Pravo na repliku, narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.
Lepo je da smo se setili na kraju da postoje i neke opcije planova reorganizacije koji ne podrazumevaju davanje otkaza ljudima. Međutim, ima jedna druga stvar koja je, ja mislim, jako bitna. Treba da naučimo da u ekonomiji postoji jedan princip oportunitetnog troška koji kaže da kad potrošite neke pare na nešto, gledate da li ste dobro potrošili pare time da li ste na nešto drugo mogli da date pare da li bi dobili bolji efekat od toga.
Da vam kažem, ovde imamo 270 miliona evra gubitaka koje je „Železara“ napravila neodgovornim ponašanjem Vlade i menadžmenta u 2014. i 2015. godini. To vam je oko 50.000 evra po zaposlenom. Recimo to je jedna druga stvar koja je možda mogla da bude urađena.
Treća je da se svima spuste porezi i doprinosi za određeni procenat i da cela privreda dobije taj podsticaj.
Sad kad govorimo o onome što će tek morati da preuzme Vlada RS, odnosno, na žalost, svi poreski obveznici, govorimo o 450 miliona evra. To vam je gotovo 100.000 evra po zaposlenom. To vam je od prilike neko smanjenje poreza i doprinosa za od prilike 10% za celu privredu u Srbiji.
Ovo je jedna potpuna neodgovornost, nerazumevanje problema i da ja znam da Vlada ništa nije razmatrala pošto kad smo hteli nešto ozbiljno da radimo, ništa se u Vladi nije dešavalo. U to vreme premijer Dačić se nije ni bavio svojim poslom. Ispriča neki vic, neku šalu i to je od prilike bilo sve.
Tako da kad god je nešto ozbiljno rađeno, to je u stvari i zaustavljano. Ovde je potrebna ozbiljna analiza. Znate, restrukturiranja preduzeća se rade preko 100 godina u svetu, zna se kako se to radi, nije neka nuklearna fizika, treba samo primeniti to znanje, problem je kad ga nemate.

Pravo na repliku, narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Za razliku od gospodina Dačića, koji je u to vreme bio premijer, ekspert za stečaj kao ministar se nije bavio svojim poslom, jer da se bavio svojim poslom, mi danas ne bi imali priliku da raspravljamo o nečemu o čemu moramo da raspravljamo.
Raspravljamo o nečemu što je akumulacija problema ne samo generisanih od njega, već generisanih mnogo ranije, od 2001. godine, pa na ovamo. I sad smo izmislili toplu vodu da možemo da rešavamo probleme kroz stečaj, da možemo da rešavamo probleme tako što ćemo oterati hiljade zaposlenih na ulice, ostaviti njihove porodice na ivici egzistencije, razmišljati kako ćemo namiriti poverioce i to sve poverioce, ne samo obične stečajne, već i one razlučne, koji imaju prava na odvojeno namirenje, postaviti pitanje da li će uopšte ostati bilo šta od te stečajne mase da se naplati, zaboravljajući pri tome činjenicu da je i država poverilac „Železare“ i zaboravljajući jednu suštinsku činjenicu, da je ova Vlada RS i u vreme kada je njom predsedavao Ivica Dačić, a danas Aleksandar Vučić, preuzela ogromne terete, neverovatno velike terete sa kojima se bilo koja vlada teško može boriti.
Ovaj način rešavanja problema je način rešavanja koji je jedino moguć i prihvatljiv, prevashodno za zaposlene u „Železari“ a i za privredu Republike Srbije i mi, uveren sam, svi zajedno u vladajućoj koaliciji želimo da se ovakvi zakoni više nikad ne donose, jer je naš cilj da privreda ozdravi, da izađe iz stečajnog statusa, da izađe iz privrednog kolapsa i nećemo imati potrebe da pričamo o ovome o čemu pričamo. Zahvaljujem se.

Pravo na repliku, narodni poslanik Saša Radulović.

Ja ću građanima Srbije da objasnim šta bi se desilo da je plan koji sam napravio kao ministar prošao. Ono što smo tražili je da svaka firma u Srbiji, bilo da se radi o državnoj firmi, javnom preduzeću ili o društvenim preduzećima koja su bila u nadležnosti Agencije za privatizaciju, uradi lična karta, a to znači popiše se imovina, proceni se ta imovina, procene se obaveze. Kada imovinu gledate, gledate deo koji je mrtva imovina koja se ne koristi za obavljanje delatnosti, koja može da se proda, imovina koja je potrebna za obavljanje delatnosti i nakon toga se napravi neki poslovni plan, analiza tržišta, pa poslovni plan, pa nakon toga se uradi jedna sistematizacija radnih mesta koja ide sa tim poslovnim planom i onda se u sklopu svega toga reši pitanje svih preduzeća koja imamo.
Onda svim zaposlenima po Predlogu zakona koji sam ja dao se izmire zaostale zarade za sve godine unazad, pa se svima poveže radni staž, pa se isplate otpremnine onima koji po sistematizaciji ne mogu da radno mesto i time se uvede red u privredu.
Ovo je ono što je zaustavio Aleksandar Vučić, ovo je ono što je zaustavio i Ivica Dačić u to vreme nezakonitim rešenjima gde je postavio Mirovića da vodi Ministarstvo privrede u među periodu.
Ovo je ono što je trebalo da se desi - znači, povezan radni staž za sve, isplaćene zaostale zarade za sve, isplaćene otpremnine za one koji ne mogu, odnosno za koje nema mesta nadalje u skladu sa poslovnim planovima i poslovni planovi budućnost za firme.
Umesto toga dobili smo opšti javašluk koji recimo samo u „Železari“ za dve godine košta 270 miliona evra. Dobili smo to da se celokupna privreda praktično je otišla u stečaj. Ono što nije bilo dotučeno do tada na kraju je završilo tamo.
Ovo znaju svi građani Srbije, ovo znaju svi zaposleni u tim preduzećima. Cena neodgovornosti i neznanja je ono što nam se u stvari desilo. Hvala.

Vreme.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vi ćete? Povreda Poslovnika, Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se javljam drugi put. Predsedavajući prvi put mene nije video.
Član 107, dostojanstvo Narodne skupštine. Ako neko loše govori o Dačiću i Vučiću… Evo, smeje se. Kako se ono kaže – smeje se kao Radulović na brašno. Smeta mu Vučić i Dačić. A kada je, da oprostite građani, smeštao svoju stražnjicu u njihovu fotelju, onda mu nisu smetali, čak naprotiv, koristili su.
Evo u čemu je povređeno dostojanstvo. Kaže, 17. novembra 2013. godine vođa ovih, niko se od njih oznojio nije, piše Aleksandru Vučiću – povuci nalog da se kopa po stečajevima u kojima sam radio. Istina, da ili ne? Evo kako se dalje povređuje dostojanstvo kada se loše govori o onima koje si maltene ocenjivao. Kaže u istom mejlu od 17. novembra 2013. godine – ALSU se ukida, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, molim te da Ivana Matić, to je njegova prijateljica, evo ih opet su energetski efikasni. To ste letos trebali raditi hlađenje, sad treba da grejete malo. Kaže – molim te da Ivana Matić, njegova prijateljica, bude imenovana za novog direktora. Njen zadatak je da zatvori Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika i da stavi njegovo udruženje da oni vode stečajeve i da mu ta gospođa Matić ukloni sve prekršaje, što je i uradila…

Vreme, kolega Rističeviću.

…Da mu ukine sve stečajeve na kojima je radio. On je, dame i gospodo, ekonomista koliko i Živković poljoprivrednik. Hvala.