Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Milošević, a neka se pripremi narodni poslanik Dragan Polovina.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svoje izlaganje usmeriti na Predlog zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, a naravno da ću podržati sva tri zakonska predloga.
Dugo se radilo na pripremi ovog zakonskog predloga. Imali smo sveobuhvatnu javnu raspravu. Godinu i po se upravo potrošilo vremena, ali kvalitetno, tako da su ispoštovani svi zainteresovani subjekti, a rekla bih i sindikati. Tako da danas govorim u načelnoj raspravi o jednom dobrom zakonu, sistemskom, reformskom zakonu koji se odnosi na 500.000 zaposlenih u javnom sektoru. Upravo ovaj Predlog zakona odnosi se na zaposlene u državnoj upravi, zaposlene u sektoru zdravstva, ali i prosvete, socijalne zaštite, kulture i sporta.
Istakla bih samo dva segmenta ovog zakona, pošto smo već u načelnoj raspravi mnogo toga čuli i ne bih se ponavljala.
Pre svega, važnost ovog zakona jeste mogućnost napredovanja i vrednovanja rada, a to će upravo doneti mogućnost postojanja 13 platnih razreda i sve to detaljno razrađeno u članu 14, a imaćemo mogućnost, kada budemo u pojedinačnoj raspravi govorili o pojedinim amandmanima, i priliku da još više ovaj zakon unapredimo.
Drugi princip, koji je po mom mišljenju izuzetno važan, to su jednake plate za jednak rad. Ovo je veoma važno s obzirom da dolazim, rekla bih, iz unutrašnjosti Srbije, tako da svi poslovi budu jednako vrednovani. Dobro je da ćemo imati posebna zakonska rešenja u pojedinim sektorima.
Ovu priliku bih iskoristila da posebnu pažnju obratim na položaj prosvetnih radnika, jer upravo plate prosvetnih radnika su regulisane ovim zakonom. Znamo da u oblasti prosvete imamo najveći procenat visokoobrazovane radne snage, znamo kolika je važnost ovog sektora, obrazovno-vaspitnog sektora.
Moram da kažem da je ova Vlada napravila napore da dođe do poboljšanja položaja prosvetnih radnika. Znamo svi, o tome smo ovde raspravljali, kada smo imali jednokratnu pomoć, ali i određeni procenat poboljšanja. Sigurna sam i nadam se da će upravo platni razredi biti dobra osnova za dalje poboljšanje položaja prosvetnih radnika. Naravno da ću podržati sva tri predloga zakona, a posebno bih istakla i Predlog zakona koji je podneo naš uvaženi kolega narodni poslanik gospodin Blažić, čime će određene opštine imati status grada, a to su Kikinda, Vršac i Pirot. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Polovina, a neka se pripremi narodni poslanik Predrag Mijatović.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarko sa saradnicima, u svom izlaganju usmerio bih se prvenstveno ka Zakonu o opštem upravnom postupku. U ovo vreme rasprave mislim da su se isrpela sva značajna pitanja koja ovaj Predlog zakona donosi, ali zbog njegove osobite važnosti, jer se radi o zakoni koji predstavlja glavni stub našeg upravno-procesnog prava, kada je reč o postupanju i odlučivanju državnih organa, uprave u Srbiji, izneo bih i osnovne pojedinosti ovog Predloga zakona.
Materija upravnog prava je izuzetno široka i otuda razgraničenje na opšte i posebne upravne postupke. Zakon o kome danas vodimo načelnu raspravu je opšti procesni zakon koji se uvek primenjuje kada nije obavezna primena posebnog zakona. Zato u pojedinim oblastima, kao što je to pravna oblast poreza, carina i drugih zakona o opštem upravnom postupku, ima supsidirajan značaj, a to znači da se primenjuje uvek onda kada poseban zakon iziskuje potrebu njegove primene radi dopune u pojedinim delovima postupka za rešavanje upravne stvari u svim fazama postupanja, kako bi bilo obuhvaćeno svim normama.
Koji je domašaj ovog predloga? Možemo slobodno da kažemo da je domašaj predloga ZUP određen članom 1. zakona u kome stoji da je upravni postupak skup pravila koje državni organi pokrajinske autonomije, jedinice lokalne samouprave, preduzeća, ustanove, itd. ostvaruju i primenjuju kada postupaju u upravnim stvarima. To znači da po njemu postupaju svi državni organi, organizacije, ustanove, pojedinci na koje su preneta javna ovlašćenja, itd, kada u upravnim stvarima neposredno primenjujući propise rešavaju u upravnim stvarima, pravima i obavezama, pravnim interesima pojedinaca i fizičkih lica, kao i pravnih lica.
