…mi imamo ovde jedno razumevanje. Ja u prepodnevnom delu sednice i u samo dva meseca pre toga, ovde je bio kandidat za premijera i tada premijer, čuli smo da nam je stanje na tekućem računu najbolje u istoriji ove zemlje, da smo rešili sve fiskalne probleme. Čuli smo jutros od pojedinih predstavnika vladajuće partije da građani Srbije žive dramatično bolje, žive odlično, a onda na moje opšte iznenađenje, prvi zakon koji dolazi posle sedam meseci u ovaj parlament jeste zakon kojim se uskraćuje deo sredstava jedinicama lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije.
Vi i ja jako dobro znamo da ovo nije izvorni prihod jedinica lokalne samouprave i da je potpuno atipično da ovakav prihod u ovakvom obimu pripadne jedinicama lokalne samouprave. Taj prihod u razvijenim evropski i SAD lokalnim samoupravama nije tako raspoređen. Moram da kažem da sam ja učestvovao u ovoj intervenciji tada 2011. godine, za razliku od današnje intervencije predstavnika lokalnih samouprava koji imaju svoje predstavnike u parlamentu, kada nam je ministar Dinkić uskratio tadašnjih 40 milijardi. Morali smo nekako da reagujemo i da spasimo lokalne samouprave, pa je jedan od tih predloga bio da se ova količina novca usmeri ka jedinicama lokalne samouprave.
Razlog o kome danas debatujemo i gde većina sagovornika u ovoj sali debatuje sa vama i ono o čemu vi debatujete sa nama jeste netransparentna podela najvažnijeg i najizdašnijeg prihoda za lokalne samouprave, a to je tekućeg transfera nenamenskog, koji dolazi svake godine posle usvajanja republičkog budžeta. To je ono što je iščašeno 2011. godine, ali ja vas pitam zašto četiri godine nije promenjeno u ovom parlamentu uz vladajuću partiju koja ima apsolutnu većinu protekle četiri godine? Zašto danas dolazimo ponovo da pričamo o greškama u 2011. godini kada smo danas u 2016. godini i spremamo se za budžet? Čuli smo od predstavnika onih stranaka koje podržavaju Vladu da je to neodrživa stvar. Ja vas pitam kada će se to promeniti?
Šta je moj problem sa ovim zakonom? Problem je ono što ste vi sami shvatili, a to da je on brz, da nije celishodan, da je polovičan i da ne rešava probleme. Mislim da je Čedomir Jovanović ovde izgovorio da moramo da oročimo vreme kada ćemo doneti novi zakon. Ja sam siguran da vi to možete da napravite, ali morate to uraditi što pre, da ne bi došli opet ovde da kritikujemo sami sebe, odnosno da predstavnici lokalnih samouprava, koji su dominantno danas ispred jedne političke partije, opet kritikuju vlast koja je donosila neke zakone 2011. godine.
Druga stvar, delim opštine na dobre i loše. Vi ste ovde samo dva meseca. Uloga i zadatak Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu jeste i da kažnjava one pojedince iz Sekretarijata pokrajinskog, koji ne rade u skladu sa zakonom. Nije moguće da se bilo ko zaduži u Srbiji bez saglasnosti Ministarstva za finansije, ukoliko to prelazi visinu ¼ budžeta koji je bio ostvaren u prošloj godini. Ako je to neko uradio taj mora da odgovara.
Isto tako danas imamo situaciju da u najvećem broju lokalnih samouprava, gde je došlo do promene vlasti pre šest meseci, imamo povećanje broja zaposlenih. Koliko ja znam, nije promenjen zakon i nije promenjena Uredba o povećanju broja zaposlenih u organima državne uprave i javnim preduzećima. Ako ne možemo da primimo u Kliničkom centru anesteziologa, nemamo operacije nekoliko meseci, onda dozvolite, ne možemo da primamo ni političke lepače plakata koji su došli iz pobedničke partije da bi danas bili neki službenici u lokalnoj administraciji. I vaš je zadatak da to sprečite.
Šta smo mi u ovom procesu te 2011. godine do danas doživeli? Doživeli smo devastaciju javnih finansija u lokalnoj samoupravi. Jeste, 4,8 milijardi ne znači ništa Republici, to je nekih 40 miliona evra. Ja pretpostavljam da se na desetine strana u budžetu može naći uštede pametnije, uskratiti taj novac, nego uskratiti jedinicama lokalne samouprave.
