Zahvaljujem uvažena predsednice, poštovana gospođo ministar, poštovani predstavnici ministarstva, dakle, jasno je rekao bih i jasnost, opredeljenost i odlučnost Vlade Republike Srbije da nastavi reformski kurs i u tome ćete imati potpunu i apsolutnu podršku poslaničkog klub SPS.
Reformski kurs Srbije za nas nama alternativu. Reforme, da bi Srbija pre svega u ekonomskom smislu bila zdrava zemlja. Srbija danas jeste na dobrom putu da konačno reši stanje u javnim finansijama i da upravo zahvaljujući teškim i odgovornim reformama, teškim i odgovornim merama sa optimizmom gleda na period koji je pred nama.
Ono što danas upravo Vladi Republike Srbije otvara vrata širom sveta jesu uspešne reforme i to u oblasti ekonomije. To je nešto po čemu Srbija jeste i prepoznatljiva i uvažavana i poštovana.
Za nas kao poslanički klub ekonomski oporavak i napredak je nacionalni interes i to kažem iz jednog prostog razloga jer smatramo da apsolutno niko nema pravo da neodgovornim postupanjem i neodgovornim ponašanjem naruši realizaciju ovog izuzetno važnog cilja. Od realizacije ovog važnog cilja zavisi realizacija brojnih drugih ključnih ciljeva.
Srbija je snažna onoliko koliko je ekonomski naprednija i ekonomski snažnija i ekonomski jača. Cilj je potpuno jasan, održiv ekonomski razvoj, cilj je boljitak u svakom sektoru, danas govorimo o lokalnim samoupravama, ali boljitak koji će biti zasnovan na zdravim osnovama.
Imamo pozitivan trend, prepoznatljiva je namera, intencija Vlade Republike Srbije da uloži ogroman napor da Srbija ostane na dobrom putu. Imamo jasno i precizno definisane ciljeve i veoma precizan dugoročni plan.
Zakon o kojem danas govorimo, Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave je zapravo nastavak reformi, korak dalje u reformama. Reformski zakon u sistemu finansiranja lokalne samouprave, a ključna izmena, suštinska izmena, dakle, korekcija procentualne preraspodele sredstava na zarade je kao što ste rekli u uvodnom izlaganju mera fiskalne konsolidacije koja ima jasne ciljeve da očuva i održi makroekonomsku stabilnost i da utiče na smanjenje budžetskog deficita.
Poslanički klub SPS naravno u potpunosti podržava i za nas su to u potpunosti opravdani ciljevi koji se žele postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, ali obzirom da je ovo zakon koji je imao dve verzije. Prvu verziju koja jeste bila ozbiljan teret za lokalne samouprave, za opštine i gradove, i drugu verziju o kojoj danas govorimo i da se oko ovog zakonskog predloga povela ozbiljna i kvalitetna rasprava na relaciji opština, grad, stalne konferencije gradova i opština i predstavnika resornog ministarstva. Za nas je od izuzetne važnosti i značaja nekoliko stvari.
Najpre, usvajanjem ovog zakonskog predloga ni na jedan način neće ugroziti ni jedno od suštinskih i najvažnijih osnovnih funkcija lokalne samouprave.
Druga stvar, ono o čemu ste vi govorili tokom uvodnog izlaganja jeste da je većina, ne sve, ali rekli ste većina opština i gradova prihvatila ovakav predlog. Dakle, rekao bih racionalnim i odgovornim postupanjem došlo se do jednog najodrživijeg u ovom trenutku ovog rešenja najoptimalnijeg, najrealnijeg rešenja koje jeste kompromis. Na jednoj stani zahteva MMF, na drugoj strani onoga što jesu realne potrebe opština i gradova.
Taj kompromis i to rešenje zapravo pokazuje koliko je važan dijalog kada govorimo o lokalnim samoupravama sa predstavnicima opština i gradova, ali dijalog koji će uvek ići u pravcu ne da finansijski slabimo opštine i gradove i da lokalni budžeti gube, već dijalog koji će ići u pravcu kako da na kraju svako dobije više i da iznalazimo one alternativne izvore prihoda.
Reforme ne podrazumevaju popularne mere, iz krize se nikada ne izlazi popularnim merama, već nepopularnim i nužnim merama. Ako su zaposleni u državnoj administraciji podneli teret reformi ekonomske krize, ako su na dostojanstven način teret reformi podneli i najstarija kategorija stanovništva penzioneri, onda je potpuno opravdano i adekvatno da se određena ušteda napravi na nivou lokalnih samouprava u opštinama i gradovima i da taj procentualno manji iznos prihoda bude usmeren ka republičkom budžetu.
Sa druge strane, ta ušteda, kao što ste rekli, na neki način će biti kompenzirana kroz kapitalne infrastrukturne projekte za koje se može dobiti podrška iz republičkog budžeta. Za nas kao poslanički klub, takođe je od izuzetne važnosti i značaja je usvajanje ovog zakonskog predloga, odnosno uticaja ovog zakonskog predloga na kapitalna ulaganja.
Dakle, da opštine i gradovi koji imaju započete infrastrukturne projekte, znači, uz podršku Vlade Republike Srbije, uz podršku republičkog budžeta moći da završe te kapitalne infrastrukturne projekte. Ukoliko je to stav, a verujemo da jeste, mi podržavamo takav stav i opredeljenje Vlade Republike Srbije i ohrabrujući je podatak, činjenica da u 2015. godini kapitalna ulaganja su na čini mi se na 2,9% BDP.
Zašto smatramo da je ovo važno? U periodu krize štednja mora i treba da bude prioritet. Ušteda pre svega na nivou države jer uvek se štedi tamo gde ima, ne može se uštedeti tamo gde nema. Ne može na socijalno najugroženijim kategorijama stanovništva, ali štednja samo po sebi nije dovoljna. Potrebno je naći način kako Srbija da se razvija u narednom vremenskom periodu i kako da se kroz razvoj rešavaju ono što jesu ključna pitanja danas u Srbiji, a jedno od tih jeste upravo pitanje nezaposlenosti.
Investiranje u kapitalne infrastrukturne projekte nije trošak, to je investicija u budućnost i jedan podatak i činjenica da kapitalni izdaci imaju oko tri puta veći pozitivan efekat na privrednu aktivnost u odnosu na tekuće rashode. Sa druge strane, ovo jeste realna šansa da se kroz realizaciju kapitalnih infrastrukturnih projekata reši ono što jeste ključno pitanje danas u Srbiji, a to je pitanje nezaposlenosti.
Naravno, govorilo se o efektima prethodnih zakonskih predloga koji se tiču lokalne samouprave i treba izvući pouke iz onoga što nije bilo dobro. Tu pre svega mislim da nam se ne sme ponovo desiti da imamo ad hok preraspodelu sredstava kada je reč o opštinama i gradovima, pa da imamo opštinama koje će u podređenom i opštine i gradove koji će biti u povlašćenom položaju. I, da se ne sme desiti da se sredstva ne troše na kapitalna infrastrukturne projekte već da odlaze u potrošnju.
Tačno je da na ovaj način mi ispunjavamo i zahteve MMF i vi ste o tome govorili u uvodnom izlaganju, ali sa druge strane mi smatramo da neke stvari kada je reč konkretno o lokalnim samoupravama mi treba u Srbiji da učinimo zbog nas samih, zbog lokalnih samouprava, a ne samo zato što je to obaveza prema MMF.
Uređena Srbija podrazumeva i dobro urađene lokalne samouprave. Uređena država treba da počiva na dobro urađenim lokalnim samoupravama. Dakle, lokalne samouprave, mislim da je i o tome danas bilo reči tokom današnje rasprave, i treba da budu odgovornije, ozbiljnije, da sprečimo ne namensko trošenje sredstava i da otklonimo sve ono što jesu slabosti postojećeg sistema.
Konačan cilj treba da bude da u finansijskom smislu imamo i efikasnije i stabilnije i transparentnije i predvidljivije lokalne samouprave i ponavljam da umanjimo one regionalne razlike koje postoje među opštinama, negde su te razlike i jedan prema deset. Naravno, dobro je, tu se slažemo sa vama, podstaći konkurenciju između lokalnih samouprava koje se dobro odnose prema resursima i one koji to ne čine. Jednostavno podstaći lokalne samouprave da budu odgovorniji u sprovođenju mera idu u pravcu podsticaja ekonomskog razvoja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Veroljub Arsić.

