Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš.

Hvala.
Poštovana gospođo ministar, gospodo poslanici, Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru je nov, jedinstven i vrlo važan. Ja u njemu, kao i naša poslanička grupa, vidim nešto što je novo i što svakako treba da doprinese uređenju ovog jednog veoma važnog prostora.
Ovaj zakon je vrlo složen, jer se odnosi na vrlo razuđen sistem rada i poslova koji se obavljaju u raznim službama državne uprave, uprave pokrajine, odnosno lokalne samouprave, u drugim organima i organizacijama i javnim službama koje osniva Vlada.
Plate i zarade zaposlenih u pojedinim delovima javnog sektora trenutno su uređene nizom zakonskih i podzakonskih akata. Posledice su nemanje sistema, niz slabosti koje se ogledaju često u različitim platama za iste poslove u različitim organima, čak i da su plate u organima lokalnih zajednica veće od plata za iste poslove u jedinicama bilo autonomne pokrajine ili čak i Republike. Kao rezultat toga, imamo i takvu situaciju da je plata predsednika države, predsednika Vlade, ministara nekoliko puta manja od plata direktora pojedinih agencija, koje takođe osniva Vlada.
Mislim da su ovo pitanja koja svakako zavređuju pažnju i dalji postupak u određivanju ukupnog sistema plata u državi. Značaj je svakako veliki, složenost je ogromna, a još veća je odgovornost.
Brojnost propisa je proizvela situaciju koja izaziva velike neujednačenosti koje se ne mogu ispraviti pojedinačnim samo promenama u zakonu koji postoji, nego upravo donošenjem novog zakona koji ovo sve treba da uspostavi, kao jedinstven sistem. Naglašavam reč sistem.
Ni sam ovaj zakon, međutim, neće odmah rešiti sve, sve nelogičnosti, nepravilnosti koje postoje, ali je on svakako važan za rešavanje ovih pitanja i uslov da bi se i mnoge druge stvari mogle u državi rešiti i postaviti na svoje mesto.
Dakle, ovo je zakon koji obezbeđuje proces, proces i kretanje ka cilju. Posebno je značajno da se u daljem tom postupku moraju donositi novi zakoni, podzakonska akta i druga dokumenta važna za rešavanje ovih pitanja. Cilj koji želimo postići je, u svakom slučaju, da se za svaki rad mora odrediti jasna njegova vrednost i jasna i određena plata. Za određeni rad mora da bide određena zarada koja je, u svakom slučaju, dostojanstvena i odgovarajuća uloženom radu i njegovom kvalitetu.
Šta dobijamo? Dobijamo, upravo, u ovom čitavom sistemu kvalitet, odgovornost, stručnost, za šta postoje predviđeni i mogući i stručni ispiti, ali i druge vrste dobijanja sertifikata koje se mogu ostvarivati. U svakom slučaju, ono što nam svima treba jeste kvalitetna državna uprava, a ne da imamo administraciju koja se doživljava kao narodni neprijatelj.
U svakom slučaju, brojnost propisa, kojim se sada uređuju plate i druga primanja zaposlenih u javnom sektoru, dovela je do neujednačenosti u pravima iz čega su se pojavile brojne posledice, a to su ne upravljivost ovim sistemom, nemogućnost kontrole, ne transparentnost, nepravičnost. Konkretno, recimo, ima deset različitih osnovica i za raspone u platama od 1 do 19. Ja ću podsetiti da smo nekada u državi, u kojoj su mnogi od nas radili, imali da je odnos plata 1 prema 3. Naravno, nije to možda primereno vremenu u kojem se danas nalazimo, ali za vreme od 2000. godine na ovamo povećavanje te razlike od 1 do 19 je više nego nemoguće i prosto neodrživo.
Narodu nije krivo na malo, nego na nepravo, i to je takođe jedan od uslova koji je potrebno urediti da bi upravo ispravili mnoge nelogičnosti koje su sada uspostavljene.
Ovim zakonom treba da se uređuju, dakle plate, naknade i druga primanja državnih službenika i nameštenika i u ovom Predlogu zakona je i definisano kako se plata obračunava, odnosno uspostavljena je jasna precizirana njegova formula.
Neke prednosti, ja ću samo napomenuti, koje ovaj zakon donosi, u svakom slučaju, jeste da uspostavlja taj jedinstveni režim plata i promoviše socijalno pravedniji model zaposlenih u javnom sektoru. Ona je izražena kroz jedinstvenu osnovicu za sve delove javnog sektora. Ono što je važno, uspostavlja se i transparentnija kontrola javnog sektora na svim nivoima.
Isto tako, kroz dalji razvoj zakona, koji ovoj oblasti treba da budu donošeni, očekujemo značajnije pozitivne efekte, posebno kod najmanje plaćenih delova javnog sektora, a to je kod obrazovanja, kulture, zdravstva i socijalne zaštite.
Ovim novim zakonom sasvim se uspostavlja jedinstven sistem plata svih budžetskih korisnika, odnosno svih zaposlenih u javnom sektoru, postavljanjem opštih načela i principa za utvrđivanje visine plate i drugih primanja na jedinstven način. Uspostavlja se pravedniji sistem plata, uvode jedinstveni platni razredi i platne grupe za sve zaposlene, pri čemu će se imati u vidu i specifičnosti pojedinih delova javnog sektora za koje se predviđaju i korektivni faktori. Sistem je transparentan i omogućava uporedivost za iste i slične poslove, što je naročito važno.
