Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Upravo ova diskusija mislim da govori u prilog prihvatanja ovog amandmana, jer ako se na javna preduzeća iz budžeta Srbije troši 241 milijarda dinara, onda dajte da donesemo zakon da to uredimo, a ne da ostavljamo na volju ili nevolju ili znanje ili ne znanje direktora javnih preduzeća.
Videli smo u prethodne četiri godine od onih koji upravljaju javnim preduzećima da toga tamo nema. Videli smo u Narodnoj banci da kada se u državi donese odluka o smanjenju plata zaposlenih od 10%, penzija od 10, 15, 25%, da se u Narodnoj banci plate dižu.
Valjda su sve to razlozi da mi kao narodni poslanici ovde u Skupštini donesemo jedan zakon koji će ograničiti takvo neracionalno ponašanje u javnim preduzećima, da ne mogu javna preduzeća da imaju savetnike, direktori u javnim preduzećima da imaju savetnike koji nikada ne dolaze na posao, nego rade neke druge stvari u državi, a imaju i kola i telefon i sve drugo plaćeno.
Znači, nama je to u interesu i ako je to ideja sistema zakona, Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, onda mislimo da je tu mesto i javnim preduzećima, Narodnoj banci i medijskim servisima.
Celo ovo obrazloženje za neprihvatanje ovog amandmana praktično su sve argumenti za prihvatanje amandmana. Ne može da se kaže da Narodna banka posluje po pravilima korporativnog tržišnog i bankarskog poslovanja. To nije posao Narodne banke. Narodna banka nije na tržištu i ne može da posluje pod tim principima.
Tako da su sve ovo što sam mogao ovde pročitam, upravo razlozi za prihvatanje našeg amandmana. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se kada su počele prve mere štednje da su baš narodni poslanici bivšeg režima podržali ove ideje da se jedan deo javnog sektora ne dira, baš oni.

Sada pod navodnom brigom za penzionere, šire ovde populističke priče zato što kada neko ima rezultat, on priča o rezultatu, a kada ga nema, on se bavi populizmom.

Bivši režim je dao nezavisnim državnim institucijama nezavisnost i po pitanju plata i zarada, pod izgovorom da ako to mi ovde zakonima na ovaj način rešavamo, da utičemo na njihovu nezavisnost.

Mi nemamo ništa protiv toga, ni tada ni sada. Zašto se sada kod njih vidi jedan zaokret od 180 stepeni? Hajde da vidim tog inženjera kome ćete dati platu 50 ili 60 hiljada dinara i poslati ga u rudnik ili ga popeti na bager ili ga staviti u blato u površinske kopove. Hajde da vidim. Ili ga staviti pored generatora električne energije, da ne pričam šta sve ima i kakva isparenja sve imaju.

Hajde malo da razdvojimo one koji zarađuju na tržištu i obezbeđuju sebi plate. Hajde da razdvojimo one dugove koje ste napravili i koje moramo da plaćamo iz budžeta Republike Srbije za funkcionisanje tih javnih preduzeća.

Spominjete Narodnu banku. Ona nije bila izuzeta iz mera štednje, ali Narodna banka državu ne košta ni dinar, za razliku dok su guverneri ti koje ste vi birali, pa smo imali referentnu kamatnu stopu do 16%. Neko ne zna šta je referentna kamatna stopa. Da objasnim. Referentna kamatna stopa se primenjuje, plus marža banke za svaki kredit koji su dale poslovne banke, pa su tako poslovne banke isisavale kapital i preduzeća i javnih preduzeća i građana i penzionera, sa 16 na 4,25, koliko je sada.

Kurs evra je skakao po 12 do 15% na godišnjem nivou. Kao što rekoh, hajde da gledamo rezultate nečije vlasti. Mi imamo o čemu da pričamo kad su rezultati u pitanju, a oni mogu da pričaju samo o demagogiji.