S druge strane te pare su ogromne za jedinice lokalne samouprave. Jeste da su to mali procenti, ali to su prilike koje ću vam posle pročitati, ukupna socijalna davanja na godišnjem nivou ka građanima tih jedinca lokalne samouprave. To kažem samo za one lokalne samouprave, što je opet vaš problem koji morate da rešite, a to je u najvećem broju lokalnih samouprava nemate veb stranice i nemate transparente podatke o budžetima, što je u 21 veku, dozvolićete, jedna ozbiljna ne transparentna stvar, pre svega, za građane koji treba da kontrolišu kako se troše sredstva.
Od tog Dinkićevog zakona, gde smo kao lokalne samouprave zakinuti za 40 milijardi sredstava, mi smo pokušali da iskompenzujemo sa ovim davanjem koje je imalo za cilj da motiviše lokalne samouprave da što više ulažu u infrastrukturu, da se bore za investitore, da imamo, ne samo SIEPA, ministra ekonomije, pokrajinskog sekretara, predsednika Pokrajinske Vlade i premijera, nego da imamo gomilu ljudi koji se bore za investitore, pre svega da reše problem nezaposlenosti, a samim tim i da poboljšaju finansijsko stanje svojih lokalnih samouprava.
Krajem 2012. godine, država je kroz akciju ukidanja parafiskalnih prihoda još za šest milijardi na razne načine uskratila jedinicama lokalne samouprave. Čitam vam podatke Stalne konferencije gradova i opština.
Maja 2013. godine porez na zaradu je umanjen sa 12 na 10%, što automatski utiče na smanjenje prihoda koji su po tom osnovu bili negde oko 20 milijardi. U isto vreme 2013. godine je ovaj čuveni porez na prihod nepokretnosti, koji je marginalna stvar u odnosu na ovaj deo posla, oduzet, odnosno taj deo prihoda je oduzet jedinicama lokalne samouprave.
Zbog greške Ministarstva 2014. godine koju je sam ministar priznao na Stalnoj konferenciji gradova i opština na kojoj, mislim, ste i vi bili, da je zaboravio da transferiše 3,7 milijardi. Ja se nadam da je to bio razlog za smenu tadašnjeg ministra Krstića. Naravno da nije, ali se nadam. Čovek je priznao da je zaboravio da transferiše sredstva ka jedinicama lokalne samouprave. Onda kreće pakao, onda kreće čuveni novi Zakon o gradnji gde smo prvo integrisali naknadu za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, a kasnije smo novim Zakonom o gradnji izbacili neverovatnu stvar, a to je plaćanje komunalnih taksi za komunalno opremanje jedinica lokalne samouprave, te one koje su izgradile infrastrukturu ostale su bez ozbiljnih prihoda.
Nakon toga dolazi čuveni zakon, gde smo danas čuli nekoliko puta da se stavi van snage, a to je zakon o novoj legalizaciji, gde ste prosto devastirali sve one građane koji su pošteno i u skladu sa zakonom vadili građevinske dozvole, plaćali komunalne takse. Njih ste kaznili, a sve one koji su kršili decenijama zakon unazad ste amnestirali i omogućili za nekoliko desetina evra da legalizuju svoje objekte. Pri tome im niste objasnili da im nikada nećete napraviti infrastrukturu, jer tih para nema. To je hronološka situacija od 2011. godine do danas.
Ovo danas nije preterano veliki problem, ali je problem kada sve to stavite na gomilu i saberete to preko 50 milijardi dinara koje su oduzete jedinicama lokalne samouprave.
Da li jedinice lokalne samouprave dobro raspolažu tim novcem? Najveći broj ne, a to nije problem ovaj. To je nažalost vaš problem. Morate da ih kontrolišete. Ja kada sam radio svoj posao, prvi, drugi razdeo nije smeo da pređe 10%, i to je bio politički cilj, investicija 50%. Možda je to bilo drugo vreme, možda su to bili drugi ljudi, ali takav je bio politički cilj. Danas imate na stotine hiljada novozaposlenih u poslednjih šest meseci, a to će se odraziti na budžet kada budete videli sledeće godine u jedinicama lokalne samouprave AP Vojvodina.
Kako to izgleda prema jedinicama lokalne samouprave koje imaju transparentan budžet, pa smo mogli da izvučemo u proteklih nekoliko dana. Beograd će biti uskraćen sa gotovo dve milijarde koji je i najizdašnija jedinica lokalne samouprave, to ste napomenuli vi, ostaće bez tih sredstava. Kraljevo 41 milion, Niš 157, Novi Sad 265, Subotica 71 milion, Sremska Mitrovica 34, Kragujevac 165, Inđija 50, Stara Pazova 54, Bačka Palanka 46, Vrnjačka Banja 14. To su jedinica lokalne samouprave, kažem još jednom, gde postoje podaci. Paraćin za gotovo 29 miliona.
