Da li ovlašćeni želi da odgovori, jer bilo je govora o DS...
(Nataša Vučković, s mesta: Rekao je koleginice Jerkov. Pomenuo je.)
Nije nju pominjao uopšte, ali je spominjao DS.
(Nataša Vučković, s mesta: Ja ću da odgovorim, ali ona je ovlašćeni predstavnik.)
Vi ste ovlašćeni? Obe ste tu. Izvucite barem karticu, ispunićemo uslove.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Aleksandar Vučić je podneo ostavku pre dve godine i sada verovatno svestan da ne radi dobro posao predsednika Vlade. Ja ne znam zašto bi na svake dve godine imali izbore. Ako je nečija želja da Bojan Pajtić podnese ostavku zbog toga što se pokazalo da od 24 poslanika, koliko je SNS osvojila na pokrajinskim izborima, do 61 koliko je potrebno za formiranje Vlade, ne može baš tako lako da se dođe uobičajenim načinima na koje SNS dolazi na vlast tamo gde je izgubila na izborima, ja se plašim da nije posao predsednika Pokrajinske vlade da ispunjava takve želje SNS da bez obzira na rezultat izbora dođe na vlast. Tako država ne funkcioniše. Gospođa Udovički je tu, pa može da kaže da državna uprava ne funkcioniše tako, da politički sistem ne funkcioniše. Ako neko hoće svake dve godine da ima izbore i da zamajava na tim izborima građane, to je njegov lični izbor, to je prosto karakter vaše stranke, ali ne možete očekivati od drugih da se na takav način ponašaju.
(Poslanici SNS dobacuju.)
Gospođo Udovički, niste mi rekli za tabelu, na koji način ste došli, kojom metodologijom, do nje? Na ostalim opservacijama SNS se ne bih zadržavala.

Moje izvinjenje predsednici poslaničke grupe DS. Napravila sam grešku, imate pravo. Izvinjavam se.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoje dve stvari u politici. Jedna se zove legalitet, a druga se zove legitimitet. Koga predstavljate? Koga više Bojan Pajtić predstavlja u Vojvodini? Od 100 građana samo četiri, pet. Koliko ih predstavlja? Dva i po, koliko? Kada se neko bavi politikom ima pravo da traži proveru njegovih rezultata rada pred građanima. Što se toga bojite? Izađite. Ovde je bilo u prethodnom mandatu, rekao sam – raspisaćemo parlamentarne izbore čim Bojan Pajtić podnese ostavku, da idemo zajedno na izbore. Tada ste ćutali, niste smeli da pisnete o izborima u Vojvodini.
To je kukavičluk. Izađite pred građene, neka gospodin Pajtić izađe bez telohranitelja da čuje šta mu građani misle. Kukavičluk je opljačkati hendikepiranu decu sa milion evra. To je kukavičluk, a ne raspisivanje izbora, napadanje političkih neistomišljenika, iznošenje laži, spominjanje kakav je ko račun napravio. Mene kao političara, kao poslanika interesuje rezultat organa.
Spominjali ste Narodnu banku. Za četiri godine dok ste bili na vlasti evro je sa 78 skočio na 119. Evo su četiri godine, četiri dinara je skočio. Bila vam je inflacija 15%, a sada je 2%. To su rezultati rada, a diletanti se bave računčićima, keceljama, cipelicama i ostalim stvarima.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jerkov.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Znate da o legitimitetu priča neko ko je uprkos gubitku na izborima nije birao načina da dođe na vlast i ti načini su išli dotle da su pojedini odbornici, uključujući i mene lično, policiji prijavili način na koji SNS prekomponuje vlast širom Srbije, pa kada tako neko priča o legitimitetu, to je otprilike kada o obezbeđenju priča neko kome se desilo da vojno obezbeđenje predsednikovog brata se pobije sa žandarmerijom. Toliko imate moralno pravo da govorite i o legitimitetu i o obezbeđenju koje političari imaju.

