Ima reč Đorđe Komlenski.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažene kolege i koleginice, kao predstavnik odborničkog kluba Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke izjašnjavam se ovde da ćemo mi punog srca glasati za predlog da Maja Gojković bude izabrana za predsednika Skupštine. Ne samo zato što je Maja Gojković jedini predlog, nego je to ubedljivo najbolji predlog koji ova Skupština mogla da da i da iznedri u ovom trenutku.
Maja Gojković je u protekle dve godine svojim izuzetnim entuzijazmom, radom, zalaganjem izuzetno doprinela da ova Skupština radi efikasno, dobro i nadasve u skladu sa zakonima, Ustavom Republike Srbije i Poslovnikom o radu. Neću komentarisati neke stvari, ali neke stvari se ovde ne mogu prenebregnuti. Koliko je Maja Gojković preduzimljiva, koliko je uviđavna i prema predlozima opozicione grupacije upravo govori i ovaj predlog o izboru Anketnog odbora koji će se pozabaviti ovim temama koje su naše kolege iz opozicionih redova pomenuli. Pomenuli, ali su bili dovoljno lenji da ne napišu predlog već da se zadrže samo na komentaru.
Danas smo ovde zaista doživeli, ali potpuno neočekivano, teror manjine nad većinom, a onda po starom dobrom klišeu slušali smo priču o kulturi, o principima, spuštanju tona, sa željom da ovde neke stvari ostanu netaknute i da ostanu nerazjašnjene do kraja, a ima ih poprilično mnogo, jer su sve te stvari pominjane ovde u kontekstu i u trenutku kada se raspravljalo o predlogu za predsednika Skupštine. Ne možemo mi da ih ne povežemo sa zlom namerom, jer da se pričalo samo o predsedniku Skupštine, slušali bismo samo o Maji Gojković. Ovde je danas priča širena i na ono što ne može da bude tema ove tačke dnevnog reda.
Ako pričamo o izbornim krađama danas ne smemo da zaboravimo da je ova skupštinska sala 2000. godine bila spaljena, da su spaljeni listići i da se izborna volja građana Republike Srbije nikada ne može proveriti, prekontrolisati, da se ne može zakonskim putem dokazati da je 2000. godine u oktobru izvršen puč u Srbiji, spaljivanjem listića, uništavanjem Skupštine, maltretiranjem novinara, maltretiranjem svih onih ljudi koji ne misle isto kao oni koji su puč 2000. godine izvršili.
Razumem zašto pojedina gospoda ne žele da se danas govori o fantomkama, ne žele da se govori o proteklim vremenima, jer ono što su uradili za proteklih 12, pa čak i 16 godina je tragedija koja će Srbiji ostaviti dubok trag i trebaće joj mnogo više snage i energije da se to popravi nego što je trebalo gluposti da se učine.
Poštovani i uvaženi predsedavajući, pošto kažete da se obraćam vama, odnosno skrećete mojim kolegama pažnju, ja bih vas zamolio da vi onda podsetite gospođu Sandu Ivić da je ona bila kod vas u demokratskom centru, da je bila veoma daleko od DSS kojoj navodno danas pripada, da je svo vreme bavljenja politikom, pa i do današnjeg dana bila bliska svakom režimu i trudila se da bude uz njega, do te mere da je bila bliska i današnjoj, odnosno pokušala da bude bliska današnjoj vladajućoj garnituri sve do onog trenutka dok Tomislav Nikolić nije odbio da joj da ambasadorsko mesto iako je dostavila svoj CV.
Treba stalno podsećati na sledeću stvar i slažem se da ono što se grbavo rodi, vreme teško ispravlja. Najgrbavija stvar koja u Srbiji se ikada desila je puč 2000. godine i još uvek nismo u situaciji da kažemo da smo sve posledice tog puča uspeli da popravimo.
Zato mi je i jasno zašto se unapred govori i upozorava na govor mržnje svaki put kada se iznose istinite činjenice o onome o čemu se mora jasno govoriti.
Koliko je velika razlika između sadašnje vladajuće stranke i onih koji su nekada vladali, govori i strpljenje da sačekamo da državni organi u zakonitoj proceduri urade što treba da urade, bez peroreza, bez lustracija, bez maltretiranja nedužnih građana.
