Narodni poslanik Neđo Jovanović čeka već desetak minuta. Izvolite.

Zaista mislim posle ovoga da replika više nema smisla zato što je prethodnik sve o sebi sam rekao. Da su Aleksandar Vučić i Ivica Dačić čekali utopijske ideje da se sprovedu, ko zna dokle bi došla „Železara“ i cela privreda Republike Srbije a, na sreću, nisu čekali.
Sve je ovo jedna lepa priča samo se postavlja pitanje odakle pare, ko će to da da toliki novac da bi se povezao svim firmama radni staž, isplatile zarade, itd. Utopijske priče nemaju nikakvog smisla. Umesto zamešateljstava i pokušaja da se pravi razdor između tadašnjeg premijera i prvog potpredsednika trebalo je raditi. Očigledno se u tadašnjem resoru nije radilo.
Neću da komentarišem ove mejlove na koje ukazuje gospodin Rističević, jer ko ih je pisao dobro zna šta je pisao i šta je sadržina tih mejlova i sa kojim ciljem. Na sreću ti mejlovi nisu doveli ni do destabilizacije Vlade, ni do razdora između koalicija. Zahvaljujem se.

Pravo na repliku narodni poslanik Aleksandra Martinović. Izvolite.

Pitao sam vas gospodine Raduloviću na tom sastanku koga se ne sećate, izvinite, a šta da prodaje „Galenika“. Evo, ja sam sada čuo od vas po petstoti put da firme prodaju imovinu koja im na treba. Izvinite, šta da prodaje „Galenika“? Novu fabriku lekova. Šta da proda? Šta da proda kompanija koja nema šta da proda? Na to pitanje niste umeli da mi odgovorite, ali nije to suština.
Suština vašeg ekonomskog poduhvata je da se cela srpska privreda gurne u stečaj. Da sva preduzeća koja su bila u državnom vlasništvu ne da se privatizuju, ne da nađu strateškog partnera, nego da odu u stečaj, a da u svim kompanijama stečajni upravnik budete vi ili vaši prijatelji koje bi namestila Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
Kažete da kako me nije sramota. Izvinite, kako vas nije sramota da budete istovremeno stečajni upravnik u nekih 14 ili 15 preduzeća i da sa preduzećem svoje supruge zaključujete ugovor o pružanju računovodstvenih usluga za potrebe preduzeća u kome ste vi stečajni upravnik, pri čemu je ta kompanija 50% vlasništva vaša, a 50% je vlasništvo vaše supruge i vi sami sa sobom kao stečajni upravnik zaključujete ugovor o pružanju računovodstvenih usluga kompaniji koja se nalazi u stečaju.
To je bio vaš genijalni poen za srpsku privredu. Zato ste vi gospodine Raduloviću glavom bez obzira pobegli iz Ministarstva privrede. A kada pominjete poreske obveznike, evo ja vas molim, kao Boga vas molim, samo mi kažite, čiji ste vi poreski obveznik, američki, srpski, japanski? U kojoj državi vi plaćate porez i da li bilo kome u stvari plaćate porez?

Pošto ovo više nikuda ne vodi, određujem pauzu u skladu sa članom 112. Poslovnika u trajanju od deset minuta.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić, ovlašćeni predstavnik SNS. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, danas smo imali zaista prilike da čujemo i ono što su koncepti nekih neostvarenih želja bivših ministara, ali i ono što su, čini mi se, nerazumevanja u tehničkom smislu ovog autentičnog tumačenja.
Pre svega, ispred SNS mislim da treba da se zahvalimo strankama koje će podržati ovo autentično tumačenje, jer su ipak svoje stranačke interese stavili iza državnih interesa. S obzirom da kada pričamo o „Železari“, ona je pre svega državni interes i s obzirom da su shvatili i imali iskustva kada je bilo priče i o „Sartidu“ i o US Steel i „Železari“, došlo je jednostavno do toga da su nagomilani imovinsko-pravni problemi i finansijski problemi koji su proizašli iz svih ovih godina tražili suštinu, a to je dobar strateški partner.
