Zahvaljujem se gospođo Udovički.
Da li gospodin dr Branislav Blažić želi reč kao ovlašćeni predstavnik predlagača? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog za dopunu i izmenu Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije. U suštini, to je predlog i nada i želja da Kikinda, Vršac i Pirot dobiju status grada. Ja ću vam sažeto samo pročitati razloge koje sam naveo kada sam pisao ovaj Predlog zakona.
Vršac, Pirot i Kikinda su pogranične opštine kojima treba pomoći da se davanjem statusa grada stvore uslovi za više investicije i bolji ekonomski razvoj.
Iz pograničnih mesta kao što su Vršac, Kikinda i Pirot, pojačan je odliv stanovništva, posebno mladih i stručnih ljudi ka centralnim područjima države. To se nepovoljno odražava na bezbednost i pravilan regionalni razvoj zemlje.
Unapređenje statusa ovih jedinica lokalne samouprave doprineće njihovom razvoju i punom korišćenju privrednih, kadrovskih i prirodnih kapaciteta.
Uzimajući u obzir da postoje posebni ekonomski, demografski i geografski razlozi, Vršac, Kikinda i Pirot treba da dobiju status grada, kako je to predloženo izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije.
To je ono što je napisano, ali želim odmah da vam kažem da je to druga verzija predloga. Radi iskrenosti prema vama, prva verzija je bila isključivo napisana za Kikindu, za grad u kojem sam rođen, u kojem sam živeo 50 godina, za koji me vezuju svi moji planovi, vezuju svi moji počeci, radovanja, tugovanja, grad koji i danas kada negde putujem nosim sa sobom.
Ali, kad sam podneo taj predlog samo za Kikindu, premijer Aleksandar Vučić je rekao - pa dobro, argumentacija je potpuno na mestu, ali to isto možemo da kažemo i za Pirot i za Vršac. Onda sam shvatio šta je to razlika u razmišljanju između lokalnog i globalnog. Takođe, i poslanici iz Pirota, iz Vršca, činili su sve i maksimalne napore da daju svoj doprinos da ovakav Predlog zakona dođe na dnevni red.
Zbog svega toga, dugujem i zahvalnost u ime i Piroćanaca i Vrščana i Kikinđana premijeru što je imao sluha i želje i volje da nam da šansu, da nam da mogućnost da i ti prostori Srbije mogu, iako su uz granicu, da dožive jedan bolji ekonomski i privredni razvoj.
Inicijativa građana Kikinde nije od juče. Taj predlog je već nekoliko godina i to nije predlog nijedne stranke i to nije predlog nijedne vlasti, to je predlog ljudi koji su osetili da im je nešto uskraćeno.
Podnosili smo peticije, međutim, nikad sluha nije bilo. Uvek se nailazilo na zatvorena vrata, uvek je prva reč bila - ne ili ne može. Danas je neko drugo vreme u Srbiji. Danas ima ko da vas sasluša, danas ima ko da vas razume i danas ima ko želi da vam pomogne.
Kikinda je sedište Severnobanatskog okruga. U tom okrugu je i Čoka, Kneževac, Kanjiža, Senta i Ada. Grad je nastao 1750. godine, nastao je tako što je Austrija poslala srpske vojnike graničare da štite svoje granice na Tisi i Morišu od turske invazije. Sve je to tako trajalo dok nije došlo do Požarevačkog mira, kada su Austrija i Turska sklopile mir i prestala je potreba za srpskim graničarima. Srbi, tada graničari vojnici, počinju da se bave ratarskom proizvodnjom.
Međutim, kako to obično biva kad prestaje ta zavisnost dvora od potreba vojnika, austrijski dvor je počeo da uskraćuje određena prava Srbima na teritoriji današnje Kikinde. Reakcija Srba tada je bila veličanstvena. Poslali su jednu svoju delegaciju u Beč, a ostali Srbi su uzeli svoju nejač i ono što su imali, došlo je zapregama na trg u centar grada i rekli idemo, idemo za Rusiju. Marija Terezija, carica, tada je shvatila da mora nešto da uradi. Dala je veliku autonomiju Kikindi. Stvoren je Velikokikindski dištrikt 1774. godine, posebno privilegovan status tadašnje Kikinde na teritoriji Austrije. Kikinda je 1893. godine dobila i od Austrougarske status grada kao najveći grad u Banatu.
Iz tog vremena možemo da kažemo i neka poređenja. Recimo, 1857. godine prva pruga i najstarija pruga u Srbiji, a 13. pruga u Evropi po širokom koloseku, napravljena je Segdin-Kikinda-Temišvar. Tada, te davne 1857. godine vozovi na toj pruzi išli su brzinom putnički do 120 kilometara na sat, a teretni do sto. Danas teško da se tu može razviti brzina od 60 kilometara. Doduše, te pruge danas nema. Tom prugom i kroz Kikindu prolazili su čuveni evropski ekspresi, Ostende ekspres i Orijent ekspres, Ostende koji je polazio od Londona, preko Ostendea, Minhena, Budimpešte, Kikinde, Temišvara do Crnog mora, a Orijent ekspres, o kojem je pisala i čuvena Agata Kristi, polazio je od Pariza, preko Venecije, Zagreba, Vinkovaca, Subotice, Kikinde, Temišvara do Istanbula. Tada je to bilo to vreme.
Danas mi želimo tu prugu koja je uništena u Drugom svetskom ratu da vratimo. Ona će jako mnogo značiti za razvoj tog kraja, jer želja dobijanja statusa grada za Kikindu nije samo da se pomogne Kikindi, želja je da se i okolnim opštinama poput Čoke, Novog Kneževca, Novog Bečeja, pa i Srpske Crnje učini da mogu da se priključe kao opštine tom gradu, da zajedno, na velikom prostoru se stvara jedna strategija jednog razvoja današnjeg prostora koji je dosta devastiran i dosta u granici zbog svega ostalog što ga je pratilo kroz njegovu istoriju pretrpeo.
Ono što je suština, Kikinda je dobila slobodu 18. novembra 1918. godine, ulaskom prethodnice kraljeve vojske i to je vreme kada su Srbi doživeli da su uspeli da se pripoje Matici Srbiji. Dobila je tu slobodu, ali je došla na granicu, a granica ko granica, zna da bude mesto spajanja, zna da bude mesto saradnje, ali zna da bude i mesto razdvajanja ljudi.
U vreme Varšavskog pakta posle Drugog svetskog rata, ta granica prema Rumuniji i prema Bugarskoj bila je više zid. Oni su je prelazili da dođu kod nas u slobodu, da pobegnu preko te granice u slobodu, a mi nismo imali razloga tamo ni da idemo. I onda, kako se to dešava, sve se nekad okrene, kod nas poludelo i vreme, poludeli ljudi, a kod njih počelo da se razvedrava. A danas, oni u EU, a mi stvaramo i gradimo sve ispočetka. Ali, nije važno, mi ćemo krenuti ispočetka kao što smo uspeli da upravo na toj granici tu negde 8. decembra 2014. godine, pre svega godinu dana, otvorimo najzad tu granicu između Lunge i Nakova. Otvorio je premijer Vučić, zajedno sa premijerom Rumunije Pontom, tako da je 30 godina trajala borba Kikinde da se otvori prema Rumuniji, najveći grad na granici sa Rumunijom, koja je duga 584 kilometra, nikad nije imala svoj veliki prelaz, a danas ga zahvaljujući ovoj Vladi i zahvaljujući velikom angažovanju i ima.
Kikinda je bila grad mladih. Nećete verovati, ali u staroj Jugoslaviji, SFRJ, Kikinda je bila treći grad po BDP-u. Radila je Livnica „AI“ sa 6.000 zaposlenih, „Toza Marković“ sa 2.000, PIK „Prima“, „Hemik“, „Metanol“, „Banat“, Poljoprivredni kombinat koji je imao nekoliko hiljada zaposlenih, „Banini“ itd, ogromna industrija, ogroman razvoj, ali nažalost, izvoz orijentisan, a privreda nije izdržala. S jedne strane, nije izdržala sankcije, s druge strane, pljačkaška privatizacija je dotukla do kraja. Kikinda se danas ponovo diže iz pepela. Mladi odlaze, doduše, ali činimo sve kako bi taj trend bio zaustavljen.
Vratiće se rode u Kikindu, kao što su se vratile sove, ali za to nam treba podrška, za to nam treba vaša podrška. Treba nam šansa da možemo taj grad bogatih resursa ponovo da vratimo gde mu je mesto.
Krenuli smo, „Metanol“, koji je stajao godinama, „MSK kompleks“ je ponovo počeo da radi. Preko 500 radnika vratilo se na posao. Stvorili su se uslovi, industrijska zona, infrastruktura, sve je pripremljeno. Dve, tri velike investicije očekujemo sledeće godine.
Zašto mislim da Kikinda ima šansu? To su, pre svega, resursi kojima raspolaže, nafta, glina, oranice. Nafta, 45% ukupne proizvodnje nafte u Srbiji proizvodi se u kikindskom ataru, 62% ukupne proizvodnje gasa proizvodi se u kikindskom ataru. Danas tamo ima 3,5 miliona tona rezervi nafte i 300 miliona kubika rezervi gasa. Kikinda je mali Kuvajt, samo malo siromašniji. Šesto petnaest bušotina ima u kikindskom ataru, od toga 345 aktivnih. Zamislite, od 1962. godine traje vađenje nafte i vađenje gasa iz Kikinde, a Kikinda od toga nije baš veliko imala ništa. Tri posto rudne rente koja je dobijana, najniža rudna renta, i to su nam, loša vlast 2000. godine sa dolaskom uzela, jedna trećina odlazi u Republiku, jedna trećina u pokrajinu, a Kikindi ostaje samo jedna trećina. Ali, ne žalimo se, borićemo se kako znamo.
