Neposredno sada ste učinili rečenicom – nećete da kršite Poslovnik. To ste učinili i prethodni put.
Dakle, u obavezi ste da ne kršite Poslovnik.
Član 104. vam u poslednjem stavu daje pravo da procenite da li je narodni poslanik ili učesnik sednice, ko god bio, ministar, predstavnik nezavisnog tela, ko god, da li ima pravo na repliku. Ne možete kršiti Poslovnik primenom tog stava, davanjem prava na repliku ili primenom tog stava nedavanjem prava na repliku, a vi ste obmanuli sve nas narodne poslanike i prekršili Poslovnik govoreći malopre, dakle, nakon što je ministarka Snežana Bogosavljević Bošković završila da kršite Poslovnik davanjem prava na repliku.
To prosto nije moguće zato što je vaše prava da učesniku sednice repliku date ili ne date. Ne možete ga kršiti ni u jednom ni u drugom slučaju, te vas molim da pažljivije obrazlažete način kako vodite sednicu da ne bi stalno bili u situaciji da ja primetim da kršite član 27. ne starajući se o primeni Poslovnika na odgovarajući način. Hvala vam.

Gospođo Čomić, vi ste sada u poslednjoj rečenici upravo demantovali ono što se govorili. U poslednjoj rečenici ste rekli da ne kršim Poslovnik.
Upravo sam rekao – ako se nisu ispunili uslovi da neko dobije pravo na repliku davajući pravo ne repliku nekom, ja kršim Poslovnik. Da li to piše u Poslovniku ili je to moja slobodna procena, to nije u ovom slučaju relevantno. Bitno je da ako se nisu stekli uslovi da je prekršen Poslovnik, a nekome sam dao pravo na repliku ja time smatram da kršim Poslovnik bez obzira da li to piše ili ne, a to ste vi rekli u zadnjoj rečenici da se potrudim da ne kršim Poslovnik.
Gospođo Čomić, dugo sam poslanik i dobro se sećam na koji način ste vi primenjivali Poslovnik. Čak sam i veliki broj kazni dobio po tom Poslovniku i načinu na koji ste ga vi tumačili, tako da mislim da nemojte da vi budete neko ko će sada da određuje i odlučuje i da procenjuje da li je Poslovnik prekršen ili ne. Mislim da to nije moralno, ako vi imate pravo kao narodni poslanik da to radite. Izvolite.

  Vi ste ponovo prekršili član 27. i član 107. koji vode računa o dostojanstvu Narodne skupštine.
Ne možete ni na koji način da procenjujete moju moralnu sposobnost i spremnost da govorim u sali Narodne skupštine, kao što ne možete da pravdate činjenicu da kršite Poslovnik time da sam ja u bilo kom trenutku vodila sednice Skupštine.
Mi možemo jedno sa drugim da imamo komunikaciju samo tada ako vi kao narodni poslanik zauzmete mesto i govorite i onda imamo dijalog o temi. Da uzimate sebi za pravo kao predsedavajući da procenjujete ko sme, a ko ne sme da traži povredu Poslovnika i da je obrazlaže, to nije dopušteno da se dešava u sali sednice Narodne skupštine.
Meni je žao što to smatrate zabavnim ili dosetljivim ili finim za komunikaciju, ali to se ne radi, a vama na volju. Svako o sebi govori dok u ovoj sali govori. Hvala vam.

Da, smatram da je većina poslanika i treba da na takav način to tumači. Upravo sam rekao da imate pravo da to radite, kao svaki drugi narodni poslanik, ali da biste, po meni, trebali da budete i dosledni - ako ste nešto tumačili kao predsedavajući tada, voleo bih da tumačite i sada. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo, s obzirom na skorašnji praznik, dužan sam da, s obzirom na kolegijalnost, ukratko kažem otprilike gde su naši novci, jer je pitanje - gde su pare? Kaže – poranio Živorad da zareže vinograd, vinograd je bio šema, sad ga nema, nema više vinograda našeg druga Živorada. E, tako je bilo sa parama za vreme vladavine bivšeg režima.