Srpska napredna stranka je u Novom Sadu došla na vlast sa odbornicima koje je sama prijavili policiji za kupovinu glasova. Srpska napredna stranka je došla na vlast u Beloj Crkvi sa lažnim obezbeđenjem, lažnim ugovorom i privatnom agencijom koja nije dopuštala odbornicima da uđu u zgradu Skupštine u Mladenovcu, tako što je odbornica sa policijskom pratnjom došla da povuče neopozivu ostavku koju je dan pre pozvala.

Sve što imate, gospodine Arsiću, i vi lično i bilo ko od poslanika, šta god imate kao krivično delo, molim vas prijavite, nemojte da odgovarate, znate da je krivično delo ne prijavljivati krivični delo. Tako da, ili prijavite to ili nemojte o tome govoriti u Skupštini.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Već kada pričamo o provaljivanju vrata i ovde su se provaljivala u Skupštini pre 16 godina, a slična situacija je bila u Beloj Crkvi. Znate, tamo nisu došli odbornici nego neki ljudi sa ulice. I kao što u ovo zdanje ne može neko da uđe nepozvan, ne može ni u tu Skupštinu, ni u jednu Skupštinu jedinica lokalne samouprave. Pa ste pričali o sprejevima, o čemu sve niste pričali. Izašli ste u svim medijima, u svim novinama, na svim televizijama.
Da li neko zna da sam ja bio napadnut fizički pred televizijskim kamerama za vreme vaše vlasti? Ne zna niko. Nijedne novine to nisu prenele, nijedna televizija to nije prenela, samo neke lokalne. Nisam cvrčao tada ovde i kukao kako je diktatura, kao što vi to radite. Nisam od toga pravio scene, sazivao konferencije koje mi pripadaju kao narodnom poslaniku ovde u holu. Nisam to radio.
Ja sam se bavio politikom ne politikanstvom. U tome je razlika između nas i vas. Jednom počnite da govorite istinu, makar jednom. Verujte biće vam lakše.

Evo, sada ćemo da završimo ovu priču.
Prelazimo dalje na dnevni red.
Reč ima ovlašćeni Milisav Petronijević.

Poštovana predsednice, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, moje kolege narodni poslanici i narodne poslanice, ja ću u ime poslaničke grupe SPS da iznesem stav povodom Predloga zakona o sistemu plata u javnom sektoru.
Imajući u vidu značaj tog zakona, detaljnije ću se na tome zadržati. Imajući u vidu značaj i drugog Zakona o opštem upravnom postupku, o njemu će moj uvaženi kolega Neđo Jovanović govoriti kasnije. Tako da, u celini vrlo precizno i vrlo jasno saopštimo stav SPS o oba zakona.
Kada je u pitanju Zakon o sistemu plata u javnom sektoru, ja želim po ko zna koji put, a ja lično četvrti put u ovoj Skupštini govorim o stanju, neredu kad su u pitanju plate u javnom sektoru i evo još jednom da podsetim. Plate koje su uređene čitavim nizom zakona zbog neujednačenog pristupa u načinu određivanja plata dovode do neujednačenosti u pravima, dovode do nemogućnosti efektivne kontrole, netransparentni i što je najvažnije do jednog nepravičnog ukupnog sistema. To je sadašnje stanje plata u javnom sektoru.
Osnovica za obračun plate nije jedinstvena. Ima ih preko deset, neki čak kažu i 19. Osnovice su različite zavisno od delova javnog sektora. Naravno, i koeficijenti su različiti. Tako osnovica za državne službenike iznosi 17.101 ali ima svoje koeficijente. U organima jedinica lokalnih samouprava 2.278 ali ima drugačije koeficijente. Preko 500 koeficijenata samo ima u sektoru javnih službi, a i u sektoru javnih službi postoji četiri različite osnovice, 2.462 dinara, 2.415, 2.439, 2.392, i da ne nabrajam dalje.
Dakle, propisi su po pojedinim delovima sektora uvođeni i menjani parcijalno i nekoordinirano, neujednačeno i nepravično. Zato danas imamo 70 različitih osnova za naknadu, imamo deset različitih osnovica, rekao sam, neki kažu 19. Imamo preko 900 koeficijenata itd, itd.
