Hvala, gospođo predsedniče.
Dakle, zaista smatram da gospodin Marko Đurišić mora da zna jednu važnu stvar, a to je da šef poslaničke grupe SNS gospodin Martinović ima obavezu dnevne doze pohvale najvećeg sina svih naroda i narodnosti koji se ne zove Josip Broz Tito, već Aleksandar Vučić.

Nećemo da vređamo poslanike. Znači, vi vređate Aleksandra Martinovića da govori po nečijim instrukcijama. Nemojte tako. Po čijim instrukcijama onda govore drugi poslanici? Nemojte. To isto može sve da se kaže, ali bez da vređate nekog. Po čijim instrukcijama govorite onda vi? Vratiću vam vreme.
Ne, neće dobiti pravo, zato što na uvrede uvredama ne vodi ničemu.
Vraćam vam, vreme. Zahvaljujem vama.
Prijavite se ponovo da vam računam vreme od nule.

Hvala vam.
Dakle, ono što može biti zaključak, barem što se tiče poslaničke grupe Dveri u vezi sa ovom tačkom dnevnog reda jeste da je REM, kao Regulatorno telo za elektronske medije, praktično izbegao da vrši sve svoje najvažnije funkcije iliti namerno izbegao da vrši sve svoje funkcije, u dosluhu sa svim vladajućim režima od osnivanja REM-a do danas. Dakle, nikada nije obezbedio ravnopravan medijski tretman za sve izborne učesnike. Nikada nije stao na put medijskom prostakluku zvanom rijaliti šou. Ono što je, naravno, posebno dramatično, dozvolio je ukrupnjavanje medijskog monopola stranih televizijskih emitera i narušio konkurenciju domaćih televizijskih kanala.
Najbolji primer je upravo današnje gašenje SOS kanala iz kablovske mreže SBB, iza koje stoji bivši šef CIA-e Dejvid Petreus. Zaista se postavlja ozbiljno pitanje šta jedan bivši šef CIA-e radi u medijskom prostoru Srbije. Ko mu je omogućio da vršlja po medijskim sadržajima Srbije i da na ovaj način praktično ubija konkurenciju domaćih emitera, pomažući strane sportske kanale i favorizujući strani medijski kapital?
Ono što je ovde svakako bilo vredno pomena jeste i uloga RTS-a. Radio-televizija Srbije koja nam je u dva dana skupštinskog zasedanja prekinula direktne prenose ovog našeg skupštinskog rada, što je skandal nad skandalima. Radio-televizija Srbije koja praktično ukida bilo kakve polemičke emisije, gde bi uopšte bilo bilo kakvog sučeljavanja vlasti i opozicije. Mogu da vam navedem jedan lični primer. Evo, punih je šest meseci od nedavno održanih vanrednih republičkih izbora, a nijedan predstavnik Srpskog pokreta Dveri, poslaničke grupe Dveri nije uživo gostovao ni u jednoj emisiji RTS-a. Valjda je normalno da jedna nova parlamentarna politička opcija koja je prvi put ušla u Narodnu skupštinu makar bude pozvana jednom, da eventualno građani Srbije čuju šta ona ima da im kaže.
Gledao sam, primera radi, hrvatsku državnu televiziju, već sutradan veče posle završenih izbora svi oni koji su ušli u novi Hrvatski sabor, odnosno njihovi predstavnici, gostovali su na državnoj televiziji. Predstavnici Dveri, evo i šest meseci posle izbora nijednom uživo nisu gostovali na RTS-u.
Ako se, gospodine Martinoviću, slažemo da nešto ne valja na tom RTS-u, hajde zajedno da to menjamo. Evo, slažu se i radikali, nema Šešelja, vi kukate da vas napada RTS, mi smatramo da apsolutno cenzuriše rad Dveri i gostovanje predstavnika Dveri, hajde da nešto menjamo po pitanju takvog javnog medijskog servisa, koji očito radi u nečijoj tuđoj funkciji, ne znam čijoj onda. Možda bivšeg šefa CIA-e Dejvida Petreusa. Ne znam zaista čiji je onda Javni medijski servis Srbije, ako nije javni medijski servis Srbije i ako mi koji smo dobili poverenje građana nemamo mogućnost da se na njemu pojavimo.