Govorilo se da u opštem delu zakon obuhvata i u sebi objedinjuje nova načela. Pomenuto je načelo predvidivosti kojim se uvodi precedentni sistem, što je po prvi put novost u ovom našem zakonodavstvu. Načelo srazmernosti podrazumeva doziranu primenu pravnih propisa u ovoj oblasti, jer državni organi postupajući u rešavanju pravnih stvari prema strankama primenjuju samo one mere koje su za njih povoljnije i u elementarnom, kako bi se postigao cilj koji je regulisan zakonom. Načelo prava državnog organa da po službenoj dužnosti vrši uvide, pribavlja određene podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija. Takođe jedno od novih načela.
Pomenut je bio upravni ugovor kao jedan poseban i novi institut. On nalazi svoju primenu u slučajevima javnog privatnog partnerstva. Radi se zaključivanju pravnih poslova između javno privatnih i privatno-pravnih subjekata u cilju zadovoljenja potreba građana u nekim važnim oblastima. Ovaj ugovor pružaće veliku korist građanima Srbije zato što se na taj način vrši ostvarivanje opšteg javnog interesa, što je suštinska klauzula ugovora, a ogleda se u zadovoljenju opšteg interesa svih građana.
Koncept javno privatnog partnerstva zasnovan je na prevazilaženju budžetskog deficita u odnosu na kapitalne investicije i danas predstavlja široko primenjivan uhodan sistemski pristup širom sveta, koji se odnosi na finansiranje infrastrukture. Zaključujemo da je Predlog zakona usklađen sa novim potrebama savremenog kretanja društva i po ovom pitanju prevazilazi lošu stranu tradicionalnih metoda javnih nabavki, jer na velika vrata uvodi partnerstvo kao novi oblik menadžmenta u sferi razvoja finansijskog tržišta i projektnog finansiranja, isto kao što je u državama EU.
Pominjali smo jedinstveno upravno mesto, kao novost. Novi vidovi komunikacije za koje zakon traži saglasnost i pristanak stranke u postupku, jer nisu svi jednako obučeni za postupanje na ovoj način. Govorili smo o prigovoru koji je jedno novo pravno sredstvo i, ukoliko sve bude uspešno istaknuto u vođenju određenog postupka, postoji mogućnost naknade štete, što je značajna promena za ovaj zakon.
Žalba kao osnovno pravno sredstvo ima određena pravila, stroža nego što je to bilo, pa je predlog ZUP pravila žalbenog postupka sada u tome što, ukoliko nisu izneta krivicom stranke, bivaju uvažavana.
Šta je najznačajnije? Kako se to navodi u obrazloženju zakona, obaveza državnih organa i preduzimanje mera u kojima se prati stanje i primena zakona, što predstavlja njihov ključni posao. To se zove praćenje stanja i ono podrazumeva brzo uočavanje problema i njihovo prevazilaženje u cilju sprovođenja temeljne, široke i opsežne obuke državnih službenika sa efektima koji će voditi boljoj primeni zakona.
Istakao bih da je edukacija zaposlenih jedna opšta potreba za savremenu državnu upravu, seminari, obuke, predavanja treba da budu češći i jednako periodični, s tim da državni službenik po okončanoj edukaciji bude i testiran, kako bi se otklonili problemi nedovoljnog razumevanja pojedinih pravnih i drugih pojmova.
Posebno bih istakao potrebu za specijalizaciju državnog službenika, u pojedinim oblastima i to za one poslove koji su posebno složeni, jer nije cilj da svi u svemu jednako treba da učestvuju kada je u pitanju rešavanje upravnih stvari sa svim njihovim prosečnim znanjima, onome što državni organ radi. Naravno, na spram toga i odgovarajuća stimulacija, čije bi kriterijumi bili opredmećeni u posebnom pravilniku u kome bi bio određen minimalni broj ukupnih rešenja, kao osnov za stimulaciju, jer je praksa pokazala da službenici različitih kvaliteta ostvaruju istu zaradu, što nije dobar pravac, ali kako vidimo Zakon o opštem upravnom postupku ima pouzdane kriterijume za ocenjivanje državnih službenika, što govori u prilog ostvarenja uspešnije zaštite prava stranaka u upravnom postupku. Ujedno štiti interese države i čitavog društva.
Na osnovu iznetog u ovom, prilično sumarnom kazivanju, kao poslanik SNS predlažem svim kolegama i koleginicama u sali da u danu za glasanje odluče i donesu svoju odluku za usvajanje ovog predloženog zakona. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović, a neka se pripremi narodna poslanica Ljiljana Malušić.
