Meni se obraćajte, gospodine Martinoviću. Možda vam je nezgodno, ali svejedno, meni se obraćajte i to što hoćete njemu da kažete kažite meni. Biće replika ponovo.

Da li je ovo isti onaj gospodin koji je rekao da u vreme majskih poplava leševe koje skupljamo po Srbiji spaljujemo u Termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu? Je li to isti gospodin Vukadinović? Ja ću vama da kažem, gospodine Mićunoviću, o čemu se ovde radi. Ovde su došli predstavnici takozvane opozicije …

Kažite meni šta god hoćete. 

Evo, sada ću da vam objasnim, nema potrebe da se nervirate.
Dakle, ovde su došli predstavnici vrlo šarene političke opozicije, levi, desni, nacionalisti, evropejci, pronato, za nato, za neutralnost itd, i mislili su da će po poslaničkoj grupi SNS da udaraju kao po vreći, da ćemo mi ovde da ćutimo i da čekamo trenutak kada ćete vi odrediti glasanje za predsednika Narodne skupštine. Ja vam sada kažem, nećemo da ćutimo jer nemamo čega da se stidimo i borićemo se do poslednjeg momenta da se Srbija više nikada ne vrati u vreme kada je njome vladala Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i njeni koalicioni partneri. Dakle, nećemo da ćutimo, imamo hrabrosti i borićemo se. To što su oni očekivali da mi ćutimo i da slušamo njihove napisane govore i domaće zadatke, izvinite, ali prevarili su se. Dakle, borićemo se do kraja.
Ponavljam još jedanput, što se mene lično tiče, ja u većinu uopšte ne sumnjam. Što se mene tiče i što se tiče moje poslaničke grupe, možete odmah da prekinete diskusiju, da pozovete svog šefa i ostale lidere takozvane opozicije da odustanu od diskusije. Hajdemo odmah na glasanje, pa da vidimo ko ima većinu i da konačno građani Srbije vide, posle više od mesec dana od završenih izbora, ko je u stvari na ovim izborima pobedio, a ko izgubio. Je li pobedio onaj koji je dobio 1.800.000 glasova više nego na prošlim izborima i sad sam ima apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini, ili su izbore dobili oni koji su dobili 5%, 6% itd, i to pitaj dragog Boga na koji način?

Reč ima Čedomir Jovanović.