Što se tiče čuvenih kandidata, pa dovoljno je da napomenem samo kandidate „Jukoma“ gospodina Milana Antonijevića, koji zaista ima besprekornu biografiju. Studirao je 11 godina Pravni fakultet u Beogradu, imao je jedan veoma uspešan završni rad na temu „Upotrebe demokratije za mir u Srbiji“, pretpostavljam da se misli na NATO bombardovanje, angažovan je uvek bio oko Svetske banke i Soroševog Fonda za otvoreno društvo, ali ni malo slučajno, pazite njegovu genijalnu političku karijeru. Prvo je bio član Odbora za ljudska prava LSV-a od 2008. do 2012. godine, pa je onda bio član Odbora za ljudska prava DS od 2013. do 2014. godine i kao logičan kraj njegove karijere imenovan je za člana Saveta Vlade Republike Srbije za praćenje primene Akcionog plana za borbu protiv diskriminacije u Vučićevoj Vladi 2015. godine.
Znači, to je otprilike slika kadrova SNS, od LSV preko DS do SNS. U tom smislu, naravno, mogu da se složim sa gospodinom Vladimirom Đukanovićem da nikad ne bih glasao za bivši kadar G17 plus, kao što je jedan od ovih kandidata, ali onda, gospodine Đukanoviću, niste smeli glasati ni za ministarku Zoranu Mihajlović koja je bila savetnik Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića u istom tom G17 plus, čime se jasno vidi vaša neprincipijelnost. Hvala.

Potrošili ste vreme. Hvala.
Marijan Rističević, vi uopšte niste trošili vreme grupe, 20 minuta. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja kao miljenik elektronskih medija, za razliku od mog kolege koji je kao vanparlamentarna stranka bio gost uživo na RTS-u, ja tu priliku nisam imao od 1988. godine, kao neko nad kim je kao poslanikom gotovo sam jedinka sa cenzurom u prenosima uživo, 27-28 puta od 1997. do 2000. godine. Da vidimo čije su suze vrelije, da li moje koji sam cenzurisan uživo, da li moje stranke narodne seljačke, koja je bila šest puta parlamentarna, i nijednom, sem u izbornim kampanjama, nisam imao priliku čak ni o poljoprivredi da razgovaram uživo.
Interes javnosti je glavna stvar koju radi REM. Da vidimo šta je interes javnosti bio juče. Juče je interes javnosti bio da državni servis, pa i drugi mediji, ukoliko to žele, objavi zašto jedna stranka nije bila u parlamentu Saveta Evrope. Ja ću vam reći zašto. Ali, nije postojao interes javnosti na RTS-u da to i objave. Da je ta stranka dobila 37 glasova manje od one stranke koja se kvalifikovala. Znate li zašto? Zato što je bivši predsednik te stranke, koji je svoju stranku nazvao brodom ludaka, ne ja, tražio da se na izborima glasa protiv njegove stranke i za 37 glasova je promašio zahvaljujući tome članstvo u parlamentu Saveta Evrope. To je bio interes javnosti i juče. On očigledno nije ispoštovan.
REM, ja pogledao, većina njih je 2011. godine izabrana. Ja nisam bio ni blizu Skupštine. Lider jedne opozicione partije koji je dugo bio sa predstavnicima stranke bivšeg režima nedavno je napustio, sada je nekakva levica, kaže da je u Srbiji rastući fašizam i to se emituje. Ovo vam govori o cenzuri i diktaturi. A nevenčana supruga – drugi ili treći čovek Radio-televizije Srbije. Ona oni pričaju o cenzuri i diktaturi. Ja znam i zašto.