Dobar strateški partner je bio potreban u 17 preduzeća kojim je Vlada Republike Srbije kroz zakone o privatizaciji, izmenama i dopunama Zakona o stečaju u 2013. i 2014. godini zaštitila u jednom delu da upravo poverioci ne mogu da bace u stečaj firme kao što su „Galenika“, kao što je „Železara“ i to je ono što predstavlja jednu ne samo privrednu, ekonomsku i socijalnu odgovornost Vlade, nego i svih građana Srbije, pre svega, prema ovoj državi, ali i država prema građanima. Jer, koncept da 100.000 ljudi ostavite na ulici, bez obzira da li oni imaju određeni novac za povezan radni staž i za određena finansijska sredstva, isplata po godini radnog staža, ne donosi prihodima i novostvorenoj vrednosti i ne donosi ekonomskom razvoju. „Železara“ je jedan od glavnih generatora BDP-a i problemi sa kojima se Srbija našla i 2000. godine kada je u pitanju bio dug tadašnje države, koji je tadašnji US Steel, odnosno preuzeo, odnosno nije preuzeo, jer se država odrekla praktično potraživanja, nego je prodala za određenu cenu, a pre toga „Sartid“ napravio i cena za koje su prodate u to vreme, su bili očito jedino moguće rešenje u tom trenutku. Svaka Vlada se mučila sa rešenjima koje treba da donese.
Ova Vlada je u trenutku kada je trebala da sprovede ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju javnih finansija sa 232 kreditne linije, sa hipotekom nad mnogim objektima, sa dugovanjima koji su jednostavno krediti davani od strane države po komercijalnim uslovima došla u situaciju da 17 strateških preduzeća zaista mora da zaštiti i na određeni način ljude koji rade u tim preduzećima ostavi u određenom radnom odnosu. Onda je krenuo jedan veliki i težak period pronalaženja strateškog partnera. Strateški partner, i sva sreća što na određeni način posle dugogodišnjeg rada, bez obzira što su se tu pojavljivali i druge zainteresovane kompanije, je došao i javio se na konkurs, na javni poziv koji je Vlada Srbije raspisala i pristao da kroz određenu pravnu regulativu uđe u određenu ugovornu stranu sa Vladom Srbije, odnosno sa „Železarom Smederevo“.
Ono zbog čega danas imamo ovde autentično tumačenje je, pre svega, što smo mi kao ova Skupština i kao skupštinska većina doneli zakon sa kojim smo zaista hteli da rešimo većinu imovinsko-pravnih problema u kojima Srbija ne samo poslednjih 15 godina, nego poslednjih 25 godina se muči i jednostavno ne postoji način na koji ona može da izađe, pogotovo kada je u pitanju pregovaranje sa stranim investitorima i kada kažemo da „Železara Smederevo“ i danas je i još uvek ostaje 100% u vlasništvu Republike Srbije, onda je to velika stvar, zbog toga što danas imamo dva pravna lica - „Hestil“ koji je kineski partner „Železari“ je jedno pravno lice, a „Železara Smederevo“ drugo pravno lice.
Važno je reći zbog građana Srbije da je „Hestil“ isključivo kupio imovinu „Železare“, a to znači da nema prenosa potraživanja, nema prenosa obaveza prema zaposlenima, niti nekih trećih uslova. Ali, šta je važno? Važno je reći da je poverenje koje je „Hestel“ kao investitor imao u Vladu Srbije i u „Železaru“ da sklopi sa 5.000 zaposlenih koji su radili u „Železari“ direktno, znači, „Hestil“ ima ugovore o radu sa zaposlenima u „Železari“.
Samim tim, oni su pokazali visok stepen poverenja i u ovu državu i u svog strateškog partnera koji se nalazi u Smederevu. Smederevo je jedna od žila kucavica ekonomskog razvoja Srbije, odnosno ekonomskog pada Srbije. Zbog toga ne treba olako shvatati rešenja koja govore o tome, najlakše je to baciti u stečaj, preko noći rešiti celu situaciju, otpustiti ljude, a ako treba zaposlićemo možda stotinak, dvesta, jer kao takva važna privredna strateška tačka ona jednostavno generiše naš BDP, novu vrednost, pogotovo kada govorimo o proizvodnji.
Ono zbog čega danas treba reći da „Hestil“ zapošljava pet hiljada ljudi govori o tome da je zaustavljen taj pad uopšte kada pričamo o Smederevu i zaustavljen pad ekonomski kada govorimo uopšte o privredi Republike Srbije. Ko je „Hestil“? Vrlo je važno da danas znamo kakav je naš strateški partner. Pre svega, 4. marta 2006. godine, kada je objavljen javni poziv za prikupljanje ponuda za nadmetanje radi prodaje imovine subjekta privatizacije koji se odnosi na privredno društvo i „Železaru Smederevo“, krajnji rok je bio 30. mart 2016. godine, 4. marta praktično je raspisan taj javni poziv na koji se javio investitor koji je u svojoj ponudi dao 46 miliona evra i ono što je rekao u svojoj ponudi, da će zaposliti sve zaposlene iz „Železare Smederevo“.