Izvolite gospodine dr Mijatoviću.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, gospođo ministar sa saradnicima, i poštovani poslanici SNS, s obzirom da u sali nema ni jednog poslanika opozicije. To samo dokazuje koliko ih ova tema zanima i koliko su bili iskrenu u onome što su govorili u toku današnjeg dana.
No, tako će proći i na izborima.
Ja ću se samo zadržati, s obzirom da sam iz Vršca, na Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i svoje izlaganje o potrebi dobijanja statusa grada Vršca, počeću jednom krilaticom koja je često u upotrebi kod mojih sugrađana, a to je Vršac – lepa varoš koja simbolizuje grad umetnosti, biznisa i sporta. Grad u kome su se rodili i živeli veliki kulturni stvaraoci, kao što je Jovan Sterija Popović, Paja Jovanović, Herceg Ferenc, Robert Hamilšpil, Vasko Popa, arhitekta Dragiša Brošovan i mnogi drugi. Grad koji poseduje bogatu muzejsku postavu sa preko 280 hiljada eksponata, koji se mogu meriti samo sa Nacionalnim muzejom. U svojim riznicama, kao jedini muzej na Balkanu, čuva bogatu egiptološku zbirku, a matična biblioteka poseduje preko 250 hiljada naslova.
Kada pogledamo istorijske spise, vidimo da su se 1794. godine ujedinili Srpski i Nemački Vršac, a potom dobijanjem tržišne privilegije 1804. godine, Vršac je dobio status slobodnog kraljevskog grada i postaje privredni trgovinski kulturni centar celog regiona.
U takvim uslovima počinje procvat mnogih kulturno-umetničkih društava svih naroda koji su tu živeli i žive. Obnavlja se poljoprivreda, razvija industrija, uspostavlja kontinuitet sa svojim najboljim kulturnim tradicijama.
Danas Vršac, koji se još naziva i grad pod kulom, ima 52000 stanovnika, na prostoru od 800 kvadratnih kilometara i predstavlja ekonomski, administrativni, geografski i kulturni centar za susedne opštine Bela Crkva, Plandište i Alibunar. Smešten je na ivici Panonske nizije i obroncima Karpata, na 14 kilometara od srpsko-rumunske granice, 78 kilometara od Temišvara i 85 kilometara od Beograda.
Kao centar kulturnog obrazovnog regiona poseduje pozorište sa dugom tradicijom, muzej, veći broj srednjih škola, visoko obrazovne ustanove kao što su viša pedagoška škola i odeljenja Megatrend univerziteta. Poseban ponos Vršca je svetski poznata i izuzetno cenjena pilotska akademija koja i danas školuje visoko stručne mlade pilote iz celog sveta.
Iz domena zdravstva imamo opštu bolnicu u kojoj gravitira 110000 ljudi, zatim jednu od tri najveće neuropsihijatrijske bolnice u Srbiji, dom za stara lica, enološku stanicu za kontrolu hrane.
Pored ovih ustanova, tu su i administrativne institucije kao što su poreska služba, nacionalna služba za zapošljavanje, poljoprivredna sanitarna služba i opštinski sud. Uzimajući u obzir sve ove razloge, Vršac kao multietnička u multikonfesionalna sredina predstavlja ekonomski administrativni geografski centar ovog dela Srbije i ispunjava sve uslove da ponovo dobije status grada.
Hteo bih još nešto na kraju zbog građana Vršca koji prate ovaj prenos da vide da poslanica SDS koja je inače iz Vršca, gospođa Hasanović se nije izjasnila da će glasati za status svog grada, što smatram za bruku i sramotu. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.
Neka se pripremi narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Neko reče – zašto sistem? Naravno sistem, država pravi sistem. Da je bilo sistema pre par godina ova država bi bila kao Švajcarska, a ne bi se borili za opstanak. Sramota je to što su rekli bez predloga, bez ičega, ali dobro šta će te, evo pogledajte salu u 12, pola jedan nigde nikog. Samo SNS. Svaka čast, ovo pričam zarad gledala. Prosto da znaju o čemu se ovde radi.
Ovo je odličan zakon za one ljudi koji žele da napreduju. Nema više uravnilovke, nema više istih plata, dođu na posao, popije kaficu, pa onda ode popije kaficu, ne tako, više neće postojati u ovoj zemlji.
Zašto mi donosimo ovaj zakon? Zato što je zakon pre ovog bio netransparentan, zatim nepravičan, gde su tu prava ljudi. Znači, nepravičan i nije mogao da se uspostavi sistem kontrole. Hvala bogu, doneli smo Zakon o inspekcijskom nadzoru, tako da će sada biti mnogo bolje.