Gospodine Mićunoviću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želim prvo da vam čestitam na izboru i poželim uspeh u poslu koji zajedno radimo. Mislim da tog uspeha neće biti ako zavisi samo od mojih želja i zbog toga nisam previše zadovoljan. Nestala nam je negde u satima za nama Maja Gojković, kandidat za predsednika parlamenta, pa bih želeo da govorim o njenom izboru. U atmosferi koja je stvorena samo to izgleda nije važno.
Dosta je rečeno o opoziciji, a mnogo manje o vladajućoj stranci i koaliciji. Ne mislim da treba SNS da ćuti. Baš naprotiv, mislim da treba otvoreno da govori o svemu onome o čemu mora govoriti kao stranka koja je toliko odgovorna, s obzirom na broj glasova koji ste dobili na izborima. Ja ne znam, razgovarao sam sa svojim kolegama iz drugih stranaka, niko od nas nema iluziju da je pobedio na izborima. Lično sam vam čestitao pobedu u izbornoj noći. Ja sam dobio u toku ove rasprave poziv od vašeg predsednika da razgovaramo naredne nedelje. Odgovorio sam na taj poziv i rekao da ću ga prihvatiti. A priznaćete da nije normalna situacija u kojoj mi kao predsednici razgovaramo, a ne možemo da razgovaramo normalno ovde u Skupštini.
Jedino mi smeta, ako je tema ono što je prećutano, to što ste prećutali vređanje predsednika države. Ja nisam dužan da se borim za Tomislava Nikolića, kada je izabran za predsednika 2012. godine, čestitao sam mu, otišao na inauguraciju, ali mi se ne dopada ideja da se predsednik moje zemlje, iako sam glasao za nekoga drugog, tako otvoreno vređa, a da stranka koja ga je kandidovala ćuti. To je ono što je danas ovde bilo loše. To znači da nemamo predsednika. Samim smo ovim što smo ovde uradili dokazali da nemamo parlament, da smo u rovovima iz devedesetih, u kojima niko nije našao sreću, a svakako ne oni ljudi koji su za nas glasali.
Ne bih da završimo na polemici o ceni kafe u restoranu, ali želim da vam kažem kako će se naša poslanička grupa ponašati danas u toku glasanja. Mi ćemo podržati dogovor koji je napravljen pre ove sednice i prihvatiti listu potpredsednika koju su stranke, u skladu sa konsultacijama, predložile.
(Aleksandar Martinović, s mesta: A ko vam je to omogućio?)
Dogovor je postignut zahvaljujući spremnosti SNS da izađe u susret zahtevima opozicije, koje smatram opravdanim i zbog toga sam ih podržao. Ali, kada napravite jedan dobar korak, nema potrebe da nas onda vučete unazad. Teško je da se ne prepoznam u onome što ste rekli o hapšenju Miloševića, o tom mraku posle 5. oktobra koji ste tako opisali, ali sam prećutao sve ne želeći da ulazim u tu vrstu polemike.
Kao što je Srbija sebi oduvek bila najveći problem, čini mi se da je ta atmosfera preneta i ovde u parlament. Ono što vidimo oko sebe svedoči o gubitku autoriteta i velikom nepoverenju ljudi u sposobnost nas da utičemo na ovo društvo. Zato nam se dešavaju i fantomke i patkice. Ako hoćemo to da promenimo, onda ne možemo bežati od svoje interpretacije prošlosti. Ja mislim da je sramota da bilo ko ko danas predstavlja građane u Srbiji, a pogotovo vlast, sebi dopušta da se podštapa ubicama predsednika Vlade i da jedno legitimno pitanje, a rešenje je u interesu onih koji su u vlasti, o toj gluposti u izbornoj noći pretvori u obračun iz 2001. godine.
Naš doprinos toj atmosferi o kojoj govorim biće spremnost da vam iskreno kažem zašto nećemo glasati za Maju Gojković. Zato što o tome nismo razgovarali. Niko nam to nije ponudio kao predlog i pozvao nas da se dogovorimo. Ne oko procenata i kvota, nego da se dogovorimo oko podrške koja bi onda dala nama za pravo da kažemo zašto stajemo iza nekoga ko je kandidat stranke koja je pobedila na izborima. Ako želimo neki red u zemlji, onda je elementarno pravo onoga ko pobedi na izborima da ima predsednika parlamenta. Vi ste nam svojim odnosom uskratili priliku da glasamo za Maju Gojković.
Ono što želim iskreno da vam kažem, to je činjenica koja proizilazi iz nekog ličnog iskustva. Srpski parlament je uvek bio dobar kada su ga vodile žene - i dok je to radila Nataša Mićić i dok je to radila gospođa Dejanović Đukić. Verujem da će se Maja Gojković potruditi da to bude tako, ali joj i vi, kao vladajuća većina, tako nešto omogućite.
Ja nisam u stranci Dragoljuba Mićunovića. Želeo sam da se dogovorimo da izađemo zajedno na izbore, Demokratska stranka je donela drugačije odluke. Smatrao sam da bi naš dogovor stabilizovao prilike u zemlji i omogućio nam da na ozbiljniji način utičemo na sve one probleme koji danas traže svoja rešenja, a mi smo potrebni jedni drugima u tom poslu. Godine 2012, kada je birana prva vaša Vlada, rekao sam Aleksandru Vučiću da je politika u Srbiji takva da ćemo pre ili kasnije završiti jedni sa drugima. Ono što je problem je činjenica da smo potrošili četiri godine, u velikoj meri kompromitovali sami sebe i učinili toliko nemoćnim da danas, bez obzira na milionsku podršku, mi ne možemo da odgovorimo na sve one izazove koji više ne mogu da čekaju na neku našu naknadnu pamet.