Dame i gospodo narodni poslanici, baš je našao ko da pita za novac. Mogao je da pita za, recimo, decu ometenu u razvoju, za „Heterlend“, da pita vojvođanskog vlastelina, svog koalicionog partnera – gde su pare za decu ometenu u razvoju. Najverovatnije je da su kod vojvođanskog vlastelina i političara sa posebnim potrebama. Mogu da se kladim, ali već kad pitamo o fondu životne sredine, evo, da krenemo redom.
Sajt za vreme vladavine bivšeg režima, koji bi ja izradio džabe, a ovi momci iz IT tehnologija takođe džabe, možda bi koštao sto, dvesta evra, je kod gospodina koji je bio ministar, da, izvesni Dulić, koštao 25 hiljada evra, dvesta pedeset puta skuplje od onog što bi vam uradio svaki majstor i napravio sajt. Eto gde su novci iz Fonda za zaštitu životne sredine, ali to samo delimično.
Postoji kompanija u Subotici koja se zove DG kompani ili di gi, ili kako se to čita, koja je, gle čuda, vlasništvo izvesnih Dulića i koja je iz Fonda za zaštitu životne sredine dobila 16,8 miliona dinara. Sada pripadnici bivšeg režima pitaju - gde su pare, jer nije bilo fonda. Bolje da ga nema, nego da se ovako troše pare.
Hajde da vidimo čuveno – očistimo Srbiju. Jedan izdavač novina, novinar, jel, kampanja se bližila opozicija je imala voditelja na Radio Fokusu i dva, tri sata zakupljena na onom Kopernikusu ili kako se zvalo, to nije bila cenzura, to su oni tek tako, mislim, oni su nas favorizovali, sad ne znam koje sve medije imaju, pa se žale na cenzuru, a onda da bi učvrstili vlast, izdavaču jednih novina ili dvoje novina su prebacili 60 miliona dinara, po principu 20. januara podneseš zahtev, a već 21. januara dobiješ 500 hiljada evra iz Fonda za zaštitu životne sredine čiji je predsednik upravnog odbora bio izvesni Dulić. E, tako su trošili pare oni koji sada pitaju – gde su pare, zato što Fonda više nema. Kada je Fonda bila, onda su nemilice trošili i za uvoz polovnih akumulatora, za uvoz polovnih guma, za nameštanje poslova.
Niko da mi odgovori za Željka Cvijanovića. Čovek bio kod potpredsednika Vlade, ono čuveno – tetkin mali na kauču prespava, sutra 12 miliona, postaneš vojvoda od „Meridijan banke“, gle čuda, kod njega je bio savetnik koji se posebno hvali kako će on doprineti popularizaciji ovog, onog, otvori fabriku za preradu tehnološkog otpada, kako se to zove – mobilnih telefona, za sebe i svoje poslovne partnere i sada ih još tuži za svoj deo. Zamislite taj konflikt interesa kada je on prebacio 3,5 miliona evra za zbrinjavanje tehnološkog otpada, otvorio sa ortacima firmu i paralelno sa tim bio savetnik Božidara Đelića. E, stvarno je glumac. Odglumio je bre za oskara. Ali, novac, tih 3,5 miliona evra je izašao i sad još ima snagu da tuži svoje ortake jer su ga prevarili za udeo u vlasništvu koji on nije mogao da prikaže, jer je, eto, bio savetnik kod Đelića za baš reciklažu, baš za ono za šta je izdvojio sredstva za svoje kompanjone.
Naravno da neće da odgovore. Oni koji treba da odgovaraju počeli su da postavljaju pitanja. Nije pitanje za Vladu zašto oni nisu u zatvoru, ne hapsi Vlada, to hapsi reformisano pravosuđe. Oni neće da hapse političare iz svoje partije. Oni kada su reformisali pravosuđe ustanovili su sud svoje partije i sud njihove partije ne hapsi svoje partijske lidere. Meni je to jasno zato što smo mi možda izabrali ili potvrdili izbor Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva, možda jedan do dva posto ukupnog kadra koje je u tužilaštvu i pravosuđu. To je odgovor na pitanje zašto Vlada ne hapsi. Ona ne može da hapsi, to treba da radi tužilaštvo i neko ko ima vrlo dobru vezu sa tužilaštvom je to svakako mogao da ustanovi još u svojoj kući.
