve ide jevrejskim zajednicama, vraća se imovina i organizacijama koje su tada bile aktuelne u jevrejskim zajednicama, jako mi je drago zbog toga.
Vrlo je bitno napomenuti i uslove i načine na koji će se to odrađivati. Naime, to će biti period od 25 godina, a suma na godišnjem nivou će biti 950.000 evra.
Bravo za Vladu Republike Srbije, ovo je jedan human zakon. Mi ovim pokazujemo svu empatiju i demokratičnost prema Jevrejima, našim dragim prijateljima od kojih možemo mnogo toga da naučimo, pre svega da su sačuvali svoju zemlju, a drugo samopoštovanje.
Ono što bih još istakla je i da smo mi potpisnici deklaracije, Terezinske deklaracije u Češkoj, u gradu Terezinu, iz koga je na hiljade evropskih Jevreja otišlo u logore smrti.
Naime, mi smo jedna od potpisnica, ima 49 zemalja u EU koja je donela ovu deklaraciju i divno je što smo i mi jedna od potpisnica zahvaljujući ovoj Vladi.
Šta reći, novac koji će dobiti Jevrejska zajednica, naravno ide za možda poboljšanje materijalnog stanja ljudi koji su preživeli ove strahote rata, takođe za obeležavanje važnih datuma za komemoracije.
Istorija je učiteljica života, nadam se da se ovo više nikada nikome neće ponoviti, iako smo svedoci aktuelnih ratova, jedan prođe, drugi dođe. Nadam se da će moćnici svetski jednog dana ukapirati da to vodi samouništenju, odnosno uništenju ove prelepe planete. Nadam se, s obzirom da sam pacifista, da će čuti, sigurna sam da masa populacije svetske misli kao i ja da rata više nikada ne treba biti.
Hvala vam na pažnji. Srpska napredna stranka će u Danu za glasanje glasati za predlog ovog humanog i divnog zakona.

Zahvaljujem gospođo Malušić.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević.