Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.10.2016.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu je autentično tumačenje odredbi člana 6. Zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima, vodovima privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika Železara Smederevo d.o.o. Smederevo.
Ova tačka dnevnog reda ima tri segmenta. Prvi je pravni, politički i svakako onaj svakodnevni i životni. Baviću se kao pripadnik SRS sa tri aspekta i govoriti o ovom problemu. Ne možemo da se ne setimo 20. februara 1913. godine kada je u različitoj formi nastala Železara Smederevo, ali voleo bih i mi u SRS bi voleli kada bi na ovakav način mogli da razgovaramo o „Utvi“ iz Pančeva, „Viskozi“ iz Loznice, „Krušiku“ iz Valjva, FAP iz Priboja, „Tamišu“ iz Pančeva, poljoprivrednim kombinatima po Srbiji, Beogradskoj banci, Invest banci, Jugobanci, rudnicima, fabrikama nameštaja i mnogim drugim privrednim subjektima koji odavno ne rade.
Autentično tumačenje je pre svega pravno pitanje. Ja sam 2005. godine na inicijativu jednog privrednog subjekta pokušao da dođemo do jednog pravnog tumačenja, odnosno autentičnog tumačenja koje usput znači i interpretativno tumačenje od strane onog ko ga je i doneo. Pravni osnov za ovu tačku dnevnog reda je da se nađe pre svega Zakon o Narodnoj skupštini, član 53, a zatim i Poslovnik o radu Narodne skupštine, član 194. i 195.
Tada kada sam želeo da se dobije pravno tumačenje, autentično tumačenje jedne odredbe zakona rekli su mi, a ovo je bilo 2005. godine – deset godina pre toga nismo imali potrebe za pravnim tumačenjima. Pa se sećam 2012. godine da smo imali možda dva ili tri slučaja.
Ovo je takođe teorijsko pitanje. Pored praktičnog, autentično tumačenje i teorijsko pitanje. Pravni stručnjaci kažu da ne treba često pribegavati za autentičnim tumačenjem pravnih normi. Dva razloga kada se može pristupiti su ukoliko se radi o utvrđenoj, nesumnjivo utvrđenoj pravnoj praznini, drugi slučaj ako ne može na drugi način da se razreši taj problem.
Međutim, Deseti saziv Narodne skupštine Republike Srbije u periodu, ako se ne varam dve godine imao je sedam inicijativa za autentično tumačenje. Dve su odbačene, jedna je bila u toku, ali nisam siguran da li je taj problem razrešen, odnosno da li je dato pravno tumačenje, a za četiri slučaja je stiglo pravno tumačenje.
Postavljaju se pitanja, pogotovo kod ovog zakona je veoma interesantno, zakon je donet 25. februara 2016. godine, stupio na snagu 26. februara 2016. godine, donet je po hitnom postupku i stupio je na snagu dan nakon objavljivanja, uobičajena praksa i ustaljeni termin. Naravno postoji ovaj izuzetak, ustavni termin je osam dana od dana objavljivanja, pa se postavlja pitanje – zar se ovako kratko vreme pojavila potreba za autentičnim tumačenjem?
U ovom zakonu ima nešto što je dobro. U Zakonu o sticanju prava svojine vezano za Železaru Smederevo rokovi koji su predviđeni ovim zakonom su izuzetno kratki, a oni su tri, sedam i 15 dana. Dobro bi bilo da rokovi koji se odnose na direktnu primenu građana Srbije, odnosno na ostvarivanje njihovih prava pre svega u obraćanju prema državnim organima budu skraćeni na ove rokove, rekao bih na neke baš razumne rokove.
Kao što ste čuli od ovlašćenog predstavnika SRS gospodina Zorana Krasića, mi smatramo da nije bilo potrebe za autentičnim tumačenjem odredbi člana 6. ovog zakona. Možda bi bilo manje nesporazuma i nejasnoća za sve one koji su uzeli učešće u ovoj raspravi i koji će i posle komentarisati ovo autentično tumačenje da je uz ovaj predlog za izmene i dopune bilo nekoliko rečenica ko je tražio, zbog čega, šta se ovim postiže?