Međutim, očigledno da je bolje postavljati pitanja nego davati odgovore, ali niko da mi da odgovor koji je zločin urađen nad našim stočnim fondom, kada smo kod Zakona o stočarstvu. Da li je tačno da je broj goveda svinja pao za onoliko koliko sam ja tvrdio? Niko neće da posumnja u taj podatak. To je šteta svake godine vrednosne stoke žive vage milijardu evra neprerađene, toliko su izgubili naši stočari. Da je prerađeno, ne finalno, vredelo bi najmanje dve milijarde, onih drugih milijardu su izgubili naši radnici, zato su ostali bez radnih mesta, zato su surovo počišćeni, očišćeni, zato ova država je surovo očerupana. Hvalim te bože da nisu očerupali orla sa zastave, grba. Takva je priroda te vlasti bila.
Dakle, oni sada umesto odgovora postavljaju pitanje, a glavno pitanje – gde se deo stočni fond, zašto je desetkovan, prepolovljen, zašto imamo štetu svake godine dve milijarde, ne samo zato što su izvršili tutnjajuću, surovu, divlju privatizaciju, već zato što su otpustili radnike, stoka je uništena, stočni fond uništen i prerađivački kapaciteti rade sa 30% do 40%. Sada oni očekuju da sve što su upropaštavali 12 godina da neko digne za jedan dan. Pa, ne diže se stočarska proizvodnja sa beogradskog pašnjaluka i vračarskog pašnjaka, to ne može da se podigne. Tamo se zidaju zgrade, nema tamo neke stoke, bar ne vidim ovu sa četiri noge, da se niko ne uvredi.
Dakle, ko nama duguje odgovore sada postavlja pitanja. Da li je tačno da zbog desetkovanja stočnog fonda 2014. godine smo uvezli živih svinja i mesa od svinja za 700 hiljada grla, da li je to tačno? Još su nas sprečavali da izmenimo Zakon o zemljištu, da makar na državnom zemljištu tražimo od ljudi da državno zemljište, imovina svih građana, bude u funkciji što većeg društvenog proizvoda stočarske proizvodnje i prerade, da oni koji su istinski vlasnici, državljani, svi iz države Srbije su vlasnici te državne zemlje, naprave kroz one koji se bave ratarstvom, stočarstvom, da naprave što veći proizvod po jednom hektaru. To je njihov interes i to su nam osporavali. Zato pitam – da li je tačno da smo 2014. godine uvezli svinje i svinjskog mesa 700 hiljada više nego što smo izvezli? Zato što je to proizvod desetkovanja stočnog fonda i gubitka milion grla koje su oni zatekli, milion grla više nego što smo mi zatekli od njih. Da li je tačno da smo prošle godine u goveđem mesu, 2015. godine, bili u minusu pedeset tona? Pedeset tona smo više uvezli nego što smo izvezli, to je posledica gubitka 800 hiljada grla.
Doduše, uspeli smo da sačuvamo stočni fond i da uspemo da povećano izvozimo živu stoku, najverovatnije za Bosnu i Hercegovinu 53.794 komada. Da su oni ostali, ma jedan papak ne bi izvezli i sada oni postavljaju pitanje. Ja sam mislio da mudrost dolazi s godinama, a mom kolegi idu samo godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Marinković.
Izvolite, dr Marinkoviću.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set ekoloških zakona. Oni, po prirodi stvari, predstavljaju jednu ozbiljnu tekovinu svake zemlje i smatram da njihova prezentacija i dolazak na raspravu u Skupštinu Srbije predstavlja deo jednog ozbiljnog posla koji mora da se obavi i koji će nas uvrstiti u red ozbiljnih zemalja, kako se mi i predstavljamo.