Poštujte predsedavajućeg i ako vam je teško kada ste žrtve nekih grešaka, shvatite da ste najveći i da ste stoga legitimna, u političkom smislu, meta ovde u parlamentu i borite se za sebe, ali nemojte tu borbu da vodite na ovakav način, da danas ovde svako od nas mora da se oseća postiđenim zbog onoga što je čuo ili onoga što je izgovorio.
Ne likujem na činjenici da su se menjale stranke. Mislim da je većina nas bila i u vlasti i u opoziciji, vrlo dobro se sećam besmislenih sednica za koje nas je tada osuđivala vladajuća koalicija Demokratske stranke i SPS-a, sećam se Dinkićevog Zakona o privrednim komorama koji se usvaja po hitnom postupku, a stupa na snagu za tri godine. Sećamo se ponoćnog glasanja za budžet i 30 tačaka dnevnog reda, koji se raspravljaju u istom trenutku. Nema previše ovde, po tom pitanju, nevinih.
Dajte da ovaj parlament bude onakav kakav je zemlji potreban – efikasan, sposoban, parlament u koje će doći do izražaja sve ono što je naša lična vrednost, a ne ono što nas čini lošim. Danas mislim da smo promovisali sve ono zbog čega ljudi odavno prestaju da veruju u parlament, u stranke i u nas kao političare koji smo toj politici dali svoj život. Dosta toga je loše urađeno. Molim vas da završimo ovu raspravu tako što će svako reći ono što misli da treba da kaže o kandidatu za predsednika i za potpredsednike.
Rekao sam vam zašto nećemo glasati za Maju Gojković, lično joj želim uspeh, kao i svima vama. To je ono što je potrebno Srbiji, a 2001. godina, fantomke, pljačkaške privatizacije, jedna stranka, druga stranka, treća stranka, ako izaberemo to, možemo i na takav način da razgovaramo. Ja mislim da, makar u ovom trenutku, to nije potrebno i ako je neko odgovoran za atmosferu, to je uvek onaj koji je najveći i onaj koji je vlast. Od vaše spremnosti da izdržite nešto zavisiće i dalji tok sednice. Ne mislim da treba odmah preći na glasanje, mislim da se treba vratiti raspravi o tački dnevnog reda, neka se druge kolege izjasne. Slažem se da izglasamo u skladu sa dogovorima potom potpredsednike, ali malo pristojnosti i reda u međusobnim odnosima nam je neophodno.
Mi nismo neprijatelji, to sam toliko puta rekao, i kada smo prinuđeni da trpimo lične uvrede, mislim da smo dužni da o tome razmišljamo i da to svojim odnosnom dokazujemo. Ja vas ne doživljavam svojim neprijateljem, Martinoviću, ni vašu stranku. Poštujem vaš rezultat, ali ga onda poštujte i vi sami. Izraz poštovanja nije samo borba za svoje stavove, nego i sposobnost da se izdrži ono što inače možda u privatnom životu ne bi radili.
Ceo dan ćutim, ne pada mi na pamet da se vraćam u 2001, ne mislim da ovde polemišemo o temama koje se kandiduju. Znam da je i vama teško da pričate o fantomkama, a da gledate u Balšu Božovića ili u Natašu Vučković. Ja sam taj koji je bio u aprilu 2001. sa Miloševićem, ja sam taj koji je bio 28. juna sa njim. Nemojte o tome sada da razgovaramo, meni je to najmanji problem, ali 15 godina te priče ništa normalno ovoj zemlji nije donelo.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Treba odgovarati za to.)
Slažem se i ja bih želeo da se ta odgovornost utvrdi jednom za uvek, ali ne u ovim jalovim raspravama, nego onako kako se to čini u normalnoj zemlji.
Nisam vas napao kada ste rekli da ćete podići Zoranu spomenik, to nisam uradio. Nemojte ni vi da vodite obračune sa onima koji to pre vas nisu, valjda zato što su imali svoje razloge. Jedan od razloga zbog čega to nismo uradili bio je taj što ni njegov grob na groblju nije mogao da bude na miru, i dan-danas ga čuva policijska patrola. Ne trebaju nam spomenici oko kojih ćemo ratovati. Ako hoćete to da uradite, uradite pristojno. Ja mislim da je to obaveza onih koji vode zemlju, da obeleže 15 godina od ubistva predsednika Vlade. Sve drugo što je rečeno pre i posle toga je kompromitacija i tog čoveka i ono malo normalnosti što je ostalo u našim međusobnim odnosima. Toliko od mene.
Nadam se da razumete zašto ne možemo da glasamo za Maju Gojković. Poštujem vaš gest i iskorak koji ste učinili, uvažavajući zahteve Pokreta „Dosta je bilo“ i Demokratske stranke. Mislim da nam je ta atmosfera potrebna i neka makar ova prva sednica bude onakva kakvu je poželeo Vukadinović – pristojna i na jasan način izraz naše spremnosti da budemo drugačiji nego što smo to bili do sada.

