Zahvaljujem.
Glasala sam zajedno sa kolegama za amandman narodnog poslanika Dragana Jovanovića, o kome je reč, s punom svešću o tome šta bi to značilo za prihvatanje amandmana od strane predlagača, ali molim predlagača da sasvim nedvosmisleno i jasno čuje poruku, da je jednoglasno Odbor, usvojio ovaj amandman.
To bi trebalo da bude snažna poruka za problem koji smo mi potpuno nedvosmisleno uočili na Odboru, a narodni poslanik hteo da reši ovim amandmanom, jer postoje lokalne samouprave koje procene da im se ne isplati prevoz komunalnog otpada do deponija. To vam je stvaranje divljih deponija.
Uklanjanje divljih deponija je jedno tako lako dokazivo bacanje para da mislim da ne treba ni da govorimo.
Zašto smo svi glasali za ovaj amandman? Da pokažemo, da namera predlagača, da onda takvu lokalnu samoupravu označi kao zagađivača, podrazumeva i jasnu poruku svim lokalnim samoupravama. U nedostatku našeg zajedničkog dijaloga, zašto opštine, mada su obavezane zakonima i propisima o kojima je ministarka govorila, sve je to tačno.
Tamo piše da će biti kažnjene, tamo piše šta mora da se radi u komunalnoj, ali to ne radi. To se ne dešava u realnosti. U realnosti se dešava da izdvajate godišnje u budžetima sredstva za uklanjanje divljih deponija.
Moja strahovanja su da je ovim izmenama i dopunama urađeno svojevrsno ozakonjenje nesanitarnih deponija.
Ja znam da to nije namera predlagača, ali znam kako se zakoni čitaju i da ima uvek spremnih onih koji nešto što je na ivici dato kao rešenje, da čitaju tako da bude na štetu onoga o čemu bi, u stvari, trebalo da bude primer.
Ukupan broj divljih deponija, ukupan broj koliko je divljih deponija kad sklonjeno već, daje u zbiru ogroman novac, ogroman novac. Onda je na nama sa sadržajem amandmana, koji je narodni poslanik Dragan Jovanović dao, da se zaista upitamo ko Čeriševski u 18. veku, što delat, šta da se radi, kako da prekinete to zlosretno, vrzino kolo, u kojem vi napišete propise koje bi trebalo da eliminišu divlje deponije, nesanitarne svakako, šta god, nemamo sredstva u rukama da se to primenjuje u praksi.
Onda dajemo poruku – čekaj ti, opštino, ti u stvari zagađuješ životnu sredinu, što je tačno. Svaka divlja deponija je svojevrsno zagađenje različitom vrstom otpada, najčešće je to komunalni otpad, ali može da bude bilo šta.
Toga smo i svedoci i cisterne koje čiste septičke jame i građevinski otpadi, šut, šta god kome padne napamet, uključujući ponekad, nažalost, i medicinski otpad ili ono što ne urade kafilerije ili već oni koji su nadležni.
Dakle, ovo je jedna dobra situacija koja vam ilustracija poisija, ona reč o kojoj smo govorili, koja je neprevodiva, a to je da su akteri koji imaju nadležnost da se brine u nekakvom dijalogu, i to takvom da je dijalog u sporu i da svako ima svoje argumente i da je potrebno nastaviti ga, da bismo našli rešenje kojima će lokalne samouprave zaista za zauvek da reše problem divljih deponija.
Da li to može bez regionalnih deponija? Ne može. Da li može bez palionice? Ne može.
Ali, da li može da ovim, mi iz Skupštine, svi zajedno pokušamo da uradimo i našu nadzornu i kontrolnu ulogu, pa ne pritiskom na Vladu, da inspekcijama, da organima natera lokalne samouprave da zaista primenjuju zakone koji ih obavezuju, nego da probamo da ustanovimo dijalog između nas koji Vladu kontrolišemo, između onih koji propise treba da primenjuju i nas koji te propise donosimo i menjamo.
Ja sam pristalica ponavljanja narodnih umotvorina i poslovica, jer ih smatram dragocenim i pre retko ih čujem. Jedna postoji, koja se za mene potpuno vezuje za izgradnju vladavine prava, to je ono što ja radim 25 godina, a to je – kad tučeš po džaku brašna, sve što valja, izbaciš iz džaka. U džaku ti ništa ne ostane.
Znači, kada se zakonodavstvo fokusira samo na to da kažnjavaš, često izostaju prave promene kojima smo skloni i mi, vi u Vladi, sve jedno je meni to uvek, koji predlažete i mi koji to raspravljamo. Tako da šteta ispadne zajednička. Da li to može da se nastavi kroz dijalog u Skupštini, da li to može da uradi Vlada, ja to ne znam u ovom trenutku da procenim, ali moram da kažem da, em mi je drago da je predlagač prihvatio amandman Odbora o tome da se Zeleni fond vidi i u Zakonu o upravljanju otpadom, to je isto polisi, to je, tako se prave dobri rezultati, ili će biti još jedne izmene i dopune ili drugačijih izmena, drugih zakona, koji obavezuju lokalne samouprave, ne znam.
Ali, kao što sam nekoliko puta kazala, za oblast životne sredine, nama nedostaje institucionalni dijalog. Nama nedostaje da onaj ko je u opštini biran, ne biran, postavljen, imenovan, stručan, ne stručan, nema veze. Ali, ko je u opštini nadležan da vodi računa o tome da ima novca za prevoz komunalnog i drugog otpada, da ima mehanizme da se ne formiraju nove divlje deponije i da izračuna koliko košta stalno uklanjati deponije, da taj ne odmahne rukom i kaže – može mi se i drugačije. Hvala vam.