Zakonom se precizno definiše šta ceo sistem obuhvata i način utvrđivanja pojedinih plata u pojedinim delovima. Uspostavlja se kao novi institut katalog radnih mesta, što smatram da je naročito značajno, odnosno zvanje i položaja funkcije u javnom sektoru na svim nivoima, što treba da doprinese upravo uporedivosti, pravednijem ocenjivanju i vrednovanju svakog posla. Utvrđuju se kriterijumi za vrednovanje poslova koji se obavljaju na odgovarajućem radnom mestu, pri čemu se radna mesta, odnosno zvanja i položaji na kojima se obavljaju poslovi iste ili slične složenosti, za čije obavljanje se zahteva ista samostalnost u radu, odgovornost, poslovana komunikacija i kompetentnost, svrstavaju u istu platnu grupu.
Takođe, uvodi se jedinstven sistem plata u koje se uključuju i lokalne samouprave i autonomne pokrajine, čime će se izbeći mnoge postojeće nelogičnosti.
Kako bi se obezbedila transparentnost i uporedivost plata zaposlenih u javnom sektoru, predviđen je i prelazak na sistem jedinstvene osnovice za njen obračun. Na taj način će se jednostavnije upoređivati plate u različitim delovima sistema i biće lakše kontrolisati promene u pojedinačnim podsistemima.
Pored jedinstvene osnovice, ovim zakonom se uspostavljaju rasponi platnih grupa i platnih razreda, kriterijumi za vrednovanje poslova i opšti opisi radnih grupa na osnovu kojih će se vršiti svrstavanje radnih mesta, zvanja i položaja u odgovarajuću platnu grupu ili platni razred. Svrstavanje će se vršiti posebnim zakonom kojima će se urediti visina osnovne plate za određeno radno mesto, odnosno zvanje i položaj.
Donošenjem ovog zakona omogućiće se i dalja samostalnost i fleksibilnost u utvrđivanju platne strukture, radi prepoznavanja specifičnosti određenog podsistema. Ovde ćemo još jednom podvući značaj tog sistema koji treba da uredi plate u zdravstvu, prosveti, kulturi i socijalnoj zaštiti, ali i u okviru parametara koji su postavljeni sistemskim zakonom.
Ovaj zakon propisuje mogućnost da se posebnim zakonima utvrde i korektivni koeficijenti koji se ostvaruju po osnovu stalnih uslova za obavljanje poslova ili drugih stalnih okolnosti koje se javljaju na poslovima odgovarajućeg radnog mesta, koje nisu uzete u obzir pri svrstavanju u platne grupe ili razrede.
Upravo ove karakteristike su značajni elementi za razlikovanje, utvrđivanje plata u onim delatnostima koje su posebno osetljive, a koje su veoma značajno za društvo. Posebni ti elementi značajno mogu da utiču na položaj, odnosno visinu plata, na primer, lekara ili medicinskih sestara u zdravstvu, ali posebnim zakonom one moraju da dobiju i na svojoj specifičnoj težini primereno poslovima i odgovornostima koje oni obavljaju. Sigurno nismo u ovom momentu zadovoljni, pa ni sami lekari i zdravstveni radnici i medicinske sestre, odnosom koji u ovom delu postoji, ali ono što nas očekuje u narednom periodu, dakle, da posebnim regulisanjem ovih pitanja, zakonom koji će regulisati, recimo, plate u oblasti zdravstva, da na to bude obraćena posebna pažnja.
Isto tako, u oblasti prosvete i obrazovanja mora se dati odgovarajuća pažnja i poštovanje radu učitelja i prosvetnih radnika. Mi imamo danas različite pojave koje se u društvu događaju, u celini društvenog sistema koje se na posebno negativan način reflektuju na život, rad dece, na njihov pristup školi i boravak u školi. Za to odgovornost sigurno da imaju roditelji i porodica, ali sigurno da imaju odgovornost i učitelji i prosvetni radnici kojima treba vratiti uzor i poštovanje, da ona služe za ugled deci koja borave u školi i da cilj boravka u školi bude rad i učenje, a ne neke druge aktivnosti i samim tim da obezbedimo da deca u školi budu bezbedna i ostvarena funkcija za koju se ona šalju u školu.
Isto tako u oblasti kulture bez obzira koliko je naša država siromašna ne smemo dozvoliti da i u narednom periodu kultura ima minimum minimuma izdvojenih iz budžeta. Bez obzira koliko smo siromašni ona mora da predstavlja reprezent naše državne i narodne osobitosti i da pokaže našu tradiciju ali i našu savremenost. Samo gajenjem i negovanjem naše kulturne tradicije sa savremenosti i ukupnog stvaralaštva i odgovarajućeg vrednovanja umetničkog rada možemo obezbediti da poštujemo tu vrstu delatnosti, da ona poštuje nas, i da samim tim, utiče na razvoj stanovništva u najpozitivnijem svetlu javljajući i razvijajući kod naroda visoke umetničke i kulturne vrednosti.
Podsetiću samo na jedan detalj u razorenu Atinu, iz mitologije, iz stare istorije, kada su ušli gosti Sparte i neki drugi, kako ona živi ili funkcioniše, ili u kojoj je meri razorena pitali su: Kako je moguće da u toj skroz razorenoj Atini i dalje funkcionišu pozorišta, javne debate, i ostale filozofske tribine i sve ono što se događalo u ono vreme na javnim trgovima Atine. Odgovor Atinjana je bio - kada bi isključili pozorišta, filozofiju, javne debate, kada bi ostali bez Aristotela i drugih naših filozofa izgubili bi naš identitet. Zato su ova pitanja za razvoj ovih strukturnih stvari od velikog značaja.