Mi ne možemo, a i sama gospođa Gojković je jasno rekla da je shvatila kao vrlo pežurativan komentar „kraljica Skupštine“. Ovde imamo jednog kralja, ali imamo kralja stečaja koji verovatno čeka na svoj red da nas zabavi ovde sa cenama kafe u skupštinskom restoranu i možda uvođenjem stečaja i u ovoj Skupštini, ali to ne može da se desi nikako.
Troškovi milionski koji se navodno pominju zbog trajanja ove sednice su daleko od štete koju je kralj stečaja napravio u samo jednom stečaju, prebacujući neosnovana sredstva svojim bliskim saradnicima, koji se čak i danas nalaze u ovoj sali.
Gospodine Mićunoviću, pošto ja nisam nekada siguran da li vi danas uživate dozvoljavajući da samo moje uvažene kolege sa desne strane prave galamu i da ne upotrebite ni jedno zvonce ili vam je to navika iz dvehiljaditih godina, neću više ni oduzimati previše vremena.
Najbolje bi bilo da je nazovi opozicija uopšte imala bilo kakvog kandidata za predsednika Skupštine, pa da smo mi onda mogli da kažemo šta mislimo.
Hvaliti Maju Gojković nema potrebe. Njen rad, njeno zalaganje, njeno angažovanje u prethodne dve godine jasno govori o tome.
Slažem se da je ovaj dom važan i bitan za rad, ali prvo neka se dogovore lideri opozicije hoće li jedinstvo vlasti, hoće li ravnopravnost vlasti, hoće li nečiju dominaciju u svemu tome.
Jasna je zakonodavna funkcija ovog organa, a to što mi u prethodnom periodu i ono što očekujemo i u budućem periodu imamo izuzetno agilnu Vladu, izuzetno angažovanu Vladu, koja priprema zakone, kao ovlašćeni predlagač ih stavlja na dnevni red ove Skupštine, nameće tempo rada, ne zabranjuje bilo kome inicijativu i poziciji i opoziciji da se pozabavi nekim novim zakonskim amandmanima, tekstovima, kompletnim predlozima i da time učini život u Srbiji bar malo boljim.
Srbija je posle ove četiri godine možda ne mnogo bogatija, ali je daleko pravednija zemlja, zemlja koja je stabilizovala svoju privredu i mi očekujemo da će ona krenuti napred, napred će krenuti jednim punim kapacitetom i punim angažovanjem i ovog skupštinskog doma. Hvala.

Da li još ima predsednika poslaničkih grupa ili ovlašćenih, da se prijave molim?
U međuvremenu Saša Radulović, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, predsedavajući, tačka dnevnog reda je izbor predsednika Narodne skupštine, to je tema o kojoj treba da govorimo. Ja bih pre nego što govorimo o temi da pročitam šta u Poslovniku piše o tome.
Znači, član 27. – predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, saziva njene sednice, predsedava njima i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i ovim Poslovnikom.
Znači, ovo su poslovi predsednika Narodne skupštine i treba da govorimo o kandidatu koji će najbolje da ispunjava ove poslove.
Predlagač je govorio u svom izlaganju mnogo više o Vladi, o Evropi, o Rusiji, o ekonomskoj politici, o rastu BDP, o svim tim stvarima, ali jako malo o tome kako je predsednica, bivša predsednica Skupštine predstavljala Narodnu skupštinu, predsedavala sednicama i vršila druge poslove.
Ja ću sada da pređem na ostale članove, član 105, 106, 107. i 108. Poslovnika. U članu 108. kaže – o radu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine u skladu sa Poslovnikom. Onda, članovi 105, 106. i 107. kažu – niko ne može da govori n a sednici Narodne skupštine pre nego što je zatražio i dobio reč od predsednika Narodne skupštine.
Zatim, u članu 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Zatim, niko ne može da prekida govornika niti da ga opominje, osim predsednika Narodne skupštine i za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu, nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
I član 107. – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, itd.
Znači, posao predsednika Narodne skupštine je da radi ovo. Mi mislimo da je ova današnja rasprava pokazala koliko nemate političke kulture u Narodnoj skupštini i koliko je predsednica u prethodnom sazivu u stvari omanula u toj svojoj funkciji i to je glavni razlog zbog koga poslanička grupa „Dosta je bilo“ neće glasati za predsednicu Narodne skupštine.