Sve to naravno za posledicu ima neujednačenost i nepravednost u sistemu plata u javnom sektoru. Tako i jeste došlo dotle da poslove iste složenosti ili čak istovetni poslovi potpuno u različitim delovima javnog sektora, različito budu plaćeni. Dakle, u jednoj rečenici sam možda mogao reći, jednostavno rečeno – sistem plata u javnom sektoru je potpuno neuređen, potpuno neujednačen i potpuno nepravedan.
E, sad, sada se postavlja pitanje – šta sada sa time da radimo? Ja upravo iz tih razloga, imajući u vidu da već mnogo godina je ovaj sistem ovakav razoren, samo podsećam da Zakon o platama u državnim organima i javnim službama koji funkcioniše preko 15 godina, koji je pokušao to na jedinstven način da reguliše, nije uspeo. Vremenom su od njega pobegli svi.
Jednostavno su utvrđivanje različite osnovice ili različiti koeficijenti i došli smo do ovakve jedne šume neuređenosti, neujednačenosti, nepravednosti. Želim upravo iz razloga što je moja partija i ja lično se dugo zalagali da se uvede red u ovoj oblasti, da se uvede ovaj sistem plata, upravo imajući u vidu da je Vlada izašla sa ovim Predlogom zakona o sistemu plata u javnom sektoru, želim da odam priznanje i podršku Vladi što se uhvatila u koštac sa ovim ogromnim problemom i stavila da tako kažem, pred sebe taj zadatak da ga reši.
Želim da odam priznanje i za to što ova Vlada ima vrlo jasan program reformi, čvrsto ih brani i odlično ih sprovodi. Deo tih reformi je i reforma javnog sektora, a deo pak toga je reforma plata u javnom sektoru. Iz tih razloga, želim da podržim snažno Vladu što je izašla sa ovakvim predlogom zakona. Naravno, sve sa trajnim ciljem kojem Vlada teži, a to je da bude uređena, ekonomski jaka, ali i socijalno pravedna.
Želim da odam priznanje zbog rešavanja dugogodišnjeg problema neujednačenosti, nepravičnosti sistema zarada u javnom sektoru. Kao pripadnik SPS želim posebno da odam priznanje zbog načina dolaženja do rešenja kroz socijalni dijalog jer bez dijaloga socijalnog partnera. Bez društvenog dogovora reforme se ne mogu uspešno sprovesti pogotovo ne u javnom sektoru, ako ne budemo uspeli da reformišemo javni sektor, dovešćemo u pitanje i sve ove druge reforme. To pokazuje i naravno način na koji se došlo do ovog zakona kroz socijalni dijalog, kroz dijalog sa socijalnim partnerima, usaglašene su sve sporne stavke u zakonu i Vlada je pokazala da joj cilj nije predlaganje ovog zakona, nametanje rešenja već da ih zajedno sa socijalnim partnerima, sa drugim učesnicima i predstavnicima u javnosti traži i u tome je kvalitet i vrednost ovog zakona. želim da kažem da bilo koji zakon koji dođe u ovu Skupštinu ako je rezultat dogovora u okviru socijalnog dijaloga, mi ćemo uvek podržati.
Želim da kažem da ova Vlada treba da nastavi na taj način, kroz socijalni dijalog, da dolazi do svih rešenja narednih koja bude nudila u ovoj Skupštini, jer svi smo svesni da su ekonomske reforme u koje smo ušli nužne. Nužne su i socijalne reforme, ali nijedna ni druga ne mogu biti sprovedene i ne mogu biti uspešne ako nisu socijalno pravedne. Dakle, mora da bude i ekonomski održivo, ali i socijalno izdrživo. Prosto želim da pružim podršku Vladi da nastavi, tj. kada se radi o ovom pitanju, da se dolazi do rešenja kroz socijalni dijalog.
Šta je rezultat toga? Dileme su razjašnjenje, a nijedno pravo u ovom zakonu nije umanjeno. Vlada je vodila računa da sva rešenja koja budu, budu istovremeno usklađena i sa Zakonom o radu, kao osnovnom zakonu, sistemskom zakonu i upravo je uspela u tome. Dakle, nijedno pravo nije umanjeno, zarade nisu umanjene i jednostavno niko nije ugrožen, niko nije izgubio. Naprotiv, dobili su u ovom sektoru neka prava koja do sada nisu ni imali. Recimo, regres i topli obrok nisu do sada imali odvojeno od plata, od koeficijenta, već 15 godina. Dakle, iz tog razloga i zbog razloga uvođenja reda u ovoj oblasti, moja puna podrška i očekujem da će se nastaviti tako i ubuduće.
Kada je u pitanju novi zakon, želim samo kratko da kažem da novi zakon uspostavlja jedinstven sistem plata i promoviše socijalno pravedniji model plata zaposlenih u javnom sektoru. Zakon, treba reći i to, ne izaziva nikakve povećane troškove, ni za privredu, ni za građane. Naprotiv, uspostaviće se efikasnija kontrola. Mislim da će posebni efekti biti ovog zakona kod u ovom trenutku najmanje plaćenih delova javnog sektora, a to je socijalna zaštita, obrazovanje, kultura, zdravstvo. Naravno, ne odjednom, ali je vremenom cilj kome se teži, do koga se želi doći.
Zakonom se uspostavlja i jedinstven sistem plata svih zaposlenih u javnom sektoru, postavljanjem opštih načela i principa za utvrđivanje visine plata na jedinstven način. Znate, čuli smo dosta ovde i razgovora i polemike, ovaj zakon ne rešava u celini problem, ali bez ovog zakona se ne može rešiti problem plata u javnom sektoru. On utvrđuje osnovna načela i principe, na osnovu čega će se daljim radom i u vremenu koje je pred nama učiniti da dođe do onoga što se želi, a to je da se za isti rad dobija ista plata, ili približno isti rad – približno ista plata. To je krajnji cilj, to je pravedno i tome se teži u okviru ovog zakona.
Kratko samo da kažem kako se u stvari dolazi do osnovne plate po ovom zakonu. Tako što se množi osnovica i koeficijent. E sad, šta je suštinska promena u ovom zakonu? Što je osnovica jedinstvena za sve zaposlene i utvrđuje se za svaku budžetsku godinu Zakonom o budžetu Republike Srbije, naglašavam, uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije. Puna podrška, jer nemamo više deset ili devetnaest osnovica, ne znam već koji je broj od toga tačan, već imamo jednu jedinstvenu. Puna podrška i zbog načina na koji se dolazi do ovako jedinstvene osnovice.
Kada je u pitanju koeficijent, u jednoj rečenici, koeficijent je taj koji izražava u stvari vrednost svih zahteva za obavljanje poslova radnog mesta. Ovaj zakon je vrlo precizno, da tako kažem, imajući u vidu da su to osnove, uspostavio raspone, uspostavio platne grupe, platne razrede. Raspona platnih grupa ima 13, a platnih razreda, koliko sam video, čini mi se do devet u okviru iste platne grupe. Uspostavio je kriterijume za vrednovanje poslova i opšte opise platnih grupa, na osnovu kojih će se vršiti razvrstavanje radnih mesta, zvanja i položaja u platnoj grupi, a onda i vremenom, kada neko postiže bolje rezultate ima i mogućnost da se kreće na istom radnom mestu, ali horizontalno prema višim platnim razredima, što mislim da je jako dobro osmišljeno. Naravno, ima 13 platnih grupa, rekao sam već, i do devet platnih razreda.
Takođe, treba naglasiti da zakon daje mogućnost i samostalnost i fleksibilnost u onim slučajevima gde je to nužno da može da se prepozna specifičnost tog sistema i da se kroz korektivni koeficijent, da tako kažem, može uspostaviti pravedniji i pravilniji raspored zaposlenih u javnom sektoru.