Gospodin Đorđe Komlenski je kao ovlašćeni predstavnik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo na vrlo precizan način, to je bio i stav Odbora, ovo izneo. Sigurno bi rasprava bila nešto skraćena. Nije ni bitno koliko rasprava traje, naš posao i zadatak jeste da ovde učestvujemo u raspravama i da radimo na donošenju zakona i drugih akata iz nadležnosti Narodne skupštine, ne pitajući se koliko dana ili koliko sati će rasprava trajati u jednom danu.
Znači, suština je da je bilo nekog objašnjenja uz ovaj predlog, bilo bi manje i nejasnoća. Ukoliko tražimo autentično tumačenje, onda se može postaviti pitanje i poverenja investitora koji želi da uđe u projekat privatizacije Železare u Smederevu da li je tu maksimalno i puno poverenje, jer smo čuli da iz jedne poslaničke grupe se kaže – niko neće više tražiti nešto ovako i neće se primenjivati.
Onda od drugog poslanika smo čuli da se kaže – mi ćemo na ovaj način poslati vrlo jasnu i preciznu poruku svim budućim investitorima da želimo da im omogućimo i da zaštitimo njihov kapital i da im kažemo da ovde vlada potpuno pravna sigurnost.
Ali, mislim ovo tumačenje je potpuno bespotrebno. Na direktan način primenom i tumačenjem člana 6. ovog zakona moglo se doći do zaključka da investitor neće imati nikakvih problema u vezi ovog slučaja.
Onda i kod stručne javnosti se postavlja pitanje - zbog čega se traži autentično tumačenje? Da li ne postoji nešto skriveno? Nisu svi u poziciji da slušaju ili gledaju javni prenos sednica Narodne skupštine da mogu da poveruju ili da zaključe o čemu se tu radi, nego ako postoji potreba za autentičnim tumačenjem, a izvire i potpuno je jasna odredba člana 6. ovoga zakona, onda oni smatraju da postoji nešto što je skriveno, a nije tako.
Naše zadovoljstvo, zadovoljstvo SRS pre svega konferencijama koje smo u to vreme kao stranka, koja nije bila parlamentarna mogli da održimo, pre svega naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj i da spreči, ja bih rekao, pljačkašku privatizaciju „Železare Smederevo“ da ne padne u ruke „Esmarka“ koji nije imao nikakve uslove i koji bi bio čista prevara. Mi smo srećni što je do toga došlo, što je sprečena ta privatizacija, danas je potpuno drugačiji odnos prema ovoj privatizaciji.
Postavlja se pitanje - da li vlasnik povlasnog dobra može da otuđi ta dobro? To se znači odnosi na „Železaru Smederevo“, pa naravno da može.
Da li povlasno dobro zadržava konstituisano pravo? Naravno da zadržava. Znači iz člana 6. izvire potpuno jasna definicija i potpuno je zaštićen budući vlasnik.
Ovde treba imati jedan korektan odnos prema svemu ovome i kada sam rekao voleo bih da se na ovakav način, ne zbog autentičnog tumačenja određenih odredaba, nego posvećivanjem određene pažnje u nameri da se stvori i proizvede dobar ambijent za privredne aktivnosti kada bi moglo o mnogim drugim preduzećima da se raspravlja na ovakav način, treba uvažiti činjenicu da u „Železari“ danas radi oko 5.036 radnika, da ona poseduje 98 imovinskih celina, a „Hestel“ znači preduzeće koje je zainteresovano, odnosno koje kupuje imovinu „Železare Smederevo“ je projektovano oko 50 miliona tona kapaciteta i zapošljava oko 120 hiljada radnika u oko 30 zemalja sveta.
Iz ovog se stiče utisak da se radi o veoma ozbiljnom partneru koji je sa ozbiljnom namerom došao u Srbiju i mislim da ne bi trebalo ni praviti neke probleme vezano za ovu privatizaciju, ali naravno i dalje smatramo da je autentično tumačenje odredbe člana 6. ovog zakona potpuno bespotrebno. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.
...
Narodna stranka

Miroslav Aleksić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
Zahvaljujem predsedavajući.
Ja sam u prvom obraćanju rekao da ja kao poslanik Narodnog pokreta Srbije nemam problem sa time da glasam za ovaj predlog autentičnog tumačenja, ali iz razloga što smatram da ne treba kupci imovini „Železare“ sada otežavati funkcionisanje, poslovanje ili nove investicije.