Ja ću samo napomenuti još dve rečenice, ako dozvolite predsedavajući, da naravno, kada ovo predlažem, imam u vidu ograničenost budžeta, ali opet pravednija raspodela može u narednom periodu omogućiti ovakvu jednu raspodelu, pritom, ono što želim ovde posebno da naglasim i da podvučem, i da pozdravim, jeste uključenost Socijalno ekonomskog saveta, smatram ga važnom institucijom, učešće sindikata, ono što je premijer pomenuo nedavno, uloga nevladinog sektora, a to podrazumeva, jačanje struke, jačanje znanja. Mislim da to gospođo ministarstva vi naročito dobro znate kako se vrednuje u svetu, i samim tim ćemo vraćati i ugled institucija i države, i dalje omogućiti razvoj nauke, struke znanja, i postavljanje na pijedestal onoga što treba da bude uzor svima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.
Neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Orlić.
Izvolite, gospodine Božoviću.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi predstavnici Vlade, odnosno gospođo Udovički, sa posebnom prilikom bih pozdravio građane koji još uvek prate ovaj direktan prenos, ukoliko ga uopšte ima.
Nakon svega godinu i nešto dana, evo imamo priliku da raspravljamo o vašem predlogu, ne znam zašto ste toliko dugo čekali, i ne znam zašto je baš noć uoči izbora toliko velika žurba da se ovaj nađe na dnevnom redu, s obzirom da smo ga tek sinoć dobili na sajtu Narodne skupštine i da smo imali svega nekoliko sati svojski i da se pripremimo.
Mislim da je veoma loše što se na brzinu donose zakoni za koje ste vi kao ministarka govorili da je, pre svega zakon koji će uvesti red u javni sektor. Da će uvesti red kada su u pitanju plate u javnom sektoru, kako bi napokon znali na šta tačno trošimo pare, koliko trošimo para, kako i na koji način da vršimo kontrolu zarada, pto je veoma važno za javni sektor. Mislim da, kada je ta vaša intencija u pitanju, vas potpuno podržavam.
Međutim, javna preduzeća su izostala iz ovog zakona. Zašto, to još uvek nismo imali prilike da čujemo, osim vaše ocene da je u pitanju tržište i da se plate u javnim preduzećima određuju tržišnim putem. Kako je onda moguće da mi ne znamo i dan danas koliko je to tržište odredilo, kada su u pitanju plate u „Železari Smederevo“, kada su pitanju plate u nekim javnim preduzećima gde pojedini direktori imaju na desetine hiljada evra primanja. Kako je moguće da izostavimo tako jednu važnu temu, zbog koje ste i vi sami rekli da donosite, ili da predlažete, pardon, ovaj zakon.
S druge strane imamo rešenja da brojači putnika u gradskom saobraćajnom preduzeću su plaćeni jednako kao i lekari u Srbiji, kada i sami znate koliko u poslednjih četiri godine imamo problema, da mi stručno osoblje, one koji su medicinski radnici zadržimo u Srbiji. Koliko je teško da onog prosvetara koji ne može svoju porodicu jednom mesečno da izvede na ručak, zadržimo na radnom mestu. Kako i na koji način da ih stimulišemo da i dalje obavljaju svoj posao. Najbolji će ići iz javne uprave. To nam poručuje ovaj Predlog zakona.
Kako je moguće da smo doneli takav predlog koji one koji su najkonkurentniji na tržištu radne snage njima upućujemo poruku ovde nema mesta za vaš trud, za vaš rad, zato što su jednako plaćeni oni koji apsolutno ne rade ništa u javnom sektoru. Vi vrlo dobro znate da tih slučajeva ima. Posebno pod ključem partijskog zapošljavanja, gde samo dođu da prime 30 ili prvog u mesecu platu.
S druge strane oni koji rade revnosno, redovno, ono koji daju svoj životni radni vek u nešto u šta veruju i žele da njihov rad zaista donese do nekog boljitka, oni su plaćeni apsolutno jednako. Mislimo na taj način one sa iskustvom, one prave radnike, njih uvažavamo. Smatramo da je veoma loš predlog zakona, zato što se ne vrednuje nečiji trud, nečiji rad, nečiji rezultati tokom višedecenijskog rada.
Kada su u pitanju koeficijenti, potpuno je s jedne strane razumljivo i kada su u pitanju osnovice i kada su u pitanju koeficijenti kako i na koji način dolazimo do njih.
Sa druge strane, imamo korigovane koeficijente koje ćete vi tek ustanoviti nekim novim predlogom zakona. I ne samo to, imamo kada su u pitanju ostale stvari za koje smo se iskreno nadali da će se naći u vašem predlogu, a to su kriterijumi, to su plate funkcionera, to je takođe taj koeficijent, dakle, kako i na koji način koeficijent plate mi sada uređujemo novim zakonom? Kako plate funkcionera? U noć pred parlamentarne izbore niste našli za shodno da i rešite ovim predlogom zakona. Zašto – zato što su izbori. Zato što treba da motivišete tu veliku stranačku vojsku koja troši na milione i milione evra i da je veoma veliki problem kako i na koji način sada da im oduzmete te privilegije. Zato što vrlo dobro znate da su oni nosioci kampanje SNS u Srbiji i na terenu.