Međutim, ono što nam daje ponovo nadu, a to su i ti resursi, a to je glina, jer „Toza Marković“ je bila firma koja je bila jedna od najvećih firmi u Evropi u proizvodnji crepa i pločica. Pljačkaškom privatizacijom uništeni su pogoni, sve je devastirano, pokušava se da se ponovo pokrene. Iznad zemlje gore su plodne oranice, poljoprivreda, samo da kažem, 70.000 hektara obradivog zemljišta. Velike nade polažemo u „Tenis“ koji će doći. Velike nade polažemo da ćemo lančanim razvojem poljoprivrede uspeti da pokrenemo našu poljoprivrednu proizvodnju.
Ono što nam je potrebno, pored te pruge koju sam rekao, potrebna nam je i druga veza, a to je Banatska magistrala. Ako uspemo i to da napravimo, ako za to država bude imala sluha da se povežemo i spojimo, Kikinda će se, siguran sam, vrlo brzo razviti.
Mnogo je vekova prohujalo, kažu da istine spavaju u starim knjigama. Ja sam pokušao da nešto od tih kikindskih istina vama kažem. I prohujaće još mnogi. Mi ćemo otići, doći će neki drugi i mnogi će se smenjivati, a grad, grad će ostati da živi. Njegovu istoriju pričaće njegove ulice, njegove zgrade, njegove oranice.
Ono što je bitno, danas je u Kikindi jako teško, ali mi ćemo se boriti, mi se nećemo predati. Danas Kikinđani prolaze 22 najlepšom ulicom na svetu. Od 50 proglašenih najlepših ulica, na 22 mestu je kikindska ulica General Drapšin. I danas se čuje muzika i danas se igra kolo od Akademskog društva „Gusle“ koje je najstarije Akademsko društvo za negovanje muzike u Srba, a osnovano je davne 1876. godine.
Prema tome, od vas ne tražimo puno. Tražimo da i Vršcu, i Pirotu i Kikindi date šansu. Dajte nam tu šansu. To su bili gradovi koji su bili vitalni. Dajte nam šansu da se organizujemo, da napravimo sasvim drugu teritorijalnu organizaciju, da probamo da na većem prostoru obezbedimo investitore, rad, obezbedimo mogućnost za razvoj. Budite ubeđeni da su to ljudi koji će znati to da cene i koji će znati to da realizuju.
Na kraju, završiću možda malo neobično za ovu Skupštinu. Pozdraviću vas nekim stihom Mike Antića, pesnika mokrinskog i svetskog. U poemi „Kikinda“ Mika kaže: „Pod Kikindom zeleni se trava, tu mi spava odvaljena glava, obešena pa kosom košena, u peškiru ko kolač nošena. Oj Kikindo, hvala mati, do sunca ti, oj Kikindo, hvala mati što si živa“.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Kori Udovički da obrazloži Predlog zakona o opštem upravnom postupku.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, veliko mi je zadovoljstvo da dam nekoliko uvodnih  napomena o Predlogu zakona o opštem upravnom postupku koji je danas pred vama.
Volela bih da naglasim, kada zaživi vizija, rešenja i načela iz ovog zakona, biće to možda jedan od najvećih koraka koje ćemo načiniti na putu da se osećamo i da budemo istinski, evropski državljani. Ovo što ovaj zakon menja jeste najteže nasleđe koje imamo iz prošlosti, a to je da je odnos države i građana takav da građanin prema državi oseća smešu strahopoštovanja i frustracije i da ta država vrlo često nije u stanju da pruži one usluge i onu podršku koje su nam kao društvu potrebne da možemo zaista da zakoračimo u daleko brži privredni razvoj i jasnije ostvarivanje svojih razvojnih ciljeva, potreba i građanskih prava.
Ipak, odgovornost koju smo osećali radeći na ovom zakonu bila je vrlo visoka, jer je reč o zakonu koji treba da zameni zakon, današnji Zakon o opštem upravnom postupku koji se donosio dugo decenija i koji je u primeni puno decenija. Ja poznajem veliki broj odličnih državnih službenika, koje veoma poštujem i koji o Zakonu o upravnom postupku govore, bukvalno, sa ljubavlju. To jeste zakon koji zavređuje poštovanje, ali ipak je i zakon kome je vreme da se menja.
Ostvarivanje cilja koji je pred nama, transformacija uprave, ako hoćete, u servis građana i podizanje njenog kvaliteta i efikasnosti, podrazumeva sveobuhvatnu reformu javne uprave, ne samo izmenu zakonskog okvira. Ipak, Zakon o opštem upravnom postupku u najvećoj meri predstavlja ključni pravni osnov, uslov i podršku ove neophodne i dugo očekivane pravne i institucionalne promene.
Novi zakonski okvir istovremeno je pratio i proces pristupanja EU i neophodno usklađivanje ovog zakona sa međunarodnim standardima, a posebno sa principima evropskog administrativnog prostora.
Razlozi za donošenje ovog zakona su postizanje standarda dobre uprave, odnosno uprave koja treba, ne samo da postupa po zakonu, već da na stručan i efikasan način, blagovremeno odgovara na zahteve građana i privrede, prilagođavajući se potrebama i interesima vremena u kojem živimo.
Zakon predstavlja moćan alat u rukama građana, privrede i same uprave koji će dovesti do delotvornijeg ostvarivanja javnog interesa, kao pojedinačnih interesa građana i pravnih lica u upravnim stvarima.
Proces izrade teksta zakona primer je otvorenosti i širokog i uključivog konsultativnog procesa u kojem su učestvovali predstavnici javne uprave, stručne i opšte javnosti iz Republike Srbije i regiona. Organizovane su tri velike konferencije, a i serija konsultativnih seminara i sastanaka. Svi oni su u mnogome doprineli da predložena rešenja budu dodatno analizirana i unapređena. Rasprava je bila otvorena, uključiva, a u njoj smo zaista razgovarali, istinski promišljali, ubeđivali se, a i bivali ubeđeni.
Proces formulisanja teksta obeležilo je ne samo aktivno učešće nekoliko stotina predstavnika stručne i opšte javnosti, već i pionirski korak izrade, analize efekata zakona o opštem upravnom postupku koja je prva ovakva u regionu. Analiza je pokazala brojne slabosti sistema, kao što je, na primer, nedostatak relevantnih podataka ili neadekvatno vođenje evidencija o upravnom postupku. Istovremeno, ona je usmerila neke novine ka održivim rešenjima koja vode ka uspostavljanju odgovorne, efikasne i delotvorne uprave.
Posebna radna grupa Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sastavljena od predstavnika resornih ministarstava i državnih organa, od akademskih građana, profesora, eksperata upravnog prava iz Republike Srbije, sudija upravnog suda, opredelila se da rešenja sadržana u Zakonu o opštem upravnom postupku, koji je pred vama, u velikom delu budu zasnovana na Predlogu zakonu o opštem upravnom postupku iz 2013. godine. Ipak, tekst koji je pred vama unapređen je brojnim novinama i značajno rasterećen nepotrebnih odredbi. Sve u svemu, na tekstu ovog zakona, odnosno novog zakona, neke od tih varijacija nisu bile toliko slične ovome, radi se intenzivno već šest godina.
Pre nego što uđemo u malo detaljniju diskusiju rešenja u ovom zakonu, ja bih samo da u najopštijim crtama kažem da novi Zakon o opštem upravnom postupku donosi tri ključne novine. Jedna je da proširuje prava građana u upravnom postupku, ne samo da se sada upravni postupak odnosi, ne samo da on štiti prava građana prilikom donošenja upravnih akata, kao što je naprimer rešenje o upisu u katastar, već i sam postupak uključuje i radnje i usluge, tako da se sada, na primer, postavljanje kablova između dve lokacije ili grejanje u vašem stanu, takođe, smatraju upravnom radnjom, odnosno upravnom stvari u kojoj ste kao građanin zaštićeni u postupku.
Sada pravo nema nikakav značaj ako je samo mrtvo slovo na papiru. Ovaj zakon uvodi i značajne novine koje jačaju pravnu sigurnost i predvidivost upravnog postupka.
Uvodi se pravna zaštita, tj. mogućnost da ukoliko pravo nije, zapravo, u praksi ispoštovano, građanin može da se žali, tj. da uloži prigovor i u krajnjoj liniji uprava mora da snosi odgovornost.
Nešto što je vrlo važna novina pred vama, koju bih da naglasim, to je da ovaj zakon sada jasno određuje da je i samo pojedinačno službeno lice, zaduženo ili za ceo postupak ili za delove postupka, odgovorno u svom postupanju. Do sada su samo sami organi, tj. rukovodioci organa, bili odgovorni. Što, u suštini, iako deluje kao da daje jasnu odgovornost nad rukovodiocem, zapravo razvodnjava odgovornost. Jer, vi ne možete, na kraju krajeva, tog rukovodioca držati odgovornim za svako slovo, svaki pečat i svaku odluku koju organ donosi.