Naravno, ova govornica se zloupotrebljava za blaćenje, za podmetanje, za laži, za politički cirkus, to zaista ne pripada ovom domu. Imamo teme, o njima treba da govorimo, imamo razlike, one su normalne, treba da razgovaramo o tim razlikama i na kraju da se glasa naravno i da se donose zakoni, donose odluke. To je ono što građani očekuju od nas.
Ono što se izgleda dešava je umesto toga dobijamo jedan rijaliti šou koji više liči na „Farmu“ ili na „Parove“, nego što liči na Narodnu skupštinu Republike Srbije.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Kako vređa Skupštinu.)
Znači, ovo mora da se promeni …
(Maja Gojković, s mesta: Kako možete da vređate parlament?)

Daću vam opomenu.
Izvolite nastavite.

Pošto očigledno ovo čitanje nije bilo potpuno jasno, na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, niti je dozvoljeno dobacivanje.
Znači, ako neko želi da poštuje Poslovnik, ovo je prva stvar koju ora da poštuje. Ovo važi kako za vlast, odnosno za vladajuću većinu, tako i za opoziciju. Ovo isto važi i za sve narodne poslanike iz opozicije koji treba da govore o tačci dnevnog reda.
Znači, ovo je suština razloga zbog kojih mislimo da predsednica nije obavljala dobro funkciju u prethodnom mandatu i zbog toga ćemo glasati protiv. Nadamo se da ćemo imati novu političku kulturu u kojoj ćemo biti odgovorni prema građanima, govoriti o tačkama dnevnog reda, o njima raspravljati i na kraju donositi odluke. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, smatram da je prethodni govornik prekršio Poslovnik vezano za član 107. stav 1. u kome piše – govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Da obrazložim, gospodine predsedavajući, prethodni govornik je Narodnu skupštinu Republike Srbije, najviše predstavničko telo po Ustavu, nazvao „rijalitijem“ i „Farmom“ i onda apeluje na nas kao da je on neko ko je nama vaspitač i treba da nas uči lepom ponašanju, a sam se pri tome toga ne pridržava. Tako da, smatram da se povredili Poslovnik zato što ga niste opomenuli da takve izraze više ne koristi i da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i poštuje volju građana Srbije, koje svi ovde predstavljamo, bez obzira na liste sa kojih smo izabrani.

Dobro.
Pošto je ovo reakcija na Poslovnik, onda tu ne postoje replike i ne mogu da vam dam repliku.
Naravno, apelujem još jednom da stišamo strasti i da biramo reči, jer kao što sam rekao na početku, na taj način najbolje čuvamo dostojanstvo Skupštine.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege odbornici, pardon, poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite direktan prenos ovog skupštinskog zasedanja, dozvolite mi da vas sve još jednom pozdravim u ime poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri i odmah kažem da će naša poslanička grupa glasati protiv izbora gospođe Maje Gojković za predsednika Narodne skupštine.
Odmah želim, naravno, i da vrlo direktno i konkretno obrazložim koji su to sve razlozi koji nas rukovode u ovom pravcu. Pre svega, organizacija ove konstitutivne sednice Narodne skupštine. Konkretno, evo, kao šef jedne od poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini uopšte nisam dobio poziv za ovu konstitutivnu sednicu. Do jučerašnjeg dana, dakle 24 sata ranije, nismo uopšte znali kada će biti održana konstituvina sednica. Nismo znali njen dnevni red, kao što ga nismo ni dobili do samog početka konstitutivne sednice. Iz toga nam je već bilo jasno šta je ideja vladajuće SNS, da se Narodna skupština Republike Srbije ponizi, da Narodna skupština Republike Srbije izgubi smisao i da ostane samo SNS kao jedina vlast i jedina moć u ovoj državi. To tako jednostavno neće moći.
