Hvala vam. Nemate pravo na repliku ovo je povreda Poslovnika, to će vam objasniti Nataša, nema to veze što vas je pomenuo.
Molim službe da mi daju stenogram da pročitam diskusiju. Molim vas, iako je vaš predsednik poslaničke grupe tražio da striktnije vodim ovu sednicu po Poslovniku onda molim i vas za razumevanje. Hvala vam puno. Molim vas i da vi imate razumevanje i da se pridržavate onoga što je šef vaše poslaničke grupe tražio, a to je da ne spominjete imenom nikoga. Možete da replicirate i sada vam dozvoljavam, striktno dve minute i prelazimo na spisak.

Uvažena predsedavajuća, što se tiče tog nadimka, ja sam veoma ponosan na njega. Ja sam ga osmislio, iz razloga da bih zaštitio te neke ljude koji su bili to veče tamo, a upravo se sprečavao najgori kriminal koji se tamo odvijao. Da vam nešto kažem, jeste, ja sam Đuka moler, ja sam to osmislio sam sebi taj nadimak i nemam nikakav problem sa tim, a srce bi mi zaigralo da me tužilaštvo pozove. Jedva čekam da me pozovu, ako ikada hoće da rešavaju taj slučaj i ako, naravno, postoji ta mogućnost, svašta bih tamo mogao da kažem. Nekima ne bi baš bilo dobro upravo zbog tog moleraja. Hvala vam puno.

Hvala.
Moler je svakako časno zanimanje i niko ovde to u pežorativnom smislu nije upotrebio.
Dragana Kostić ima reč, a neka se pripremi Aleksandra Jerkov.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku, vas niko nije spomenuo. Ne može sad kad vam neko kaže ime, da vi kažete govorim ja. Ne može. Sve je o vama najlepše rekao, verujte mi.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Neću njemu da repliciram.)
Polako samo, nema ubeđivanja, odlučila sam da nema.
Reč ima Dragana Kostić, pa Aleksandra Jerkov. Ako neko neće, ne mora.
Imate reč, morate da se izborite za to.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.
Poštovane kolege, građani Srbije zaslužuju mnogo objektivniju, nezavisnu, visokoprofesionalnu i na principima novinarske etike kvalitetnije informisanje od medijske kuće. Zato smi mi ovde da preko članova Saveta REM omogućimo to našim građanima, a svakako članovi REM za to što oni rade dobijaju i nadoknadu koja iznosi dve prosečne neto zarade na nivou Republike. Verujem da je izveštaj Odbora za kulturu i informisanje najbolje to sagledao i da su tamo ljudi koji su od struke, tako da ćemo mi po njihovoj preporuci i glasati za te članove.
Međutim, ja bih se ovde osvrnula i na pitanje informisanja, odnosno medijskih kuća na lokalnom nivou gde konkretno kod mene u opštini odakle ja dolazim, a to je Sokobanja, gde je do pre tri meseca izvršnu vlast vršila DS, uticali su na to kako će se sredstva raspoređivati iz budžeta za sufinansiranje projekata na konkursu na koji su se javile medijske kuće. Tako je lokalna medijska kuća koja je prošle godine 2015. dobila 3.600.000, pošto nije htela da podrži politiku DS, u ovoj godini, pošto je bila izborna godina, dobila je 50% manje iz budžeta, odnosno samo 1.800.000, dok je ostatak sredstava raspoređen, znači, 1.800.000 je dato nekim drugim medijskim kućama koje su blatile SNS u predizbornoj kampanji i koje nisu izvršavale svoju delatnost po principima na kojima treba, već su svesno kršile ta pravila igre.
Te komisije koje se biraju, a koje su takođe iz nezavisnih udruženja na nivou lokala, a iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Udruženja novinara Srbije, Medijskog istraživačkog centra i drugih udruženja, oni koji najviše govore o tome da su ta udruženja nezavisna pokazalo se na primeru moje opštine da nisu nezavisna i da su obično izabrana po preporuci određenih stranaka.
Da se ne bi ovo više dešavalo, mislim da je najbolje da postoje neke sankcije, i to najbolje novčane sankcije, jer se pokazalo kada nekome uzmete iz džepa da se on tek onda opameti, da se vode određeni postupci protiv tih članova komisija jer su oni za to plaćeni i plaćeni su od para građana ove države.
Nadam se da ćemo savesno danas glasati i da ćemo najbolje, ono što je u našoj moći, predložiti i izabrati članove REM. Zahvaljujem.

Reč ima Aleksandra Jerkov, a neka pripremi Vesna Rakonjac.
Nije pomenuta DS. Ništa nije ružno rečeno.
Aleksandra, molim vas samo uzmite reč.