Predvidivost se ovim zakonom takođe značajno unapređuje a, kao što znate, pravna sigurnost i predvidivost su od izuzetnog značaja za jačanje poslovnog ambijenta u zemlji. Jer, danas niko u svetu neće doći da investira, pa ni naši sopstveni investitori se neće odvojiti od svojih sredstava ako ne mogu da budu sigurni pod kojim uslovima će raditi i, da tako kažem, nastojati da oplođuju svoje investicije.
U ovom slučaju se predvidivost značajno jača ne samo jasnoćom zakona i odgovornosti u njemu, već i time što građanin ima pravo da zahteva da se u njegovom slučaju postupa na isti način kao i u drugim slučajevima. Znači, uvodi se javna evidencija o postupanju organa i ukoliko građanin, a to može biti naravno i privredno društvo, smatraju da je postupljeno drugačije imaju pravo da traže obrazloženje, a ako njime nisu zadovoljni opet takođe da pokrenu postupak.
Treća novina ili skup novina odnosi se na značajno unapređenje efikasnosti i kvaliteta rada i usluga uprave.
Želela bih da vam dam jedan primer. U ovom trenutku Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave vodi zajedno sa „Deliveri Junitom“ u Vladi Srbije jedan projekat, o kom ste možda čuli u javnosti, a zovemo ga „Bebo, dobrodošli na svet“ u kojem očekujemo da vrlo uskoro omogućimo porodiljama u bolnicama da istovremeno kroz jedan postupak i pre nego što izađu iz ustanove upišu dete u matične knjige rođenih, da upišu u državljanstvo i da dobiju jedinstveni matični broj građana, da dobiju prijave prebivališta i da dobiju zdravstvenu knjižicu.
Moram da kažem da taj jedan jednostavan postupak, jedno logično uprošćavanje postupaka za građane je zahtevalo neverovatan napor pod današnjim uslovima i načinom na koji je uprava uređena. Jedanaest institucija su morale da budu dovedene za jedan sto i da po prvi put razgovaraju o tome kako i da li mogu da razmenjuju i koje informacije i kako da postupaju i međusobno sarađuju na način koji će zapravo isključiti građanina i njegov sopstveni napor u rešavanju ovog postupka.
Ovakve priče postaće stvar prošlosti kada se ovaj zakon sprovede u potpunosti jer on uvodi rešenje tzv. jedinstvenog upravnog mesta prema kojem bilo koji postupak koji zahteva rad više organa, a svi ti organi moraju da smatraju da je svaki deo tog postupka i njihova odgovornost. Građanin će morati da se nosi samo sa jednim od organa, a uvodi se i obaveza koja zapravo postoji i u današnjem Zakonu o opštem upravnom postupku, ali nije postojala nikakva sankcija za njegovo nepoštovanje, a to je obaveza o razmeni službenih informacija, tj. podataka iz službenih evidencija između organa kada je reč o potrebi građnina da obavi bilo koji posao.
Znači, ukoliko građanka npr. želi da promeni ime pošto je stupila u brak i odlučila da promeni ime, umesto da mora da ide na veliki broj šaltera i adresa da menja svoj identitet kod svakog od organa, od sada će, odnosno tri meseca od stupanja na snagu ovog zakona biće obaveza same države i državnih organa da pribave i razmene potrebne informacije i obave taj posao za građanina.
Sada ću redom da krenem da čitam o svakom od ovih ciljeva i novina posebno. Najpre pojam o proširivanju zaštite prava i interesa građana i privrede, najpre pojam upravne stvari. ovim zakonom se značajno proširuje i obuhvata odlučivanje u pojedinačnim situacijama koje se odnosi na donošenje ne samo upravnih akata, kao što sam rekla, rešenja o dodeli materijalne pomoći npr, već i preduzimanje upravnih radnji, pružanje javnih usluga, zaključivanje upravnih ugovora i donošenje garantnih akata. Ova dva poslednja su zapravo relativne novine u upravnom pravu u međunarodnoj zajednici.
Sa tim u vezi građani i privreda će moći da ostvare prava i posebno pravo na zaštitu u samom postupku i za nove oblike postupanja za koje je pored žalbe predviđeno i novo pravno sredstvo, a to je prigovor.
Proširivanje upravne stvari na upravne radnje i naročito na pružanje usluga za građane će značiti da se država u situaciji u kojoj neredovno i nekvalitetno pruža usluge, kakve su npr. obezbeđivanje grejanja, vode ili struje, obavezuje da im pruži formalno-pravni odgovor na posledice koje iz toga proizađu.
Naime, usluge i faktičke radnje ne samo da postaju deo upravnog postupanja za koje se vezuje novi pravni lek, a to je pravo na prigovor, već se istovremeno država obavezuje da građanima obezbedi formalnu odluku o prigovoru i kasnije pravo na žalbu, odnosno pravnu sudsku zaštitu. Time usluge, odnosno radnje koje su u postojećem sistemu bile eventualno predmet pritužbi postaju deo upravno-pravne zaštite, a građani postaju kontrolori države kao njihovog servisa.
Takođe, proširenjem pojma stranke data je mogućnost da se i trećim licima na čija prava ili interese može uticati ishod postupka prizna svojstvo stranke. Prema postojećem to su samo lica o čijim se pravima odlučuje, kao i organizacije i sindikati, a sada se taj krug proširuje na lica, kao i na organizacije ili grupe, zastupnike kolektivnih interesa. Takođe se jača aktivna pozicija građana koji sa legitimnim pravnim interesima mogu da učestvuju u postupku.
Zakonom je jasno prepoznato pravo osoba sa invaliditetom da uz pomoć tumača učestvuju u postupku. Na ovaj način se u punoj meri obezbeđuje primena odredbi Zakona o upotrebi znakovnog jezika i pravo stranke na besplatnog tumača, kao i pravo na jednak tretman i jednaku zaštitu.
Takođe, radi ostvarivanja prava, teško mi je da se nadvikujem, izvinite, samo tiše malo, stranke na izjašnjenje kako bi se ojačao princip pravne sigurnosti uvodi se obaveza organa da kada pokreće postupak po službenoj dužnosti, a to nije u interesu stranke istu obavesti dostavljanjem akta o pokretanju postupka.
Ubuduće će npr. poreska uprava pre nego što donese rešenje na prenos apsolutnih prava nakon kupovine nepokretnosti morati da prethodno obavesti stranku o pokretanju postupka kako bi se dala šansa da se stranka izjasni o svim činjenicama, a posebno onima koje se ne nalaze u službenim evidencijama.
Ovo rešenje omogućiće stranci da aktivno učestvuje u postupku i istovremeno obezbedi neophodnu preciznost u odnosu na vremensko važenje, odnosno primenu relevantnih propisa.
U periodu kada se propisi često menjaju ovo pravilo postaje dodatno značajno u odnosu na pravnu sigurnost za stranku. Moram ovde da naglasim da je ovo i dodatna odgovornost za građane Srbije jer od sada će morati, država će pretpostavljati prisutnost njihovu na adresi koju su dali kao svoje prebivalište ili makar boravište i ukoliko oni prema tome nisu odgovorni neće moći da uživaju u privilegiji koju im ova vrsta principa omogućuje.
U cilju profesionalizacije uprave Zakon predviđa veliku promenu u odnosu na odgovornost za vođenje upravnog postupka.
Umesto dosadašnjeg rešenja da za postupak bude odgovoran organ tj. rukovodilac organa kao što sam maločas rekla, odgovornost za vođenje i odlučivanje se prenosi na ovlašćeno službeno lice u upravnom postupku. Na primer mnoge odluke koje sada kao ministar potpisujem su daleko od političke odgovornosti koje kao ministarka imam i predstavljaju pre svega izraz profesionalne, na zakonu zasnovane procene zaposlenih u ministarstvu.
Na ovaj način odlučivanjem o upravnim stvarima će se vratiti tamo gde im je i mesto, u ruke profesionalaca koji imaju znanje, iskustva i po ovim odredbama ovlašćenja da ih sami donose ali da zaista i odgovaraju. Samo izuzetno kada službeno lice nije određeno rešenje će donositi rukovodilac organa.
Na ovaj način se podržava i proces i princip profesionalizacije u upravi i bitno se menja dosadašnje pravilo da je za odlučivanje odgovoran prevashodno rukovodilac organa.
Prelazim na pitanje pravne sigurnosti i unapređenja poslovnog okruženja. Zakon o opštem upravnom postupku uvodi obavezu usaglašavanja posebnih zakona na principima ovog zakona. Naime, da se pojedina pitanja upravnog postupka mogu posebnim zakonom urediti samo ako je to u pojedinim upravnim oblastima neophodno. Ako je to u saglasnosti sa osnovnim načelima određenim ovim zakonom i ako ne smanjuju nivo zaštite prava i pravnih interesa stranaka zajemčenih ovim zakonom. Ova odredba nas uvodi u možda najznačajniji proces koji sledi nakon usvajanja ovog zakona, preispitivanje velikog broja zakona koji danas na isti ili nepotrebno drugačiji način uređuju upravno postupanje.