Gospodo narodni poslanici, gde je onaj što pita ko je MMF? Što nam objašnjava? Ili onaj što je pričao o Kosjeriću, baš bih voleo da ih vidim zato što sam ovde slušao poslanike kojima je ovo prvi mandat pa ne znaju i misle da mogu da kažu šta god  hoće i da im se ne odgovori. Slušao sam i neke druge iskusnije kolege koji znaju, ali misle da mi ne znamo.
Pričamo o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave i o MMF. Prvo da raščistimo, MMF nama ništa ne može da naredi, niti smo mi dužni da poslušamo njihove uslove. On daje ocenu mera fiskalne konsolidacije koju mi sprovodimo i to ocenu daje baš zato da vi ne biste nas napadali da falsifikujemo rezultate Vlade Republike Srbije, vi iz bivšeg režima koji ste upropastili državu, koji ste je doveli do situacije da sada moramo ovakve zakone da izglasavamo i da nemamo te dobre rezultate, bez tih dobrih rezultata i dobrih ocena, Srbija ne bi imala 3% rasta BDP, nego bi beležila minus, kao kada ste vi bili na vlasti. Inflacija ne bi bila 1%, nego 12 i 15 dok ste vi bili na vlasti, takva je bila. Evro ne bi skakao 0,75% godišnje, nego 10 i 12 dinara godišnje.
Onda pričate o tome kako je neko nešto oteo penzionerima kojima ste davali 1 do 2% veću penziju, ali ste im zato kroz inflaciju i skok evra otimali 25%. To se ne važi.
Ali, jedno drugo pitanje da postavim kolegama, ne samo ministru, te mere fiskalne konsolidacije i umanjenje penzija su bile pre dve godine. Penzioneri jesu podneli najveći deo tereta, na tome smo im zahvalni. Ali, što vi plačete na njihovom grobu? Bili su izbori.