Mislim da je loše da se parcijalnim zakonima donose ovako suštinski važna pitanja i da se ona rešavaju na jedan takav način, a da sa druge strane, mi donosimo jedan zakon gde je kompletno suština izopštena i gde se suština zapravo donosi nekim drugim zakonima. U kom sazivu – ne znamo. Kada će se doneti – apsolutno ne znamo. Koja većina će ga doneti – to još uvek apsolutno ne znamo.
Akumulacija funkcija, i dalje je ostalo na snazi to da jedan funkcioner režima može da bude na nekoliko funkcija i da prima nekoliko plata. Imali smo priliku i o tome smo razgovarali ovde u Skupštini, da je samo jedan od njih, jedan od mojih kolega preko puta imao pet plata u istom trenutku i on se ponosio time. On se ponosio zato što je bio siguran u to da on zavređuje za to što građani Srbije rade za jednu platu, da je on toliko vredan da ima pet plata. Hoću da vam kažem da mislim da to nije način na koji vi suštinski reformišete javni sektor, a da tom prilikom imate kolege koji su nosioci pet primanja u Srbiji.
Ono što je takođe veoma važno jeste da i dalje postoje oni koji imaju primanja koja apsolutno niko ne kontroliše. Budžet Republike Srbije je takav, mali, mi nismo bogata zemlja, mi smo zemlja koja očigledno je odlučila da na jedan pogrešan način izvrši reforme u Srbiji, tako što će na leđima penzionera, na leđima zaposlenih u javnom sektoru pokušati da nešto uštedi kako bi taj novac uložila na neku drugu strani i neki pozitivni efekti videli.
Kakvi efekti se vide, kada mi one koji na jedan veoma neracionalan način troše resurse Srbije nagrađujemo time što ih izopštavamo iz ovog zakona? Oni imaju na hiljade evra, na nekoliko funkcija su i dan danas, a s druge strane, kako da objasnite onda nekom penzioneru da mu je stečeno pravo ukinuto bukvalno zato što je ceo život radio pošteno i časno za tu svoju penziju? I danas mu Ustavni sud takođe vređa inteligenciju time što mu govori, tom penzioneru - znate šta, u pitanju je bila konsolidacija budžeta i to je tako moralo.
Mislim da je ovde neoliberalni kapitalizam potpuno zanemario građane Srbije i mislim da ton Vlade i ove takozvane reforme koje vi sprovodite, sprovoditi isključivu unesrećujući ogromnu masu ljudi u Srbiji. Imate na 700-800 hiljada penzionera. Imate one koji nikada neće moći da dođu do posla. Imate one u javnom sektoru koji se i dan danas ponižavaju. Imate otpuštanja ljudi. Imate one koji neće moći da prežive možda već naredne godine. Imate one koji su uzeli kredite, a ne znaju kako da se iščupaju iz njih. E, zato mislim da je ovaj zakon veoma licemeran, jer ne rešava ona suštinska pitanja. Zato smatram da je izostavljanje suštine iz ovog zakona dovelo do jednog velikog osećaja nepravde kod velike većine građana Srbije.
Privilegije direktora i funkcionera, to smo imali prilike da čujemo i u ovom predlogu zakona, a s druge strane imali smo priliku da čujemo i kada je bio gospodin Sertić, vaš kolega pre nekoliko dana. Niko iz Vlade Republike Srbije, ko navodno reformiše javni sektor, ko reformiše Srbiju, nikako neće da dirne u to što se zovu privilegije javnih funkcionera. Na način da se to pitanje, ne neće naći na dnevnom redu, nego vi obećavate da će u nekom narednom periodu biti donet još jedan predlog zakona, možda za godinu, možda za dve, možda nikada, predlog zakona kada ćemo rešiti i to pitanje. Mislim da je to veoma, veoma loše.
Na kraju, imamo jednu veoma važnu stvar i jedno veoma važno pitanje – kako i na koji način vršimo kontrolu zarada koja mora da postoji kada su u pitanju javna preduzeća, kada je u pitanju javni sektor?
Imamo situacije koje su utvrđivanje osnovica u članu 7, gde se potpuno slažem sa vama da svako ima istu osnovicu. Ali, već u drugom članu vi potirete ono što ste prethodno želeli da predložite i potpuno na jedan drugačiji način govorite o tome koliko, kako i na koji način će se određivati u pojedinim slučajevima ta osnovica. Imamo korektivni koeficijent koji opet govori o tome da će Vlada Republike Srbije novim predlozima imati korektivne koeficijente na plate kada su pojedini, samo pojedini slučajevi u pitanju.
To sve govori o tome koliko je ovaj zapravo predlog zakona potpuno neprihvatljiv da bude danas apsolutno u Skupštini i da se o njemu raspravlja, u noć pred izbore. Za nekoliko dana ćemo imati raspisane parlamentarne izbore, a mi još uvek nismo suštinsko pitanje u Srbiji rešili, a to je pitanje pravde. Zbog čega se smanjuju plate i penzije, a drugima se ne dovodi u pitanje da se zadire u privilegije?
Kada su u pitanju kriterijumi za određivanje plata, ko i kako ih meri, to je osnovno pitanje. Gde, u kom članu zakona piše ko i kako meri kriterijume za određivanje plata? Ima još sijaset mnogih stvari, ali dolazimo do ključne teme – kako znamo u toj kontroli zarada ko je zapravo zaradio, a ko nije zaradio platu? Da li ste se ikada zapitali kao funkcioner Vlade Republike Srbije, kao ministarka u toj Vladi, da li ste možda i vi pod sumnjom da li ste ili niste zaradili svoju platu?