Šta je ono što je najbitnije u ovome? Najbitnije je to da u stvari utvrđivanjem jedinstvene osnovice, utvrđivanjem raspona platnih grupa i platnih razreda, novim jednim elementom, a to je uspostavljanje kataloga radnih mesta, što je veoma važna stvar i ogroman posao je uspostavljanje kataloga da bi se mogla pratiti sva ta radna mesta, uspostavljanjem kriterijuma za vrednovanje opštih opisa platnih grupa dolazimo do transparentnijeg, uporedivijeg, kad već mora da se poredi, kao i kontrolisanijeg sistema plata. To je u stvari jedan od veoma bitnih ciljeva ovog zakona. Opet ponavljam, omogućava se da se na pravičniji način vrednuju radna mesta u celom sektoru, odnosno da se omogući pravičnije sprovođenje principa – jednaka osnovna plata za rad jednake vrednosti.
Samo još kratko da napomenem, naravno, ovo je samo osnova, utvrđuje osnovna načela i principe. Posebnim zakonima u oblasti prosvete, zdravstva, kulture, socijalne zaštite, državne uprave itd, donošenjem tih zakona postići će se u stvari zaokruženi sistem plata u celini.
Kada je u pitanju Zakon o sistemu plata, treba napomenuti još nešto oko čega je bilo dosta polemike u javnosti, a to su naknade plate, dodaci na platu i naknada troškova i drugih primanja. Ja želim u jednoj rečenici da kažem da naknade plata, naknade troškova su potpuno istovetne sa Zakonom o radu. U nekim situacijama su čak i povoljnije. Kad kažem istovetne, mislim da je to veoma važno pitanje, jer jedan od ciljeva Zakona o sistemu plata u javnom sektoru je izjednačavanje plata u javnom sektoru. Na ovaj način, kada se ima u vidu da su sve naknade i plata i troškova potpuno u sladu sa Zakonom o radu, mi u stvari vršimo i ujednačavanje po osnovu prava iz radnog odnosa sa svim zaposlenim, a ne samo u okviru javnog sektora.
Kada sam malopre rekao da ima naknada plata i troškova koje su čak u povoljnijoj poziciji nego što je po Zakonu o radu, evo, samo još jedan detalj. Recimo, povoljnije je kada je u pitanju minuli rad, Zakon o radu je kod poslednjeg poslodavca, dok ovde u upravi, bilo gde.
Šta je još povoljnije? Pripravnost. Zakonom o radu, pripravnost se ne plaća, a ako se pozove na rad plaća mu se kao redovan rad. Po ovom zakonu, pripravnost se plaća 10%, a ako se pozove na rad, obračunava mu se kao prekovremeni rad. To je dakle povoljnije, nego što je po Zakonu o radu.
Šta još želim da kažem? Ovde je nešto što je u ovom zakonu predviđeno, a što do sada nije bilo, a to je dodatak za ishranu i regres. Nije do sada ta mogućnost bila van koeficijenta u okviru čega je to bilo i to već 15 godina. Dakle, to je ono što je povoljnije u odnosu na ranije. Na kraju sve druge naknade za vreme odsustva sa rada, bolovanja itd, odmora, potpuno istovetne sa Zakonom o radu i naravno za osnovu imaju obračun naknade koji se odnosi na prosečnu zaradu zaposlenih.
Završiću sa onim sa čim sam započeo. Jedna ogromna neuređenost u ovoj oblasti, jedan nered, ja nisam, napominjao sam mnogo puta u raspravi, nije logično u jednoj državi da pomoćnik ministra ima veću ima platu od ministra, da šef kabineta ima veću platu od predsednika Skupštine, da predsednik Republike ili premijer ima pet stotu, možda po rangu platu, u odnosu na sve, samostalne, nezavisne, bilo kakve druge organe itd. Dobro je da se ova Vlada uhvatila u koštac sa tim, izašla sa ovim Predlogom zakona koji je sad u stvari obaveza za sve one vlade narodne, ja se nadam da će posle izbora biti ista da sprovedu ovo u delo. Podržaćemo Predlog zakona.