Gospođo predsednice, govoriću o amandmanu, naravno.
Licemerno je kada neko u šest, sedam minuta u prvoj rečenici sebe predstavlja kao najvrednijeg, a u poslednjoj rečenici kaže – pa Bože moj, zašto radim uveče. To se nekako kosi sa tim principima, nekako kolega koji je pre mene govorio, čini mi se da od početka do kraja govora ne može sa se sastavi sam sa sobom, šta hoće da bude najvredniji ili da ne radi?
S druge strane, ne znam ko je još reflektor u ovoj sali, je potrebno uključiti da bi uvažene kolege mogle da jasno vide i zakon i amandmane o kojima se glasa. Tu ne mislim samo fizički na ove svetlosne reflektore, mislim da su mnogo značajniji za SNS, najznačajniji reflektori javnosti. Reflektori javnosti, jer smo i pred građanima zato što se sednice Narodne skupštine prenose na javnom servisu, za razliku od nekog vremena iz 2003. godine, kada su odlukom tadašnjeg premijera, one bile ukinute. O kojoj svetlosti tada smo mogli da govorimo? Mogli smo da govorimo o mraku parlamentarizma, o nipodaštavanju parlamentarizma, ali to prethodnom govorniku nije bilo dovoljno već je krenuo za takvom politikom. Mislim, da je mnogo ispravnije i bolje ako kažete da popodnevni, večernji, noćni sati, služe da bi došli u ono stanje u kakvom ste bili pre nekoliko večeri ovde u Narodnoj skupštini, vraćajući se sa neke proslave, bar po vašem priznanju.
Nepoštovanje parlamentarizma, gospođo predsednice, silovanje Poslovnika o radu, kada pokazujući i govoreći o amandmanu, ja mislim da prethodni govornik nije znao čak ni naslov iznad člana 7. koji je tako hrabro predložio za brisanje, jer nismo čuli ni jednu reč koja se odnosila na član 7. Nismo čuli nijedan argument već opštih nekih stvari koje su kao „kopi-pejst“ koje prethodni govornik govori o svakom amandmanu, i ne svakom amandmanu, o svakom amandmanu svakog zakona. Bukvalno kao „kopi-pejst“.
Devet procenata, mislim da prethodnom govorniku je dovoljno što je u tih devet procenata počeo sam da veruje i što su mu poverovale stranke bivšeg režima, odnosno stranke novog DOS-a, jer su poverovali da su oni najjača snaga u tom novom DOS-u i zbog toga su toj najvećoj snazi u novom DOS-u, poverili i mesto premijera budućeg. Pa, smo mogli da čujemo pre nekoliko dana, kada je taj budući premijer, rekao da je spreman da odgovori na pitanje gospodina Janka, kao budući premijer je spreman da odgovori na svako pitanje, ali bi o tome trebalo da se izjasne i druge stranke tog novog DOS-a koji su eto poverili gospodinu Živkoviću, mesto budućeg premijera.
Podsetio bih i prethodnog govornika na još jednu stvar. Parlament ne počinje samo ovim sazivom, niti će se završiti samo ovim sazivom, ovo je deseti saziv, deveti saziv. U devetom sazivu je bila jedna poslanička grupa koja je bila takođe šampion u podnošenju amandmana, podneli su nešto više od 3.500 amandmana, prihvaćeno je više od 10% i to je poslanička grupa Demokratske stranke Srbije, koja je na parlamentarnim izborima 2014. godine ostala izvan parlamenta. Tako da taj argument koliko amandmana – tolika podrška, kod građana Republike Srbije, mislim da se ne isplati preterano.
Uostalom, ukoliko predlagač amandmana veruje u takvu podršku, a vidimo da su mu ostale stranke članice tog novog DOS-a poverovale, ja ga molim, pozivam, preklinjem izađite bar za, bar se kandidujte za kućni savet, za kućni savet jedne zgrade na Vračaru, pa da vidimo dobijte bar jedne jedine izbore. Izađite pa se kandidujete, imenom i prezimenom, pa da vidimo šta ljudi misle i šta ljudi govore o vašoj politici, pa da vidite kakvo je i koliko je to poverenje.
Mislim da zbog argumenata koji nisu izrečeni od strane predlagača amandmana, zbog silovanja Poslovnika o radu, i zbog jedne ozbiljne ljage koja se na taj način baca na parlament, mislim da ovaj amandman ne treba prihvatiti.