Zahvaljujem se, gospodine Arsiću. Veoma ste parlamentarni večeras.
Ne bih odgovarao na uvrede i neistine prethodnog govornika, ali moram da primetim da je često lutao od tribine do tribine različitih stranaka pa bio i njihov član, poslednji put iz SRS u SNS, tako da nije pozvan na tribinu DS jer zaista ovakvi kod nas nemaju mesta.
Mislim da je veoma važno da pomenemo još jednom da mi brinemo za građane Smedereva i posebno one koji rade u smederevskoj „Železari“ i tu je najveća nervoza zato što je dug od 450 miliona napravljen od strane tzv. spasilaca smederevske „Železare“. Oni su bili ti koji su, kao, navodno, bili u mogućnosti da preporode proizvodnju i da naprave ono što je nekada predstavljao „Ju-es Stil“ u Srbiji, najvećeg izvoznika. Umesto toga, napravili su dug, preprodavali su resurse i sirovine za svoj račun, napunili svoje džepove i ostavili radnike „Železare Smederevo“ u ogromnom dugu i dubiozi, iz kog teško mogu da se izvade. To je, zapravo, istina. To je istina i to je ono što boli narodne poslanike i zbog toga i vređaju, govore lažne stvari, mnogo neistina. Zaista ja nemam problem sa tim. Fascinacija našim privatnim životima od strane vladajuće većine, zaista predstavlja zabrinutost za mentalno zdravlje, evo, i sa moje strane.
Hoću da vam kažem da su radnici ti koji su danas u neizvesnosti – 450 miliona evra građani Srbije duguju zato što ste vi Karamašu i „Esmarku“ dali na upravljanje po tajnim ugovorima „Železaru Smederevo“ i nastao je minut od 450 miliona evra. Tačka. To je istina.

Gospodine Božoviću, ja volim da dajem narodnim poslanicima pravo na repliku, ali mislim da je ovo već izgubilo svaki smisao. Ja vas molim, zbog investitora koji su prisutni u Srbiji, da ne plašite i njih i da ih ne nazivate lopovima. Znači, sada je trenutno oktobar mesec 2016. godine. Ta diskusija koju ste imali mogla je da ima nekog smisla prošle godine, ali u ovo vreme ne. Tako da vas molim da se uzdržavate i da, ako hoćete da se politički obračunavate, ne uvlačite poslovne partnere građana Srbije, a ne Vlade Aleksandra Vučića ili SNS.
Po Poslovniku se javila koleginica Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Ja vas molim da pročitate član 100. našeg Poslovnika, u kom piše da predsedavajući, ukoliko želi da se uključi u diskusiju, to učini tako što će se spustiti u poslaničke klupe, kao narodni poslanik prijaviti za reč, što ste i vi u nekoliko momenata činili, i da ne polemišete sa poslanicima sa tog mesta na kom sada sedite, jer tada oni nisu u mogućnosti da vam odgovore.
Evo, gospodin Martinović je u pravu, vrlo nas je malo ovde, prosto je neverovatno na koji način vi sve ne možete da podnesete kritiku, pa čak ni tih 18 minuta kojima mi raspolažemo, ali mislim da su razlozi u tome što očigledno ono što govorimo ima smisla.

Mislim da nema kršenja člana 100, samo sam skrenuo kolegi poslaniku pažnju, da ne napravi štetu Republici Srbiji, zbog želje da postigne neki politički cilj.
Takođe, meni nije problem da siđem među poslanike, što sam dokazivao više puta i argumentima odgovarao na raznorazne optužbe.
Kolega Martinoviću, po kom osnovu? Replika.