Vi ste, iskren da vam budem, godinu dana najavljivali nešto, što vi na kraju niste završili, niste uradili. Rezultate vašeg rada će takođe neko meriti. Ali, pošto to očigledno neće da meri parlament, jer to većinu u ovoj Skupštini ne zanima, mene zanima kako vi smatrate i da li vi za sebe mislite da ste zaradili svoju platu? Ja mogu ovde da pričam i o gospođi Jerkov i o Pavićeviću i o mnogim drugim poslanicima. Iskren da budem, ne znam da li mi kao opozicija jesmo ili nismo zaradili svoje poslaničke plate, ali to kažu neki nezavisni organi. Na jedan portal Otvoreni parlament je rekao da smo mi možda među najboljim poslanicima u ovom domu, pa eto, mogu s ponosom da kažem da neko misli da ja jesam. Ali, kako i na osnovu čega mislite da vi jeste? I, ako vi mislite da jeste, onda i ne čudi što neko ko radi non-stop, neko ko životnu energiju ulaže u svoj posao, jednako zarađuje kao i onaj koji ne radi apsolutno ništa i koga je jedna stranka dovela na to radno mesto ili na tu radnu funkciju.
Mislim da je veoma važno da kao možda ministarka kažete kolike su zaista te plate u „Železari“. Ne želim da licitiram i nije nikakvo trik pitanje, zato što mislim da građani na kraju imaju prava da znaju, jer možda ostaju budni do pola 12 noću želeći da čuju o zakonima koji se zaista tiču, između ostalog, i njihovog novca. Jer, da se razumemo, ovo je njihov novac. Ovo nije novac ni vas, ni vašeg predsednika Vlade, ni najveće stranke u Srbiji. Ovo je novac građana Srbije koji vi trošite na jedan veoma, veoma škakljiv način, a da pri tom onima koji najviše troše novac građana Srbije ovde je to tabu tema. To Vlada nikada neće dovesti na dnevni red. Ona obećava, kao što ste vi godinu dana obećavali ovaj zakon. Imamo problem da se najavljuju sada neki drugi zakoni koji će tek rešiti tu oblast. A zašto? Zato što su izbori i zato što će oni biti nosioci kampanje. Pa, bože mili, onda moraju da budu i motivisani sa nekim određenim pitanjima i da u toj kampanji učestvuju sa tim novcem.
Mislim da je to veoma loše i smatram da je iznevereno još jednom poverenje građana, koje je vama dato kao vašoj Vladi, jer nisu očekivali da ćete na ovaj način, ciničan pre svega, rešavati ključna pitanja u zemlji koja se tiču nepravde u Srbiji. Zahvaljujem.

Repliku ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, neko reče da mi otimamo novac od penzionera da bismo navodno finansirali neku stranačku vojsku, i još se hvali time kako je zaslužio novac koji je dobio od države, a ovde ušao pre deset minuta. Ceo dan nije bio ovde. I sad je on zaradio svoju platu, a mi što sedimo ovde nismo?!
Priča o privilegijama. Ja sam potpredsednik Skupštine, svojim autom sam došao na sednicu Skupštine, a imam pravo na službeni, dok su oni službene automobile lupali kada su išli na more.
Pričaju da brinu o penzionerima. Pa, što nisu brinuli kada je bilo para, nego su zavlačili gde god su stigli ruke i otimali iz „Agrobanke“ i „Razvojne banke“, i od putara, i od poljoprivrednika, i iz JAT-a, i iz „Železnica Srbije“, iz tog istog „Sartida“ dok je još bio društvena svojina?
I oni se sad brinu o radnicima! Što se niste brinuli o radnicima dok su imali posao? Što se brinete samo o radnicima koji su u javnoj upravi? Da ih niste možda vi zapošljavali? Da to nije možda vaša stranačka vojska koju branite? Čini mi se da je baš tako.
Što ne kaže kako se kreči po Beogradu, umesto da nama mažu noseve ovde? Kako se dobijaju poslovi? Kako se strankama poklanjaju stanovi? Ma, ništa nije poklonjeno, ništa tu nije poklonjeno. Omogućila je ta stranka da se zaradi mnogo stanova, pa jedan manje-više nema veze. E, takvi ste bili dok ste bili na vlasti. Sačuvaj nas bože vaše brige za građane, za državu i za narod.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar. Izvolite.

Ja bih samo da kažem poslaniku Božoviću da mislim da ovaj zakon zaista nije razumeo, jer nije tačno da će otići najbolji zbog toga što se svima isto plaća. Da, danas se svima isto plaća u većini od ovih 500.000 radnih mesta, kada je isto radno mesto, bez obzira na njihov učinak.
Međutim, ovim zakonom se upravo uvodi, prvo, mogućnost da se ujednačavaju zarade za radna mesta i poslove koji su isti ili slični, a da se sa druge strane time što se stavljaju u iste platne grupe, a zatim da se zaposleni i njihov učinak razlikuju kroz napredovanje, kroz platne razrede, upravo opet na osnovu toga kakav im je učinak.