Osim toga, kada imate jednu pravnu proceduru po kojoj funkcioniše partner kakav je „Hestil“ i kada imate jedno imovinsko-pravno nasleđe u Srbiji u kojem je jako teško da bilo koji investitor shvati da mi ta nerešena pitanja do sada nismo nikako rešili, nego da imamo različite modele rešavanja, kao što smo imali pitanje stečaja ili smo imali pitanje da 200 parcela fizičkih i pravnih lica imaju ispod vodove koji su povezani sa „Železarom“, onda je sasvim razumljivo da morate da nađete određeno pravno autentično tumačenje sa kojim će investitor da osigura svoje postojanje dugi niz godina na tržištu Srbije. Treba reći da ti vodovi o kojima danas pričamo se nalaze pod zemljom i postoje više od 60 godina. Oni nisu novi.
Kada govorimo o tome da pričamo o autentičnom tumačenju, o pravu službenosti, a ne o vlasništvu, to znači da bez prava službenosti „Hestila“ „Hestil“ ne možda da radi, jer može da se desi da pojedinac vlasnik te parcele kroz koju prolaze određeni vodovi, po određenom sistemu dođe do oštećenja i jednostavno nema finansijskih sredstava da tako nešto popravi, onda će biti ugrožen sam „Hestil“, odnosno „Železara“ zbog takvih problema.
Ono zbog čega ovo govorim, zato što mislim da je nerazumevanje kolega iz nekih stranaka koji kažu da je pitanje telekomunikacija, pitanje mreže elektroprivrede Srbije, da je to pitanje ustupanja vlasništva. Trebali bi da znaju da po Ustavu Srbije, mreža elektroprivrede Srbije je 100% u vlasništvu države Srbije i nikada nije u vlasništvu privatnika. Jednostavno, takve protivustavne akte ne možemo da donesemo. Sistem telekomunikacija, takođe, ne može da bude u vlasništvu privatnika, već je u vlasništvu države.
Zbog toga danas imamo autentično tumačenje po kome želimo suštinski da pojačamo određeno pravo koje ima onaj ko je kupio imovinu, jer bez tog prava se dovodi pitanje delatnosti koju obavlja „Hestil“. I ono što je u pravnom smislu kolega Neđo Jovanović, kao iskusan pravnik, potpuno objasnio, kao i predsednik Odbora za zakonodavstvo, ja ne bih više ponavljala, ali hoću da kažem da u trenutku kada govorimo o privrednim aktivnostima i kada govorimo o ekonomskim reformama i kada govorimo o tome da je Vlada Srbije uspela da sačuva pet hiljada radnih mesta u Smederevu, da je to jedan od najvažnijih zadataka koje je ona ispunila prema građanima Srbije, dugovanja koja su proistekla rada „Železare Smederevo“ nisu od juče, nisu napravljena 2012, 2014. godine, nego su proizvod svih onih zakona koji su vladali, pa čak i situacija na tržištu, kad pričamo o proizvodnji čelika, o porastu i smanjenju cene čelika na svetskom tržištu i mogućnostima uopšte da ovakva fabrika radi i da bude isplativa. Jer, nije slučajno što je „Ju-es Stil“ otišao i nije slučajno što, jednostavno, ono što je investirao u Srbiju, onoga trenutka kada je preuzeo „Železaru Smederevo“, do trenutka kada je napustio Srbiju, nije uspeo da na isplativ način zatvori finansijsku konstrukciju.
Treba reći da dana 5. aprila 2006. godine Ministarstvo je donelo odluku po kojom je kupca proglasilo učesnika „Hestil grup“, i ono što je važno reći, da je ugovor potpisan i objavljen na sajtu Vlade Srbije, odnosno Ministarstva privrede 18. aprila, da su saradnici odnosno advokatske kancelarije koje zastupaju „Hestil“ podnele Komisiji za zaštitu konkurencije praktično zahtev prema kome je Komisija odobrila sprovođenje koncentracija kompaniji „Hestil“ i „Železara Smederevo“, čime su se stekli uslovi praktično da i u formalno-pravnom smislu menadžmenti ove dve kompanije razmenjuju određene vrste ugovora, potpišu sa novozaposlenima i da 1. 07. faktički je menadžment, odnosno preuzet u formalno-pravnom smislu i „Hestil“ u vlasništvo svoje.
