Čekajte, prošlo je vreme. Da.
Zoran Babić, izvolite.

Izgleda da je stvarno pomračina u ovoj sali, jer, kolega prethodni govornik je, nije video još jednu nulu. Na onih šest se doda još jedna nula, pa se tu, na taj način se dođe do procenata koji je osvojila SNS. Što znači 60% u Vrnjačkoj banji.
A ja sam uvek spreman da pružim ruku i da kažem onoliko koliko glasova, ali u broju glasova, ne u procentima, bude osvojio prethodni govornik u Vrnjačkoj banji, ja ću osvojiti taj broj puta 10, ali u procentima. Taj broj, pa puta 10, ali u procentima, u odnosu na onih pet, šest glasova koliko ćete vi osvojiti u Vrnjačkoj banji, u broju ljudi koliko ima poverenja u vas.
Što se tiče „Sablje“, pa ja mislim da o tome tek govori istorija. Na hiljade i hiljade ljudi koji su pritvoreni, na hiljade i hiljade ljudi koji su danima i mesecima ostali u pritvoru i u zatvoru, na milione i milione dinara i evra koliko je država Srbija morala zbog toga da isplaćuje tim pojedincima.
Pa koliko je od tih 10, 11.000 ljudi, jer se neko hvali da ih je uhapsio i priveo, pa koliko je njih pravosnažno osuđeno? Koliko ih je pravosnažno osuđeno a koliko njih ima pravosnažne presude da su protivpravno privedeni?
Pa vi ste štetočina za budžet. Pa štetočina za naše društvo i to dokazano, dokazano kroz odnos prema budžetu i grada Niša i Republike Srbije.

Poslaniče, daću vam reč, ali svako ko izgovori ono što ste vi malo pre izgovorili, mora da bude spreman na jačinu reči …
Ne, ne mislim na „Sablju“, ja ne znam šta to znači, ali znam šta ste sve izgovorili, uzećete posle stenogram da vidite šta ste izgovorili.
Zoran Živković, ima reč.
Ne, uzmite svi stenogram, dobro je za proučavanje.

Ja znam šta govorim, tako da nema potrebe da se podsećam na to šta sam rekao. Naravno, nije to do inteligencije, to je potpuno normalno za bilo koga, pa i za poslanika u Skupštini Srbije.
Štetočina – da, za kriminal i za kriminalce. U akciji „Sablja“ 99,99% ljudi koji su bili privedeni su kriminalci. Od 11 hiljada njih koji su zadržani o državnom trošku na prenoćištu, dan ili više dana, tri i po hiljada je pravosnažno osuđeno, a 28 ili 29 su dobili odštetu zbog navodno neopravdanog hapšenja, a to su dobili tako što im je advokat bio sledeći ili prethodni ministar pravde, tako da neću da ulazim u to.
Godine 2003, kao posledica policijskog i tužilačkog delovanja je plaćeno najmanje nadoknada za neosnovano privođenje i zadržavanje u poslednjih 15 godina. To su sve stvari koje mogu da se provere. Niko u Srbiji nije žalio nikoga, ni jednog kriminalca koji je tad bio obrađen kroz informativni razgovor ili kroz zadržavanje. Prema tome, oko toga sudi istorija, sudiće istorija i dalje, ali postoje i egzaktni i jasni dokazi i činjenice o tome šta je tada bilo i šta se desilo.
Ako već pričamo o štetočinama, ja neću da vam uzvratim tako ružnim rečima, ja mislim da ste vi i vaše kolege - ta divna stvorenje.

Hvala. Mislim, hvala što ste završili, a za to „divna stvorenja“, neko gleda i filmove pa zna šta ste time mislili. Jeste, „Ta divna stvorenja“ je film o životinjama.
Jel ste sigurni? Jel želite da odgovorite na ovo?
(Zoran Babić, s mesta: Da.)
Poslanik Babić ima reč.

U „Sablji“ je uhapšeno 11.655 ljudi. Ako ćemo po rečima nekoga ovde da je tri i po hiljade osuđeno, što sam ubeđen da nije, nemam u ovom trenutku taj podatak, ali sam ubeđen da nije, koliko sutra ću da vas, gospođo predsednice, da vas obavestim koji je to broj ljudi – a šta ćemo sa ovih 8.000 drugih koji su privedeni a da nisu pravosnažno osuđeni? Šta ćemo sa njihovim nadoknadama zato što su privedeni protivpravno? Iz budžeta. Ne iz vinograda, ne iz „Beopetrola“, ne iz Pukovca, ne, nego iz budžeta Republike Srbije, od svih građana Republike Srbije. Koja će to, ne mora „Sablja“, koja će to, bilo koje ime da ima akcija, da poseče one koji su protivpravno, opet od svih građana Republike Srbije, uzeli, oteli, 500.000 evra da bi podigli vinograd, da pre dobiju novac nego što zasade sam vinograd. Kako je to? Da li je neko video jedan čokot odatle, iz tog vinograda, ili se taj novac odjednom, na neki volšeban način prebacio na neke ekskluzivne stanove na Vračaru? I to je poštenje. U Nebojšinoj ulici. I to je poštenje. To je pravi način i to je pravo ophođenje prema novcu svih građana Republike Srbije.
To je sramota koja mora da se iseče, ali najbolji sekač za tako nešto su građani Republike Srbije na izborima. Pa izađete, pa kažete i prijavite se kao budući premijer, pa da vidimo šta će ljudi da kažu o svemu tome.

Hvala.
Poslanik Marijan Rističević želi da govori o amandmanu.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Nema više replike.
(Zoran Živković, s mesta: Kako nema?)
Sat vremena replicirate i pričamo o „Sablji“. Kraj je o „Sablji“.
(Zoran Živković, s mesta: Jedan čas?)
Malo proučite, imate vremena, možda budete i kandidat za predsednika parlamenta, prema tome…
(Marijan Rističević, s mesta: Javljam se za reč.)
Recite mi, poslaniče, ja pokušavam da vodim sednicu. Dakle, po amandmanu. Jel hoćete ili nećete? Neću ja tu da se nagađam.
(Marijan Rističević, s mesta: Ja sam se prijavio.)
Niste bili u replikama, zato pitam. Imam prava da pitam ili da pređem dalje. Hoćete – nećete. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da govorim o amandmanu koliko i moji prethodnici.

To vam neću dozvoliti.

Onda ćete da narušite pravo Ustavom zagarantovano, pravo na jednakost. Meni je inače ovde osporeno da imam pravo da tumačim amandmane po više zakona, i to je uradio upravo onaj koji je predložio ovaj amandman.
Naime, ovde se govori o određivanju osnovne plate.