Ja bih još i da naglasim da nije tačno da se zakon donosi na brzinu. Ako ima zakon koji je rađen temeljno, pa i sami prigovarate na vreme u kojem je rađen, a svo to vreme je rađen konsultativno sa ljudima kojih se najviše tiče. Osim toga, održana je iscrpna javna rasprava, vođen je socijalni dijalog, predstavljen je u ovoj Skupštini dva puta, jednom odmah posle javne rasprave jedna starija verzija, zatim jedna zaista skoro potpuno konačna verzija. Zaista ne vidim šta je na brzinu. Jeste ostao kratko vreme od usvajanja na Vladi do rasprave u Skupštini. Za to postoji jak i dobar razlog koji sam već objašnjavala i ne želim da sada uzimam svima vremena da to ponavljam. Na kraju, mislim da je potpuna zamena teza govoriti o smanjivanju plata koje je ova Vlada morala da uradi kako bi spasila državu od bankrota i to smanjenje je učinjeno svima, uključujući i svim zaposlenima u javnim preduzećima i to mešati sa ovim zakonom koji je zapravo potpuno druga stvar. On radi na dugoročnom uređivanju odnosa zarada i to u okvirima u kojima prosto fiskalni prostor još uvek je vrlo ograničen. Mi još uvek moramo da smanjimo ukupnu potrošnju, a ne da je povećavamo, ali želimo kroz ovaj zakon da to u budućnosti omogući, iako je takvo restriktivno okruženje, da se nepravde ispravljaju. Dakle, mislim da diskusija zaista nije bila plodotvorna. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo ministar.
(Balša Božović, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
(Balša Božović, s mesta: Direktno je pomenuto moje ime.)
Gospođa ministar je dala odgovore na vaša pitanja, ni na koji način i nije vas u negativnom kontekstu da bi imali pravo na repliku.
Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.
Izvolite, gospodine Orliću, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Petrić.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, podržavam, šta više, snažno podržavam predloge zakona o kojima raspravljamo danas i saopštavam razloge za ovu podršku.
Tako na prvom mestu kada je reč o predloženim izmenama i dopunama rešenja teritorijalnog uređenja naše Republike, smatram više nego dobrim, više nego opravdanim, predlog da unapredimo status i Vršca i Kikinde i Pirota. U tom smislu, dr Blažiću, komplimenti na odlično pripremljenom predlogu koji je došao u ovu Narodnu skupštinu. Zaista i pozdravljam i sa svoje strane potvrđujem dobre razloge koje ste naveli u materijalu koji je upućen narodnim poslanicima, ali i u dobrim razlozima koje ste izneli danas u više nego ubedljivom izlaganju.
Smatram da će biti, usvajanjem ovog zakona, otvorena vrata za rešavanje onih problema o kojima smo razgovarali danas, ujedno i želim svu sreću i vašem mestu, ali i ostalim gradovima, uskoro, vrlo uskoro, gradovima o kojima govorimo danas i na koje se ovaj predlog odnosi, u onim projektima za nove investicije u ovoj godini ali i u svim godinama koje se nalaze ispred nas.
Kada je reč o Predlogu zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, tu komplimenti idu vama, gospođo ministar, kao predstavniku Vlade. Dakle, smatram jedno zaista izvanredno rešenje, jedno izuzetno važno rešenje. Rešenje koje je u potpunosti opravdava onu sistemsku komponentu, onaj sistemski kvalitet o kome danas govorimo, koji, doduše, bivaju tu i tamo ponegde osporeni ali vrlo neubedljivo i doći ćemo i do toga šta smo danas čuli na tu temu.
Zašto sistemski? Zato što se predviđa jedno jedinstveno i kompaktno rešenje za ovu problematiku koje se ogleda pre svega u uvođenju reda kroz sistem jedinstvene osnovice za obračun i isplatu plata.
Pričali smo mnogo danas na temu kako je to izgledalo do danas i kako je šarenolika bila ta situacija, u mnogim segmentima potpuno nepredvidiva, iz mnogo razloga izazivala je i nezadovoljstvo kod šire javnosti zbog toga što se nije moglo lako porediti, ni ono što dolazi kao primanje na određeni posao, ali ni ono što taj posao zahteva, ni trud koji se uloži, ni rezultat koji se ostvari. Na samom kraju uređen sistem zahteva jasna, precizna pravila, nešto što bismo nazvali i transparentnim i fer prikazanim. To se, uveren sam, postiže upravo ovim predlogom zakona i opravdava tu sistemsku komponentu ili odliku.
Dalje, i transparentno i pravedno i u tome se takođe slažem sa vama gospođo ministar, transparentno i činjenicom da se uvodi po prvi put odgovarajući katalog koji bi trebalo da precizira koji sve poslovi postoje i šta podrazumevaju. Da se crno na belo zna šta podrazumeva rad u ovom sektoru u našoj Republici i pravedno svakako. Što bih sa svoje strane pročitao samo kroz ono pitanje odnosa između zarada od najnižih do najviših koji su predviđeni upravo ovim predlogom i koji je u svom rasponu sad, rekao bih, uži u odnosu na ono što se moglo primetiti u tom vrlo šarenolikom pristupu i vrlo nepredvidivoj praksi kakvu smo imali do sada.
Gde je pravednost u tome? Ja to čitam na sledeći način i dajem slobodu svakome da me koriguje ukoliko smatra da to ne posmatram ispravno. Kada je taj raspon uži onda sve te vrednosti od najviših do najnižih međusobno su povezane čvršće i postoji izvesna povratna sprega. Pa, ako ikada jednog dana neko zaključi da onaj gornji deo tog opsega treba da bude nešto veći, snažnije će povući i sve ostalo zaključno sa onim najnižim proporcionalno naviše. Verujem samo nešto što će biti na zadovoljstvo onih koji danas u ovoj vrsti sektora, u ovim delatnostima pripadaju tom nižem delu lestvice primanja. Ja to vodim kao pravedno.