Cilj ovakve harmonizacije jeste ukidanje i smanjenje nepotrebnih posebnih upravnih postupaka. Predviđeno je da Vlada formira koordinaciono telo u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona, čiji će poslovni zadatak biti da procenjuje usklađenost posebnih zakona sa načelima u periodu do 1. juna 2018. godine. Ovo predstavlja značajan korak ka debirokratizaciji i uređivanju države.
Usaglašavanjem posebnih propisa sa načelima zakona i uvodeći neka od načela evropskog administrativnog prostora povećavamo pravnu sigurnost subjekata i istovremeno činimo postupak efikasnijim rasterećujući građane i privredu nepotrebnih procedura i troškova.
Načelo zakonitosti je prošireno u načelo predvidivosti čime se obezbeđuje ujednačena praksa organa i izvesnost za stranku. Naime, ovim se stvara obaveza organa da formira pravnu praksu od koje se može odstupiti u izuzetnim slučajevima, uz dodatno obrazloženu odluku. Time bismo prevazišli postojeću situaciju da iz istog organa izlaze različite odluke o istim ili sličnim pravnim pitanjima.
Položaj stranke se dodatno poboljšava uvođenjem tzv. načela srazmernosti prema kojem će organ morati da bira najblažu meru, odnosno obavezu za stranku ukoliko se time ostvaruje svrha propisa. Uvodi se i načelo delotvornosti i načelo ekonomičnosti postupka. Ovim načelima oslobađamo stranku od obaveze da pribavlja podatke o kojima organi vode službenu evidenciju. O tome sam takođe govorila maločas.
Građani se rasterećuju obaveze podnošenja dokumenata koja su već u posedu organa i time štede i vreme i novac. Kako bismo obezbedili dostojnu primenu ovo načelo je razrađeno u odredbama zakona, posebno u onim koje se odnose na prekršajnu odgovornost. O ovome je bilo dosta reči i u medijima.
Skrenula bih pažnju da za razliku od ostalih rešenja čija je primena predviđena tek od 1. jula 2017. godine, odredbe o razmeni podataka počinju da se primenjuju već 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Da je to moguće uraditi u tako kratkom roku, pokazuju nam primeri prakse nekih lokalnih samouprava kakve su Gornji Milanovac, Leskovac i Šabac koje ovakve principe već primenjuju iako ih na to zakon nije na ovaj način terao.
Osim navedenim načelima unapređenje poslovnog okruženja je dodatno stimulisano uvođenjem novih pravnih instituta kao što su garantni akt i upravni ugovor. Zakon predviđanjem ovih instituta uvodi osnove ujednačavanja pravnog uređenja i obezbeđivanje neophodne zaštite stranaka, odnosno ugovornih strana. Ipak, zakon neće proizvesti direktne posledice, već će svaka posebna upravna oblast prepoznati potrebu i meru u kojima će te nove institute dodatno regulisati. Time efekti primene novih instituta, garantnog akta i upravnog ugovora zavise od neophodnog regulisanja u posebnim zakonima i podizanje kvaliteta i efikasnosti postupanja.
Zakon o opštem upravnom postupku značajno će doprineti i postizanju kvaliteta i efikasnosti upravnog postupanja. Krupnu inovaciju predstavlja pravni institut pružanja usluga na jednom mestu. Kao što sam maločas spominjala, jedinstveno upravno mesto.
Predlog zakona o upravnom postupku uspostavlja temelj za organizovanje pružanja usluga na jednom mestu što je doprinos racionalizaciji i koncentraciji postupka, kao i bitnom poboljšanju položaja stranke u odnosima sa nadležnim organima. Efekti primene ovog instituta su veoma povoljni za stranku zbog uštede vremena i novca, kao i za organe jer dovodi do unapređenja organizacije i koordinacije državnih organa. Samim tim i do ukidanje nepotrebnih procedura, što za direktnu posledicu ima velike uštede i bolju alokaciju ljudskih resursa.
Ovom odredbom država šalje poruku da građanima izlazi u susret i preuzima posao koji su do sada oni morali da obave, kako bi ostvarili neka svoja prava ili interes. Efekat odredbe o jedinstvenom upravnom mestu očigledan je na primeru onih prava za koje je potrebno delovanje više različitih organa, npr. pravo na porodiljsko ili na bolovanje radi nege deteta. Kada se uspostavi jedinstveno upravno mesto ova prava bi se ostvarivala podnošenjem jednog zahteva i jednim dolaskom na jedinstveno upravno mesto, dok bi se svaka komunikacija i saradnja organa od čijih odluka zavisi i ostvarenje u ovom slučaju prava porodilje ili roditelja na odsustvo odvijala po službenoj dužnosti. Izraz modernizacije predstavlja i uvođenje elektronske komunikacije, dok se detaljnije uređenje ove oblasti prepušta posebnim zakonima. Naime, ovaj zakon je postavio osnov za uvođenje elektronske uprave, odnosno postupanje organa u svim fazama postupka elektronskim putem, uz uslov da se stranka sa tim saglasi.
Nadamo se da ćemo za godinu i po dana imati punu primenu svih drugih zakona počevši od Zakona o elektronskoj upravi koji će značajno ubrzati postupak i građanima štedeti vreme i novac.
Efikasnost postupanja kao jedan od vidova modernizacije postiže se novim konceptom obaveštavanja koji na fleksibilan i savremen način omogućava razmenu informacija uz istovremeno zadržavanje neophodnih formalnih vidova obaveštavanja. Naime obaveštavanje predstavlja opšti pojam koji u sebi sadrži i neformalno obaveštavanje odnosno davanje kratkih i hitnih informacija, ali i obaveštavanje putem pošte ili dostavljanje kao i druge vidove obaveštavanja. Naime, zakon omogućava da postupak tamo gde je moguće i opravdano ne trpi zbog nepotrebnih formalnosti, ali istovremeno za radnje od kojih će zavisiti neko pravo stranke obezbeđuju neophodnu formu i zaštitu stranaka u postupku.
Na ovom mestu bih istakla još jednu značajnu novinu kada je u pitanju dostavljanje. Procedura je značajno pooštrena. Kao što sam maločas spomenula, ukoliko se prvi put ne uspe sa dostavljanjem dostavljač će pokušati dostavu još jednom u roku od 24 sata. Ukoliko ni tada dostavljanje ni tada ne bude uspešno, protekom roka od 15 dana smatraće se da je dostavljanje izvršeno. Istovremeno ukazujem da je prema novim odredbama data mogućnost da primalac obaveštenja može dati organu i drugu adresu različitu od one o stanu ili radnom mestu. Ovim se na izvestan način pravi balans između države kao servisa građana i odgovornosti građana za sopstveno postupanje.
Ipak, sigurno je da je jedan od najvećih problema upravnog postupanja takozvano ćutanje uprave. Iako se na početku razmišljalo o uvođenju pozitivne pretpostavke ćutanja uprave, ja moram da kažem da sam lično bila veliki pobornik tog rešenja. Od ovog koncepta se odustalo pre svega iz razloga pravne nesigurnosti i verovatnoće da se otvara zakon za koruptivnost sa ovakvom odredbom.
Opredelili smo se da zakonska rešenja prema kojima, pored prava stranke da se žali drugostepenom organu ukoliko nema odluke prvostepenog organa u rokovima predviđenim zakonom, a ovaj zakon propisuje rokove od 30, odnosno 60 dana za donošenje prvostepene odluke, dok posebni zakoni mogu propisivati i kraće ili duže rokove, obavezujemo drugostepeni organ da može naložiti prvostepenom organu donošenje odluke u naknadnom roku od 30, odnosno 15 dana. Ukoliko ni u ovom slučaju prvostepeni organ ne donese rešenje, drugostepeni organ bi morao sam da odluči o upravnoj stvari. Time smo krug ćutanja administracije presekli.
Istovremeno, novi Zakon o upravnom postupku nameće obavezu prvostepenim organima da, pored spisa predmeta, prosleđuju odgovor na žalbu drugostepenom organu i time obezbede uvid u neophodne institucionalne, organizacione ili personalne promene, odnosno odgovornosti za neažurnost.
Istovremeno, pored disciplinske odgovornosti, uveli smo i prekršajnu odgovornost za ovlašćena službena lica za nepostupanje u skladu sa ovim obavezama, neprosleđivanje odgovora na žalbu drugostepenom organu i neprosleđivanje spisa. Imajući u vidu da smo propisali i obavezu vođenja službenih evidencija o broju predmeta u svakoj fazi postupka, smatramo da smo postavili dovoljan osnov za ozbiljno podizanje efikasnosti postupka.
Deregulacija i debirokratizacija postupka. U cilju usklađivanja sa tendencijama i standardima u EU i regionu, Predlog zakona sadrži 217 članova, što je rezultat prepoznavanja potrebe da postupak bude efikasniji i lišen birokratskih opterećenja. Centralno pitanje koje nam se u toku pregovora sa Evropskom komisijom postavljalo bilo je – zašto regulišemo pitanja koja nisu od direktnog interesa za stranku, već su predmet komunikacije i saradnje između samih organa? Kada ne bismo imali te odredbe, ovaj zakon bio bi znatno kraći.
Iako načelno saglasni sa ovim stavom i delimično rasterećen u odnosu na ove odredbe, novi zakon bi donošenjem drugih propisa, pre svega novog zakona o državnoj, odnosno javnoj upravi, kao i novim podzakonskim aktima, mogao i trebao pretrpeti dodatne izmene, odnosno da se ovi članovi i ova pitanja rešavaju u tim zakonima.
