Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Ja bih samo želeo da podsetim da ukoliko se predstavnici dojučerašnje vlasti ili iz nekih novih stranaka zalažu za pooštravanje kaznene politike, onda bismo mogli da stignemo i do stanovišta da je moguće da se zalažu za vraćanje ili ponovno uvođenje smrtne kazne u kazneni sistem.
Ali, u konkretnom primeru, u duhu parlamentarizma, ja zaista mislim da je ovaj saziv i parlamenta, a i ova Vlada jedan od svetlih primera kako se treba ophoditi prema opoziciji i kako treba uvažavati i kako uvažavati i kako se uvažava stav opozicije onda kada je argumentovan i kada je obrazložen na valjan način.
Zaista bih se složio sa konstatacijom da je fascinantan broj uvaženih amandmana lingvističkog ili tehničkog karaktera, znakovnog karaktera, što, ako saberemo koliko je puta usvojeno, čini jedan impozantan broj.
Međutim, ima nas koji smo nekada bili poslanici i u vreme kada je pro zapadna ili Demokratska stranka došla na vlast posle 2000. godine, pa i onda kada smo podnosili amandmane sa vrlo jasnom argumentacijom. Evo ja ću vam dati jedan primer, moj lični, zasnovan nad činjenicom da se mora poštovati, recimo, usvajanje seta Zakona o pravosuđu, ustavno pravo zagarantovano svakom da se može prijaviti na konkurs pod nebuloznim obrazloženjem jedan takav amandman je bio odbijen i uz protivljenje vladajuće većine, a i uz protivljenje tadašnjeg ministra.
Među nama su i poslanici koji su bili u tom sazivu, da bi se nakon šest meseci, upravo tako pod istim obrazloženjem, isti takav amandman našao na dnevnom redu rasprave skupštinske, pod predlogom i uz potpis ministra iz Vlade. To je negativan primer i tako se nekada radilo.
Danas, za vreme Vlade, na čijem se čelu nalazi Aleksandar Vučić, sa svim ministrima koje ste pobrojali, sa ministrom Vulinom koji je ovde danas sa nama, trudimo se svi da uvažavajući valjanu argumentaciju, unapredimo predloge zakona koji su na dnevnom redu, shodno argumentima koji se stavljaju pre nas.
Nažalost, čini mi se da argumentacija ili obrazloženje da se pooštrava kaznena politika u konkretnom slučaju, neće doprineti niti povećanom strahu onih koji se budu eventualno našli u situaciji da osporavaju prava invalida koja se praktično ustanovljavaju ovim zakonom, nego se ovde opet radi o jednom pokušaju da se eto pokaže kako je duh parlamentarizma narušen i moje skromno mišljenje, uz opet zahvalnost svim predstavnicima opozicije koji će podržati ovaj Predlog zakona, jeste da bi smo trebali da odbijemo ovakav amandman. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica dr Vesna Rakonjac. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicom, uvažene kolege narodni poslanici, ovaj amandman trebamo svakako da odbijemo jer nije poenta kaznenih odredbi da one budu neprimenljive.
Ovo što ste vi predložili za jednog razvodnika u pozorištu će biti neprimenljivo ako znamo kolika je plata tog razvodnika, a ova Vlada ne želi da strahovlada, nego da edukacijom naših građana približi probleme osoba sa invaliditetom.
Ne možete meriti nekom novčanom vrednošću duševnu bol tog deteta ili njegovih roditelja, a koje je bilo izbačeno iz pozorišta. Znači, ne postoji novčanica kojom to može da se plati, ali na drugi način možemo obavestiti naše građane kako da se ophode prema osobama sa invaliditetom, da ih jednostavno prihvate kao sebi ravne i da u tom pravcu i delujemo.
Neće nikakva oštra kaznena politika doprineti boljem odnosu. Edukacija, preventiva, život sa njima i omogućiti im da budu ravnopravni sa nama. To je cilj ove Vlade, a to što imate malo amandmana na zakone koji dolaze iz Ministarstva rada je samo pokazatelj da Ministarstvo rada radi dobro svoj posao , kako u onom pravcu koji se odnosi na poslove iz rada i socijalne politike, tako i u onom drugom delu koji se odnosi na lekturisanje tekstova. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Rakonjac.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Milošević. Izvolite gospođo Milošević.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, ja mogu da razumem dobru želju i dobru nameru predlagača i svi smo se složili da ovo jeste jedno dobro zakonsko rešenje, da je potrebna i promena svesti, barijera u našim glavama.
Međutim, što se tiče amandmana na član 3. ovog zakona, a tiče se kaznenih odredbi, ja predlažem i pozivam sve narodne poslanike da odbijemo ovaj predlog, ne što možda ne smatram da te kazne i treba da budu veće, međutim, glavni razlog zbog čega ja to predlažem jeste što u krovnom zakonu iz ove oblasti, a to je Zakon o zabrani diskriminacije, upravo su propisane iste odredbe, kaznene odredbe, isti raspon odredbi kao što se nalazi i u ovom Predlogu dopune Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Zbog toga ja pozivam sve kolege da ovaj amandman odbijemo. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik, profesor dr Janko Veselinović.
Reč ima dr Janko Veselinović.

Evo mene u sali. Dokaz za one koji slikaju da opozicija nije u sali, a u stvari njih nema u sali, živ i zdrav i želim da obelodanim šta sam mislio da kažem vezano za amandman na član 4.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ Republike Srbije. Zašto Pokret za preokret stalno u svojim amandmanima iznosi, odnosno predviđa da u zakonu stoji klauzula kojom će se Vlada obavezati da jednom godišnje podnese izveštaj šta je uradila po primeni tog zakona?
To nije praksa koja bi bila u Srbiji ustanovljena, a da ne postoji paralelno u drugim zemljama. Ta klauzula je normalna svuda u svetu u ozbiljnim zemljama i to je obaveza i predstavlja čin nadzorne funkcije parlamenta nad Vladom.
To znači da bi naša današnja diskusija mogla da se posmatra ovako – dobro, svi ste vi rekli ono što ste mislili, opozicija kritikovala zakon, u ovom slučaju vrlo umereno na način da ga popravi i zato što su praktično svi rekli da će glasati, pozicija hvalila zakon, Vladu itd.
Međutim, za godinu dana dolazi ta ista Vlada i kaže – evo efekata primene zakona, toliko i toliko dokumenata overeno na taj način sa pečatom, toliko ljudi iskoristilo to i to, itd. Jedan od ministara u ovoj Vladi mi je rekao da ova Vlada nema, gospodin Vujović, nema kapaciteta da ispoštuje tu odredbu. Zašto ona ima kapacitet, ako ne može da iskontroliše primenu zakona?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, gospodine Markoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kaže predlagač amandmana – za godinu dana dolazi ista Vlada. Da, za godinu dana dolazi ista Vlada, nikakav problem, samo i pre.
Predlažem da se odbije ovaj amandman iz svih onih razloga koje nam je Vlada Republike Srbije dostavila u svom obrazloženju.
A, kada je reč o slikama i o prisustvu poslanika u sali, mene raduje što su neki poslanici opozicije konačno u sali, između ostalog i predlagač amandmana. Nije to bio tako čest slučaj u poslednje vreme. Uglavnom nisu u sali. Imali smo prilike i sinoć da vidimo prazne obe klupe opozicionih poslanika, ali dobro, to je nešto što govori o njima.
Rekao sam već, predlažem da se odbije ovaj amandman iz svih onih razloga koje smo pročitali u obrazloženju. Želeo bih samo da istaknem razliku između političkih stranaka i pokreta raznih, odnosno udruženja građana.