Ovaj zakon je pre svega mnogo dobar jer 500000 ljudi radi u državnim organima. To je toliko mnogo da sam ja kada sam pročitala podatak prosto stala i zamislila se nad sobom. Nije ni čudo što smo došli do ovog stanja u kojem sada jesmo. Prirodan odliv će učiniti svoje, nema politizacije. Naravno, sve što se desilo, desilo se u periodu do 2012. godine, a mi upravo radimo na tome da toga više ne bude.
Zašto je dobar ovaj zakon? Zato što će biti transparentan, zato što se uvodi nova kategorija, a to je katalog, tačno razvrstavanje na osnovu radnih odnosa i radnih mesta. Znači, tačno će se znati gde, ko, šta radi i koliko zarađuje. Na primer, biće radna mesta i zvanje u državnim organima, radna mesta u sportu, radna mesta u prosveti, u kulturi, radna mesta u socijalnoj zaštiti, generička radna mesta koja podrazumevaju tehnička i ostala zanimanja koja se tiču administracije. Znači jedan odličan zakon.
Ono što nije bilo dobro u prošlom zakonu bila je ta rigidna primena, odnosno centralizacija. Pokazalo se da to u Evropi nije dobar sistem. Zato imamo
drugu opciju a to je polucentralizacija i na taj način će doći kroz amandmane, kroz javne rasprave do dobrog zakona.
Meni samo nije bilo jasno toliko negativnosti u odnosu na ovaj zakon, pa da su znali bolje, napravili bi bolje. Nisu znali nikako. Mi smo napravili dobar zakon. Ja sam vrlo zadovoljna ovim. Kroz amandmane ćemo dopuniti i usvojiti ono što valja. Nije mi jasno kako to nisu reagovali kada je bio ekonomski kokus. Bilo je toliko naučnih radnika, privrednika. Kako to da na odborima nisu rekli svoje konstruktivne predloge nego samo ne valja, ne valja, ne valja. Ovaj zakon je odličan i ja ću u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.       
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici SNS, pošto drugih poslanika večeras ovde nema, najpre bih želela da istaknem da su danas u načelnoj raspravi pred nama dva zakona iz oblasti državne uprave i lokalne samouprave. Prvi zakon se odnosi na plate u javnom sektoru, a drugi se odnosi na zakon o opštem upravnom postupku.

Takođe, želim da istaknem da je pred nama i Zakon o teritorijalnoj organizaciji, koji je podneo uvaženi poslanik gospodin Blažić, a radi se o tri opštine, i to Kikindi, Vršcu i Pirotu, koji treba da dobiju status grada. U iscrpnom, detaljnom izlaganju gospodina Blažića detaljno je govorio i o geografskom aspektu, o kulturno istorijskim aspektima, o obrazovnim aspektima, kao i o ekonomskim aspektima sve tri opštine koje bi trebalo da dobiju status grada.

Ono što moram da istaknem, jeste da je uz sve ove parametre govori izuzetno emotivno, pre svega kao osoba koja dolazi, odnosno kao narodni poslanik koji dolazi sa tog područja. Svakako su razlozi koje je on naveo sasvim opravdani da sve tri opštine dobiju status grada. Očekujemo da će dobijanjem statusa grada to značiti i ekonomski oporavak i dalji privredni rast sve ove tri opštine, Kikinde, Vršca i Pirota.

Ono što želim da istaknem, a tiče se Zakona o opštem upravnom postupku, to je zakon koji je dugi niz godina gotovo najvažnija alatka u radu organa javne uprave. On je donet još 1997. godine. Preživeo je dug vremenski period, ali svakako da ova Vlada želi dalje unapređenje sistema javne uprave i u skladu sa strateškim opredeljenjem Vlade, koji se odnosi na ekonomsku, efikasnu i modernu javnu upravu, ovaj zakon upravo ide u prilog tome. To svakako jesu razlozi zbog kojih će SNS ovaj zakon, kao i drugi zakon koji se odnosi na plate, podržati.

Ono što ovaj zakon uvodi kao novine, to je svakako garantni akti koji se prvi put definiše Zakonom o opštem upravnom postupku, mada je nekim zakonima, kao što su Zakon o carini, zatim Zakon o upisu državnih plovila, takođe preciziran kao garantni akt.

Ono što takođe želim da napomenem, a u interesu je građana, to je jedinstveno upravno mesto koje će omogućiti građanima da, uz manje troškova, na brz i efikasan način ostvare ona prava koja su im garantovana u upravnom postupku. Tu je svakako i elektronska komunikacija, ali pre toga usavršavanje radnika koji će raditi na upravnim poslovima, a to su ovlašćena službena lica.

U Danu za glasanje podržaćemo sve zakone. Zahvaljujem.