Zahvaljujem se predsedavajući.
Poštovane kolege narodni poslanici, mislim da je vreme da se vratimo sa populizma na suštinu, a suština je zbog čega se danas raspravlja o autentičnom tumačenju jedne od odredaba zakona?
Ovde, apsolutno niko iz opozicije nije hteo da prizna jednu suštinsku stvar, a suštinska stvar jeste sledeća – donet je Zakon o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima, privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika „Železara Smederevo“ d.o.o. Smederevo. Taj zakon je stupio na snagu i proizveo pravne posledice. Zašto? Zato što je morao da bude donesen ovakav kakav jeste. A morao je da bude donesen ovakav kakav jeste zbog toga što 15 godina, ono što je rešeno ovim zakonom nije rešeno.
Petnaest godina stanje katastra ne odražava faktičko stanje na terenu. Ko je kriv za to? Je li ova Vlada kriva za to? Od kada ova Vlada funkcioniše? Petnaest godina, pa bili ste u toj Vladi, petnaest godina ste imali, vi sa ove strane priliku da rešite imovinsko-pravne odnose. Zašto ih niste rešili? Naročito od 2000. godine pa nadalje, da ne govorim o tome da ste doveli privredu u predstečajno i stečajno stanje, ali postoji nešto što ovde takođe ne može da se dovede u sumnju, a to su sledeće činjenice.
Nije autentično tumačenje, kao pravnici ne moramo da donosimo, ali ovo govorim kao pravnik. Zašto? Zato što znamo pravo i nama autentično tumačenje u suštini nije potrebno, ali je potrebno onome ko se i te kako interesuje za ili kupovinu ili kasnije pravo raspolaganja nad kupljenim dobrom, u konkretnom slučaju privrednim subjektom „Železare“. Ko to može da zabrani mogućnost da mu se omogući tumačenje i to autentično tumačenje? Mi, apsolutno ne.
Zbog toga je naša obaveza da u cilju zaštite interesa ne samo „Železare“, već prevashodno zaposlenih u „Železari“, ova autentična tumačenja iznesemo. Ponavljam, kao pravnik smatram da je apsolutno nepotrebno i slažem se sa kolegom Krasićem, kada je izneo pravne razloge zbog čega nije potrebno autentično tumačenje, ali građani nisu pravnici. Ne znam da li nas dovoljno razumeju.
Ekspert za stečaj ili eksperti za stečaje zaboravljaju na jednu činjenicu. Kaže se – ajmo u stečaj. To je bila jedna od mogućnosti, od modaliteta da rešimo pitanje, pa elementarno poznavanje stečaja podrazumeva da otvaranjem stečaja zaposleni prestaju biti zaposleni.
(Saša Radulović, s mesta: Što se ovde i desilo.)
Nije tačno. Apsolutno nije tačno i niste u pravu. Treba da znate da je veliki broj zaposlenih sada zaključio kolektivne ugovore sa novim vlasnikom. Raskinuo prethodno kolektivni ugovor sa „Železarom“ i zaključio kolektivni ugovor sa novim vlasnikom. Zašto? Zato što ima poverenje u način rešavanja problema o „Železari“, pa ako zaposleni imaju poverenje u taj način rešavanja zbog čega bi neko drugi sumnjao?
Dalje, 5.000 zaposlenih je trenutno u „Železari“, nekada ih je bilo 10.000. Kažem, trenutno ih je 5.000, ako je i o čemu Vlada razmišljala, razmišljala je o socijalnom statusu i egzistenciji zaposlenih. Valjda je prioritet zaštiti prevashodno zaposlene i njihove egzistencije. To je ovde i učinjeno. Zar to neko može da dovede u sumnju? Čisto sumnjam, pa ni eksperti za stečaj. Mislim da stečajem znam da se bavim i dovoljno mogu da kompetentno prokomentarišem.
Na kraju, ono što mi se čini bitnim, mislim na kraju kada govorim samo o ovom pravnom delu, da se istakne zarad građana, ovde je apsolutno sve jasno i ovde nema nedoumica i nepoznanica koje se bukvalno nameću. Ne razumem uopšte tu postavku, tu priču koja je negde zamagljivanje, da se na ovaj način vodi nekakav paralelan stečaj. Kakav paralelan stečaj? U kom pravcu, po kom zakonu? Koji je to način?
(Saša Radulović, s mesta: Ja ću objasniti.)