Pa se postavlja pitanje – zašto mi to danas radimo, da li je to postala praksa, da li mi imamo sistem u radu i čemu ovo autentično tumačenje, ako je to trebalo biti definisano zakonom odnosno ugovorom, odnosno to zapravo znači da posao niste odradili onako kako je trebalo i sada ga ispravljamo kao što smo do sada i mnogo puta to videli u zakonima koji su usvojeni po hitnoj proceduri i ubrzo iza toga svi ti zakoni menjani.
Ono što me zanima i nisam iz dosadašnje rasprave dobio odgovore i to što je dobro što je „Hestil“ sada u Smederevu i to što je dobro što pet hiljada ljudi tamo ima posla, ne sme da zamagli činjenicu da postoje odgovorni za najveći gubitak u istoriji „Železare“ godišnji od 145 miliona evra pod rukovodstvom i upravljanjem menadžmentske kuće Petera Kamaraša i Džona Gudiša.
Dakle, niko na to nije odgovorio. Dobio sam odgovore šta se dešavalo pre deset ili više godina, ali ovo konkretno pitanje i tiče se i mogli smo čuti iz medija šta se zapravo tu dešavalo, naročito zašto što je od ljubavi koja je stvorena kada su ti konsultanti koji su preuzimali kao profesionalni menadžment upravljanje njome najavljeni kao svetski šampioni u toj oblasti iz Vlade RS i od strane ministra Sertića.
Zatim smo dobili za godinu dana potpuno suprotne informacije, a to je rasprava ko je kriv za taj toliki gubitak, pa je onda Peter Kamaraš kazao da je za to krivo rukovodstvo koje je imenovala Vlada RS pre njih na čelu sa Bojanom Bojkovićem koji su avansno platili dobavljaču iz Nemačke 100 miliona dolara za sirovine koje nikada nisu isporučene. Ne znam da li je tačno ili nije. To je citirao Bojan Bojković koga je postavila vaša Vlada.
Sa druge strane, Bojković je odgovorio rekavši da je Kamaraš taj koji je odgovoran za stanje u „Železari“ zato što je nabavljao sirovine od svoje firme „Pikaro“ iz Ukrajine i zato što je „Železara“ morala da bude primorana da ima samo jednog kupca, odnosno dobavljača.
Takođe, ta priča se nastavljala i sa time da je neko omogućio Kamarašu da napravi fiktivan ugovor o angažovanju tima od 35 ljudi za upravljanje „Železarom“ a kaže radilo mu je svega nekolicina rođaka i prijatelja.
Postavlja se jedno suštinsko pitanje, a to je gde je tu bio nadzorni odbor koja je Vlada RS imenovala? Gde je tu odgovornost tih ljudi koji su videli šta se dešava sa „Železarom“, koji su dozvolili da da li Bojković, da li Peter Kamaraš i Gudiš naprave gubitak od 145 miliona evra? Niko nikada u „Železari“ nije toliko to napravio.
Sada to treba da vraćaju građani Srbije, a mi nemamo odgovor ko je za to krivac i nemojte sada da to što je „Hestil“ tu i što imamo pet hiljada radnika koji rade u „Železari“ bude kompenzacija za gubitak koji ste napravili lošim upravljanjem i lošim menadžerisanjem u toj kompaniji.
Što se tiče sredstava, to su sredstva građana RS, budžeta i 100 miliona evra koje ste 2015. godine dali „Železari“ su pare koje ste uzeli verovatno od penzionera ili od zaposlenih radnika.
Sada, postavlja se pitanje i za druge sisteme koji nažalost nisu bili u toj prilici da ih država tako pomogne i malopre sam čuo argument gde kaže jedna poslanica – nismo mogli u stečaj da pošaljemo „Galeniku“ ili „Železaru Smederevu“. Šta ćemo sa pet hiljada zaposlenih radnika iz Smedereva i ja to apsolutno podržavam.
Podržavam da se svi borimo da pet hiljada radnika u „Železari Smederevo“ nastave da rade i ako treba da se na neki način pomogne da pomognemo, ali ne na taj način što će Kamaraš da se bogati i ko zna sa kime tali zbog trgovine svoje firme sa „Železarom“.