Kako bi postupak bio sa jedne strane efikasniji, a sa druge obezbeđivao pravnu zaštiti stranaka u postupku, uvodi se novi koncept rešenja i zaključaka. Naime, rešenja su svi pravni akti na koje stranka ima pravo na žalbu, bez obzira da li se o njima odlučuje o meritumu ili u procesnim pitanjima. Zaključci su, pak, upravni akti kojim se upravlja postupkom, procesnog su karaktera i donese se samo kada je to izričito predviđeno ovim zakonom. Neposredno na zaključak se ne može izjaviti žalba, ali se posredno žalba može izjaviti kroz žalbu na rešenje.
Dakle, time se obezbeđuje da se sa postupkom ne zastaje svaki put kada organ donese neku odluku, uz istovremeno obezbeđivanje da se kroz probijanje rešenja ospori i odluka izneta u zaključku. Zaključak se, po pravilu, donosi u usmenom obliku, a u pisanom kada to stranka zatraži ili je neophodno radi pravilnog vođenja postupka.
Osim gore pomenutih ciljeva i mehanizama za uspostavljanje javne uprave koja je orijentisana ka građanima i privredi, Zakon o opštem upravnom postupku dodatno poboljšava i važeća rešenja. U tom smislu, imajući u vidu uočene nedoslednosti i nedovoljne preglednosti u važećem ZUP-u, u pogledu sistema vanrednih pravnih lekova, kao i potrebu za njegovim pojednostavljenjem i redefinisanjem, predviđeni su posebni slučajevi uklanjanja i menjanja rešenja. Uvodimo, na primer, mogućnost poništavanja rešenja kada rešenje sadrži pogrešno uputstvo o pravnom sredstvu, ili ga uopšte ne sadrži.
Iako stranke, ukoliko rešene sada, iako sadrže istovetne odredbe kao i u trenutno važećem Zakonu o upravnom postupku u pogledu postupanja stranke, ukoliko rešenje sadrži pogrešno, nepotpuno ili uopšte ne sadrži uputstvo o pravnom sredstvu, novi zakon pruža mogućnost stranci da u roku od jedne godine zahteva poništavanje konačnog rešenja.
Sagledavajući postojeći kapacitet uprave, kao i brojne zahteve koje postavlja tekst koji je pred vama, predviđena je odložena primena sa početkom 1. jula 2017. godine, uz istovremenu obavezu harmonizacije posebnih zakona do 1. jula 2018. godine. Ipak, ponoviću da će se odredbe koje se odnose na razmenu podataka iz službene evidencije po službenoj dužnosti početi da se primenjuju u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Da naglasim, ovaj period iskoristiće se za ozbiljno ulaganje, ne samo u izmenu propisa kako bi se usaglasili sa ovim zakonom, već i u obuku službenika, kako bi bili u mogućnosti da ovaj zakon pravilno primenjuju. Za to su već izdvojena sredstva u sklopu sektorske budžetske podrške EU, koja očekujemo da budu obezbeđena, odnosno da budu primljena negde u jesen ove godine. Do tada, kao što sam već spomenula, radimo na ispunjavanju uslova koje za ovakvu jednu vrlo složenu pomoć od 80 miliona evra u tri godine, EU naravno zahteva.
Sprovođenje Zakona o opštem upravnom postupku nije jedino za šta će se, naravno, ta i tolika sredstva ulagati, ali je vrlo bitno da su takva sredstva obezbeđena, jer će proces pripreme i proces transformacije uprave, kako bi mogao da se na adekvatan način ovakav zakon sprovodi, biti veoma složen i dugotrajan, čak i kada on stupi na snagu.
Kao zaključak da kažem da ako bih na kraju morala da izdvojim dve najkrupnije novine, odnosno očekivane promene koje će proizvesti ovaj zakon, onda bih rekla da je to uspostavljanje obaveze da organi, umesto da vide sebe pojedinačno, da svoje poslove vide samo iz ugla svoje uže nadležnosti, ovaj zakon postavlja standard i zahtev da oni svi predstavljaju jednu funkcionalnu povezanu celinu – državu koja služi svrsi, koja je tu da pre svega bude servis građana, da obezbeđuje ostvarivanje usluga i potreba građana na način na koji je to najoptimalnije i najefikasnije.
Istovremeno, šaljemo poruku i građanima da će morati da budu aktivni i da zahtevaju ostvarivanje ovih svojih prava, da očekuju od države i da zahtevaju od države da se ovaj i ovakav zakon, i po svom slovu, i po svom duhu, zaista sprovede. Samim tim svako će da preuzme odgovornost u svom delu postupanja.
Apelujem, kako na građane, tako i na vas, poslanike, da budete aktivni i da imate očekivanja legitimna i legalna od uprave, koja, s druge strane, ima pred sobom sada veliki posao – da sebe transformiše. Ukoliko ne budete imali ta očekivanja, ukoliko ne budete spremni da na pravedan način očekujete i tražite od države da obavlja svoj posao, teško da će državni službenici i zaposleni u drugim službama u celom javnom sektoru biti motivisani da ovako složene zahteve i ispune. Niko ne uči za peticu ako zna da će samo da dobije trojku.
No, na kraju, dozvolite mi da vam se zahvalim na pažnji i da izrazim očekivanje da će, posle rasprave u načelu i u pojedinostima, predloženi zakon biti usvojen. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospođo ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM izneću ukratko naše viđenje o tri predložena zakona.
Krenuću od Predloga zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Svakako naša poslanička grupa pozdravlja nameru da se uspostavi sistem plata u javnom sektoru na jedinstven i transparentan način za sve.
Sa druge strane, pozdravljamo i uspostavljanje opšteg kataloga radnih mesta, odnosno zvanja i položaja i funkcija u javnom sektoru u vidu popisa a cilju praćenja radnih mesta i poslova koji se na njima obavljaju. Kao što smo čuli u uvodnom izlaganju uvažene gospođe ministra, definišu se platni razredi ovim zakonima kojima se izražava vrednost radnih mesta, odnosno zvanja i položaja koji pripadaju određenoj platnoj grupi.
Ono što je izuzetno značajno je da su definisani kriterijumi za svrstavanje radnih mesta odnosno zvanja i položaja u platne grupe kao što su složenost tih poslova, kompetentnost radnika, autonomija u samom radu, poslovna komunikacija, a izuzetno i naročito u određenim slučajevima i rizični uslovi rada. Naša poslanička grupa pozdravlja utvrđivanje kriterijuma za vrednovanje poslova koji se obavljaju na odgovarajućem radnom mestu.
Predlog zakona kao što smo čuli i kao što smo imali priliku da vidimo predviđa da se sve zarade obračunavaju na osnovu istih elemenata, iste osnovice, jedinstvene matrice raspona koeficijenata, kako bi se ostvario izuzetno značajan princip jednaka plata za jednak rad za sve. Raspon koeficijenata će se, kako je navedeno, definisati određenim posebnim zakonima čije donošenje nas još očekuje, nakon usvaja ovog, ako možemo tako da ga nazovemo, krovnog zakona.
Ovaj predlog zakona tačno definiše šta obuhvata javni sektor, kao i koja se lica smatraju zaposlenim u javnom sektoru, a sa druge strane on definiše izuzetke, odnosno one na koje se ovaj zakon ne odnosi, kao što su npr. zaposleni u javnim preduzećima, NBS, kao ni za zaposlene u javnim medijskim servisima itd.
Sledeći zakon koji se nalazi pred nama je Predlog zakona o opštem upravnom postupku, koji zaista sa stanovišta građana i privrede je značajan jer se sreće sa upravnim radnjama koje se tiču prava, obaveza i pravnog interesa stranaka kao što su vođenje evidencija, izdavanje različitih uverenja, pružanje informacija, primanje izjava i drugih radnji. Vrlo često, oni se iz dana u dan sa njima susreću, kako sami građani, tako i privreda.
Ono što bih želela da istaknem i što je zapravo najznačajnije za građane je da nakon što usvojimo ovaj zakon, tačnije za 90 dana od njegovog usvajanja izvod iz matične knjige rođeni, uverenje o državljanstvu, i mnoga druga slična dokumenta koja su u posedu države, a koja su građani do sada i sada, morali da pribavljaju radi ostvarivanja određenih svojih prava, ovim zakonom će postepeno, znači u periodu od neka tri meseca otići u istoriju, konačno.
Predlog zakona, naime predviđa da građani više neće morati sami da pribavljaju pomenuta dokumenta, nego će morati da ih obezbede upravo spomenuti državni službenici uvidom u elektronsku bazu podataka. Oni će sve podatke koji se tiču građana a nalaze se u službenim evidencijama morati sami da obezbede. Predlog zakona čak predviđa i rigorozne kazne za nepoštovanje ove odredbe.
Spomenula bih nekoliko načela upravnog postupka sa novom sadržinom koji se nalaze u ovom Predlogu zakona, kao što su npr. načelo predvidivosti, koji dopunjuje načelo zakonitosti, a čija suština je da organ postupajući na osnovu zakona drugih propisa, opštih akata, mora prilikom postupanja u upravnoj stvari voditi računa, zapravo i o ranije prethodnim odlukama donetim u istim ili sličnim upravnim stvarima.