Zbog čega sve ovo govorimo, kada govorimo uopšte o ovom autentičnom tumačenju? Dobro je da je gospodin Martinović, kao iskusni pravnik, primetio i dao predlog Vladi Srbije da ovakvo autentično tumačenje usvoji, zbog toga što smo ovim poslali poruku ne samo kineskom investitoru, nego svim drugim investitorima da, ako imaju ozbiljnog partnera u Republici Srbiji, a to je Vlada Republike Srbije, u svakoj situaciji smo na strani posla, na strani otvaranja novih radnih mesta i stvaranja klime u pravnom i formalnom smislu da pravimo novu vrednost, da stvaramo i razvijamo, da podstičemo, jednostavno, taj bruto društveni proizvod, ne samo zbog nas, nego zbog naše dece, zbog naše budućnosti.
Ono što je važno reći danas, da se nadamo da, evo i ispred SNS ovlašćeni predlagač, da će možda, pored ove dve stranke iz opozicije za koje smo čuli da će podržati ovo autentično tumačenje, nadam se da će možda i oni koji smatraju da pitanje vlasništva možda nije na adekvatan način definisano, da su zaista od iskusnih pravnika ovde u Skupštini dobili dobro obrazloženje i dobar razlog zbog čega bi ovo podržali. Jer, ipak smo mi svi ovde u Skupštini u interesu građana, birani od tih istih građana i smatramo da u budućnosti, koje god odluke da donosimo, zaista treba da ih donosimo sa što većim konsenzusom, bez obzira o kojim se investitorima radi, iz koje zemlje oni dolaze i da nekada svoje stranačke interese treba da podredite državnim. Iako se smatrate opozicionim strankama, ne treba svoje pravo da koristite u tzv. oportunitetnom smislu, nego jednostavno da koristite u jednom konstruktivnom smislu.
Naravno, legitimno pravo je i stranaka koje smatraju da ovakav predlog treba da se povuče. Verovatno postoji to nerazumevanje, jer sistem funkcionisanja države u pravnom i regulatornom smislu se menja. Mnogo se toga promenilo, od 2012, 2014, pa i danas, i sigurno je da će se ta brzina povećavati, promene naših zakona, ali i primena. Očito je da Skupština Srbije treba da pomogne ne samo Vladi Srbije nego i svim građanima Srbije da ostvare svoje interese – pravo na rad. Pravo na rad su zaista ostvarili ovih 5.000 ljudi u Smederevu, da nisu ostali bez posla. Jer, da smo slušali neke krajnje racionalne energetski efikasne modele, očito bi ostali sa ljudima bez posla, sa ljudima kao socijalnim slučajevima, sa porodicama bez nada, sa decom koja bi gledala što pre da odu odavde, beznadežno, sa situacijom koja u političkom smislu bi samo dovodila do toga da jednostavno budete u bezbednosnom smislu pod velikim pritiskom, ne samo sada koji trpimo, već i onim koji imaju sve ostale države koje su ekonomske nestabilne i politički zaista neaktivne.
Kada govorimo uopšte, na kraju, o „Železari“ i kada govorimo o autentičnom tumačenju, treba reći da je ovo samo jedan primer rešavanja imovinsko-pravnih odnosa koji pokazuje spremnost svih nas da se aktivno uključimo u rešavanje problema u privredi, ali u privredi na taj način što želimo da pošaljemo poruku svim domaćim i stranim kompanijama da je jednako pravo da budu zainteresovani za firme koje su i u proceduri stečaja i one koje su strateški zaštićene od strane države.
Ono što je najvažnije danas reći jeste da je ovo autentično tumačenje prilika da se sve stranke ovde pokažu na delu, da li podržavaju zaista koncept otvaranja novih radnih mesta, da li podržavaju koncept izvlačenja privrede iz propasti i da li podržavaju koncept za budućnost Srbije. U danu za glasanje SNS će podržati ovo autentično tumačenje. Hvala.

Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne)
Prelazimo na rad po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege poslanici, danas raspravljamo o veoma važnom zakonu za Srbiju, ali i za grad Smederevo, za ukupan ekonomski razvoj. Definisanjem imovine kojom „Železara“ raspolaže rešava se višedecenijski problem koji se odnosi na status objekata i zemljišta „Železare“. „Železara Smederevo“ je nesumnjivo privredni gigant od ogromnog državnog značaja, stoga je i ova Vlada Republike Srbije posvećena rešavanju svih pitanja koja opterećuju „Železaru Smederevo“ i zaposlene u njoj.
Socijalistička partija Srbije bezrezervno podržava Vladu Republike Srbije u nastojanjima da „Železaru“ stavi na zdrave noge, da obezbedi plasman čelika u inostranstvo i što je najvažnije da osigura zaposlene u „Železari“ koji nikada više ne smeju biti u stanju neizvesnosti za svoja radna mesta.
Grad Smederevo i građani Smedereva mogu biti sigurni da ovim autentičnim tumačenjem dobijaju svi i da će oslonac privrede ovog grada i dalje biti „Železara“ sa kojom se sve do dolaska ove Vlade previše eksperimentisalo i „Železaru“ u jednom trenutku dovelo do ivice ponora.
Moje kolege su do sada govorile o pravnim i političkim aspektima ovog predloga, a ja ću govoriti o značaju „Železare“ za Smederevo, grad iz kog ja dolazim.
Prvo kratko podsećanje na istorijat Železare. Početak metalurgije u našoj zemlji vezuje se za SARTID osnovano 20. februara 1913. godine. Bilo je to mešovito akcionarsko društvo manjinskog srpskog kapitala i većinskog kapitala stranih akcionara. Na obali Dunava kilometar i po uzvodno od grada Smedereva izgrađeni su prvi pogoni predratne Železare. Godine 1962. doneta je odluka o izgradnji nove Železare na lokaciji u Radincu, a 1964. godine položen je kamen temeljac. To je vreme kada se u svetu industrija nije mogla zamisliti bez gvožđa i čelika i pokazuje stratešku odluku da Srbija ide u korak sa svetom. Od tada je sledio kontinuirani razvoj i napredak Železare koji je doprineo ne samo privrednom razvoju grada Smedereva, već i ukupnom privrednom razvoju Srbije.
Od tada je sledio konstantan razvoj ne samo Železare, nego i grada Smedereva, koji su ostali međusobno povezani i do dan danas. Železara Smederevo ima stogodišnju tradiciju u proizvodnji gvožđa i čelika i poznata je u Evropi po proizvodnji čelika, toplo i hladno valjanih proizvoda i belog lima. Pogoni Železare smešteni su u Smederevu, Šapcu i Kučevu čineći Železaru kompanijom od izuzetnog strateškog značaja kako za Republiku Srbiju tako i za region.
Sudbina Železare je na neki način i bila sudbina Smedereva. Kada je Železara radila i razvijala se, tada se razvijalo i Smederevo. Kada je Železara bila u problemu tada je i grad imao poteškoća. Upravo zbog toga su građani Smedereva jasno podržali napore Vlade da se strateški partner za Železaru u najpoznatijem kineskom proizvođaču čelika „Hestilu“ koji će omogućiti stabilno poslovanje i dalji razvoj grada Smedereva i privrede Srbije u celini.
Vlada Srbije je 5. aprila prihvatila ponudu kineske kompanije „Hestil“ za kupovinu Železare Smederevo koja je jedina na tenderu dala obezbeđujuću ponudu da kupi svih 98 imovinskih celina Železare i što je najvažnije zadržano je svih 5.000 radnika. To znači da od Železare direktno živi ne samo oko 5.000 zaposlenih, već više od 20.000 građana računajući članove porodica zaposlenih, kao i porodice mnogih dobavljača i kooperanata.
Ističem da je uspostavljen socijalni dijalog na višem nivou i udvostručena proizvodnja zahvaljujući kineskom vlasniku. Strateški partner će značiti ne samo sigurnost za zaposlene u tom gradu, nego i više posla za dobavljače i kooperante, ponovno učešće u izvozu Srbije i podsticaj u rastu BDP zemlje.
Podsetiću da je Železara u velikoj meri izvozno orijentisana što svakako doprinosi privrednom rastu Srbije. Dokle god živi i radi Železara, živi i razvija se grad Smederevo. Vlada Republike Srbije ima jasan cilj, a to je jačanje privrede, smanjenje nezaposlenosti i bolji život građana Srbije. U tom smislu poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovo autentično tumačenje zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, nije tu.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.