Kad već pričaju o cenzuri i diktaturi, evo, nije me bilo na RTS-u, neko me je tamo prećutno zabranio, od 1988. godine, ni o motikama ne mogu da pričam uživo. Ali, evo i o Inđiji. Radio-televizija Inđija, koja je finansirana mojim novcem, još nije objavila, a bila je javni servis, opštinski, da sam izabran 2012, 2014, pa i 2016. godine, ne da nisam dobio vreme, sem što su me tako nešto pozivali slušaoci pa onda pljuvanje, još nisu objavili da sam izabran 2012. godine. Mi smo plaćali tu televiziju, opština je imala svoj javni servis, ali, gle čuda – predsednik opštine, onaj uspešni, je finansirao i Sremsku televiziju, koja je pripadala njegovom kumu, na kojoj takođe nisam mogao da se pojavljujem uživo. Ja nisam kukao, nisam pričao o cenzuri, koja je bila toliko očigledna i koja je i danas prisutna. Milione je dobio kum, da bi kupio istu tu Radio-televiziju Inđije, a vi pričate o privatizaciji nekih drugih medija.
Tražili ste da država izađe iz medija. Kad smo izašli, sad smo krivi. Elektronski mediji nisu idealni. Oni su nezavisni kad emituju onako program kako nama odgovara. To je odgovaralo do 2012. godine. Kad ne emituju onako kako nama odgovara, a džabe im naš direktor i urednici RTS-a i Javni servis, džabe sve, onda više nisu nezavisni. Kad su vas hvalili, onda su bili nezavisni. Sad kad vas je malo manje, sad su diktatori, cenzorska televizija itd. Nedostatak kvaliteta je posledica slobode.
Da li vi tražite da mi nastojimo da mediji budu slobodni, pa u toj slobodi da greše, pa da imaju nedostatak kvaliteta, a pošto je ovo malo tržište, pošto se takmiče za svaku reklamu, da li vi tražite da mi gušimo medijske slobode zbog nedostatka kvaliteta programa ili tražite nešto drugo? Hoćete li da uvedemo cenzuru ili ne? Ako tražite da mi budemo arbitar, a ja se slažem da ovaj REM nije neko najsrećnije rešenje, on je samo posledica, uzroci su dublji, uzroci su 2000, 2001. godina, privatizacija, gde su strane kompanije kupile sve, ostatak ostao tajkunima. Mediji su postali agenti kapitala, oni prenose poruku kapitala. I onaj tamo što se reklamira kaže – ako ne podržavate ove žute, ja se više neću reklamirati na vašoj televiziji. To je tako bilo, a i sada je. REM je samo ispratio tu vrstu aktivnosti.
Dejvid Petreus. Nismo ga mi doveli. Neko ko želi da stvara političke prilike ili neprilike se za vaše vreme ugnezdio ovde. I sada neko ko poštuje sve to što ste vi zabrljali, sve te navodne slobode, sad je taj neko cenzor, cenzuriše, diktator, a i onda. Zamislite sad sledeće – da je do 2012. godine direktor RTS-a bio gospodin Đukanović. Da li bi to bilo moguće? Naravno da ne. Opozicija je imala voditelja na radio Fokusu i dva sata na KCN-u, gde su te novinare sa KCN-a redovno izbacivali, od predsednika Republike do Skupštine grada, jer se uopšte nisu smatrali novinarima. Bili su nepoželjni.