Dalje, verujem da podstiče i kvalitet i odgovornost u poslu, upravo činjenicom da se uvode kriterijumi za vrednovanje rezultat i upravo činjenicom da se ostavlja prostor da ono što zaslužuje može da bude i nagrađeno, dakle vrednovano kao nešto što zaslužuje da ide dalje, da napreduje, da se izgrađuje, svakako u skladu sa onim što je u stanju da pruži i da svoj rad opravda.
Sistemski, ponovio sam jedno dva ili tri puta, zašto? Jer, time ulazim polako u zonu onih komentara koje smo čuli danas. Pa, se tako jedna odnosio na pitanje uvođenja potrebe da se drugim zakonima regulišu određena pitanja i na to se pozvao kao izvesno nepostojanje sistema. Šteta je, velika šteta da zbog toga što neko ima određena očekivanja, pa kaže, ovo što smo dobili kao predlog, eto mi smo očekivali više. Zbog toga izvlači zaključak, zato nećemo da ga podržim uopšte.
Svako ima pravo na sopstveni nivo očekivanja, dame i gospodo, ali elementarna je logika uporediti ono što se nudi i što na stolu postoji sa onim što je važilo do sada. Velika je šteta i ne primetiti sve ove dobre stvar koje crno na belo postoje u ovom predlogu o kojima sam upravo govorio, o kojima su govorili mnogi danas, precizno, jasno i pošteno, rekao bih, dajući podršku ovom zakonu, šteta je ne primetiti samo zbog toga što sami imate određena očekivanje, ali ja to ipak vidim malo jasnije, zato što imate potrebu da nešto kritikujete po svaku cenu, bilo utemeljeno ili ne. Tu je reč i o izvesnoj, reći ću nakaradnoj logici. Ako nisam zadovoljan do kraja onda neću ništa. A pričaćemo i o toj logici još malo detaljnije za neki minut, o tome da li jedan član zakona ima ovoliko ili onoliko strana, da li je nekome lični ili subjektivni utisak da je neka tabela čitljiva, ne treba ni da trošimo reči.
Potpuno je neozbiljno da na taj način raspravljamo o nečemu što predstavlja tako ozbiljnu materiju kao što je zakonski predlog. Ali, razumem da postoji ponekad neprijatnost da treba nešto da se iskritikuje, a nema se šta reći, pa onda možemo da pričamo ovako neozbiljne stvari. Uz ogradu da bih se ja lično suzdržao od poriva da nešto kritikujem u maksimalno raspoloživom broju sekundi, čak i onda kada tu mesta za kritiku nema.
Pominjalo se pitanje isključenja javnih preduzeća iz ovog predloga zakona i pitanje zašto je to tako. I, vrlo precizan odgovor, pa ono što smo pomenuli kao aspekt koji treba da uvaži tržišnu logiku. Da li to treba detaljnije da se obrazlaže? Da li je moguće da neko u ovoj sali opravdava zvanje narodnog poslanika time što uporno ne razume potrebu da se uvaži logika tržišta? Da li mi hoćemo da od javnih preduzeća formiramo sisteme koji pružaju neki konkretan, jasan doprinos društvu? Rezultat koji je po svojoj prirodi, rezultat koji se ostvaruje na tržištu i da pritom apsolutno ignorišemo logiku tog tržišta, pa da se pravimo kao da uopšte nije bitno da li ćete odgovoriti na ono što se smatra za tražnju, da li ćete to uraditi kvalitetno. Da li ćete na taj način prihodovati?
Zar to nije elementarna logika koju treba da zadovoljimo ako hoćemo da neki sistem, bilo koji, bude samo održiv, da opravdava svoje postojanje. Ja smatram da jeste i zbog toga smatram više nego opravdanim da se logika tržišta u tom segmentu uvaži.
Potpuno je pogrešno aludirati na priču, da, ali time se ne ostvaruje jednakost u kompletnom tom širem javnom sektoru zato što određeni posao sa određenim odgovornostima ovamo, nosi više novca nego neki drugi posao sa možda višim odgovornostima onamo i da pričamo kako tu nikakve jednakosti nema.
Na šta želim da skrenem pažnju, pitanje jednakosti mora da bude, ja se slažem zadovoljeno, ali mora da bude i potkrepljeno odgovarajućom logikom. Pričao sam o logici tržišta. Hajde da produžimo priču dalje.
Zašto uporno to doživljavamo kao nepostojanje određenog limita koji mora da bude zloupotrebljen? Zašto uporno insistiramo na tome da će neko sada zarađivati više nego što zaslužuje? Možemo to da pogledamo iz ovog ugla. Pa, ništa nije garantovano tim kompanijama od kojih očekujemo da se dokažu na tržištu da opravdaju svoje delatnosti na tržištu.
Ništa nije ni garantovano. Može i tako da se pogleda. Pa, ono što je ovde definisano eksplicitno numerički, kod njih može biti manje. Može manje, ako ne zasluže bolje. Svakako, može još jednom ako ga zasluže.