Možda je SNS dobila, kako ona kaže, 48% glasova, uz sve oblike izbornih neregularnosti, krađa i manipulacija, počevši od medijskog mraka, pa do izbegavanja sučeljavanja između vlasti i opozicije i svega onoga drugoga što ćemo dokazati na konkretnim primerima kroz skupštinski anketni odbor, ali ostalih 52% biračkog tela ne pripada SNS i nikada SNS, kao što nije mogla da određuje rezultate izbora, neće moći da određuje kompletan politički život u Srbiji, pa tako ni rad Narodne skupštine.
Jasno je iz današnjih dešavanja u Narodnoj skupštini da se nastavlja to ponižavanje Narodne skupštine i u tome vidim negativnu ulogu gospođe Maje Gojković kako u organizaciji ove konstitutivne sednice, tako i u odsustvu upozorenja gospodinu Aleksandru Martinoviću, koji je zapravo prvi otvorio jednu lošu praksu na ovoj konstitutivnoj sednici. Naime, veoma malo ili gotovo nimalo nije govorio o samom kandidatu SNS za predsednika Narodne skupštinu i stavio se u ulogu mandatara i počeo da izlaže program buduće vlasti Vlade Republike Srbije umesto mandatara.
Moguće je da on ima fascinaciju mandatarom. Moguće je da on ima kult vođe koji mora da poštuje. Moguće je da on ne zna ništa drugo da kaže sem onog što je već rečeno od strane Aleksandra Vučića, ali jednostavno, to nije bila tema.
Bilo je ključno da se u tom trenutku ne dozvoli i zaustavi jedna takva loša praksa, a kasnije, prosto je svako morao da odgovori na sve ono što je pokrenuto od strane SNS.
Jasno je da je to jedna praksa koju oni žele da uvedu u ovaj novi saziv Narodne skupštine, da kada god se javi poslanik iz redova opozicije, oni počnu da dobacuju, oni ometaju njegovo izlaganje, oni sprečavaju da se čuje drugačije mišljenje i na taj način jednostavno ubiju smisao funkcionisanja parlamentarne opozicije kao kontrolne i korektivne funkcije svakoj vlasti.
U tom smislu, mislim da i gospođa Maja Gojković nije na pravi način rukovodila prethodnim sazivom Narodne skupštine. Navešćemo niz primera koji govore u tom pravcu. Jedan od najvažnijih primera je već naveden od strane naših kolega narodnih poslanika iz redova poslaničke grupe DSS. Ona je u svoje vreme, sledujući antiustavnim briselskim sporazumima koje je prethodna vlast sklopila, naravno, kršeći svoje predizborno obećanje da će poništiti sve sporazume koje je u Briselu u svoje vreme potpisao Borko Stefanović u ime Borisa Tadića, idući mnogo dalje u antiustavnim aktivnostima po pitanju KiM, raspustila lokalne samouprave u četiri opštine na severu KiM. Do dana današnjeg nisu raspisani izbori za ove četiri lokalne samouprave na severu KiM po važećim zakonima Republike Srbije, čime je Maja Gojković direktno uzela učešće u sprovođenju antiustavnih briselskih sporazuma u praktično predaji KiM šiptarskom režimu u Prištini i onemogućavanju da građani Srbije na teritoriji KiM, odnosno konkretno ove četiri opštine severa KiM, izaberu svoju vlast po zakonima i Ustavu Republike Srbije.
Samo to je dovoljno da nikada svoje poverenje više ne damo, niti ikada damo gospođi Maji Gojković. Ona očito ne zna da poštuje Ustav Srbije. Ona direktno krši Ustav Srbije i godinama ne raspisuje izbore za ove četiri lokalne samouprave na severu KiM, naravno, jer je deo jedne vlasti koja u svemu sprovodi antiustavne briselske sporazume i koja uostalom sprečava i Ustavni sud da se o tome odredi i koja je debelo zagazila u taj put Srbije u EU po svaku nacionalnu cenu, a najpre po cenu izdaje i predaje KiM.
Naravno, gospođa Maja Gojković je pravila i probleme u svojim izjavama na drugoj strani Srbije, u drugoj srpskoj pokrajini, u Vojvodini, gde je da li nepažnjom, da li slučajno, a da li je to možda neka projekcija SNS, govorila o saradnji dve vlade, Vlade Republike Srbije i Vlade republike Vojvodine i uopšte ukazivala na jedan opasan potencijal separatizma koji postoji u severnoj Srbiji i koji očito nije stran ni pojedinim narodnim poslanicima iz redova SNS. To je takođe jedan važan razlog zašto svoje poverenje ne možemo dati Maji Gojković.