Zahvaljujem se gospodine Arsiću.
Prvo, dug 2012. godine nije bio nula bio 240 miliona evra, to je ono što vi uporno pokušavate da sakrijete od građana. Železara Smederevo radi. Uspeli smo da spasemo više od 5.000 radnih mesta, a vi iz DS vodite računa o tome, mada ja znam da vi to ne možete da uradite, jer nemate tu političku snagu, ali nije dobro kada za naše kineske prijatelje kažete da su robovlasnici, da imaju nekakve robove u Kini, a da su sada pronašli robove i u Srbiji.
To je neodgovorna izjava. To je izjava koja pokazuje da vama čak ni stranački interesi, odnosno da državni interesi ne znače ništa. To što ste rekli ne služi na čast čak ni vašoj stranci. Reći za jednu od najmoćnijih zemalja sveta, za zemlju za čijim investicijama vape Nemci, Francuzi, Talijani, Englezi, da je nacija robovlasnika, a da smo mi njihovi robovi, to je izjava koja je apsolutno štetna kada su u pitanju interesi države Srbije i njenih građana.
A što se tiče Smedereva, što ne pobediste u tom Smederevu? Što ne pobediste bilo gde u Srbiji? U ovu Skupštinu ste ušli statističkom greškom i sada pokušavate da nam držite lekcije o tome kako se oporavlja Srbija. Umemo mi da oporavljamo Srbiju, činimo to iz dana u dan, ali ne možemo za godinu dana da ispravimo sve ono što je loše urađeno u Srbiji, a na žalost mnogo toga lošeg je urađeno od 2000. godine.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Goran Ćirić.

Gospođica Jerkov je već rekla da je zaista zabrinjavajući nedostatak spremnosti da troje, možda petoro ljudi iz opozicije u ovom trenutku prisutnih u sali ne možete da čujete.
Poslanička grupa DS ima 18 minuta, 18 minuta vi niste bili spremni da čujete argumenata i mislim da je to zabrinjavajuće i za vas same i treba da bude zabrinjavajuće. Niko nije rekao niti kvalifikovao bilo koju zemlju, a ponajmanje Kinu, da je to robovlasnički odnos. Slušao sam onako kako smo imali raspravu i o tome da ste optužili Gorana Ješića da je rekao o kolegama poslanicima i koleginicama da su kompletni idioti. Ja sam vam dokazao i dokazao je i stenogram da to nije izjavio, nego je samo citirao izjavu premijera koji je to rekao. Uzmite stenogram, ja ga imam ovde, pokazaću vam i dokazaću vam to.
To isto važi i za ovaj deo, ali je tačno da se treba zalagati jer je gospodin Božović govorio o tome da cilj Srbije ne sme da bude korišćenja komparativnih prednosti o kojima se često govori, a to je jeftina radna snaga i nisko kvalifikovana radna snaga, pa imamo slučajeve da neki radnici i neću pominjati te firme, ali to smo videli svi sigurno u javnosti i imamo valjda toliko odgovornosti da na to reagujemo, kleče pred svojim gazdama. Šta hoćete kao veće poniženje. O tome se samo govori, o tome da cilj Srbije ne sme da bude otvaranje i isključivo jeftinih i nisko kvalifikovanih radnih mesta nego da treba insistirati na visokim vrednostima, onako kako je govorio o razvoju i informacionih sistema ali i nekih drugih visokih tehnologija zahvaljujući univerzitetima koji postoje i u Nišu, i u Beogradu, i u Kragujevcu i u mnogim drugim gradovima, a ne samo u Beogradu kako se često izjavljuje, kao jedinom kvalitetnom univerzitetu.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Spreman sam gospodine Ćiriću evo sada da vam pružim priliku za jednu džentlmensku opkladu. Ja ću podneti ostavku na funkciju narodnog poslanika ako ste vi u pravu, ako gospodin Balša Božović nije rekao, da Kinezi imaju robove, a da su sada našli nove robove u Srbiji. Dakle, ako to gospodin Balša Božović nije rekao, ja ću podneti ostavku na funkciju narodnog poslanika i više neću biti narodni poslanik.
Evo, sada vas molim, da li ste spremni da podnesete ostavku na funkciju narodnog poslanika ako je Balša Božović rekao da Kinezi drže robove ali su im suviše skupi ti njihovi robovi, pa su našli jeftinije robove ovde u Srbiji?
Dakle, evo, imate jednu fer ponudu, ja ću podneti ostavku ako ste vi u pravu. Vi podnesite ostavku ako je Balša Božović rekao za Kineze da drže robove i da su sada našli jeftinije robove, nas ovde u Srbiji.

Pošto ovo više nikuda ne vodi, u skladu sa članom 112. Poslovnika o radu određujem pauzu u trajanju od deset minuta.
(Posle pauze)