Potpuno je nesuvislo, pritom, u isto vreme u istoj bezmalo rečenici, pa svakako u okviru istog obraćanja i pričati da je potpuno pogrešno da se insistira na jednakosti. Onda kažemo – sada će na primer svi koji su zaposleni u prosveti, kao i sve medicinske sestre imati ista primanja.
Pa čekajte, da li je logično da u isto vreme hoćemo jednakosti tamo gde postoje aspekti kao što je logika tržišta i nećemo jednakost, zato što hoćemo samo nešto da zamerimo predlogu. I ovo drugo svakako, ima svoje opravdanje.
Pritom, ne postoji insistiranje na jednakosti gde joj mesta nema, već sam pomenuo da se uvažava rezultat, već sam pomenuo da se očekuje napredak tamo gde se zasluži.
Ono što se takođe kritikuje vrlo glasno, ali bez ikakvog razumevanja, to je pitanje onih korektivnih faktora pri definisanju koeficijenata, koji su čuli smo danas upravo zato i uspostavljeni, da ne bude insistiranja na jednakosti tamo gde rezultat pruža mogućnost da se razlika napravi zasluženo.
Mislim da je to više nego jasno svakome ko hoće da razume, a mi ovde hronično imamo problem sa susretom, sa onom vrstom ponašanja koja se svede, ne želim da razumem, niti me uopšte zanima da razumem, hoću samo da ispričam ono što sam i zacrtao da izgovorim danas, što je svakako za žaljenje.
Što se tiče toga da će ovim predlogom ljudi biti demotivisani da rade, slabije plaćeni, itd, itd. To se sve zapravo svodi na upravo ovo, nemogućnost da se prihvati da se određeni red uvodi i da će se vrednovati rezultati.
Možda zbog toga što je neko navikao da funkcioniše u sistemu u kom nikakve vrste vrednovanja rezultata i nema, gde su neke druge stvari važnije i gde te druge stvari definišu i kako će ko proći nezavisno od kvaliteta posla koji obavlja.
Što se tiče onih potpuno paušalnih ocena, njima ću posvetiti nekoliko sekundi svega. Komično je dame i gospodo, pominjati termine kao što su političke kukavice zbog one nakaradne logike nisam zadovoljan nivoom onoga što je ponuđeno, hoću više, pa zbog toga neću ništa.
Oni koji nisu ponudili ama baš ništa, koji se sada prvi put susreću sa ovakvim predlogom, koji neko rešenje za ovu problematiku svojim očima gledaju prvi put stavljanjem ovog Predloga zakona na sto, šta su onda oni, to mora da bude neki termin još teži od kukavica.
Doduše, biće teško pronaći ga, ali mislim da će konsultovati neke rečnike, koriste to s vremena na vreme.
Komično je dame i gospodo, jer ta logika hteo sam više, pa sad neću ništa, a sretali smo se već sa njom i kada smo unapređivali primanja ljudima i kada smo obezbeđivali jednokratnu pomoć.
Ne, mi smo hteli još više, pa nećemo ništa. Pa, zamislite molim vas nekoga ko osniva kompaniju i posle sedam dana je gasi ljut, zato što kaže – hteo sam da budem milioner, ako neću biti milioner neću ni da radim.
Nekoga ko započinje naučni rad, pa posle sedam dana kaže, ma hteo sam Nobelovu nagradu, a ako to nisam dobio do sada, neću ničim ni da se bavim. Dokle bi stiglo društvo, bilo koje društvo na ovoj planeti da se na taj način razmišljalo?
Tu razmišljanja nema i gospođo ministar, slažem se sa vama i biće da neki ovde neke stvari nisu razumeli, niti su u stanju da razumeju.
Da ne završimo sve po pitanju ovako dobrih predloga zakona kritikom, ne bih to dozvolio. Završićemo pohvalama.
U tom smislu, kada je reč o Zakonu o opštem upravnom postupku, svakako pozdravljam i intenciju da se uvedu standardi, da se ispoštuju i norme i konvencije, da se na taj način ispoštuje, pre svega ono što dugujemo sebi, zaslužujemo kvalitetnu i uređenu oblast, dobre zakone, ali i to treba uvažiti, jer ima svoje važno mesto na našoj evropskoj agendi.
Pre svega, mi to radimo zbog sebe. Tu ću izdvojiti samo dva dobra rešenja koja su mi lično interesantna i posebno važna i još jednu komponentu koja ih prati.
Dakle, dva izvanredno važna rešenja i treću komponentu koja ih prati i za koju smatram da predstavlja svojevrstan etalon svakog dobrog zakona. Uvođenje „one stop“ sistema i u ovoj oblasti koja se ogleda u onom uvođenju jedinstvenog upravnog mesta i uvođenje savremenih modernih rešenja u smislu uvođenja elektronske komunikacije, kada je reč o ovoj materiji. Zašto je to važno, da ne trošimo reči?
Znamo u kojoj godini živimo i znamo da zaslužujemo uvođenje te vrste modernih rešenja koja obezbeđuju efikasnost, smanjuju troškove građanima u svako mogućem segmentu, elektronski sistemi u ovom smislu predstavljaju stvar koja zaslužuje da bude samo pozdravljena i pohvaljena, kao i uvođenje jedinstvenog upravnog mesta.
Ono što predstavlja modernizaciju i unapređenje efikasnosti, što je progresivno po svojoj prirodi i svakako kao ideja i kao nešto što uvodimo u život, imaće uvek nedvosmislenu podršku onome kome je progres glavni politički fokus.
SNS, još jednom čestitke. Hvala lepo.