Naravno, mi smo ovde dobili njenu biografiju. Ona je poprilično siromašna. Radi se o nekoliko rečenica, koje praktično ništa ne govore, odnosno izostavljaju sve ono važno što treba pomenuti iz biografije Maje Gojković. Posebno je karakteristična ova pauza između 2004. i 2012. godine u njenoj biografiji, gde se ni jedna jedina reč ne pominje šta je Maja Gojković radila između 2004. i 2012. godine.
Od svih ovde prisutnih narodnih poslanika Maja Gojković je verovatno šampion promene stranaka, verovatno jedan od lidera političkih preletača u ovom sazivu Narodne skupštine. Mislim da bi bila u tom smislu mnogo bolji kandidat za neku od rukovodećih funkcija u partiji Ljubiše Preletačevića Belog, nego za predsednika Narodne skupštine.
Dozvolite, ako neko može da bude i u SRS, i u Narodnoj partiji, i u koaliciji sa Koštunicom, i u koaliciji sa Dinkićem, i na kraju u SNS, a pre toga ko zna gde još, postavlja se pitanje da li ona ima ikakav politički stav, da li ona ima ikakvu političku principijelnost, da li ona ima ikakav politički program i kako će onda takva, da kažem, politička ličnost da se nađe ponovo na čelu Narodne skupštine?
Da li je možda kriterijum SNS da što si veći preletač to ideš na višu funkciju? Da li je možda to rukovodilo SNS? Pazite, kada menjate toliko puta stranke, onda ste mnogo dužni onome ko vam je dao šansu po sedmi put, onda morate da slušate naloge onoga iz izvršne vlasti i da u zakonodavnoj vlasti radite isključivo po direktivama onoga ko vam je omogućio da posle sedme stranke ponovo budete faktor u društvu i državi.
Možda je to nedostajalo u ovoj biografiji Maje Gojković i da SNS zaista realno kaže zbog čega je kandiduje. Prosto, ona će biti najvernija Aleksandru Vučiću, ona će najbolje služiti interesima SNS, ona će najbolje slušati direktive iz Vlade Republike Srbije.
Dakle, u tom smislu je veoma važno poznavati biografiju kandidata i u toj biografiji navesti njegov politički put. Ne možete imati pauzu od osam godina i odjednom se pojaviti u predsedništvu SNS, kao da smo svi mi zaboravili koliko ste stranaka, ideologija, programa i vlasti do sada promenili.
Prosto, dostojanstvo Narodne skupštine bi trebalo u sebi da sadrži još jednu odredbu koja nedostaje ovom Poslovniku, a to je da predsednik Narodne skupštine ne bi trebalo da bude ličnost koja je promenila sedam stranaka. Prosto to gubi svaki smisao. Politika gubi svaki smisao, ideje u političkom životu gube svaki smisao. To je još jedan od razloga zašto, naravno, nećemo svoje poverenje dati gospođi Maji Gojković.
Ne bih sada ulazio u razne afere koje još nisu dobile sudske epiloge u vezi sa njenim funkcijama koje je u svoje vreme imala, ali ono što je svakako bila njena zakonska nadležnost, a što do sada ovde u ovom uvaženom domu nije pomenuto, jeste njena obaveza da se za sprovođenje izbornog procesa po Zakonu o izboru narodnih poslanika Republike Srbije formira nadzorni odbor Skupštine Srbije koji bi zapravo nadgledao sprovođenje izbora.
Koliko već izbornih ciklusa zaredom nema nadzornog odbora? Zašto je SNS izbegla da formira nadzorni odbor, odnosno zašto je Maja Gojković izbegla da formira nadzorni odbor? Da li je unapred, dakle, SNS imala ideju da pokuša izbornu krađu? U suprotnom, ne bi bio ni jedan jedini razlog da se ne sprovede zakon i da se ne formira nadzorni odbor Skupštine koji bi, naravno, ispratio da li izbori teku po svom redosledu.