Postavljam pitanje – da li su manje vredni pet hiljada radnika koji su radili u „Prvoj petoletki“ u Trsteniku i kojima nije trebalo iz budžeta ni blizu ovoliko davanja, samo su tražili da ih ostavite da mogu da žive i da rade tržišno do pronalaska svog partnera? Da li su oni nešto manje vredni? Nisu. Nisu postojali isti aršini za sve. Postojali su određeni interesi zašto se „Železari“ davalo toliko sredstava a drugim firmama ne i ne samo „Petoletki“ iz Trstenika već tu mogu svrstati i FAP iz Priboja sa kojim se dešavalo takođe svašta i razno razna obećanja i najave su bile i „14. oktobra“ iz Kruševca i „Fabrike vagona“ iz Kraljeva i drugih velikih sistema koji su pušteni na doboš. U njima je takođe radio veliki broj radnika u svima više hiljada zaposlenih radnika.
Prema tome, molim vas da pored ovoga što govorimo večeras da neko kaže i ko će odgovarati za pola milijarde koliko danas je gubitak „Železare Smederevo“ jer „Hestil“ nije kupio dugove, kupio je samo imovinu „Železare Smederevo“.
Prema tome, molim vas da, pored ovoga što govorimo večeras, neko kaže i ko će odgovarati za pola milijarde koliki je danas gubitak „Železare Smederevo“, jer „Hestil“ nije kupio dugove, kupio je samo imovinu „Železare Smederevo“.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Blaža Knežević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ono što ovu Vladu Republike Srbijek, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, čini posebnom je to što pre svega časno, pošteno i odgovorno radi svoj posao, ne odstupajući od zadatih ciljeva koje postavlja pred sobom.
Najbolji primer za to je „Železara Smederevo“, koju su svi već videli i smatrali da treba da bude zatvorena. Velikim radom, trudom i upornošću „Železara“ ne samo da nije zatvorena, već će u narednom periodu doprineti ekonomskom razvoju ne samo Smederava, već i cele Srbije. Samo oni koji su radili na tome da se „Železara“ ne ugasi znaju koliko je bilo teško složiti sve u jednu celinu i dovesti do toga da fabrika opstane, a onda dovesti strateškog partnera, kineskog partnera, uz naravno ogromnu podršku kineskog predsednika Si Đipinga.
Sa investicijom od 300 miliona evra koju „Hestil“ planira da uloži u „Železaru“ i da podigne proizvodnju na maksimalnih 2,1 milion tona, svakako je od najveće važnosti što će zadržati svih 5050 radnika na svojim radnim mestima. Sve ovo jasno govori da je primer „Železare“ primer kako treba raditi u Srbiji. Marljivošću, posvećenošću, odanošću prema državi Srbiji i prema svom narodu. Daje svakom čoveku sa časnim namerama dodatni motiv da nemoguće pretvori u moguće i da svojoj državi i narodu da najbolje što može.
Nastavio bih svoj govor večeras na jedan način. Međutim, moraću da ga redefinišem, jer prosto je nemoguće, neverovatno i ne mogu da shvatim koliko je histerije, zlobnih i zlonamernih komentara za sve što je uspešno i što pomaže razvoju države Srbije i Republike Srbije.
Ono što su tekovine bivšeg režima i prva najveća demokratska dostignuća su paljenje i pljačkanje ovog skupštinskog zdanja. Nakon toga, kada ste malo ojačali, usledila je najveća pljačkaška privatizacija u istoriji Srbije. Ekonomisti se još dan danas spore, ali su predviđanja da je od privatizacije i donacija inkasirano preko 80 milijardi dolara. Šta ste sa tim novcem uradili sam Bog zna, ali je činjenica da ste Srbiju doveli do bankrota.
Onda je na izborima narod glasao prvi put za Aleksandra Vučića i SNS, pa onda ponovo drugi put za Aleksandra Vučića i SNS i, gospodo, tu je za vas tačka. Onako kako ste vi vodili privredu ove zemlje ostaće zapisano crnim slovima u srpskoj istoriji. Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, na primeru „Železare“ i u svakom drugom pogledu piše one lepše stranice srpske istorije. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Balša Božović

Poslanička grupa Demokratska stranka
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, po ko zna koji put se vraćamo na pitanje kakvu zapravo viziju vidimo, kakva je vizija Srbije koju predlaže Vlada Republike Srbije ili mi kao narodni poslanici, ukoliko je činjenica da smo nasledili nula dinara duga 2012. godine, odnosno vi kao nova Vlada koja se tada uspostavila zajedno sa Socijalističkom partijom Srbije, a onda danas imamo 52 milijarde duga. Onda vas samo pitamo gde su 450 miliona evra nestali iz „Železare Smederevo“?