Nema potrebe da mi objašnjavate zato što znam mnogo bolje od vas. U suštini ono što želim da vam predočim jeste sledeće. Kao pravnik moram da skrenem pažnju prevashodno zbog građana da je činjenica, da je nužnost donošenja zakona o sticanju prava svojine nad zemljištem, objektima i vodovima privrednog društva „Železara“ uvela jednu novu zakonsku kategoriju koja nije poznata u odredbama Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, kolega Krasiću, a to je zakonska službenosti. Nova kategorija.
Zašto nova kategorija? Zbog toga što Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa ne poznaje zakonsku službenost već poznaje službenost koja se stiče, kako je to ovde rečeno, da zbog građana ne držimo predavanja i dovodimo u konfuziju. Tačno je da se službeno stiče pravnim i poslovnim ugovorom, vremenskim protekom od 20 godina nesmetanog korišćenja i poseda i na kraju odlukom državnog organa.
Nije tačno da je i jedna vrsta naše odluke, odluka državnog organa. Nije tačno, ali je tačno da je ovo zakon koji podrazumeva zakon za posebne slučajeve, odnosno zakon lek specijalis. Nije tačna primedba koja je izneta da će se ovim zakonom stvoriti opasnost od neujednačene sudske prakse, da će sudovi ovo koristiti za neke druge slučajeve, neće. Zbog toga što se zakon odnosi tačno na određenog subjekta i tačno na određenu pravnu situaciju. Ako se odnosi na tačno određenog subjekta i na tačno određenu pravnu situaciju, onda se za druge situacije ne može koristiti. Prema tome, da demistifikujemo neke stvari kako bi barem iz ovog doma izašle činjenice, izašla istina.
Još nije rečeno nešto što treba da bude poznato građanima, a to je, da ne samo „Hestil“, ne samo kupac „Železare“, ne samo sticalac prava slubženosti, pošto i jeste pravo službenosti teret, već i svi kasniji sticaoci. Jer mi „Hestilo“ ne možemo da ograničimo pravo raspolaganja, on će da kupi i vodove i „Železaru“ i objekte, sve ono što po zakonu koji je već donet i u odnosu na koga se autentično tumačenje odnosi, može da raspolaže.
Ako može da raspolaže, to znači da može da otuđi na treće lice, četvrto, peto, šesto, sedmo. Svi ti sticaoci, bez obzira ko su, da li su u pitanju Kinezi, Rusi, Francuzi, domaći pravni subjekti, moraju imati pravnu sigurnost u tom smislu reči i ako traže da im se autentičnim tumačenjem potvrdi ono što je već u zakonu sadržano to jeste činjenica da se taj teret na poslužnom dobru prenosi na kasnije sticaoce.
Prema tome, ovde nedoumica nema. Ovde pravnici, i to jedino pravnici, mogu da kažu – nama ovo nije bilo potrebno, ali je potrebno onome na koga se autentično tumačenje odnosi. Potrebno je onome ko želi da u saradnji sa Vladom RS i na osnovu zakonom propisanih rešenja, bez obzira da li će to biti pravni posao ili neki drugi vid sticanja, reši sve imovinsko-pravne odnose koji nisu rešavani duže od 15 godina.
Zbog svega toga, a da bi automatski eliminisali, više nikad ne pomenuli mogućnost stečaja, ako ćemo i o tome da pričamo, ajmo da budemo i tu otvoreni i iskreni. Pa jel vi mislite da Vlada RS nije ni razmatrala i tu opciju uvođenja stečaja sa unapred pripremljenim planom reorganizacije. Pa jeste. Da li je to rešenje, što se vi niste setili, nisam siguran da jeste zbog toga što i taj, unapred pripremljeni plan reorganizacije nosi određene rizike.
Kad se stave u korelaciju rizici takvog načina rešavanja situacije u „Železari“ i načina koji se sprovodi od strane od strane Vlade Republike Srbije, u svakom slučaju građani Srbije treba da podrže ono što predlaže Vlada RS.
Ja sam apsolutno za to i smatram da bilo ko ko razmišlja u pravcu interesa, kako reče kolega iz poslaničke grupe LDP-a, da će podržati upravo zbog tog interesa. Taj interes treba da bude primaran i zbog toga treba podržati ovo autentično tumačenje odredbe člana 6. Zakona, o kome već koliko dugo pričamo, blizu dva sata.
Na kraju, ne želim da opterećujem sa pravnom teorijom. Ja u ime, kao ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SPS, ističem da će Poslanička grupa SPS podržati ovakvo autentično tumačenje. Mislim da je to jedino trenutno moguće rešenje i ako se praktično primenjuje od strane od onih koji treba da se primenjuje nije bilo potrebno. Zahvaljujem se.