Ko je 2006. godine upao u BK televiziju? Mi nismo. Đukanović nije. Gospodin Martinović nije. Ko je sa dugim cevima zauzimao elektronske medije? Šta kažu ti vaši removci? Ja verujem da ćemo prepakovati žuto u žuto. Ne znam šta će da bude, kako ćemo glasati, ne poznajem ovu gospodu, ni Pekovića, ni Plavšića ni ostale. Da budem iskren, ne znam kako ću glasati. Ali, pitam vas – ko je ušao u BK televiziju, jednu od najboljih televizija sa informativnim programom i ostalim emisijama, da, da, gospodine Pivski, to je smešno, zabranio dugim cevima, da bi neke strane kompanije došle ovde, da neki strani vlasnici emituju programe, postanu emiteri. Kad su zabranili neku emisiju koju vi poštujete, e onda smo vam mi krivi. Vi zabranili BK televiziju, prednost dali strancima, a kada su oni eliminisali kao vlasnici tu emisiju, onda smo vam krivi mi. Neverovatno. Vi nama nećete oprostiti ni vaše sopstvene greške.
Rijaliti. I ja sam bio učesnik jednog. Sa „Farme“ sam otišao na farmu. Vi sad dižete frku oko toga. Ja vas pitam, ne samo ko je organizovao prve rijalitije, politički to ste vi, nego ko je prihodovao jako veliki novac zahvaljujući Emoušnu, Dajrek mediji, Velikom bratu itd. Ko je iz poslaničkih klupa išao direktno u taj rijaliti? Ja nisam. Ja sam 2010. godine sa jedne farme otišao na drugu i spavao sa životinjama.
Mislim da ste preterali u kritikama, jer ovu državu nisu upropastili farmeri već šarmeri. Ovi šarmeri sa druge strane, koji su platili po tri hiljade ručkova na trošak doma zdravlja, koji su pili na vađenju krvi hektolitare, stotine hektolitara piva, Hajneken itd, i ja vas pitam - zašto niste digli glas malo protiv filmova u kojima ima toliko nasilja, seksa, pornografije? Zašto niste digli galamu protiv filmova, recimo američkih, a ja sam jedan gledao tri puta, gde, navodno, Srbi nose atomsku bombu u SAD. Taj film je emitovan nekoliko puta na našim centralnim televizijama, čije ste frekvencije podelili vi a ne ja. Da li ste digli glas protiv toga?
Da li ste digli glas protiv Đilasa što zarađuje enormno na Velikom bratu? Da li je gospodin iz Zaječara kao predsednik opštine išao u rijaliti, direktno sa funkcije? Da li je poslanik iz stranke bivšeg režima direktno iz klupa išao da ojača taj rijaliti? Da bi vaš predsednik izvršnog odbora prihodovao što više. Zašto niste digli glas protiv onih koji su snimili film o nuklearnoj pretnji Srba u Americi, državi koja je bacila atomsku bombu na dva grada i na civile? Nije vam palo na pamet da dignete glas protiv sastava REM-a, da kažete kako to može da bude emitovano. Zašto ne kažete da se u crtanim filmovima propoveda nasilje. Nije vam to palo na pamet.
Vas boli samo politika, da se što više slikate, da se što više emitujete, ali to vam neće puno pomoći. Na izborima ste dobili i više nego što ste zaslužili. Rijaliti nisu baš najmoralniji, ali nije moralno ni u RIK-u tući one žene i zavrtati ruke. Nije moralno ni da od crkvene organizacije pravite političku stranku, to nikad ne bih uradio. Ali, mediji u suštini rade dobro i loše. Ova vlast, a ja sam svedok tome, nije učinila ništa da disciplinuje medije. Ova vlast ne sprovodi cenzuru. Ova vlast je u cenzuri. Interes javnosti jeste da srpski Sanader bude teme nekoliko emisija, bivši predsednik Vlade, čovek koji je uhvaćen sa rukama u medu. Čovek koji je zasadio vinograd u martu, a parcelu 2007. godine zakupio, u novembru 2007. godine.
Da bi dobio subvenciju ili da bi nešto zasadio, moraš da imaš poljoprivredno gazdinstvo i parcelu. U trenutku kada je on to zasadio, nije imao ništa. Evo papira ovde. To mu je pomogao onaj vaš sposobni koga danas nema. Poljoprivredno gazdinstvo registrovano na drugo bilo, ugovor potpisan 7.11. a vinograd posađen u proleće 2007. godine, šest meseci pre parcele.
