Završili ste sa jezikom mržnje. U stvari ste počeli i 20 minuta emitovali ovde jezik mržnje. Emitovali strah.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ko je objavio?)
Ko je to objavio? Nismo ga mi objavili, naravno da nismo i nikada na takav način niko iz DS neće reagovati.
Ovo emitovanje straha, ovaj nivo pretnji kroz poruku javnosti da se prebrojavaju, onako kako je Marko rekao, karikature u periodu od 2003. godine, pa na ovamo i zastupljenosti pojedinih političara u tim karikaturama, od toga da ste nas učili Poslovnikom tako što nikada niste dali repliku na povredu Poslovnika, a vi ste sada upravo prekršili Poslovnik tako što ste dali repliku na povredu Poslovnika koji je reklamirala gospođa Čomić, s time što se odgovaralo da se ne radi o štampanim medijima i da ovaj zakon uopšte ne tretira pitanje štampanih medija. Upravo je to bila tema ove replike.
Najviše o jeziku mržnje i emitovanju straha govori upravo vaše ponašanje i to da ste tolerisali 20 minuta govora apsolutno van teme. Vi ste koalicioni partneri, vi ste zajedno na vlasti i niste imali snage da reagujete i da kažete prethodnom govorniku da ne govori o temi, svesni toga. Videli smo vaše reakcije, ali nije bilo spremnosti.
Ako taj strah emitujete prema svojim koalicionim partnerima, šta mogu da očekuju ljudi iz opozicije, šta mogu da očekuju građani Srbije? Mislim da je to nešto što je pokazalo upravo vaš pristup onome što se zove sloboda medija, sloboda mišljenja u Srbiji.

Hvala.
Izvinjavam se predsedavajućem što sam u nezgodnom momentu preuzela vođenje sednice, ali potpredsednik Đorđe Milićević ne emituje nikako strah i nemojte da ga vređate, molim vas.
Nemojte da omalovažavate potpredsednike zbog stranačke pripadnosti zato što su u koaliciji sa SNS. Nisu vam smetali kada su bili u koaliciji sa vama, niste ih vređali? Onda nisu emitovali strah, nemojte, molim vas.
Ja sam na njegovoj strani, što nije zalepio flaster nikom od vas, pustio vas je da govorite o čemu god želite, a barem da je u okviru medija, barem toliko. Stvarno ulažemo veliki napor da ova sednica se privede kraju, jer niko neće da priča o kandidatima. Vrlo mali broj poslanika je spominjao kandidate, onda uz našu toleranciju udrite po nama iz sve snage. Nema smisla. Najmanje smo mi za tok sednice odgovorni, i predsednik i ostali predsedavajući. Iole trule tolerancije kada neko usmeri strelice prema vama, znam da nije prijatno, nije prijatno ni drugoj strani, ali to je parlamentarizam, to je demokratija.
Izvolite gospodine Đurišiću, replika?
(Marko Đurišić, s mesta: Da.)
Dobro, i da znate, nije bila povreda Poslovnika nego je to bila replika Marku Đurišiću, a vi ste između dobili repliku.
(Gordana Čomić, s mesta: Na moje izlaganje povreda Poslovnika.)
Znam, potpredsednik meni sve lepo kaže. Nema to veze jesi-nisi bio u sali, valjda pratiš prenos.
Izvolite, Marko Đurišić, pa Gordana Čomić, svi su sada prozvani.

Hvala predsednice.
Ne znam da li ste ispratili do kraja dvadeset i nešto minuta u lamentiranje kolege poslanika nad tužnom sudbinom našeg premijera i Vlade koja je napadana sedam hiljada ili ne znam koliko puta, ali ono što nije rekao u štampanim medijima i ono što nije rekao i ne može da porekne to je da je u ovoj predizbornoj kampanji 90% vremena na nacionalnim emiterima, a to je tema danas, elektronski mediji, nacionalnim emiterima 90% vremena u pozitivnom smislu su imali Vlada i Srpska napredna Stranka. Devedeset posto vremena.
Vi onda kažete – građani su se slobodno izjašnjavali. Pa, gde je tu bilo slobode? Ovde se stalno spominje jedan list koji, ja ga nikad u životu nisam uzeo u ruke, i iznose najveće gadosti i o predsedniku Vlade i o članovima njegove porodice.
Zašto vi ne kažete da ste taj list delili građanima Srbije kada je iste takve laži objavljivao o funkcionerima naše stranke. Delili ste ga na ulici i javno podržavali. To je politika koja se danas vodi u Srbiji.
Nema slobode medija, ne može da se kaže da su građani mogli slobodno da odluče ako 90% vremena dobija samo jedna stranka na tri nacionalne televizije. Tu nema slobode.
Zato je problem ovaj izbor članova REM-a. Šta radi to telo? Da li je nešto preduzelo po sopstvenim zaključcima? Da li je objavilo izveštaj o praćenju medija u poslednjoj kampanji? Nije. Da li će izabrani kandidati nešto o tome da rade? Neće.

Vreme. Hvala.
Videćemo kada ih budemo izglasali.
Gordana Čomić, izvolite.