Kakva je to vizija Srbije koja ima da troši za raznorazne partnere koji tako dođu i onda poverujemo političarima iz režimske stranke da će sve biti u redu, da će se „Železara“ preporoditi i da će početi da radi i druga peć, da će početi industrijalizacija cele Srbije, da ćemo zaposliti ljude, da ćemo sačuvati radnike i da će plate biti veće nego što su bile? Kako je moguće da pričamo npr. sve te stvari i da dozvolimo da 450 miliona evra Srbija može sebi da dozvoli da izgubi u trenutku kada nema za stipendije, u trenutku kada joj mladi odlaze iz Srbije, u trenutku kada dolaze samo investitori, kao u Obrenovcu, koji podrazumevaju da radnici stoje deset sati na traci, da zavrću neke šrafove i da je to jedini uslov koji je potreban da bi se neko zaposlio i da onda u pelenama tako stoji deset sati i da izgubi životnu nadu u to da će u Srbiji biti ikada bolje?
„Železara“ je danas sinonim za Mitu iz Obrenovca, za „Beograd na vodi“ u Beogradu, „Železara“ je sinonim za poslove koji guraju Srbiju u ambis i propast dok je 130.000 ljudi, pre svega mladih, pre svega obrazovanih, pre svega onih koji nešto znaju da rade, otišlo iz Srbije od 2012. godine do danas. Dakle, 450 miliona evra gubitka, a u međuvremenu smo imali razne koji su dolazili i tako pompezno spašavali „Železaru Smederevo“. I onda neko pominje privatizaciju ili kupovinu od strane „Ju Es Stila“, koji je bio jedan od najvećih izvoznika u Srbiji deset godina. Onda nekome smeta što je deset godina sve funkcionisalo kako treba. Bila je, naravno, kriza na svetskom tržištu čelika, „Ju Es Stil“ se povukao iz Srbije, ali je država Srbija ostavila „Železaru Smederevo“ sa nula dinara duga, sa šest meseci unapred obezbeđenih plata za radnike. Kako smo danas 450 miliona evra u minusu, a nikad nam bolje ide?
Kako je moguće da imamo situaciju u kojoj je 450 miliona evra, 100 hiljada evra po svakom radniku tog preduzeća? Sada samo zamislite da smo deseti deo toga ponudili onim radnicima koji više nisu možda bili zainteresovani da rade u preduzeću za koje su i sami videli da propada, pa da otvore svoj sopstveni biznis, pa da pokušamo na neki način da reformišemo i prestruktuiramo to preduzeće. Da li tako što bi ga gurnuli u stečaj, a radnicima redovno isplaćivali plate, ali mnogo manji gubitak bi bio nego ovaj danas. Tri puta manji gubitak bi bio nego danas, a imali bi preko 250 ili 300 miliona evra da ulažemo u nešto potpuno drugo, što bi takođe zaposlilo sve one koji ne samo rade u „Železari“ danas, nego se nadaju u Srbiji da će dobiti posao.
Kada je u pitanju ulaganje, danas Srbija ulaže isključivo u industriju koja ne želi da bude ni u Kini. Ni u Kini više ne žele da budu. E, ovde je plodno tle zato što imaju jeftinu radnu snagu. Kada je u pitanju „Železara“, u pitanju je kakva vizija Srbije postoji. Da li ćemo za deset godina od danas da budemo društvo robova ili društvo građana? O tome se radi. Da li ćemo da ulažemo u ona preduzeća ili u one industrije koje zapošljavaju radnike sa minimalcem, koji stoje 10 ili 12 sati, a ne smeju da odu do toaleta, ili ćemo da razvijamo visoke tehnologije, ili ćemo da razvijamo IT sektor, u čemu je Srbija danas u prednosti za razliku od celog regiona? Imate elektrotehničke fakultete i u Novom Sadu i u Nišu i u Beogradu, koji imaju kadar iznad evropskog proseka. Mi to ne koristimo. Mi ne ulažemo u IT sektor, a tu je naša šansa. Zato što je cena našeg programera danas mnogo povoljnija nego cena nekog programera u EU. Zašto onda ne bi pozvali velike kompanije, i „Google“ i „Oracle“ i „Apple“ i „Amazon“ i mnoge druge, i stvorili im uslove uz reformu poreskog sistema, uz reformu javne uprave, da upravo ovde bude plodno tle za razvoj IT sektora?