Pored ovih zakona, na dnevnom redu je i zakon o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu. On je jedan vrlo potreban, neophodan zakon. Međutim, sve bi ovo bilo u redu da se predlagač potrudio, onako kako je gospođa ministarka u svom izlaganju rekla, da temeljno se pročita, da se pripreme zakonski predlozi i kako smo mi videli uglavnom kroz neki vid političke kampanje, kako sve ide napred pa je potrebno da se reši.
Međutim, zakonski propisi koji su došli, posebno ću se osvrnuti na Zakon o stočarstvu, jer je iz delokruga mog obrazovanja i znanja, je došao u skupštinsku proceduru sa ozbiljnim manjkavostima, sa više aspekta. U terminološkom smislu, znači, da ste vi, gospođo ministarko, pročitali ovaj zakon, vi ste profesor Univerziteta, vi biste ovaj zakon povukli iz procedure ili biste naložili da vaši saradnici ili oni koji su pisali to promene.
Jedan od termina koji ste vi ovde ostavili u zakonu koje smo, na sreću, na Odboru dogovorili da promenimo jeste termin „proizvodnja sperme“. Znači, moram da kažem, bez obzira, to je jedan biološki proces koji je rezultat ekskrecije akcesornih polnih žlezda uz dodatak lučenja testisa, kao polnih žlezda kod muške jedinke. Znači, sperma se ne može proizvesti, ona je svojstvo svakog sisara, ptice, gmizavca, itd. Može se proizvesti seme jer se tom ejakulatu, izlučevini, dodaju ingredijencije koje ga čine dužim u životu, preživljavanju, u smislu spermatozoida, i pružaju mogućnost da se jedan takav gen pripremi za kriokonzervaciju i koristi neograničeno u vremenu i prostoru. Dakle, prvo terminološki, svaki veterinar u Srbiji koji bi vas čuo da ste ovo rekli i verovatno lekar i verovatno agronom bi vam rekao da vi ovo niste pročitali, a vi ste profesor stočarstva.
Zakon o stočarstvu ima drugih manjkavosti i očekivalo se, s obzirom da sam 25 godina u ovoj oblasti, i on treba da propiše koje su to metodologije, koji su to uslovi, da unapredi uslove stočarske proizvodnje u ovoj zemlji, kako bi se sa onim potencijalima koje imamo i sa onim mogućnostima koje imamo, kako u genetskom pogledu, tako i u proizvodnim sposobnostima bismo došli do proizvoda u smislu hrane, u smislu mesa, mleka, produkata koji se dobijaju od domaćih životinja, koje bi bile po ceni konkurentne na evropskom i svetskom tržištu.
Da bi se to postiglo, znači, zakon i zakonodavac treba da imaju ambiciju, da propišu mere, urede materiju, da urede odnose između onih koji učestvuju u tome. Mi smo dobili zakon koji predviđa da, recimo, u zakonu kako ste naveli, znači, u članu 1. da imate osnovne odgajivačke organizacije, pa onda regionalne i na kraju, kako ste vi rekli - glavnu, koja nigde u svetu terminološki ne postoji, postoji centralna republička. Mi smo ta zemlja. Ne postoji glavna. Znači, može da postoji glavno udruženje, ali ne može da postoji glavna odgajivačka organizacija. Može da postoji centralna. Ja sam podneo amandmane, nadam se da ćete razumeti. Ova moja rasprava nije politička i politički marketing – mi imamo ovoga, mi imamo onoga.
Kada pričamo o tome koliko čega imamo, ja bih da vas podsetim, znači da razgovaramo o argumentima koji postoje, ciframa – stočni fond ne opada poslednjih 30 godina, to sam čuo da je i premijer izjavio, nemojte da mu pričate neistinu. Godine 1985. smo imali 1.850.000 goveda, 1997. godine smo imali 1.300.000 goveda, 2012. godine smo imali 900.000 goveda, imate popis poljoprivrede, danas imamo 600.000. Znači, to je istina. Šta je to strašno? Strašno je ako neko ne želi da promeni to stanje, to je strašno.