Zahvaljujem, predsednice.
Mislim da je bilo osnova za repliku, ali nije sada to tema.
Danas je ono o čemu mi treba da razgovaramo veoma jednostavno – kakvu televiziju gledaju naši građani, šta je to što oni mogu da vide na televizijskim programima i da li će ljudi o kojima treba da glasamo doprineti tome da naši građani gledaju kvalitetne televizijske programe. Nisu danas tema ni šta svako od nas misli koliko je minuta dobio u kojoj emisiji na RTS, ne priča se ni o umišljenim napadima na premijera i njegovu porodicu, ne priča se ni o izložbama, ne priča se ni o tome koliko koja televizija novca dobija iz budžeta, što inače možda nije put kojim bi SNS trebalo da ide jer bolje da o tome ne razgovaramo.
Danas treba da razgovaramo o tome šta naši građani gledaju na televiziji, a ono što gledaju na televiziji, verujte, nije ni malo sjajno. Oni gledaju rijaliti programe, neću biti prva koja ih pominje i koja govori o tome šta se sve u tim programima vidi, oni gledaju emisije u kojima se dovodi žena koja trpi nasilje i njen muž koji je tuče pa da onda sučele malo stavove, da se vidi ko je tu u pravu, da li je ona zaslužila da dobije batine, da li nije dobila batine, oni gledaju kako se vlasnik jedne televizije godinama obračunava sa pojedincima, organizacijama, medijima i državama koje mu se na bilo koji način nađu na putu, njegovim biznis kombinacijama, gledaju specijalne emisije posvećene državnim udarima, gledaju kako tri televizije sa nacionalnom frekvencijom prenose rođendan stranke na vlasti i gledaju kako se REM svaki od tih puta proglašava nenadležnim, kako govori da ne može da reaguje ili da zakon nije prekršen.
Jako je strašno ono što smo nekoliko puta čuli u ovoj raspravi, da vlasnik privatne televizije može da emituje na toj televiziji šta hoće. To nije tačno. Privatna televizija koristi nacionalnu frekvenciju koja je javno dobro. Taj vlasnik se prijavio na nekakav konkurs kada se prijavio da dobije nacionalnu frekvenciju i dobio je nacionalnu frekvenciju na korišćenje na osnovu nekakvih uslova koje je trebalo da ispunjava. Zato strašno zabrinjava kada REM u svom izveštaju kaže da ni jedna do pet komercijalnih televizija nije ispunila svoje obaveze predviđene Zakonom o elektronskim medijima i ne uradi ništa. Zato je jako strašno kada REM konstatuje da na „Hepi“ televiziji se emituje 58,42% rijalitija u ukupnom vremenu u kojem ta televizija emituje program i ne uradi ništa tim povodom.
Zato ja mislim da niko ko je bio član REM ne treba da bude ponovo član REM jer su ti ljudi u prethodnom periodu pokazali da ne rade svoj posao dobro. Verujem da i vi to znate. Onda se postavlja pitanje zbog čega ste vi tako na sve načine tog Gorana Pekovića pokušavali po svaku cenu da ubacite u REM. Prvo ste preko nevladinih organizacija pokušavali da oborite glasanje, manipulisali kvorumom Odbora za kulturu, tražili autentična tumačenja, sada ga gurate kao predstavnika medijskih udruženja itd.
Odgovor mislim leži u jednoj vesti koja je prošla dosta nezapaženo, a to je da su čak šest članova REM na jednoj sednici sa liste od 52 kandidata za Upravni odbor RTS i 22 kandidata za Upravni odbor RTV zaokružili identična imena.
Tako da očigledno da taj REM ne radi baš one stvari koje treba da radi kako valja ali zato neke stvari radi baš kako treba i baš kako vi želite i zbog toga po svaku cenu neki moraju da budu u REM a to će se u danu za glasanje verujem i pokazati, odnosno vi ćete to pokazati.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Replika.)

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Pa, evo ovako što se tiče emisija na televizijama ja mogu da se složim da su one manje-više jako loše. Ja priznajem čak i ne gledam televiziju, što je tragično, zaista ne gledam, ali, ako već govorimo o skandaloznim emisijama gde se neko suočava, pa jedna voditeljka koja je vaša vedeta danas, na Tviteru najaktivniji vaš agitator, vodila je na jednoj televiziji koju vi danas najviše pljujete baš na tom istom „Pinku“ jednu skandaloznu emisiju zvala se „Trenutak istine“ 2009 godine, gde smo svake gadosti mogli da čujemo.
Pa nije tad ni REM koji je bio vaša partijska ispostava, niti vi nikada ništa niste rekli protiv takve jedne emisije. Pa je malo sad licemerno da nekom pričate o tome šta gledamo na televiziji, jer tada šta smo mogli da vidimo a i da čujemo, svi smo se zgražavali. Pa gde vam je bila tada ta etika i gde vam je tada bio vaš RRA i Gordane Suše i razni drugi? Nije bilo nigde, zato što su vam odgovarali i zato što su vam takve emisije odgovarale.
Prema tome, nemojte vi da pričate o tome šta danas gledamo po televizijima, ja se slažem da REM mora mnogo bolje da radi, čak da se neki kodeksi daleko više poštuju pošto se očigledno danas ne poštuju, ali je licemerno da to od vas slušamo, posebno od voditeljki koje su vodile takve emisije. Hvala vam.
(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)

Marko Đurišić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, prethodni govornik je dobio po vašoj odluci pravo na repliku, iako ako pročitamo član 104. nije bilo apsolutno nikakvog osnova za davanje replike.
Naime, stav 2, to je možda najbliže, govori da ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj političkoj grupi.
U izlaganju na koje je bilo osnov za repliku ni jednom jedinom reči nije spomenuta stranka koju danas u Skupštini predstavlja gospodin Đukanović. I ovde se primenjuju stalno dvostruki aršini.
Znači, kada neko iz SNS želi da dobije repliku, digne ruku dobije bez problema. Sa te strane kada stignu najveće uvrede na spominjanje stranaka tzv. „bivšeg režima“ , lakonski predsedavajući daje odgovor – nemate pravo na repliku, to je moja odluka.
Ja vas pozivam da imate isti aršin prema svima. Ako neko smatra i želi da dobije repliku, onda svakome dajte to pravo, a ne samo članovima vaše stranke. Hvala vam.