Molim vas, da li od predsednika poslaničkih klubova ili ovlašćenih još neko misli da govori? Ako želi, neka pritisne taster, da imamo to ovde u evidenciji.
U međuvremenu, Nenad Čanak ima reč. Ostali neka se pripreme.

Dame i gospodo, uvaženi predsedavajući, pre dve godine kada je gospođa Maja Gojković bila predložena za predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije sam verovatno održao najkraći govor u životu, a koji je glasio – nemam šta da kažem. I stvarno nisam imao šta da kažem, zbog toga što bi bilo potpuno deplasirano da sam govorio o pojedinim događajima iz prošlosti Maje Gojković, njenog bivanja gradonačelnicom Novog Sada i nekim drugim trenucima koji bi samo napravili pitanje, a ne bi dali nijedan odgovor.
U protekle dve godine mi nismo imali nekih većih primedbi, kao Liga socijaldemokrata Vojvodine, na način na koji je Maja Gojković vodila, što se nas tiče, Skupštinu. Međutim, hteo sam da postavim neka druga pitanja zbog kojih je sada vreme da se ipak daju neki odgovori.
Prvo, moram podsetiti da je Narodna skupština izuzetno značajan institut u državi zbog toga što je ona najviše predstavničko telo svih građana. Kao najviše predstavničko telo svih građana, moram vas podsetiti na ono što sam primetio da se pojavljuje kao zabluda kod nekih kolega, a to je da smo svi mi koji sedimo ovde direktno izabrani na izborima, a svi ostali, i Vlada i direktori javnih preduzeća i svi ostali funkcioneri, su imenovana lica. To je veoma bitna razlika jer oni crpe legitimitet iz nas, iz nas koji smo direktno izabrani, a ne mi iz njih.
Večita je priča izvršne vlasti da je, eto, potrebno joj više slobode. Upravo zbog toga je veliki izazov da počne da se vlada ukazima, da počne da se vlada nekakvih prečicama, a ne da se poštuju procedure koje su osnove demokratskog društva. U tom smislu, parlament je beskonačno značajna institucija, kao glavna brana uspostavi diktature u nekoj zemlji. Upravo zbog toga u „Majn kampfu“ Hitler i piše da je parlament mesto gde se, eto, skupljaju parlamentarne gusenice koje ništa ne rade, samo su štetočine, između sebe spletkare i da to jednostavno treba ukinuti. Zbog toga što parlament, ponavljam, stoji, ako ispunjava svoju dužnost, na braniku demokratije jednoga društva.
Ovaj parlament zaslužuje zbog toga nekoga ko će voditi računa o njemu na način na koji će imati ne samo svoj budžet, nego će imati i dovoljno snage da se suprotstavi svim onim nasrtajima koji se na njega čine. Kada kažem nasrtajima, tu govorim o položaju narodnih poslanika, o zaštiti integriteta narodnih poslanika, o tome da ne bude po bulevarskoj štampi glavna tema ko je došao kojim kolima na sednicu Narodne skupštine, a da se ne sme dodirnuti tema ko je kakvim kolima došao, recimo, na sednicu Vlade ili na sednicu nekog upravnog odbora javnog preduzeća ili sinoda.
Da se razumemo oko jedne stvari, mi ovde koji sedimo, svi mi uz puno poštovanje parlamentarne većine koja je dobila, evo čuo sam podatak, preko 1.800.000 glasova. Svi mi koji ovde sedimo predstavljamo nekoga i mi smo obavezni prema građanima ove zemlje, ali je istovremeno i izvršna vlast obavezna prema nama, obavezna prema ovoj Skupštini.