Ono što jeste problem, a o tome ste nekoliko puta govorili i mislim da tu postoji ona doza nerazumevanja koju moramo da ispravimo, kompenzacione mere od strane bilo kog organa vlasti su institucionalna korupcija. Ne smemo da imamo situaciju da kažemo ako je neko započeo projekat mi ćemo u budućnosti pomoći da ga završite. Pa, ja se nadam da svaka jedinica lokalne samouprave nema ne jedan projekat, nego ima desetine započetih projekata koje je koncipirala kroz jedan jedini mogući način ako su to kapitalne investicije kroz kapitalni budžet koji nije za godinu dana nego za pet.
Ako nema onda imamo problem, to znači da su proteklih nekoliko godina u Srbiji apsolutno ništa kapitalno ne radi, ali nikako ne možemo dozvoliti da jedno ministarstvo, jedan ministar, jedan predsednik Vlade, predsednik Vlade Vojvodine, predsednik Vlade Srbije ima diskreciono pravo da odluči kome će da da sredstva. Oko toga smo se ovde svi zajedno složili, jer to nije valjalo po zakonu iz 2011. godine. Jel tako? Zašto sada dalje želimo da nastavimo taj princip? Ko će da meri, koji su to projekti započeti, koji su kvalifikovani, a koje nisu kvalifikovani?
Sa druge strane, umanjenje nekog Leskovca ili Kragujevca je 200 i nešto miliona, a onda smo na diskreciono pravo ministra finansija, verovatno na politički nagovor prebacili tom istom Kragujevcu istu količinu novca kao pomoć tom Kragujevcu, prebacili smo milijardu, prebacili smo Novom Sadu. Hoćete da mi objasnite Novi Sad, opština koja ne može, grad koji ne može sam sebe da finansira, ako to ne mogu Crna Trava, ako to ne mogu neke nerazvijene opštine Plandište, Žitište itd. Novi Sad to sigurno može.
Fiskalni savet je dao svoje mišljenje, pažljivo sam ga pročitao. Pročitaću za one koji to nisu radili, ovaj drugi pasus koji je suština ove naše debate. Kaže – u zaključku Fiskalnog saveta negativno ocenjujemo što predložene zakonske izmene ne rešavaju izražene horizontalne neravnoteže između pojedinačnih lokalnih samouprava o ličnom neobjektivnom, nepredvidivom i netransparentnom sistemu republičkih transfera ka lokalnim budžetima.
Ovaj problem ostaje prioritet fiskalne politike na lokalu koji je potrebno neodložno rešiti u narednom periodu. To je suština ovog svega ili nam je dobro, imamo dovoljno para, nemojte da uzimamo od lokalnih samouprava ili baš nije tako sve sjajno, i ne živimo dobro, ali da se dogovorimo uzeli smo ovo, ali hajde da donesemo što pre zakon i da uđemo posle novog budžeta na transparentan i jasan način na koji način ćemo da delimo ta sredstva.
Nekoliko stvari još, pročitao sam pažljivo vašu izjavu, mislim da je to bilo u avgustu pred NALED-om, gde vi, iz „Stalne konferencije“ o toj javnoj raspravi, da kažete jednu stvar oko koje možemo da se složimo, da možda baš i nije tačno, da ako smanjimo ono što je motivaciona stvar za prihod jedinici lokalne samouprave, da ćemo time poboljšati aktivnost lokalne samouprave u privlačenju investicije i novog zapošljavanja. To nije tačno. Ova mera to nije, kao što definitivno, a to ste nam ciframa rekli nije bila ni kada je postala 2011. godine.
Očigledno, mi ovde imamo jedan ozbiljniji problem, a taj problem nije u finansiranju i ova bitka o decentralizaciji traje od 2000. godine, zajedno smo se borili u toj borbi, mnogi od vas ovde i uspeli smo da uradimo krupne korake, ali nismo završili taj proces. Ovaj proces je zaglavljen u političkom smislu.
On je u političkom smislu zaglavljen, onog trenutka kada smo odustali od koncepta direktnog izbora gradonačelnika, kada ne znamo ko je odgovoran. Kada imamo ljude u ovom slučaju jednog čoveka koji je gradonačelnik u svim gradovima u Srbiji mi imamo situaciju da naravno da nemamo kompetentne, odgovorne i kvalitetne ljude na lokalnom nivou. Nama su problem ljudi. Da sam ja, na kraju, Aleksandar Vučić, verovatno bih i ja smanjio transfer pojedinim jedinicama lokalne samouprave, Gradu Beogradu, poznajući te ljude koji u njegovo ime vrše vlast. Hvala.