Znači, ono što je trebalo ovaj zakon da sadrži jeste – koje su to mere kojima ćemo mi da uvećamo stočni fond, koje su to mere koje će našeg proizvođača da dovedu u red proizvođača koji se bave proizvodom koji je komercijalni proizvod koji može da nađe cenu i mesto na tržištu. Ovaj zakon to nije rešio, ali je zato rešio jednu materiju gde smo mi dobili obrazloženje da, recimo, reprodukcija u stočarstvu, a to je veštačko osemenjavanje, koja je jedna od mera unapređenja govedarstva, postoji još jedna mera, zbog gledalaca moram to da kažem, odnosno kolega narodnih poslanika, jeste i prirodno parenje, ali odabranim jedinkama čija se svojstva poznaju, čije se poznaje zdravstveno stanje. Znači, to nije jednostavno parenje gde mi dobijamo – jedan plus jedan i dobijemo jedinku. To je možda u nekim uslovima u kojima mora da se uključi etika, kada se radi o poljoprivrednoj proizvodnji. U stočarstvu tu etike ne može biti, u smislu da se vodi računa da se sačuva i jedinka koja je po proizvodnim sposobnostima manjeg kvaliteta. Znači, kada ste rekli veštačko osemenjavanje, onda je obrazloženje bilo da to treba da radi svako, pa i odgajivač, obrazloženje za to je bilo da treba što više približiti ljudima. Kako se radi, a vi ste to u zakonu naveli - veštačko osemenjavanje je pravovremeno instrumentalno unošenje sperme u ženske polne organe, znači opet netačan termin, u cilju oplođenja i obavlja se kao stručni postupak u stočarstvu. Za svaki stručni postupak je neophodno obrazovanje, znači stručna sprema. Vi to niste predvideli zakonom, nego ste predvideli dobru volju jer ste, kako je rečeno na Odboru za poljoprivredu, obećali nekome da ćete to da završite.
Znači, ja vas molim da ozbiljno postupamo što se tiče mera koje se tiču budućnosti ove zemlje. Potpuno se slažem sa kolegom koji nije ovde, kolegom koji se predstavlja kao seljak po zanimanju, da je neophodno da se pomogne, da se dozovemo pameti, da svi učinimo ono što je neophodno da se uveća stočni fond i da ono što imamo se poboljša. Redom koji bi trebalo da donese ovaj zakon, a to nije doneto jer nisam video da centralna odgajivačka organizacija Srbije treba da predvidi realizaciju na osnovu odgajivačkog cilja, na osnovu odgajivačkog programa, kao meru koja treba da da, na primer, da bi bilo građanima jasno, ako želimo veću proizvodnju mleka, trebalo bi da odaberemo krvne linije priplodnjaka, ako se radi o govedarstvu, a ako se radi o kozarstvu ili ovčarstvu, koje će dati veću proizvodnju mleka, a ne da pustimo da svako može na tržištu da nabavi ono što može da kupi ili što je najčešće i jeftinije.
Uloga stočarstva u poljoprivredi jeste da planskim odgajivanjem, najsavremenijim metodama omogući maksimalnu proizvodnju. Gospođo ministarka, to je nama jedini spas u ovoj zemlji. Pustite vi priče o Železari u Smederevu ili velikim fabrikama. Potičem iz male sredine u kojoj smo videli da male fabrike, a pre svega poljoprivreda prelazi u jednu vrstu porodičnog biznisa koja onu sirotinju koja živi u ovoj zemlji, pogotovu u južnim delovima Srbije, vezuje za svoju zemlju, svoje gradove, svoja domaćinstva, i oni tamo ostaju. U protivnom, oni dolaze u Beograd i mi onda imamo državu koja ima poljoprivredne kapacitete, ali nema poljoprivredu proizvodnju.
Ono što je još nedostatak ovog zakona, znači, on zadire svojim rešenjima o ingerenciji zakona koji već postoje i na taj način derogira već doneta rešenja. Znamo da zakoni moraju da se donose i da jedan ne bude u koliziji, odnosno u suprotnosti sa drugim. Znači, samim činom određivanja nekoga ko to može da radi zato što verovatno niste imali dovoljno informacija da se radi o ozbiljnom postupku, koji uzgred budi rečeno na zapadu može da radi odgajivač koji ima licencu, ko je za to posebno obučen i koji se kontroliše u radu. Dakle, da rezimiramo, mi nismo protiv toga da što masovnije se to radi.