Dakle, eto, još jednog razloga zašto ne možemo dati svoje poverenje u ime poslaničke grupe Dveri Maji Gojković, jer ona još jednu svoju ustavnu i zakonsku nadležnost nije sprovela, a mogla je. Zašto? Zato što ona ne razmišlja o sprovođenju Ustava i zakona, ona razmišlja glavom Aleksandra Vučića, ona razmišlja interesima SNS i oni će uvek za nju, i to je ono ključno, biti iznad interesa Ustava i zakona Republike Srbije. To sam dokazao na dva vrlo karakteristična primera, a to je raspuštanje četiri lokalne samouprave na KiM, i to je izbegavanje formiranja nadzornog odbora u Skupštini Srbije.
Dakle, jasno je da mi ne dobijamo predsednika Narodne skupštine koji će biti predsednik svih narodnih poslanika, bez obzira na vlast i opoziciju. Jasno je da dobijamo stranačkog piona koji ima za cilj da sprovodi interese Vlade i da Skupština, kao što to vidimo danas, bude negde dole malo skrajnuta, malo ponižena, malo zgažena, da mi čekamo 24 sata ranije da znamo kada je uopšte sednica Skupštine, da ne dobijemo materijal, da na svaki drugi način se zna ko je gazda u ovoj državi, a to je Vlada, a ko su neki tamo manje bitni elementi koje ćemo da gazimo, ponižavamo i da neprestano obesmišljavamo njihov rad, a to je Narodna skupština, umesto da bude upravo obrnuto.
Dakle, iz onoga što smo danas imali prilike da vidimo u ovoj pokaznoj vežbi koju je zapravo imala za cilj da sprovede poslanička grupa SNS, vidimo zapravo viziju uloge parlamenta u političkim razmišljanjima SNS. Očito je da Maja Gojković, koja ima nesumnjivo, kako se ovde kaže, bogato parlamentarno iskustvo, samo opet kažem, da li je bogato po preletanju iz stranke u stranku ili je bogato po poslušništvu lideru stranke, to je za diskusiju, ali činjenica je da u njenoj ličnosti SNS vidi zapravo nekoga ko će dalje nastaviti sa ponižavanjem Narodne skupštine i ko će zapravo obesmisliti ulogu opozicije u Narodnoj skupštini.
Uvek kada se za reč javi opozicija javiće se 131 poslanik SNS koji će da dobacuje, koji će da onemogućava govor narodnog poslanika iz opozicije i na taj način da se onemogući kvalitetna javna rasprava, iako njima niko ne brani da nakon našeg govora uzmu reč, repliciraju ili da se prosto jave za diskusiju. Zašto su dobili zadatak da onemoguće da se čuje reč opozicije u ovom parlamentu? Da li ih to boli?
Mislim da je to zapravo ključna poenta onoga što smo gledali u ovih više sati unazad. Njima smeta novi sastav Narodne skupštine, oni vide ozbiljnu opoziciju u redovima novog saziva Narodne skupštine. Kao što vidite, evo ih ponovo grakću, dobacuju, ne mogu da istrpe reč opozicije, i to je zapravo ono što je slika SNS.
Niko im ne spori da su pobedili na izborima. Sporimo način na koji su pobedili – izborna krađa, manipulacije, neregularnosti, medijski mrak, falsifikovani birački spiskovi. To je tema o kojoj ćemo ozbiljno razgovarati kroz skupštinski anketni odbor.
Srpska napredna stranka, i to je moja najvažnija poruka, pretpostavljam da će gospođa Maja Gojković biti izabrana voljom vladajuće većine, jeste da ne dozvoli sebi da pomisli da može da vodi Narodnu skupštinu bez opozicije i bez davanja prava opoziciji da se njen glas čuje i bez sprečavanja vladajuće većine da za to vreme makar dozvoli da se čuje glas opozicije.
Ono na čemu želim da insistiram na kraju jeste šta je sve propustila Maja Gojković da uradi u prethodnom mandatu Narodne skupštine. Propustila je da sopstvenu stranku, SNS, podseti na predizborna obećanja. Toliko je prekršenih predizbornih obećanja u delovanju SNS da bi nam to oduzelo puno vremena, ali da navedem jednu od tema. Čuvena tema borbe protiv kriminala i korupcije za koju nikada, evo već četiri godine vlasti SNS, nismo videli konkretan epilog.