Poslaniče, možemo li da se vratimo na predlog zakona?

Vraćamo se na temu, jer su bili izbori i lokalni i republički. Objasniću, predsednice, zašto to tako kažem, i na tim izborima ste potučeni do nogu, a sada, baš zato to i kažem da su izbori jako zanimljiva priča u svemu ovome, jer su mnogi provlačili ovde Mlađana Dinkića. Mnogo što-šta ja njemu mogu da zamerim, ali ovu poslednju izmenu i dopunu zakona, od 80% da idu sredstva lokalnim samoupravama od poreza na zarade, nije izmislio Dinkić, izmislio je tadašnji premijer i ministar finansija gospodin Cvetković. Što se pravite da to ne znate i što se pravite da ne znate da je bilo uvećanje 40 milijardi dinara prema lokalnim samoupravama, da biste finansirali predstojeće lokalne, republičke i parlamentarne izbore koje ste opet izgubili?
Da ste iskreni, čitali biste ceo zakon, pa biste znali ili bar predstavili građanima Srbije da su članom 6. Zakona o finansiranju lokalne samouprave predviđeni izvorni prihodi lokalne samouprave. Jesu li ti izvorni prihodi predmet izmena i dopuna ovog zakona? Ja mislim da nisu. Barem za toliko sam pismen da se član 6. ne menja. Ali, neko nije pismen, pa priča o tome.
Ovo je obuhvaćeno članom 35. Neka neko pročita od vas, kada krenete da pričate neistine, koristiću blage reči, da iznad člana 35. piše naslov – Prihodi od ustupljenih poreza. To se, znači, Republika Srbija odrekla svojih poreza u korist lokalnih samouprava. Ona je ta koja ubire te poreze, ili drugačije se to zovu još povereni prihodi. Ne stara se lokalna samouprava o njihovom prikupljanju.
Još jednu drugu stvar nikako da spomenete, a to je član 37, pa ste ovde napravili čitavu neku digresiju te će ministar, te premijer, te će oni da određuju koje će lokalne samouprave da dobiju više, manje itd. Član 37. stav 1. kaže – godišnji iznos ukupnog nenamenskog transfera, koji predstavlja obračunsku kategoriju za raspodelu sredstava jedinicama lokalne samouprave iznosi 1,7% ostvarenog BDP prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa za poslove statistike. Znači, u 2017. godini iznos tog transfera biće veći za oko dve milijarde i ići će baš za one opštine koje imaju najmanje prihode za budžete i koje su najsiromašnije i najnerazvijenije. Koga vi onda branite? Branite jednu propalu politiku kojom ste vodili Srbiju maltene u jedan suicid, čitavu državu. Jednom sam čak i rekao da je tadašnji premijer Vlade Republike Srbije gospodin Mirko Cvetković neodoljivo podsećao na Džona Smita, kapetana Titanika, a znate kako je Titanik prišao. Tu ste sudbinu namenili Srbiji, ništa drugo!
Sada, vi, koji ste donosili zakon da 40 milijardi dobijaju lokalne samouprave, da ste te iste lokalne samouprave ostavili u dugovima zato što su te opštine, odnosno lokalne samouprave opljačkane, branite interese. Pa, čije interese vi branite? Niste više tamo na vlasti. Što se vi sekirate? Što se vi sekirate što će Milijan iz Kosjerića da vrati 250 milijardi dinara za sportsku halu koju je napravio neko iz bivšeg režima? To su dva i po budžeta opštine Kosjerić. I jedan Milija vas pobedi. Pa, nije ni čudo. Pobediće vas opet i rasturiće vas i za godinu dana. Da ne pričam o Vrbasu, o Vrnjačkoj Banji, u kakvoj ste situaciji ostavili javna preduzeća.
Nema problema, ja sam spreman za svaku diskusiju. Samo da znate, spreman sam i da odgovaram i da napadam na sve ono što vi govorite kao neistinu. Na to budite spremni. Ta jedna politika koja se sprovodi ovde da se ne priznaju rezultati, da se oni koji imaju rezultat napadaju tako što im se pripisuju neuspesi onih koji su vladali Srbijom do 2012. godine, neće da ostane bez odgovora iz ovih poslaničkih klupa.
(Nemanja Šarović, s mesta: Da li ti to SPS napadaš?)
Molim predsedavajuću da mi obezbedi uslove da radim, pošto kolege dobacuju, ali dobro.