Nadalje, načelo predvidivosti znači da se ne treba oslanjati na jednu odluku, već na ujednačenu pravnu praksu određenog organa po određenom pitanju, što je izuzetno značajno. Kao što sam već spomenula, ono što se zapravo tiče svih nas i građana, ovde je definisano kao načelo delotvornosti, ekonomičnosti, ono zapravo oslobađa stranke dužnosti pribavljanja onih podataka o kojima se vode službene evidencije, znači vode ih organi javnih vlasti. Novina je što je predviđena prekršajna odgovornost ovim Predlogom zakona za ovlašćeno lice u organu koji zahtevaju od stranke da dostave te podatke.
Predlog zakona o opštem upravnom postupku uvodi pravnu osnovu za formalnu i neformalnu elektronsku komunikaciju što je takođe značajno i u skladu sa modernizacijom između organa i stranke uključujući zapravo i novinu kao što je elektronsko dostavljanje. Do elektronske komunikacije dolazi uz saglasnost stranke i kada je to propisom određeno.
I, ono što je uvažena gospođa ministar spomenula u uvodnom izlaganju tzv. jedinstveno upravno mesto je velika novina. Ono bi značilo objedinjene pružanje usluga na jednom mesto. Cilj ovog predloga je zapravo da se omogući samoj stranci da umesto obraćanja većem broju organa ili vođenja više postupaka kod istog organa radi priznavanja određenog prava, može da na jednom mestu na jedinstvenom upravnom mestu dobije sve relevantne formacije ili da podnese jedan zahteve koji je značaja. Zaista je dobar primer koji ste vi izneli tokom rođenja deteta koji je do sada podrazumevao zaista više postupaka kod prijave ličnog imena, državljanstva, prijave prebivališta, zdravstvenog osiguranja i tako dalje, što je zaista u praksi bio veliki problem, jer to nije moglo da se odradi kao što ste vi spomenuli u samom porodilištu već su mladi roditelji zajedno morali da idu kako kod matičara tako sve redom da zajedno potpišu, izaberu ime deteta i prijave ga za knjižicu ili tako dalje.
Sve u svemu novi zakon, odnosno Predlog zakona o opštem upravnom postupku i posle njegove primene koja je odložena, bi zaista trebala da dovede do toga da imamo jednu modernu evropsku upravu i da to zaista bude servis građana i privrede i nadamo se da će to tako u bliskoj budućnosti izgledati u praksi.
Ono što bih želela još ukratko da spomenem da je naša poslanička grupa SVM na ovaj Predlog zakona podnela jedan amandman o kojem smo mi razgovarali i verujemo da je prihvatljiv. On se odnosi na službenu upotrebu jezika i pisma nacionalne manjine. Dakle, na područijima na kojima u službenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine postupak se vodi na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine u skladu sa zakonom. Ovo je zapravo usklađivanje ovog zakona sa važećim Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma i nadam se da ćemo za dva dana u raspravi u pojedinostima i kada dobijemo i mišljenje Vlade, dobiti pozitivan odgovor da je ovaj amandman prihvaćen.
Vlada je treći Predlog zakona o kojem danas raspravljamo su izmene i dopune Zakona o teritorijalnoj organizaciji kojim se zapravo njegovim usvajanjem bi Kikinda, Vršac i Pirot trebali da postanu gradovi, što je prihvatljivo i što će naša poslanička grupa da podrži. Čuli smo u uvodnom izlaganju uvaženog kolege poslanika, predlagača ovih inicijativa da ona zapravo datira već možda iz 2007. godine kada je donet Zakon o teritorijalnoj organizaciji koja je tada kao gradove definisao 23 teritorijalne jedinice, a grad Beograd kao posebnu. Ovde smo najviše, do sada se najviše pričalo o Kikindi i ja bih spomenula takođe Kikindu i Vršac, naravno i Pirot, pošto su sve to pogranične opštine u samom obrazloženju piše da je ovo neophodno upravo zbog privlačenja investitora. Ali, postoji niz argumenata, na primer zašto bi Kikinda kao najveća severno Banatska opština trebala da postane grad. Od toga da je Kikinda privredni, obrazovni, administrativni, kulturni, sportski centar severno Banatskog regiona preko vrlo bogate kulturne istorijske tradicije ove opštine, nadamo se u budućnosti grada. A i u gradove su ranije uvrštene i sredine sa daleko manjim brojem stanovnika nego od spomenutih, znači, Kikinde, Vršca i Pirota.
Ovo bi svakako trebalo da doprinese ekonomskom razvoju ovih jedinica lokalne samouprave i punom korišćenju njihovih privrednih, kadrovskih i prirodnih kapaciteta. Konkretno za njihove stanovnike bi značilo niz pogodnosti kao što su na primer institucionalna reorganizacija u zdravstvu, policiji, gradskoj upravi, komunalnoj policiji i drugim sferama života, što bi trebalo značajno da olakša i administrativne procedure i lokalnu sredinu, da lokalnu administraciju i sredinu učini efikasnijom.
Za sam kraj svog izlaganja bih želela da pohvalim što je posle toliko godina, znači, ovaj Zakon o teritorijalnoj organizaciji je donet 2007. godine, od tada se nije menjao. Što se on sada menja i to vrlo retkom prilikom da to bude inicijativa narodnog poslanika, a ne predlog koji dolazi iz Vlade. Želela bih da podsetim na inicijativu SVM, odnosno konkretno na naš amandman koji smo podneli 2007. godine kada smo raspravljali o ovom zakonu, a koji se odnosi na novo naseljeno mesto u Zrenjaninu, pod nazivom Mužlja.
Naime, trenutna situacija je, da je naseljeno mesto Mužlja, kao takvo zvanično prema onom zakonu ne postoji. Ona je u formalnom smislu jedno od prigradskih delova Zrenjanina.
Međutim, suštinski Mužlja predstavlja samostalno naseljeno mesto sa trenutno oko 8.000 stanovnika ima konkretne granice, čini jednu geografsku celinu sa jasno utvrđenim granicama početkom i krajem i smatramo da ne postoji nikakva prepreka da nekim budućim izmenama i dopunama Zakon o teritorijalnoj organizaciji se zaista Mužlja utvrdi, kao posebno naseljeno mesto. Trenutno nije bilo tehničkih mogućnosti da podnesemo ovaj amandman, ali se nadam da ćemo u budućnosti uspeti da to usvojimo i odradimo.
U danu za glasanje poslanici i poslaničke grupe SVM će podržati tri predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o predlogu izmene i dopune Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije. Baš mi je drago što smo maločas čuli obrazloženje kolege dr Branislava Blažića o tome koje su prednosti i koje će dobiti biti ovih opština, koje dobijaju status gradova. Apsolutno se slažem i sa obrazloženjem i sa potrebnom da se to uradi i baš je fino i obrazložio, njegov predlog je podržan od strane Vlade i od samog premijera Vučića, pa ja sada u vezi sa tim da postavim jedno pitanje, valjda ćemo dobiti i odgovore, da li je isto moglo i za opštine koje imaju apsolutno, ne iste potrebe, nego ispunjavaju daleko više ove kriterijume koji su izneti u obrazloženju ovog predloga zakona.
Na kraju krajeva, premijer je dobio i zahvalnicu od predsednika Opštine Preševo, pa bi valjda trebalo dodatni motiv gde je bio, da se i Preševo i Bujanovac uključe u red ovih opština koje prerastaju u nivo gradova i koje će imati sve ove mogućnosti koje su navedene u obrazloženju, ekonomski, demografski, geografski razlozi. Ove opštine su na Koridoru 10, veoma važno, graniče se, dalje se ide prema Makedoniji i uvek smo aktuelni, uvek kada postoji krizna situacija, jer sam ovde spomenuo i onih tamo davnih 90-ih godina, za vreme međunarodnog embarga, kada je kroz te opštine prolazio, i glavni opticaj je bio i naftnih derivata i cigareta i od svega toga je i država opstajala, preko tih nezakonitih aktivnosti, ali je podržavano i stimulirano i od strane državnih organa u to vreme, a sada smo veoma aktuelni, sa postojećom migrantskom krizom.
Sada je pitanje, zašto u nekim normalnim uslovima se država ne seti da i ova područja, ove opštine unapredi u tom nivou kako bi bilo, kao što se u obrazloženju kaže – viša investicija, više mogućnosti za razvoj, a naravno, uzimajući u obzir ove druge negativne pojave, kao što je iseljavanje, odliv mladih kadrova koji odlaze.
Gospođa potpredsednik Vlade je najbolje upoznata i zna zbog čega je i procena za Preševo, Bujanovac i Medveđu, prošle godine urađena, jer se kaže, nije mogla ona redovna procena Zavoda za statistiku uzimati u obzir 12,13, nakon bojkota stanovništva, 11 godine, gde je osetno opao broj stanovnika na ovim opštinama, a da li je to tačno utvrđeno, to je već posebno pitanje.
Po meni su veoma sumnjive metode koje su tom prilikom primenjene, iako je od međunarodnih stručnjaka, ja sam imao svoje rezerve, ali uopšte nisu važne.
