Hajde da se ne foliramo, gospodine Mićunoviću, problem je što da li po prirodi ili tako po direktivi, parlamentarna većina nije u stanju da čuje nekoliko, dakle, nekoliko, poštovane kolege, kratkih replika i kritika na svoj račun. Šta smo imali?
Šta smo imali? Prvo Šešelja, pa imali smo Sandu, imali smo Bojana Pajtića i trebali smo da čujemo još dva šefa poslaničke grupe. Ostalo bi nam još po pet, sedam, osam minuta sve skupa da pričamo i to bi bilo to. Ja vam kažem najdobronamernije, nikoga ne mrzim, nisam Vlah, nisam ušao u parlament, sve su to neistine, ali to nije bitno, to uopšte nije bitno. Ja ću odgovoriti na to, ja ću reći sto za jednog Aleksandra, sto za jednog Vučić, pa ću time kompenzovati ono Đorđe Vlah. Reći ću i da je koleginica takođe, ako se ne varam, bila pre toga član DS. Ja nisam promenio uverenja, nisam bio lažni patriota, a sad postao lažni evropejac kao lider vaše stranke i to je ono što je bitno u ovoj priči. Ali, ako vi niste u stanju, kolege drage, da čujete par poslanika opozicije da kažu par stvari, čak ne ružnih, na račun gospođe Gojković, onda ja ne znam na šta ovo liči. Vi kao da hoćete da izbacite opoziciju iz ovog parlamenta, kao da vam je i ovo koliko ih ima malo, zato što ne možete da istrpite da čujete kritiku na svoj račun, a pogotovo ne na račun svoga lidera. To, drage kolege, a pitajte tu i starije koji znaju i teoriju i život, ne može dobro završiti. Hvala.