Ne znam da li ste svesni da mi moramo da preskočimo 50 godina. Pedeset godina zaostajemo za razvijenim zemljama Evrope. Mi moramo da preskočimo 50 godina, a ne da se razvijamo po ustaljenom obrascu razvoja, gde ćemo da dovodimo firme koje će zapošljavati i po 1.000 ili 2.000 ljudi za minimalac. Ne znam da li ste svesni da neko ko nema posao se nada da će uspravno hodati ovom zemljom jer će jednog dana naći posao, biće ponosan na to što radi, što će možda jedan svoj tač dati kada je u pitanju rezultat njegovog rada. To je smisao života, da neko bude zadovoljan i srećan poslom koji radi, da bude ponosan na svoj posao. To je smisao života. E, taj kada nađe posao za 20.000 dinara, njemu ste nadu ubili, u toj porodici više nada ne postoji. Zato postoji nasilje u porodici, zato ti ljudi nemaju vremena za kulturu, zato ti ljudi nemaju vremena da se bave drugim stvarima.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Gospodine Božoviću, hajde, molim vas, sada smo otišli na nasilje u porodici. Nastavite.
...
Demokratska stranka

Balša Božović

Poslanička grupa Demokratska stranka
Ne smemo da dozvolimo da gubitak od 450 miliona evra nazivamo dečačkim svađama između Esmarka i nekog drugog koji je došao na predlog predsednika Vlade, pa nam je obećao da će „Železara“ da procveta. Odmah kažem, u nekim, naravno, danas smo pričali o REM-u, o medijima na nacionalnoj frekvenciji, upaljena je druga peć, to se vrti godinu dana na nacionalnoj frekvenciji, na dnevnicima, na vestima, na jutarnjim programima, ali niko nije objavio da je ugašena prva peć i da se sve presipa iz šupljeg u prazno, a da kasa samo kuca i račun samo dolazi u centralnu kasu na naplatu.
Hoću da vam kažem da je to vizija Srbije koja će od ovog društva napraviti robovsko društvo, gde neće biti mladih, gde neće biti onih koji će sutra moći da razvijaju ovu zemlju. Ako ne budete pod hitno, kao većina, koja je nesporna u ovom parlamentu, dovela do toga da reformišete poreski sistem, da državu činite jeftinijom nego što jeste, da učite na greškama Vlade iz 2008. do 2012. godine, tih grešaka je bilo, da se razumemo, da učite na tim greškama, a ne samo da ponavljate iste i da ih onda predimenzionirate u nekom narednom delovanju. Vi duplo više grešite nego što je grešila Vlada od 2008. do 2012. godine. Nikako da budemo mudri ili vi kao vlast da budete mudri pa da naučite na tuđim greškama. Vi konstantno učite na svojim, ali to košta Srbiju. Mi smo naučili na svojim greškama, naučite i vi, zato što to košta Srbiju.
Da li je Kamaraš bio taj koji je na osnovu određenog ugovora vodio „Železaru“ Smederevo i obećao da će tamo zaposliti i veći broj radnika od onog ko radi danas i da će povećati prosečnu platu u „Železari“? Jeste. Da li taj ugovor dostupan javnosti? Nije. Ako budemo radili na taj način što ćemo dati na poverenje nekome da upravlja našom imovinom, a on će onda da kupuje neke tamo sirovine iz Ukrajine, a ovde da ih prodaje nama u „Železari“, pa onda tu uzima maržu, pa onda on zarađuje na račun države koja ima sve veći i veći dug. Hoću da vam kažem da je to posao koji je jalov i to je posao koji ne može a da ne košta građane Srbije koji pune ovaj budžet.