Po meni je važno i Vladi sam postavio pitanje, da li je Vlada ovom prilikom ozbiljno razmotrila upravo zbog čega je došlo do tog naglog smanjenja broja stanovnika i to u ove tri opštine, više od 10.000 i to za tri godine od 10 do 13. Smanjenje koje je veće od 10.000, takva je procena, koja je sada zvanična, pokazala i pitanje je da li se u Vladi ikada razmatralo to pitanje i zašto je došlo do tog naglog odlaska stanovništva sa tog područja? To nije malo, to je 17% stanovništva u tri godine i u to, ne računajući prirodni priraštaj iz tog područja. Znači, nije 10.000 ako se uzima prirodni priraštaj, to je verovatno nekih 14.000 manje. Baš je lepo i onda preko ovih metoda koje ja podržavam, ali za koje se Vlada uvek ne seća, ne seti na vreme da uradi neki korak, i uglavnom mi znamo koje odgovore dobijamo. Ovo područje ima koordinaciono telo i to koordinaciono telo magičnim štapom rešava tamo sve probleme, a mi zapravo tamo imamo samo jednog predsednika koji daje političke izjave, a koji se ne bavi konkretnim problemima tog područja, nit se bavilo koordinaciono telo katastrofalnom privatizacijom, gde su svi ti, i onako mali prirodni kapaciteti za bagatelu prodati, radnici isterani, a ovde sam bio puno puta dosadan sa pitanjem šta će se od strane Vlade preduzimati da se to spreči ili da se popravi u nekom kasnijem periodu, ali za sada nijednog interesovanja nije bilo.
U tom planu kao što vidite nije bilo interesovanja i za niz drugih životnih problema, i u obrazovanju i u svim drugim oblastima. Jedino, kada imate neku drugu situaciju, onda se dolazi da se vidi kako palijativnim merama, neka takva situacija treba da se reši.
Logika da još pre 16 godina, kada je bila krizna situacija, kada se pucalo na tom području i kada je bilo većeg interesovanja i od strane Vlade da se tada reše problemi i nastalo je to koordinaciono telo, a od kada sam ja ovde, to je više od osam godina, stvorena je bila klima kao da su ove opštine privilegovane, što apsolutno nije tačno.
Te opštine su zapravo preko koordinacionog tela dovedene u najtežu situaciju u njenoj istoriji dosadašnjoj. Pogledajte sve podatke o nivou stanja i ljudskih prava i stanja ovih opština koje ste ranije imali, i sudove i tužilaštva koji više nemaju i niz, Preševo je imalo četiri banke, sada ima samo jednu. To pokazuje koji je nivo i kakva je privredna situacija na tom području, nakon 16 godina postojanja koordinacionog tela.
Imamo situacije da se često proizvoljno daju izjave i o tom stanju na tom području, da opet ponovim, da se stvaraju zapravo Potemkinove priče, general Potemkin, svojevremeno trebao je da napravi privid o blagostanju u tom delu gde je bio nadležan i kada dođe carica Katarina, to pogleda i dobije takav utisak.
Mi imamo opet generala koji se stara za naše stanje tamo i da imamo katastrofalnu situaciju, a samo se stvara privid zarad međunarodnih delegacija koje dolaze, da bi se stvorio privid da tamo teče med i mleko, a situacija nam je da kada treba ovakav doprinos, ozbiljan, ja ovo podržavam da stvarno treba sve ove opštine koje imaju broj stanovnika, jer Preševo i Bujanovac imaju približan broj stanovnika, kao i Vršac, kao i Kikinda. Zašto može za Kikindu, za Pirot, za Vršac a ne može za Preševo i za Bujanovac, kada još bolje ispunjavaju sve kriterijume koji su u obrazloženju navedeni?
Kada smo imali poziciju koordinacionog tela u budžetu za ovu godinu, rečeno je da su ovo strateški važne opštine. Pa ako su strateški važne ove opštine, dajte ljudi onda da se odnosimo na isti način, a toga u praksi nema, zato ljudi odlaze. Ostao je veoma mali broj mladih, jer nemaju šanse da se ikad zaposle. Nemaju nikakvu perspektivu zapošljavanja, i onda moraju da odlaze.
Opet postavljam pitanje – mi smo pre tri godine podneli Vladi program od sedam tačaka, veoma glasno je bio podržan, ali u praksi do sada skoro ništa, van bolničko porodilište, fakultet u Bujanovcu, zgrada fakulteta, a dotle imamo premijera da ide u Vlasotince i Leskovac i otvara kapacitete u Vlasotincu od nekih 200-300 radnika, a u Leskovcu znatno više, kao da smo mi tamo samo za neke reprezentativne, ajde poput onoga što je raniji predsednik koordinacionog tela, dovodi režisera iz Beograda, da bi napravio pozorišni komad, gde je učestvovalo tri albanska učenika, tri srpska, dva romska i jedanput prikazan u Bujanovcu, ni u Preševu, ni u Bujanovcu nikada, a onda je taj komad u Beogradu bio tri-četiri puta prikazan, u Subotici, u Ljubljani i ne znam gde vani.
To je logika tih Potemkinovih sela, da se napravi samo privid da se nešto radi, a suštinski situacija sve gora i gora.
Zato još jednom na kraju, podržavam dat predlog za ove opštine, obrazloženje je odlično, ali hajde da se to pod jedinstvenim kriterijumima primeni u svim sličnim situacijama, a ne da to bude selektivno. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovani potpredsedniče, poštovana ministarko, ovaj zakon je jedan od onih zakona koje smo čekali i očekivali, po rečima premijera, u prvih sto dana mandata ove Vlade, bilo je najavljeno. Trebalo je samo sedam puta više vremena da konačno dobijemo ovaj zakon i da ga raspravljamo u jednoj potpuno nedemokratskoj atmosferi.
Žao mi je što ste svoj rad, pretpostavljam da ste najveći deo ove prethodne dve godine radili na ovom zakonu, mislim pre svega na Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, raspravljate danas u vreme kada Skupština ne treba da radi, u vreme kada nema prenosa na javnom medijskom servisu, kada građani ne mogu da čuju šta i na koji način Vlada vidi, kako vidi sudbinu zaposlenih u javnom sektoru.
Vi ste očigledno imali veliku potrebu da nam obrazložite rešenja i to je normalno, sat i po skoro smo slušali uvodnu reč vas i kolege koji je obrazložio treći zakon o kome danas raspravljamo. Ali nažalost, ova rasprava ne može da se kaže da je demokratska, demokratija i rasprava u parlamentu služi da bi se mi poslanici, predstavnici građana upoznali, odnosno raspravljali o nekim zakonima.
Vi, kao što znate, ste Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru usvojili juče na Vladi i poslali ga nama danas, odnosno poslali ga da raspravljamo danas o njemu. Govorili ste kako je postojala javna rasprava, naveli ste ko je sve učestvovao, ali tamo su učestvovali predstavnici sindikata, stručnjaka, ali nigde nema građana. Oni treba ovde u parlamentu da čuju i preko svojih zastupnika, nas poslanika da kažu nešto o predlozima zakona.
Na ovaj način, sa ovakvom raspravom, to nije moguće i to je veliki deficit ovog zakona i to će, sasvim sigurno, beležiti njegovu primenu u budućnosti. Niste na to trebali da pristanete. Morali ste da tražite više vremena, pre nego što je ovaj zakon krenuo u raspravu u parlamentu, upravo vi, da se ne bi osporavao vaš rad, jer to je neminovno da će se dešavati kako ovaj zakon bude stupao u primenu.
Pogotovu je nelogično to što mi na ovaj način raspravljamo o Predlogu zakona o platama koji treba da se primenjuje od 1. januara 2017. godine u jednom delu, a do kraja u celom svom delu tek od 1. januara 2018. godine, gde se predviđa ovim zakonom ponovo donošenje mnogobrojnih, što podzakonskih akata, što drugih zakona, nečega što se zove katalog, ta reč je potpuno neprimerena našem pravnom sistemu. Katalog se koristi u, ne znam, maloprodaji, trgovini, u zakonima to do sada nismo imali priliku da slušamo o katalozima.
Zakon o opštem upravnom postupku takođe, malo duže je bio ovde u parlamentu, njegova osnova za sprovođenje bi trebali da bude dobra, efikasna, motivisana javna uprava. Ukoliko se usvoji ovaj Predlog zakona o sistemu plata, ja se bojim da nećemo ostvariti taj preduslov i da sva ona dobra rešenja koja Zakon o upravnom postupku nosi, neće se ostvariti u praksi onako kako ste vi govorili ovde u svom uvodnom izlaganju, a opet i taj zakon i njemu manjka demokratski deficit, zato što ste rekli kako ste konsultacije o ovom zakonu i o Zakonu o platama, što se tiče parlamenta, naveli ste da je sa dva sastanka sa ekonomskim kokusom parlament upoznat sa tokom izrade Zakona o platama.
Moram da kažem da taj ekonomski kokus nije nikakvo zvanično telo parlamenta. U njemu sede poslanici gotovo svih poslaničkih grupa, ali i dalje to nije način za upoznavanje parlamenta i poslanika sa nekim zakonom i to ne može da nadomesti taj razgovor koji ste tamo imali, ne može da nadomesti javna slušanja, raspravu na odborima i druge stvari što je sada sve izostalo.