Ali, zašto tužilaštvo povlači prijave protiv onog koji mu je to potpisao? Reći ću vam ja. Zato što su ljudi iz vrha tužilaštva umešani u taj slučaj, kao Krajkovac, Merošina. Slobodno možete da pogledate. To su parcele 2997/2, 2997/4. Videćete ko je vlasnik ovih parcela, osoba koja radi u tužilaštvu, osoba koja je u vrhu tužilaštva, osoba koja je bila sekretar za zakonodavstvo u vašoj Vladi, osoba koja je bila u dve izborne komisije. E, njene parcele su iskorišćene da bi se fiktivno registrovalo gazdinstvo u julu u Inđiji, registrovano gazdinstvo sa parcelama u Merošini, da bi se koliko-toliko zadovoljila forma. Zato je tužilaštvo to prikrilo.
Da li je javni interes da to saznamo? Svakako da jeste. Ali, on se juče raširio kao tetreb, pričajući o tome kako eto tužilaštvo je to učinilo, tužilaštvo koje je protkano rodbinskim i političkim vezama, i to je razlog zbog čega ja nisam ni želeo da glasam za Zagorku Dolovac.
Dame i gospodo narodni poslanici, priča o cenzuri, priča o diktaturi je samo povod. Televizor ima daljinski upravljač, ali kada ste vi vladali Srbijom, vi ste bili daljinski upravljač nekih drugih ljudi, nekih drugih centara moći koji su preko vas upravljali Srbijom.
Priča o cenzuri i diktaturi, a ja sam bio član DOS …
(Nataša Jovanović, s mesta: I grdno si se pokajao.)
Nisam se pokajao zbog promena, već sam se pokajao zbog vođa koji su ogromnu energiju utrošili da od javnih poslova naprave privatne biznise i da poput ovog popune svoje kućne budžete, da reše svoju egzistenciju, a ne egzistenciju naroda.
Priča o cenzuri i diktaturi treba da bude priča o oslobodiocima. Evo, ujedinili su se, od vas su digli ruke, vi im više ne trebate. Ujedinili su žutu patku sa žutim patkom, sa braon guskom itd. Sve su oni to ujedinili da bi napravili oslobodioce koji se, eto, bore protiv cenzure, diktature i diktatora, a onda će da nas usreće ponovo sa osiromašenim uranijumom. Duh „milosrdnog anđela“ još uvek u obliku osiromašenog uranijuma lebdi nad Srbijom.
Da li treba to da bude povod da se ponovo instaliraju oni i da Republika Srbija bude preko vas i onih tamo koji su sada formirani kao oslobodioci, da bude ponovo država na daljinsko upravljanje? E, to neće moći, neće proći. Hvala.

Hvala.
Od ovlašćenih imamo još Vesnu Marjanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Moram da priznam da sam na početku ove sednice imala mnogo veći optimizam i neku vrstu zadovoljstva, jer sam i sama učestvovala u jednom procesu koji je predugo trajao, da ćemo ići korak napred i prvo dopuniti, formirati ovu agenciju u celosti, odnosno Savet REM i da ćemo imati jednu konstruktivnu raspravu. Ali, nažalost, u poslednjih nekoliko dana pojavile su se zabrinjavajuće replike, komentari koje zaista dugo nismo čuli, te smo za neke kandidate koji su legitimno predloženi od strane jednog dela društva čuli da su domaći izdajnici, za dobar deo novinara i novinarskih udruženja da su strani plaćenici. To je zaista jedan korak unazad koji, moram da priznam, čak ni ja nisam očekivala da ćemo na taj način danas i juče razgovarati.