Iz svih klupa dobacuju. Vi ste poslednji govornik.

Možemo o svemu da razgovaramo, ali budite sigurni na svaku vašu neistinu odgovorićemo, na svaki vaš ne argumentovan napad odgovaraćemo napadom argumentima. Nećemo da dozvolimo da ova Skupština jednostavno bude zasuta neistinama, neispunjenim i neostvarenim političkim ambicijama i željom za vlašću i privilegijama koje su stranke bivšeg režima izgubile, odnosno svih njihovih mutacija Demokratske stranke od 2012. godine do danas.

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Javio sam se za repliku, spomenuta je Demokratska stranka. Ne znam otkud ova naprasna potreba za ovakvom vrstom izliva emocija, vrlo čudnih.
Ja vama zameram da niste upozorili prethodnog govornika da je sve vreme, koliko je govorio, više od deset minuta, u stvari govorio repliku svima onima koji su govorili o temi zakona. Ne razumem zbog čega napadate DS ako govorimo o temi. Ako govorimo o tome da su glavne primedbe bile to, napadate DS koji se iskreno zalaže za proces decentralizacije, za jačanje lokalnih samouprava, jer znam kakvi su budžeti lokalnih samouprava bili 2000. godine, koliki su nasleđeni budžeti i da su rasli sve vreme sa željom i sa tom svesti koju ima DS da je centralizacija, fiskalna centralizacija i centralizacija novca jednaka političkoj centralizaciji i putu ka apsolutizmu. Onaj ko upravlja novcem u apsolutnom iznosu sigurno smanjuje moć odlučivanja na lokalnom nivou, a samim tim i učešće građana u donošenju tih odluka.
Mi smo uglavnom govorili o tim principima. Ne znam zbog čega imamo tu vrstu kritike, jer imamo jasne podatke o kojima su mnoge kolege govorile, da od 2000. do 2012. godine rastu nivoi prihoda i budžeti lokalnih samouprava, da od 2012. godine do 2015. godine jasno padaju sa 18,8% na 12% ili skoro 11%. Dakle, to je suština. To je tačno, a mi samo ponavljamo isto da je time umanjen uticaj lokalnih samouprava, gradonačelnika koji kasnije kroz istu Stalnu konferenciju …

Vreme.