Javni servis, davali su pretplatu 400 dinara, na isti način kao što je sada predviđeno 150. Sada je 150 mnogo, a 400 dinara nije bilo mnogo kad su oni uzimali. Da je ovde u ovaj zakon ubačen Javni servis, pričali bi sledeće – narušavamo nezavisnost Javnog servisa od predizborne kampanje, e, to bi pričali, i to je njihova demagogija, i sve što god su uradili 12 godina bila je demagogija. Zatekli smo državu, državnu upravu, javna preduzeća, Javni medijski servis, Narodnu banku u haosu i sad oni imaju neku naknadnu pamet da nešto urade. Čini mi se da je ta naknadna pamet da se sve pokvari i da sve bude kao što je bilo dok su oni bili na vlasti, gde će samo da pričaju o nekom boljem životu koji nikad u Srbiju nije stigao.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.
Izvolite, doktore Bradiću.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, evo, rasprava o našem prvom amandmanu na član 1. gde je kolega Marko Đurišić tražio da se javna preduzeća Narodna banka, Javni medijski servis stave pod ingerencije ovog zakona.
Ono što bih ja želeo da zamolim gospođu ministarku je da u toku ove rasprave, a na osnovu onoga što pričaju sindikati u Republici Srbiji i građani koji su direktno pogođeni ovim zakonom i čija sudbina i život, dalji život, egzistencija finansijska će zavisiti od ovog zakona, posluša narodne poslanike i povuče ovaj zakon, a ako to ne želi da uradi, zamolio bih narodne poslanike skupštinske većine da razmotre dobro naše amandmane, da razmisle o njima, da ih prihvate kako bi ovaj zakon učinili takvim da ne nanosi veliku štetu.
Podsetio bih sve lekare da je stav Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i Sindikata zdravstva Srbije da ovaj zakon ne treba da se prihvati. Nije lepo da se ja koji sam iz privatnog sektora borim za prava naših kolega koji rade u zdravstvenom sektoru, to bi trebali vi, uvažene kolege, da radite, jer ovim zakonom plate lekara su maksimalno dezavuisane i moguće čak, ne znam, ali videćemo, pošto ovde sve nešto zavisi od podzakonskih akata i drugih zakona, možda budu i smanjeni. Pa vas molim da u ime kolega koje predstavljate u ovom parlamentu, u ovom visokom domu, razmislite da li ćete dati svoj glas za ovaj zakon.
Što se tiče demagogije, ne znam kako da nazovem ove diskusije koje slušam sve vreme i to od onih koji su zdravstvu skinuli 310 miliona evra pre godinu dana i time sprečili i prijem novih lekara, smanjivši novac u Fondu zdravstva i kvalitetnije lečenje i moguće specijalizacije o državnom trošku da bi prebacili na penzioni fond kako bi manje davali para iz budžeta. Ako to nije demagogija, ja ne znam šta je demagogija.

Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kao što vidite, DOS se ne menja, kakav je bio 2000. godine, takav je i 2016. godine, demagogija, neistine, bacanje prašine u oči narodu, a sve zarad sitnih partijskih interesa.
Novi DOS, koji nas danas kritikuje, odnosno bivši režim, imao je obavezu da donese ovaj zakon još pre više od 10 godina, a nisu ga doneli samo iz jednog razloga, zato što im politički nije odgovaralo da postoji zakon koji bi omogućio zaposlenima u javnom sektoru da za isti rad, za isti stepen obrazovanja i isto radno iskustvo primaju istu ili približno jednaku platu. Nije im odgovarala iz političkih razloga zato što su na svake izbore išli sa jednim jedinim ciljem – pobediti pošto poto, bez obzira na to kakve će ekonomske posledice ta pobeda imati po državu.
Sada se pojavila jedna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem, koja otvoreno kaže – moramo da donesemo ovaj zakon, moramo da preduzimamo i neke druge reformske zahvate, a da li ćemo na izborima da pobedimo ili ne, odlučiće narod, ali da je ovaj zakon neophodan, jeste.
Ono što novi DOS neće da shvati, to je da je javni sektor u ovom Predlogu zakonu definisan po standardima Svetske banke i MMF-a. Po tim standardima javna preduzeća, ma koliko to na prvi pogled delovalo nelogično, ali javna preduzeća ne spadaju u javni sektor. Kao što vam je rekao ministar Sertić pre nekoliko dana, javno preduzeće je i preduzeće, dakle, pored drugih karakteristika, pored toga što su javna preduzeća, to su i preduzeća. Cilj svakog javnog preduzeća je profit, dobit.
Ne razumem poslanika novog DOS-a koji kaže da centralna banka, odnosno NBS nije institucija koja posluje po tržištu. Običan čovek svakoga dana, kad god čuje za kolebanje dinara, kaže da je Narodna banka intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu ne bi li očuvala kurs dinara.
Prosto je neverovatno da mi u 2016. godini čujemo od ljudi koji su do juče vodili državu da NBS ne posluje na tržištu. Pa, na kom tržištu posluje? Naravno da posluje i da trguje novcem, da trguje hartijama od vrednosti i da, između ostalog, na taj način obezbeđuje stabilnost domaće valute.
Ovde je stvar u tome što Vlada Aleksandra Vučića ima hrabrosti da predloži jedan ovakav zakon i ova skupštinska većina ima hrabrosti da ovaj zakon usvoji, a da vi iz novog DOS, iz starog DOS, niste imali političke hrabrosti da ovaj zakon donesete onda kada ste bili na vlasti. I vi ste znali da je ovakav zakon neophodan i vama su Svetska banka i MMF govorili da je ovaj zakon neophodan svakoj državi koja hoće da krene napred, svakoj državi koja hoće da motiviše ljude da se zapošljavaju u javnom sektoru i da u javnom sektoru za isti rad, za isti stepen obrazovanja, za isto radno iskustvo mogu da očekuju istu platu, bez obzira na to da li rade u ovom ili onom delu javnog sektora.
U načelnoj raspravi smo mogli da čujemo da bivši režim koristi reč – džungla. Tu džunglu ste vi napravili, a mi sad iz te džungle pokušavamo da izađemo. Dakle, ovo je zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Mi sad uređujemo sistem. Sistem ne može da se uredi preko noći i sistem ne može da se uredi samo jednim zakonom. Ali, ovo je sistemski, krovni zakon, koji će nam omogućiti da konačno imamo ono što su zaposleni u javnom sektoru godinama tražili, a što im bivši režim nije dozvoljavao, nije im dozvoljavao iz političkih razloga.
Zašto bi diplomirani pravnik koji radi u državnom organu imao pet puta manju platu nego diplomirani pravnik u nekom organu npr. AP Vojvodine? Vi ste to omogućili. Mi sada pokušavamo tu nepravdu da ispravimo i mi ćemo tu nepravdu ispraviti.
Iščuđavanje zašto vršimo racionalizaciju javnog sektora je vrhunsko političko licemerstvo. Ako ste mogli da primetite u izveštaju MMF-a, kaže se da su reforme Vlade Republike Srbije impresivne i da je Vlada Republike Srbije postigla neverovatne uspehe na polju ekonomskih i socijalnih reformi.
Kritikujete nas zato što racionalizujemo javni sektor, a niste imali hrabrosti vi da ga racionalnizujete, nego ste ga naduvavali, nego ste doveli armiju partijskih kadrova i doveli ste državu u situaciju da mora da smanjuje broj zaposlenih i taj teret je pao na vladu koju vodi Aleksandar Vučić. Vi niste imali hrabrosti to da uradite, mi imamo. Te reforme su teške i te reforme su bolne, ali te reforme su blagotvorne i one će početi i već su počele da daju rezultate. Vi imate tu stalnu potrebu da ne vidite ništa dobro u ovome što radi Vlada Republike Srbije. Sve vidite loše. Sve vidite katastrofalno. Ništa ne valja.
Mi vas pitamo - zašto vi niste doneli ovaj zakon u vaše vreme 2001, 2002, 2005, 2008, 2010. godine? Ko vas je sprečavao? Da ne postoji džungla u javnom sektoru?
Mi smo čuli jednog poslanika novog DOS-a, i poslanika starog DOS-a, i poslanika bivšeg režima koji kaže – da, ali znate premijer je najavio to u prvih 100 dana, evo sad je sedamstoti dan, pa vi za 12 godina niste uspeli da donesete ovaj zakon. Hoćete li da vas podsećam kako je glasio program, prve, kako vi kažete, demokratske Vlade koja je formirana u januaru 2001. godine? Šta ste ostvarili od tog koncepta? Ništa. Pljačkaška privatizacija, stotine hiljada ljudi na ulicama, tajkunizacija zemlje, sve ono negativno što nam se desilo. Sad Vlada Srbije pokušava korak po korak sve te probleme da reši i mi te probleme rešavamo.
Ovaj zakon je rađen tako da se isprave dugogodišnje nepravde koje su postojale u javnom sektoru, a javni sektor je definisan na način kako se to čini po međunarodnim standardima.
Ono što mi nije jasno, to je da vi koji ste najglasniji za Evropu, za EU, vi koji nam stalno držite lekcije kako mi u stvari nismo za EU, a vi u stvari jeste, kako mi lažemo narod da smo za EU, kako mi u stvari ne znamo kako se ide u EU, da ste vi protiv tih međunarodnih standarda i kritikujete nas zato što smo te standarde o tome šta je javni sektor, a šta s druge strane nije javni sektor, stavili u Predlog zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Dakle, ovaj zakon je reformski zakon, prvi korak na putu da naša državna uprava, da naša lokalna samouprava, da naša teritorijalna autonomija bude racionalnija, ekonomičnija, efikasnija nego što je do sada bila.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Izvolite, gospodine Đurišiću.

Pravo na repliku, molim vas, predsedavajući.