O tome da se u okviru teme izbora članova Saveta REM govorilo o štampanim medijima i o internetu je zaista nečuveno, govori ili o ogromnom neznanju, koje nije dopušteno nama poslanicima, naročito ako se pripremamo za sednicu, ili ako nije u pitanju neznanje, znači da mi zapravo vređamo građane jer tvrdimo da je nešto tačno, iako je vrlo jasno uvidom u zakone da to apsolutno ne stoji.
Želim sada da govorim o činjenicama. Tačno je da je ovaj proces bio transparentan i zaista je dobro da je to bilo tako, jer da nije bio transparentan, onda ne bismo mogli da utvrdimo mnoge činjenice. Mislim među nama poslanicima postoji možda i razlika između onih koji žele da njihovi komentari i nastupi u Skupštini budu zabeleženi u tabloidima. Ja spadam u one koji, ja želim da moji komentari i moja istupanja u Narodnoj skupštini, i mislim da je to slučaj sa mojim kolegama, da ostane zabeleženo u zvaničnim dokumentima ove važne institucije, da ostane istina zabeležena za budućnost.
U tom smislu, bilo je reči o tome da nije bilo kršenja procedura. Razlika između kršenja i zloupotreba procedura je vrlo mala, tanka je linija kada govorimo o tome. U tom smislu, mislim da je veoma važno da se podsetimo na određene činjenice koje su izuzetno značajne i govore u prilog tome kako će se danas, sutra ili već kada bude dan za glasanje, poslanici opredeljivati o pojedinim kandidatima.
Proces izbora za Savet REM kada su u pitanju organizacije civilnog društva započet je 13. oktobra 2015. godine, 10. novembra na Odboru za kulturu i informisanje sa devet glasova za i samo jednim protiv poslanici SNS glasali su da kandidatura Zorana Pekovića nije podneta u skladu sa zakonom.
Samo dve nedelje kasnije, 5. novembra iste godine, nešto se u međuvremenu promenilo, pa isti ti poslanici ovog puta glasaju da se prihvati kandidatura ovog kandidata. Nakon toga, u decembru pokušaji da se ponište potpuno legitimno i dokumentima potkrepljeno glasanje i konsultacije nevladinih organizacija koje su predlagale kandidate tako što se želelo prihvatiti samo jedan broj prigovora, a drugi deo prigovora koji nije odgovarao većini da se odbaci. Ni to nije prošlo.
Devetnaestog januara 2016. godine pokušava se sa novim načinom uticanja na ovaj proces, te se predlaže autentično tumačenje, kojim je takođe, ako malo bolje pogledamo, zapravo pokušano da se izmeni zakon, a ne da se tumači, ne bi li opet ovaj isti kandidat probao da se po svaku cenu izabere i nađe na toj listi.
Na istoj toj sednici, ista većina povlači svoj predlog za autentično tumačenje. Posle mnogo peripetija, 4. februara 2016. godine konačno je utvrđena lista kandidata, koju danas imamo pred sobom, iako zakon kaže da je ona trebalo da se nađe na prvoj narednoj sednici, prošlo je sedam sednica, ona se nije našla na dnevnom redu i kada se našla, pred samo raspisivanje izbora, opet je istog dana i povučena.
Ne znam kako biste vi ovo nazvali, možda nije kršenje zakona, ali ako je ovo poštovanje procedura, bojim se da imamo vrlo različito shvatanje o tome.
Ono što je veoma zabrinjavajuće bilo u današnjoj diskusiji jeste bilo pozivanje na činjenicu da su određeni elektronski mediji privatni i da mi tu ne možemo ništa. Oni jesu privatni, ali oni su dobili nacionalnu frekvenciju da rade u javnom interesu. Imam utisak da poslanici SNS žele da se ne bave više javnim interesom. Zato ova agencija postoji, da kontroliše da li privatni i ostali elektronski mediji poštuju javni interes. To, između ostalog, podrazumeva pluralizam mišljenja, podrazumeva zastupljenost manjina, podrazumeva ravnopravno predstavljanje stranaka i mnoge druge stvari, kulturni program, obrazovni program i da ne nabrajam dalje.
