Isteklo je vreme za repliku.

Molim vas, moram da kažem, moram da odgovorim na nešto, on je govorio 15 minuta.
Što se tiče „Oluje“, vi verujte tzv. hrvatskom tisku nego meni, hvala, na zdravlje i dalje. Što se tiče Srebrenice ja sam više puta to objasnila i rekla sam …
(Isključen mikrofon)

Ja se nadam da više nema replika i da možemo da…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Replika.)
Veoma mi nedostajete gospodine Martinoviću, nisam vas odavno čuo. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema potrebe da vičete ni vi iz DSS ni vi iz Pokreta Dveri, to što ćete da vičete i da galamite ne dobija na snazi vaša argumentacija.
Izbora na KiM je bilo. Vaš ključni argument da je SNS navodno pokrala izbore je bio onaj čovek iz Opštine Vitina kome ste pripisali da ima 144 godine. Danas tvrdite da smo zlikovci i zločinci zato što na KiM nije bilo izbora. Dakle, vi sami sebe demantujete.
Ono što sam rekao, to možete da pročitate, gospodine Obradoviću i vi gospođo Rašković Ivić, u predlogu za formiranje anketnog odbora. Dakle, naš predlog za formiranje anketnog odbora ne odnosi se samo na to šta se dešavalo izborne noći, nego šta se dešavalo sve do proglašenja konačnih izbornih rezultata od strane RIK, jer hoćemo da utvrdimo ko je na koga vršio pritisak, ko sa se sa kim i zbog čega udruživao, da biste vi na silu Boga, protivno volji naroda, ušli u parlament i da biste se posle toga hvalili kako ste u stvari vi pobedili na izborima jer ste prešli cenzus od 5%.
Gospođo Rašković Ivić, neću odgovarati na vaše uvrede. Ja šta sam rekao rekao sam. Ja zbog toga i dan danas nosim svoj politički teret. Mislio sam da je moralno reći nešto što vam kaže čovek koji se nalazi stotinama kilometara daleko od Srbije i koji se nalazi u pritvoru više od 10 godina. Ispostavilo se da nisam trebao to da uradim, zato što taj čovek to nije umeo da ceni. Ali nema veze.
Ali gospođo Rašković Ivić, zbog mojih reči o mandatima, o Aleksandru Vučiću, o Tomislavu Nikoliću, niko nije pretrpeo bilo kakvu ekonomsku štetu.
Od toga što ste vi pokrali sopstveni kraiški narod, kao direktor Kancelarije za izbeglice, e tu postoji ogromna šteta za državu Srbiju, za srpski narod i za proterane Srbe iz Hrvatske i iz Krajine.
I drugo gospođo Rašković…

Molim vas gospodine Martinoviću, obratite se meni, ako vam nije teško, da ne izazivate neprekidno replike. To piše u Poslovniku.

Piše u Poslovniku. Evo obraćam se vama.
Gospodine Mićunoviću, mogu oni o meni da kažu sve što žele i da im ja ovde predstavljam džak za udaranje za sve ono što ne mogu da kažu, pošto ovde nisu prisutni ni Aleksandar Vučić ni Tomislav Nikolić i nije nikakav problem, ali ja nikada nisam rekao, ma koliko da sam konverti, da sam zlikovac, zločinac, izdajnik, pitaj Boga šta sam, ja nikada nisam rekao da su Hrvati imali pravo da proteraju 250.000 Srba iz Krajine i nikada nisam rekao da se u Srebrenici desio genocid. I u tom smislu ne dozvoljavam da mi lekcije o patriotizmu drže ljudi koji su sve to rekli i koji su ubeđeni da se sve to zaista i desilo.
Gospođo Rašković Ivić, samo da vam kažem jednu stvar, opet kažem, možete o meni da mislite šta želite, moj otac je ranjen kod Dvora na Uni 8. avgusta 1995. godine, dan nakon što su Hrvati zvanično objavili da je završena operacija „Oluja“. A pitajte se gde ste vi bili 1995. godine, gde ste bili 2011. godine, gde ste bili kasnije kada vas je Vojislav Koštunica pozvao da napustite ambasadorsko mesto u Rimu. Izgleda da su vam talijanske bunde bile preče od proteranih Srba iz Krajine.

Replika, Sanda Rašković Ivić.

Vidim da je ovde veliki aplauz pao za moju bundu. Ja se zbog moje bunde nikome pravdati neću, jer ja, gospodine Martinoviću, imam 37 godina radnog staža kao lekar specijalista.
Drugo, moram da vam kažem da vama koji nemate moralni kredibilitet, valjda će nešto da znači i to da ja neću dopuštati da vi vređate, nego i da lažete.
Za ovu laž da sam ja pokrala nekoga, ne znam koga, izbeglice, vi ćete dobiti tužbu. Vi ćete dobiti tužbu, gospodine Martinoviću, ja vam to obećavam, tužbu za laganje i klevetu, jer jedino time izgleda da se vi branite. Vi koji ne znate šta ste, vi koji nemate nikakav moralni kredibilitet, vi koji ste jedan najobičniji konvertit i ja mogu samo da vam kažem da vi vređanjem drugih nećete potrti nikada ono što jeste.

Po Poslovniku reč ima Đorđe Vukadinović.

Član 107, ja sam mahao maločas ali niste primetili, dostojanstvo Narodne skupštine.
Poštovane kolege, jasno je da se ne slažem, jasno je da se oko malo toga možemo složiti, ali ova sednica je, ja to zameram prof. Mićunoviću, ali uzgred budi rečeno, to je olakšavajuća okolnost za gospođu Maju, jer ni vi čak koji pripadate ovom devu, niste uspeli da obezbedite elementarno ravnopravan tretman, bar približno ravnopravan tretman poslanika opozicije.
Čemu se mi možemo nadati kada gospođa Gojković sedne u tu stolicu? Dakle, prosto to je zamerka vama, ali nije ni do vas, meni je to jasno, nego do ukupne atmosfere. Zapitajmo se, raspravljaćemo mi politički ima vremena u narednom periodu, i sporićemo se i svađaćemo se, ali ovo sam hteo da vam kažem – ova sednica je počela lepo, počela je skoro normalno, počela je u dobrom tonu i ljudi sa kojima se ja ne slažem, od prof. Šešelja do ne znam ko je tu još govorio, dakle, Marko Đurišić i drugi su govorili razumno i vi ste sami pohvalili da se nije išlo ad personam, da se govorilo argumentovano. A šta je onda krenulo?
Problem je u tome što je gospodin Martinović po mom sudu, da li greškom ili po zadatku, krenuo da zapravo urušava nešto što je trebalo da bude rutinska stvar da izaberemo predsednika Skupštine i da onda nastavimo dalje da radimo, da se raspravljamo i polemišemo oko stvari oko kojih se ne slažemo, završiću, kao da nekome odgovora da se ova sednica i ne sama sednica, nego ova Skupština pretvori u rijaliti, u cirkus i da se na taj način uruši nešto što bi trebalo da bude ozbiljna kontrolna institucija rada vlasti i da sav centar moći u državi bude na jednoj adresi, u jednoj stranci i u jednim rukama i u jednoj glavi.
To je jako opasno. Vi svoju poziciju derogirate, ne samo pozicije i opozicije. Na neki način zapravo sečete granu na kojoj sedite. Zahvaljujem.