Gospodine Bečiću, već nekoliko puta opominjete uvaženog kolegu Pavićevića da potroši svoje vreme za obrazlaganje amandmana, a da reč nije progovorio o samom amandmanu, i ja se potpuno slažem sa tim, ali je vaša obaveza, gospodine predsedavajući, da mu oduzmete reč kada ne govori o amandmanu, jer vi na taj način kršite Poslovnik.
Sa druge strane, predlagač amandmana obično ima neku vrlo čudnu matematiku. Znači, poređenja – toliko amandmana prihvaćeno, tolika podrška u biračkom telu. Hajde, prihvatiću to u onom stilu kao što je rekao uvaženi kolega – što je babi milo, to joj se i snilo. Ali, sada prihvatati tezu – znate, jedan od ministara mi je prihvatio amandman „briše se“, a vi, gospodine Setiću, ste u sukobu sa nekim tamo što je prihvatio amandman „briše se“ jer ne prihvatate sada „briše se“ na ovaj član. Mislim, to je logika koju može samo predlagač amandmana da razume, zaista.
Evo, potrudio sam se, verovatno nisam dovoljno pametan, kako to da „briše se“, amandman „briše se“ na različite zakone mora da se svuda prihvata, inače su ministri u sukobu. Znači, ovo je logika koja je neverovatna.
Član 15, a sada ću o amandmanu, nikako ne sme da se promeni, nikako ne sme da se izbriše. Zato što član 15. uvodi red u rukovođenje javnim preduzećima. To je ono što predlagač amandmana ne shvata, red. Umesto dvodomnog upravljanja javnim preduzećima. Umesto silnih nadzornih i upravnih odbora sa beskrajnim brojem članova, sa nadoknadom koja je bila kao u ovim fondovima za kapitalna ulaganja Bojana Pajtića. Nije se znalo, samo je važna bila rođačka ili stranačka pripadnost. E, sada se uvodi red. Sad umesto dva dvodomnog upravljanja javnim preduzećima imamo samo nadzorne odbora.
U narednim članovima se i definiše broj članova nadzornih odbora. Pa je za javna preduzeća koja osniva Republika, taj broj pet, a ne kao što je u prethodnom režimu bilo potrebno samo da je neparan broj, sedam, devet, pa do 21. Koliko im je trebalo ljudi da negde postave i da ih nekom masnom nadoknadom nagrade. Eto, samo su razmišljali na taj način.
Sada se tačno zna. Za javna preduzeća koja osniva autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, broj članova nadzornog odbora je tri. Tačno se zna koliko nezavisnih, koliko ispred zaposlenih, a koliko daju te jedinice lokalne samouprave Republika ili Autonomna pokrajina.
Zbog toga, gospodine Sertiću, nemojte se ni truditi da shvatite ovu logiku, jer ne postoji nijedan mehanizam kojim može da se shvati takva logika. Ovaj amandman nikako ne sme da se prihvati, zato što bi vratili Srbiju, vratili bi javna preduzeća u totalnu anarhiju, u totalni „drp“ sistem kako neko reče. Nadoknade koje se ne znaju ni kolike su ni kakve su, broj članova nadzornih i upravnih odbora je bio katastrofalno veliki, a na taj način su se velika sredstva građana Republike Srbije odlivala u stranačke džepove funkcionera ili bliskih bivšem režimu.