Pominjao se i zakon o ispitivanju porekla imovine svih političara i tajkuna u prethodnih 26 godina. Da li je taj zakon donela Narodna skupština u vreme predsedavanja Maje Gojković? Naravno da ne.
Kako je završila borba protiv kriminala i korupcije SNS? Tako što Siniša Mali, gradonačelnik Beograda, jedan od najbližih saradnika Aleksandra Vučića, diže zdravicu šampanjca u zdravlje Miroslava Miškovića na proslavi 25 godina „Delta holdinga“.
To je slika borbe protiv kriminala i korupcije, a sa druge strane nema zakona o ispitivanju porekla imovine svih političara i tajkuna od 1990. godine do danas.
Naravno, čega još nema, a u pitanju su ključna pitanja, najvažniji državni problemi, najteže egzistencijalne situacije sa kojima se suočavaju građani Srbije, a o kojima uopšte nije bilo reči ili je bilo veoma malo reči pod predsedavanjem Maje Gojković u prethodnom sazivu Narodne skupštine.
Malo šta se čulo o problemu bele kuge, da 40 hiljada građana više umre, nego što se rodi na godišnjem nivou, da imamo ispod jednog deteta po bračnom paru, da smo jedno od najstarijih stanovništava u Evropi i svetu i da jednostavno jedna država koja nije stavila borbu protiv bele kuge kao prioritet i jedna Skupština koja nije stavila borbu protiv bele kuge kao državni prioritet zaista ne zaslužuje da dobije prelaznu ocenu i da dobije poverenje za jedan novi mandat. Nema, dakle, porodične politike, nema ministarstva za brigu o porodici, nema podrške rađanju, mladim bračnim parovima i porodicama sa više dece, nema podrške prezaduženim porodicama. Dovoljno je da navedem primer 20 hiljada porodice koji imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima i koji posle 10 godina otplate kredita treba da vrate više, nego na početku kreditnog zaduženja.
Dok mi razgovaramo i dalje postoji švajcarski kamp prezaduženih porodica ispred Vlade Republike Srbije kojima niste ponudili rešenje njihovih egzistencijalnih problema i to jedini u regionu za razliku od svih drugih koji su makar malo olakšali život prezaduženim porodicama.
Ne pominjete, naravno ni domaću privredu, ni domaće preduzetništvo, iako ste kao proglasili godinu domaćeg preduzetništva. Milijarde evra naših para iz državnog budžeta dali ste stranim kompanijama koje ovde dolaze da uzmu te pare, da koriste jeftinu radnu snagu i da sada profit iznesu u inostranstvo, često prikazujući svoje poslovanje sa gubitkom kako ne bi čak platili ni porez na ostvarenu dobit u Srbiji.
Ponizili ste vojnike i policajce smanjenjem plata i dnevnica, protivustavno ste smanjili penzije našim najstarijim sugrađanima, dozvoljavate da strane banke imaju najveće kamatne stope u čitavoj Evropi, zaboravili ste Srbe u okruženju i Srbe u dijaspori. Sve to potpredsedavanjem Maje Gojković.
Mislim da jednostavno sam naveo dovoljno razloga zbog kojih poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri ne želi svoje poverenje da daju Maji Gojković, naprotiv, glasaćemo protiv njenog izbora za predsednika Narodne skupštine, posebno posle onoga kako je današnja poslanička grupa SNS demonstrirala svoju viziju Narodne skupštine, Narodne skupštine u kojoj će se onemogućavati reč opozicije Narodne skupštine, gde se neće govoriti o tome šta radi vlast, nego šta radi opozicija, jer pazite, paradoksa, mi smo jedina zemlja na svetu u kojoj vladajuća stranka optužila opoziciju da je pokrala izbore. Pa, verujte to ne da je smešno. To je tragikomično. To je dokaz jednog pokušaja vladajuće stranke da sve obesmisli, da sve ukine i da u životu Srbija ostane samo SNS, ali gospodo naprednjaci to nije moguće.
Sada imate jedan ozbiljan skupštinski saziv, imate ozbiljnu opoziciju, naviknite se na vreme na to. Hvala vam.