Pre nekoliko dana smo uskratili mnogim lokalnim samoupravama za školske autobuse, za geronto domaćice, za udžbenike, za bračne parove, za bebi pakete, zato što smo uzeli lokalnim samoupravama novac, a ovde se rasipamo kao da ne znamo šta ćemo sa novcem koji, ponavljam, pune oni kojima su smanjene plate i penzije.
Revizorske kuće poput KPMG-a govore o ovim stvarima o kojima pričam ja. Ovo nisu izmišljeni podaci. Ovo su podaci koji su dostupni javnosti. Ne možemo da pričamo ozbiljno ako ne pričamo kako će izgledati Srbija na primeru Smedereva. Da li taj grad sutra ima budućnost, ukoliko ih konstantno obmanjujemo da će „Železara“ da proradi i da će da postane najveća u Evropi i najveći proizvođač u Evropi, a to je sasvim sigurno netačno. Da li radnici u „Železari“ imaju budućnost ako dođe neko iz Vlade Republike Srbije i konstantno ih uverava da će situacija biti stabilna, da će oni imati izvesnu budućnost. Ne, neće. Treba jednom kao vlast da skupite hrabrosti i da budete odgovorni i da kažete gde boli, gde mora da se podvuče linija. To košta nas tu i tu. Napravili smo grešku tada i tada. Evo, sada ćemo da je ispravimo.
Ako budemo radili ovako kao sa mitom u Obrenovcu, kao sa „Železarom Smederevo“, kao sa „Beogradom na vodi“, sve ispod stola, sve ispod žita, sa ugovorima koji nisu dostupni javnosti, sa ulaganjem miliona i miliona evra, stotine miliona evra, a da nemamo, na primer, da pošaljemo mlade iz srednjih škola koji se takmiče na takmičenjima matematike, nego moraju da imaju svoj fond, pa im uplaćuju roditelji, pa njihove komšije, pa onda drugovi drugova iz drugih škola i njihovi roditelji, da lečimo decu preko SMS-a, 450 miliona evra. Neko mora da podvuče crtu i da kaže – ja preuzimam odgovornost za ovo. To je politička hrabrost i to je politička odlučnost. Sve drugo, verujte mi, prijatelji, ne može da se odrazi a da Srbiji bude dobro i da onima koji su definitivno odlučili da napuste zemlju u njoj ostanu.
Imamo situaciju da ćemo već sutra se suočiti sa zakonima koji će koštati ne sto puta nego hiljadu puta manje, a nećemo im izaći u susret zato što ćemo reći – bitna je konsolidacija budžeta. To od nas traži MMF. Vi ste, samo da vam kažem jednu stvar, to vam potpuno otvoreno odajem priznanje, kada je u pitanju raščišćavanje terena na području Savamale, tu ste odlično odradili posao, ali ne znate šta dalje. Kada je u pitanju MMF, pozovete ga na pregovore, sednete za sto, to je odlično, ali ne znate šta dalje. Kao sa železnicom u 19. veku ponašate se kada je uvedena. Radikali su i tada bili protiv uvođenja železnice, a onda kada je uvedena, onda ste je pokrivali ćebadima, da se železnica ne smrzne, da se voz ne prehladi. I ne znate šta dalje. Dakle, do jednog nivoa odradite posao, napravite promenadu, svaka čast, pokušate da dovedete Esmark, dovedete ga, ali ne znate šta dalje.
(Aleksandar Martinović, s mesta: A ti znaš?)
Naravno, DS zna šta dalje. Evo, danas sam vam dao primere na kojima možete da ispravite svoje greške i mislim da je to važno zbog onih koji apsolutno nemaju volju da se ovom temom „Železara Smederevo“ bave i ubuduće i da slušaju o tome kako će Srbiji da bude bolje sa industrijama 17. i 18. veka. Srbija mora da ima industriju 22. veka da bi pokušala da dostigne one zemlje za kojima zaostaje i tu treba ulagati novac. Ne možemo više sebi da dozvolimo da sipamo tamo gde curi sa svih strana. Ako ste odgovorna Vlada, do sada to niste pokazali, onda zavrnite slavinu, napravite neophodne rezove i reforme, verovatno ćete izgubiti dosta popularnosti, ali to radite zbog budućih generacija i zbog Srbije, a ne zbog vas samih, upamtite to. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hoćete li glasati za tumačenje?