Postoje instrumenti koje će država da iskoristi da to obezbedi svakom odgajivaču, svakom proizvođaču, a ti instrumenti su da mu pomogne da dođe što jednostavnije i što jeftinije do onoga do čega treba da dođe, do kvalitetne genetike.
I sasvim na kraju postoje područja na kojima niko ne želi da radi. Malo ko želi i da živi. Država mora, tj. ministarstvo u skladu sa ovim činjeničnim stanjem da nađe posebno ovlašćenje za ljude koji žele da žive tamo i da rade, pa i veštačko osemenjavanje.
Zahvaljujem vam se, očekujem da ćete prihvatajući amandmane, ne samo moje, odnosno poslaničke grupe Boris Tadić-SDS,ZZS,ZS prihvatajući amandmane mojih kolega poslanika ozbiljno unaprediti ovaj zakon kako ne bismo bili izvrgnuti podsmevanju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.
Reč ima ministar. Izvolite, gospođo ministar.

Zahvaljujem.
Ne znam zašto bi ovaj zakon bio izvrgnut podsmevanju. Naprotiv, nisam učestvovala u pisanju ovog zakona. U pisanju zakona učestvovali su profesori univerziteta koji su stručnjaci za pitanja i stočarstva i veterine i verujem da su oni uradili kvalitetan posao. Moram da kažem da sam pročitala zakon, zaista sam se udubila u onoj meri u kojoj joj sam smatrala da je neophodno, s obzirom, da imam puno poverenja u stručnu radnu grupu koja ga je pripremili i zaista nisam uočila neke nedostatke na koje bih trebalo da ukažem svojim saradnicima, da ukažem Odboru za poljoprivredu ili lično da ih ispravim. Ja sam i očekivala, i to se i dogodilo, da stručnjaci za ovu oblast se ili na Odboru ili na skupštinskoj raspravi oglase i da kažu svoje primedbe i svoje sugestije i ja se vama zahvaljujem.
Što se tiče primedbi ja ne vidim suštinske primedbe. Uglavnom su vaše primedbe terminološkog karaktera. Znate, ja sam obraćala pažnju na suštinu i na ono što treba da postignemo ovim zakonom. Zaista, nisam baš obratila pažnju da li je ispravnije terminološki reći „proizvodnja sperme“ ili „seme za veštačku osemenjavanje“.
Ali, vi ste zaboravili da su ovo izmene i dopune Zakona o stočarstvu, da je Zakon o stočarstvu usvojen 2009. godine. Sada se ne bih obraćala vama da vi meni ne biste tražili posle da replicirate, ali bih vas zapitala – gde ste vi bili 2009. godine kada je donet zakon? Ja, kao profesor univerziteta sam radila sa studentima, ali mislim da je vaša pozicija tada bila baš takva da ste mogli da kreirate terminologiju više, nego što sam ja, mnogo više, jer koliko znam vi ste bili i direktor Uprave za veterinu i sve ove godine svog radnog iskustva vezujete se za veterinarsku struku i veterinarsku praksu.
Ali, naravno, slažem se sa vama, ako vi mislite da je ispravnije „seme za veštačko osemenjavanje“ da predložim radnoj grupi da se izmeni taj termin i neće biti ništa sporno, isto ovo da li se zvala glavna ili centralna odgajivačka organizacija i to nije sporno.
Smatram da ne treba da nalazimo jedni drugima zamerke u tom terminološkom smislu prosto da suočimo argumente i da kao stručnjaci za određenu oblast nađemo najbolje rešenje. Vi uputite amandmane, a naravno mi ćemo zaista bez imalo malicioznosti, neko mi je malopre rekao da sam maliciozna, zaista sve mi se može pripisati, ali da osobina mislim da ne može, tako da u tom delu mislim da nema ništa sporno.