Ono što se čini ipak, ako se to može nazvati pozitivnim, tako se barem da zaključiti iz ove diskusije, da uglavnom niko ovde nije zadovoljan radom ovog regulatornog tela. I možda bi trebalo da počnemo odatle. Nažalost, diskusija, ponavljam, dosadašnja ne ide u prilog tome, ali evo pokušaću još da uložim malo nade da ćemo na osnovu ove diskusije doći do tog definitivnog zaključka da u radu ovog saveta nešto ozbiljno mora da se menja i u ovlašćenju ove Skupštine je da izvrši i reviziju ovog zakona, predloži određene izmene i dopune, statuta koji usvaja takođe nadležni odbor ove Skupštine, da se izveštaji REM koji nisu dovoljno detaljni bolje raspravljaju u ovoj Skupštini, da se način finansiranja ove Agencije, takođe, razmatra na ozbiljniji način i da se izvrši pravi nadzor nad radom ove agencije.
Na kraju, moram da priznam da i, ponoviću, razlog zašto sam ceo ovaj proces ponovila danas je samo zbog toga što se kroz taj proces vidi za koga će poslanička većina glasati vrlo lično, namešteno kako će se glasati, i to je najveći problem u ovoj raspravi.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Ne znam kako će se glasati. Ja se, na primer, još nisam opredelio, sem što znam da sigurno neću glasati za gospođu Plavšić i gospodina Antonijevića. Tu nema nikakve dileme, a to su vaši favoriti koje ste pokušali na raznorazne načine da umuvate ovde, odnosno da budu u REM-u.

Elem, kad smo kod REM-a, ja moram da kažem, ovde imamo neverovatne pozive. Imamo, recimo, poziv da zajednički radimo da bude program RTS bolji ili da zajednički radimo kako bi ne znam naši mediji bili bolji. Ljudi, mi na to, bre, nemamo pravo. To ste vi doneli takva pravila. REM je taj koji reguliše kakvi će biti naši mediji. Mi samo biramo REM, čak ne po našem predlogu, nego po predlogu strukovnih udruženja. Ti kandidati dolaze tako što neka druga udruženja njih predlažu, mi biramo te ljude. Kako REM radi, to možemo ovde da diskutujemo kada dođe njihov izveštaj, ali ne možemo mi da utičemo na rad RTS, a ja ovde čujem neverovatne pozive i zaista sam šokiran. Da li je moguće da neko ne zna kakve su nadležnosti parlamenta u tom segmentu?

S druge strane, a ovde smo čuli jedan izraz da je navodno neko neke novinare prozvao stranim plaćenicima. Ja nikada to nisam rekao, niti mi pada na pamet. Ja njih zovem režimskim plaćenicima, domaćim plaćenicima, a zašto? Zato što je ova vlast, nažalost, najveće svote novca dala upravo tim medijima i njihovim novinarima, posebno NUNS, Nezavisnom društvu novinara Vojvodine itd. I to je zastrašujuće. Imamo veliki problem. Često kritikujem sopstvenu stranku, pa i Vladu, zašto je država dala toliki novac njima? Mi imamo situaciju da je jedan autor emisije dobio od Ministarstva kulture prilično pozamašnu svotu novca da radi na N1 televiziji čitav serijal o tome kako je Aleksandar Vučić diktator.

Ja sam zaista ponekad pitao neke članove svoje stranke da li su oni normalni, oni plaćaju sopstveno urušavanje, i to zaista nije u redu. Ako već govorimo, ne postoje veći režimski plaćenici od ovih u NUNS i Nezavisnom društvu novinara Vojvodine. To su najveći režimski plaćenici u ovom momentu. Toliko o cenzuri i diktaturi.