  Zahvaljujem.
Zakon o elektronskim medijima, čiji je deo naravno i nadležnosti REM-a, kao i procedura izbora članova REM-a, nema ni jednog jedinog člana koji se tiče štampanih medija. Internet nije deo Zakona o elektronskim medijima. Nije čak ni deo Zakona o informisanju i medijima.
Žalosno je što ovde u našoj sali ima ljudi koji se usuđuju da javno kažu da to ne znaju. O čemu je zakon o kome raspravljamo? Isključivo o elektronskim medijima, ne odnosi se na internet. Ne možete da pozovete nikoga na odgovornost po ovom zakonu za bilo šta objavljeno na internetu.
Dakle, REM nema nadležnost nad internetom, kao što je žalosno jako da u ovoj sali slušamo da se Zakon o elektronskim medijima ne odnosi na privatne medije. Neosetljiv je na vlasničku strukturu medija.
Iste odredbe koje važe za Javni servis važi i za bilo koji privatni medij. Zajednička je to žalost i šteta, ali je neuporedivo sa činjenicom da se ima ne znam da kažem kakve vrste deficita, da se informacije o pregovorima sa Prištinom o svim teškim odlukama koje su donošene 2015, 2013, 2011, 2009. godine ovde govori usput i tek toliko da se ponovi u par minuta. To je sramota. Hvala.

Hvala.
Iscrpeli smo listu govornika.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Replika.)
Izvolite, morate se prijaviti. Neka sačeka Marko Đurišić.

Sramota su ovakvi tekstovi koji … Inače, ima jedna televizija koja, mislim, da svaku svoju večernju informativnu emisiju završi tako što najavi šta će sutra da izađe u pojedinim dnevnim novinama. Toliko o tome šta je koji medij.
Evo šta je sramota, a to treba da je sramota vas koje plaćaju da bi napadali rođenu državu, čak i u Strazburu osporavajući akreditive srpskoj delegaciji, između ostalog – Vučiću se klanjaju kao svecu. „Blic“, valjda ste čitali „Blic“ gospodine Đurišiću, to su vaše partijske novine, kaže – ovde će da se odmara premijer, pa onda slika nekog grčkog ostrva, a čovek nije imao dana godišnjeg odmora. Onda – krvavi novac Vučićevih. Onda „Al džazira“ – Andrej Vučić maneken Marfijevog zakona. Pa onda – Vučića je trebalo ubiti. „Blic“ – slučaj braće Vučić. „Blic“ – Fahrijin sin.
Vas treba da bude sramota. Ovako nešto objavljivati o predsedniku Vlade to je mržnja ne prema jednom čoveku. Vi na ovaj način pokušavate da urušite dostojanstvo i dignitet države Srbije. Vas je politička mržnja do te mere oslepela da više ne umete da napravite razliku između partijske politike i državne politike i zbog toga nemojte vi koji ste upropastili svoju rođenu stranku, pokušali ste i državu, ali vam to Aleksandar Vučić nije dao, da nam držite lekcije o slobodi, a pogotovo o medijskoj slobodi, jer ovo nije medijska sloboda. Ovo nije kritika. Ovo je mržnja.

Prelazimo na član 96.
Reč ima Marko Đurišić, četiri minuta i 22 sekunde.

Hvala.
Posle ove rasprave ja sam nažalost siguran da promene pozitivne u radu REM-a bez obzira koji kandidati budu izabrani neće biti, jer ljudi koji će ovde dobiti većinsku podršku dobiće podršku da nastave po starom, da nema nikakvih problema, da to što iz godine u godinu u zaključcima, samim zaključcima o ispunjavanju zakonskih obaveza emitera se ponavljaju iste stvari konstatuje da je svake godine stanje sve gore i gore, pa smo iz toga da su rijaliti programi započeli svoje emitovanje u Srbiji pre sedam, osam godina sat ili dva vremena dnevno, došli do 14 sati dnevno programa na jednom nacionalnom emiteru sa nacionalnom dozvolom, 14 sati programa dnevno se emituje rijaliti program sa najgorim mogućim sadržajem, sa promovisanjem najgorih vrednosti koje postoje, ako uopšte može da se govori o promovisanju bilo kakvih vrednosti. Upravo je sve suprotno od bilo kakvih vrednosti.
Sve to će ovde dobiti očigledno podršku većine da se sa tim nastavi. Ponoviću još jednom, ono što REM ne sme da objavi, svoj izveštaj o praćenju predizborne kampanje, ali je uradio OEBS, 90% vremena tri nacionalne televizije su posvetile Vladi i SNS, 90% vremena neplaćenih termina, a kada bi se brojali plaćeni videli bi da je 20 ili 30 puta više potrošeno para od strane SNS za plaćeno reklamiranje.
O kakvim ravnopravnim uslovima i slobodnom odlučivanju građana mi govorimo? Mislim da će najbolju sliku dati glasanje o kandidatima koji su predložila udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštite dece. Gajim veliku sumnju da će bilo ko od dva predložena kandidata dobiti većinu u ovoj Skupštini i to će biti sasvim sigurno još jedan dokaz na koji način ova većina želi da kontroliše i uređuje sve medije u Srbiji preko REM-a, elektronske medije, a kroz ekonomski uticaj, oglašavanje i štampane medije, jer je to glavni model koji je dobro razrađen i sasvim jasno možete da pogledate kakva je uređivačka politika određenih medija i kako ona korespondira sa oglašivačima, govorim o štampanim medijima.
Mi se nećemo izjašnjavati za ove kandidate. Ova rasprava sama po sebi u parlamentu ima veliki hendikep jer mi kao narodni poslanici, osim članova Odbora za kulturu, nismo mogli da čujemo stavove predloženih kandidata i njihova razmišljanja o tome na koji način žele da učestvuju u radu regulatornog tela, Saveta regulatornog tela i da daju doprinos da se nešto promeni.
Njihove biografije i podrška aplauzom većine nažalost nam, ponavljam, govori o tome da poboljšanja neće biti. Hvala.

Hvala.
Sada idemo od manje grupe ka većoj.
Reč ima Boško Obradović.