Ono što je veliko pitanje za javnost, koja je sada isključena, možda će nas neko od građana uhvatiti posle ponoći, ovu raspravu, je i da li je ovim zakonom ispoštovano ono što je dogovoreno na poslednjem sastanku od 3. februara, čini mi se, između sindikata predstavnika poslodavaca i Vlade u svim onim delovima koji su tada bili na raspravi? Kada je završen taj sastanak rečeno je da je nešto dogovoreno. Ja koliko sam uspeo da napravim neke konsultacije za ovo kratko vreme, nije sve ispoštovano. Videćemo u narednim danima kako će ovaj zakon, koji treba da tretira sudbinu preko pola miliona ljudi, kakve će reakcije imati u javnosti.
Sada, hajde da krenemo redom. Nekoliko zamerki smo uspeli da, da kažem, primetimo za ovo kratko vreme, ovaj zakon o sistemu, prva zamerka je sam naslov zakona - Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Čitajući ovaj zakon ja nikakav sistem nisam uspeo da vidim. To je 40 članova, neki članovi, ja se ne sećam da li smo usvajali zakone sa dužim članovima nego što je član 14. zakona. On je napisan na sedam strana. Imali smo zakone koji stanu na jednu stranu, a ovde imamo jedan član zakona koji ima sedam strana teksta. Ko tu uspe da se snađe, svaka mu čast. Onda sledeći član, recimo zakona, 15. jedna tabela koja uopšte ne može da se pročita i potpuno je nejasna.
Ona osnovna zamerka je da su iz ovog sistema, i vi u to niste uspeli da nas ubedite zašto je bilo neophodno, isključena javna preduzeća, Narodna banka Srbije i Javni medijski servis. Činjenica je da je upravo tu najveća razlika između plata zaposlenih koji radi isti posao. Sekretarica u državnoj upravi ili po školama, bolnicama i sekretarica u javnim preduzećima, razlika u platama je pet, šest puta. Nekada su te sekretarice ili čistačice u javnim preduzećima plaćene bolje nego direktori škola ili lekari.
Ovaj zakon neće ispraviti tu nepravdu. Vi ste taj problem ostavili sa strane. Dve godine ste vi lično u mandatu i to niste uspeli da rešite i sad na kraju svog mandata.
Iskreno se nadam i očekujem da je ovo kraj, jer posle izbora siguran sam da građani neće dati poverenje Vladi koja na ovaj način tretira njihove probleme.
Ono što ovaj zakon donosi je sužavanje stečenih prava zaposlenih, vezano za bolovanje, godišnji odmor, regres, topli obrok. U prethodnom zakonu, recimo, vezano za bolovanje, stajalo je da naknada za vreme bolovanja može da iznosi najmanje 65%. U nekim slučajevima su kolektivnim pregovaranjem sindikati i zaposleni se izborili da to bude više. Sada je ta mogućnost isključena. Nema reči - najmanje, znači 65%, ni gore ni dole. Regres i topli obrok stoje u Predlogu zakona, ali uz ograničenje, ograničenje da će na socijalno-ekonomskom savetu ili kako već, se razmatrati visina, pa ako se steknu uslovu u budžetu, onda će se utvrditi koliki je iznos regresa i toplog obroka.
Govori se i o dnevnicama, famoznim dnevnicama, koje preko noći potpuno neargumentovana, smanjena deset puta. Ima član 32, čini mi se, govori o dnevnicama, pravu na dnevnicu. Ali, kolika je ona? Da li je dnevnica od 150 dinara u zemlji ili 15 evra za službeni put u inostranstvo realna i dostojna čoveka koji treba da odradi neki državni posao? Ja mislim da nije. Da li je bilo zloupotreba? Da, ali je trebalo boriti se sa zloupotrebama, a ne na ovaj način smanjiti prava i time dodatno demotivisati zaposlene u javnom sektoru.
Ovaj zakon po nama krije smanjenje plata. Vi ste uspeli nekoliko puta u svom izlaganju da kažete kako će obračunom, usklađivanjem osnovica se utvrditi kolika je ta razlika, videti koji su sve koeficijenti u opticaju, ali niste rekli šta će posle toga da se desi, a desiće se smanjivanje plata, sasvim sigurno ne povećavanje, jer je ono što se ovde ponavlja i kroz ovaj zakon i vi ste to govorili, a to je taj famozni budžet i uštede i neka priča kao da je budžet važniji od života.
Građani Srbije ne žive zbog budžeta, da bi budžet bio pozitivan, ili ne znam kako to premijer voli da kaže, nego da bi mogli da ishrane svoju porodicu, da se leče, da se obuku, da možda zadovolje da izađu nekad u pozorište, bioskop, da žive život dostojan čoveka, a ovaj zakon to neće obezbediti, naprotiv, koštaće zaposlene u javnom sektoru daljeg smanjivanja plata.
Šta će na kraju biti rezultat ovog zakona? Imaćemo umesto efikasne i dobro motivisane uprave, imaćemo slabo plaćene zaposlene, nemotivisane da rade, neće se ostvariti taj cilj servisa građana koji treba lakše i kvalitetnije da ostvaruju svoja prava. Ta prava će i dalje biti prazno slovo na papiru, koja ne mogu da se ostvare i uvek će se nalaziti neko obrazloženje, nešto što će se naći u nekom zakonu. Kažem, ovaj zakon nije sistem, jer ne može da bude sistem zakon koji predviđa donošenje desetine novih drugih zakona. Gotovo u svakom članu vi govorite – neki drugim zakonom ili podzakonskim dokumentom biće rešeno ovo ili ono pitanje. Nema tu sistema.
Ono što ste vi rekli ovde i govorili da ovo treba da ostvari efikasnost, transparentnost, pravičnost, da je to reforma sistema, ne vidimo da će krajnji rezultat biti takav. Mislimo da će se vrlo brzo pokazati brojni problemi ovako usvojenog zakona. Šta će se dešavati, recimo, sa platama sudija i tužioca kada primenite jednu osnovicu za obračun plata?
Govorite da će posebnim zakonima posebno biti definisani uslovi za vrednovanje rada i kriterijumi za vrednovanje rada. Pa, zašto vam je trebalo dve godine? Zašto to nije bio deo ovog zakona ili nekog drugog zakona koji usvajamo zajedno. Ovako je ovo samo jedno obećanje, sada pred izbore verovatno, zato i donosimo ovaj zakon navrat-nanos, preko noći, samo da bi moglo da se kaže da je nešto urađeno, a nikakav suštinski napredak nije napravljen.
Zakon o upravnom postupku ima 217 članova i njegova primena je od 1. juna 2017. godine, osim tri člana, a mislimo da je i tu rok od 90 dana koji ste dali predugačak, rok od 90 dana koji ste predvideli da državni organ po službenoj dužnosti pribavlja određena dokumenta umesto građanina. Ne znamo zašto je moralo da se čeka još tih 90 dana. Verovatno da bi posle izbora odložili početak primene i toga.
Na kraju, nekoliko rečenica bi rekao o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Srbije.
Lično nemam ništa protiv predloga da Vršac, Kikinda i Pirot dobiju status grada, ali postavljam pitanje – zašto to nije slučaj sa Šidom, Borom, Negotinom, Prijepoljem? To su, takođe, velike opštine koje se nalaze na granici, ako je neki kriterijum bio da se pograničnim većim opštinama, centrima okruga pomogne tako što će dobiti status grada, onda je pitanje – zašto ovi gradovi, odnosno ove opštine nisu uključene u ovaj predlog? Ima nekih amandmana, videćemo kakva je njihova sudbina. Ili Prokuplje, ili Paraćin, centri okruga, velike opštine koje se dobro razviju i ovako, odnosno Paraćin, ali zašto onda njima ne pomoći i dati im status grada?
Problem sa ovim predlogom je taj, kako smo čuli od predlagača koji je originalno krenuo sa idejom da pomogne svoj grad Kikindu, a onda mu je premijer dobrog srca rekao – hajde da to malo proširimo. Da li onda treba promeniti zakon, pa da ove kriterijume promenimo, koji govore o tome koje opštine, odnosno kako se formiraju gradovi, koji su to uslovi za formiranje gradova, pa reći uslov je i ako je premijer blagonaklon prema tome? Nema nikakvog objektivnog kriterijuma sada, pa da mi kažemo – da, ovi gradovi treba, odnosno ove opštine treba da postanu gradovi sutra, a neki drugi ne treba. Znači, potpuno ostavljanje na volji premijeru da on uradi i uredi čak i ovu stvar, pored svega što radi, svaki dan, za građane Srbije.
Iz svih ovih razloga, mi jednostavno ne možemo da podržimo ove zakone. Nisu dobri zakoni koji se donose preko noći ovde u Skupštini. U to smo mnogo puta mogli da se uverimo za sve ove godine, ne samo poslednje četiri, nego i prethodnih.
Rad preko noći, lomljenje na brzinu, nije dobar i ne može se opravdati ničim, a pogotovo ne nekom žurbom da se pre raspisivanja izbora završe neki poslovi koji su se obećali, a podsećam da je Zakon o platama, platnim razredima obećan u prvih 100 dana, kao i Zakon o javnim preduzećima koji je usvojen pre tri dana. Umesto 100, trebalo je 700 dana i, na kraju, posao nije završen. Sem što se zakon zove da je zakon o sistemu, suština je, kada pročitate zakon, da sistema nema, da ima novih zakona koji moraju da se donesu i da ta džungla, ja se potpuno slažem, u kojem je sistem plata u javnom sektoru danas neće biti ništa manja kada se ovaj sistem, kako ga vi zovete, pokuša napraviti i uspostaviti. Hvala.