A kada Maja Gojković, gospođa Maja Gojković, dojučerašnja predsednica Narodne skupštine Republike Srbije i kako stvari stoje i buduća, nema gde da živi, a dođe u poziciju da treba da obnaša drugu po značaju funkciju u jednoj zemlji, onda ja vas pitam dokle je ovaj parlament došao i kakav je to odnos prema parlamentarizmu. Kada kažem nema gde da živi, pitajte nju, nemojte mene pitati. Kako je moguće da od svih vila i svih stanova koji su u vlasništvu Republike Srbije ne može da se nađe rezidencija za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, drugog čoveka zemlje? Kako je moguće, bez obzira šta ko mislio privatno o Maji Gojković, ja ne govorim o njoj, ja govorim o predsedniku Narodne skupštine, govorim o sistematskom urušavanju kredibiliteta Narodne skupštine i govorim o tome da ako se taj proces nastavi, a Narodna skupština bude isključivo prostor gde se dižu ruke za bilo šta što dođe iz Vlade, mi ćemo ukinuti jednu od grana vlasti i samim tim zemlju gurnuti u diktaturu za koju ćemo svi zajedno biti odgovorni.
S druge strane rečeno je u jednoj od diskusija da eto ne može se biti protiv Vlade, jer Bože moj većina ju je izabrala. Podsetiću vas da kada se u Vatikanu recimo donose odluke uvek se jedan kardinal obavezuje da kontrira svemu što se navede, da napada svaku ideju koja se da. Razlog je upravo taj da on po tituli, đavolji advokat se bori upravo protiv svega što nude ostali da bi se sve moguće slabosti pretresle pre nego što to izađe iz Vatikanskih odaja, pre nego što to ode, što bismo današnjim jezikom rekli, u etar.
To je svrha Skupštine između ostalog da predloge Vlade i Vladine zakonske inicijative ovde budu pretresane sa punom pažljivošću pre nego što budu postale zakonski obavezujuće. To do sada nije bio slučaj u ovom parlamentu. Do sada se lojalnost merila time ko glasa, a ko ne glasa, a ne ko doprinosi, a ko ne doprinosi.
Samo bih da kažem još jednu stvar, koja kada pogledamo stvari taksativno, gospodin Martinović je rekao obrazlažući predlog za gospođu Maju Gojković da je ona vrstan pravnik. Ja nisam siguran da se neko može nazvati vrsnim pravnikom kada mu optuženik nevini, branjenik sedi u pritvoru 12 godina, pa onda još na kraju otkaže punomoćje. To se ne događa ovim vrsnim pravnicima, pa evo živog svedoka da ima takvih slučajeva. Da li je tako, gospodine Šešelju?

Ne znam ja, sad ti svoje iznosi, pa ću ja posle.

Ja nisam ništa izneo gospodine Šešelj, ja sam iz druge stranke, ja unosim ovde.
Poenta je dakle vrlo jednostavna. Uz svo poštovanje za gospođu Maju Gojković i njen rad u protekle dve godine, mi nećemo glasati za njen izbor iz jednostavnog razloga što mislim da je parlamentu potrebno više energije koja mora biti uložena u podizanje njegovog kredibiliteta i odbrane interesa svih građana Srbije koji su delegirali 250 ljudi da vode računa o interesu njihove zemlje. Hvala lepo.