Ovaj deo koji se odnosi na to da mi suviše površno shvatamo značaj samog postupka veštačkog osemenjavanja koliko je važno da on bude stručno sproveden i koliki je njegov značaj u tom zootehničkom i svakom drugom smislu, to prosto ne stoji, iz prostog razloga što mi jesmo predvideli mogućnost da odgajivač vrši veštačko osemenjavanje u sopstvenom stadu, ali pod određenim uslovima, a ti određeni uslovi su predviđeni onim prvim zakonom, odnosno zakonom iz 2009. godine i ti uslovi se sada ne menjaju. Znate, pa, evo, vidite sad ćemo još da dođemo do toga da vi niste dobro čitali zakon ili niste dobro zapamtili ono što ste predlagali 2009. godine.
Dakle, evo, u članu 38. piše da je taj odgajivač, odnosno stočar koji će moći da vrši veštačko osemenjavanje u sopstvenom stadu, čovek koji mora da ima minimum srednju stručnu spremu, poljoprivrednog ili veterinarskog usmerenja i naravno one druge dodatne edukacije koje se tiče na stručno osposobljavanje.
Sada dolazimo, kratko ću se ponovo osvrnuti, moram da se osvrnem i na ova pitanja stočnog fonda, znate kako, statistika je čudna nauka, prosto podaci su takvi kakvi su i oni nedvosmisleno pokazuju trend smanjenja stočnog fonda svih vrsta domaćih životinja. Vi to dobro znate, možete da uzmete i možete da pogledate i to nije ništa sporno. Da li je bilo milion i dvesta, pa posle devetsto hiljada i tako dalje, to nije u ovom momentu od presudnog značaja. Ono što mi uvek ističemo to je taj trend smanjivanja. Taj trend kada se jednog momenta zaustavio na nekom nivou i kada je pokazao makar i blag rast, on je za nas bio ohrabrujući. Mi ne pričamo napamet podatke. Mi imamo podatke i Ministarstvo je uvelo izdavanje zelene knjige, 2014. do 2013. godine i 2015. za 2014. godinu i sada radimo za 2015. godinu.
Tu su podaci koji pokazuju, vi sada možda ne možete da vidite najbolje, ali pokazuju smanjenje, a onda 2014. godine to zaustavljanje. Mi po ovoj proizvodnji mleka i proizvodnji mesa, o tome koliko novca damo za premije, za priplodna grla, mi onda još imamo dodatan optimizam da je zaista zaustavljen negativan trend i da idemo u pozitivnom smeru.
Pokazatelj kvaliteta stočarske proizvodnje nije samo broj, nije samo fond životinja kojim se raspolaže, nego upravo i ovaj selekcijski rad. Rad koji mi sada ponovo dopunjujemo, unapređujemo kroz Zakon o stočarstvu. Šta to znači? Prosto da naši poslanici znaju koji nisu u struci, kao nas dvoje, to znači da imamo veću mlečnost po kravi, da imamo više mesa po utovljenoj životinje, bilo da se radi o svinji, ovci i tako dalje. Znači, da dobijemo na kvalitetu i da dobijemo na količini. To je suština ovog odgajivačkog, selekcijskog rada.
A da tu imamo dobre rezultate, to je ono što sam danas na početku sednice pokazala. Dakle, 2014. godina i 2015. godina, podaci koji se odnose na broj umatičenih grla. Vi znate šta to znači, svih vrsta domaćih životinja. Molim vas, evo, ovi crveni grafikoni su 2015. godina, ovi plavi su 2014. godina i vidimo za sve vrste značajno povećanje broja umatičenih grla. Zbog ovih podataka sam zaista srećna i verujem da i vi verujete da će se ovaj trend nastaviti, a to su oni znaci koji su važni da kažemo da mi zaista smo uspeli u zaustavljanju propadanja i da imamo pozitivan pomak. On je blag, ali prosto, po meni, sada je nemoguće zaustaviti ovaj pozitivan trend. Mi naravno nećemo dati da se zaustavi, radićemo i dalje sa istim elanom, sa istim žarom, a vas kao kolegu, naravno, pozivam da nam u tom poslu pomognete. Hvala lepo.

Replika Miroslav Marinković.