Pričamo o cenzuri, pa pogledajte državni mediji kakva je, na primer, „Politika“. Ko piše kolumne tamo? Evo, gospodin Radulović je pisao kolumnu juče, Vukadinović malo, malo pa piše kolumnu. Izvinite, kad je to moglo u neko drugo doba da neko napiše, slučajno pogleda da je SNS, svoj pogled na političku situaciju kako npr. Boris Tadić vodi državu. To nije imalo nikakve šanse.

Na kraju krajeva, kad pričamo o vlasničkim strukturama, pa kod vas se nije znalo ko pije, a ko plaća. Mi smo tek kasnije saznali da je ta neka firma iz Moskve vlasnik „Politike“. To se u vaše vreme dešavalo. Pojma niko nije imao ko je vlasnik „Večernjih novosti“, ni dan danas ne može niko da razluči ko su vlasnici raznih televizija i šta se sve ovde otvralo. A mi smo doneli taj zakon gde se zahteva da se ispita vlasnička struktura. Vi to niste hteli zato što ste na volšeban način, sa vašim tajkunima, kupovali medije, kupovali ovde uticaj. To je razlika između našeg pogleda na medije i onoga što mi hoćemo da uradimo i onoga što ste vi radili.

Na kraju krajeva, ovde se priča o nekakvom skidanju emisija i onda se kaže – vlast je skinula neku emisiju. Nije vlast, nego vlasnik te televizije i čak nije skinuo, nego je preporučio toj voditeljki da ide na informativni kanal, a ova je rekla – neću, pa je on rekao – dobro, više mi se isplati, radi šta hoćeš, a taj isti vlasnik te televizije je doveden od vas i rečeno nam je da je to najveći investitor i najbolji mogući investitor u medijima. Ta ista voditeljka je radila u agenciji koja je imala najbližu saradnju sa tim vlasnikom televizije i ona nema nikakvo pravo danas da nekom prigovara, jer nju je skinuo maltene njen poslodavac. Zašto? Nemam pojma. Pitajte njega da li mu se ona isplati ili ne.

U svakom slučaju, ako vi zaista smatrate da ta emisija ima gledanost, otvorite vi vašu televiziju, kako god hoćete, imate nekog biznismena, neka krene u taj biznis, nek dovodi, nek pravi te emisije, pa nek zaradi novac na tome. Nemojte od nas da tražite da mi zovemo vlasnike televizijske kuće i da im kažemo – morate tu emisiju da imate. Na kraju krajeva, nisu svi ti novinari, koji su članovi NUNS-a, svete krave, pa da mi moramo uvek, kad se oni malo nakašlju, da trčimo i da kažemo – ne, ne, on mora da ostane, on mora da crta karikature.

O kojoj diktaturi pričate? Vi imate karikaturistu koji je od ove države dobio godišnju nagradu „Službenog glasnika“, državne kuće, odnosno državne firme. Dobio je nagradu kao karikaturista za 2014. godinu. Što nije rekao – ja neću te režimske pare, gade mi se te diktatorske pare koje sam dobio i ta nagrada od „Službenog glasnika“, neću zato što je Vučić premijer, a ne tad mu se to osladilo. Vidite, to je to licemerje koje kod nas vlada.

Na kraju krajeva, čuli smo jednu priču o tom državnom udaru, pa se svi sad smejete. Izvinite, jedan medij je ovde objavio da je predsednik Vlade sa svojim bratom išao da reketira nekog novinara u kafani. Znate li vi šta to znači? To znači sledeće. Recimo, tog predsednika Vlade, zato što je on takav kriminalac, diktator koji ide da reketira nekog za 120 evra, otprilike može da skine sa vlasti ko kako hoće i na koji način hoće, pa i da ga likvidira, zašto ne, kada je kriminalac. O čemu mi ovde pričamo? To jeste zaista bila neka vrsta pokušaja državnog udara.

Poslaniče, privedite kraju. Vreme vam ističe.