Nije tema.

Nije tema? Sasvim slobodno, neću vas sprečavati.

Nije tema, ali možemo nekom drugom prilikom.

Kako hoćete. Dobro.
Reč ima Tijana Davidovac i neka se pripremi poslanik Saša Radulović.
Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, Vlada Republike Srbije je nakon dve i po godine napornog rada i truda obezbedila „Železari Smederevo“ strateškog partnera, giganta svetskih razmera u proizvodnji čelika, što je u prethodnih 20 godina najveći privredni uspeh Srbije. „Železara Smederevo“ ima gotovo stogodišnju tradiciju. U Evropi je poznata po proizvodnji čelika, toplo i hladno valjanih proizvoda i belog lima. Pogoni „Železare“ nalaze se na tri lokacije, u Smederevu, Šapcu i Kučevu, na površini od oko milion kvadrata, broj zaposlenih oko 5.000 radnika, što nam govori da „Železara“ ima izuzetno veliki strateški značaj, kako za Republiku Srbiju, tako i za region.
Ova Vlada je uspela da obezbedi duplo veću cenu za „Železaru“. Danas kada je cena čelika na istorijskom minimumu, prodata je za 46 miliona evra, što je bilo iznad minimalne cene iz javnog poziva, dok 2003. godine, kada je tržište bilo daleko bolje, tadašnja vlada je prodala „Železaru“ za 23 miliona dolara i dovela je u situaciju da se 2012. godine ugase obe peći, a zaposleni pošalju na plaćeno odsustvo. Uz ovakvu cenu Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, obezbedila je investiciju vrednu 30 miliona dolara, i to od strane „Hestila“, druge najveće kineske kompanije koja je imala prihod od 43,7 milijardi dolara u prošloj godini, dok je ukupna vrednost sredstava iznosila preko 53 milijarde dolara na kraju 2015. godine. Na globalnom nivou ova kompanija zapošljava 120.000 radnika, dok godišnji kapacitet proizvodnje iznosi 50 miliona tona čelika. Kompanija se bazira na implementaciji najnaprednijih tehnoloških rešenja i najčistijih tehnologija, uz konstantno ulaganje u svoje istraživačke centre, edukaciju i usavršavanje svojih zaposlenih. Investicija koju sam spomenula u iznosu od 30 miliona dolara odnosi se na ulaganje u osnovna sredstva i infrastrukturu. Cilj je da se modernizuje oprema, poboljša efikasnost, proširi opseg proizvodnog programa i unapredi ekološko okruženje.
Dolazak „Hestila“ u „Železaru Smederevo“ predstavlja najveći investicioni projekat u ovom regionu. Ova investicija obezbedila je sigurnost za 20.000 članova porodica čija svakodnevnica zavisi od plata zaposlenih u „Železari“. Radi funkcionisanja „Železare“ obezbedio je projektovani rast BDP-a od 3,8%, od čega je polovina zahvaljujući ovoj investiciji.
Ovo tumačenje zakona rešiće višedecenijske probleme vezane za status objekata i zemljišta Železare, što je bitan preduslov za dalji oporavak „Železare“. Po prvi put, moći ćemo da sagledamo potpuni imovinsko pravni kapacitet „Železare“. Ovu praksu podržaćemo i u narednom periodu u svakoj situaciji koja doprinosa zatvaranju pouzdanog, predvidivog i transparentnog poslovnog ambijenta. Hvala.

Zahvaljujem poslanice.
Saša Radulović, neka se pripremi Krsto Janjušević.

Hvala. Slušali smo raspravu i vratiću se na suštinska pitanja koja smo postavili predlagaču.
Mi smo čuli da se radi o deset hiljada parcela, to je novost koju smo dobili nakon ovog izlaganja, na koju se odnosi ovo pravo službenog pristupa, što znači da je veliki broj građana fizičkih lica ili pravnih lica na koje utiče ovaj zakon. Bilo bi zaista fer prema svim tim građanima da znaju da se donosi zakon koji se tiče njih, pošto način na koji je ovo obrazloženo nigde se to tako ne pominje, nego se govori o tome da zakon nema nikakvog uticaja.
Što se tiče samog ugovora on praktično pokazuje svima nama i građanima Srbije da u Srbiji sistema nema, da se donose „leks specijalis“ zakoni za svaki pojedinačni slučaj kada vlast hoće nešto da reši, u ovom slučaju imamo za Železaru Smederevo, „leks specijalis“ imamo za „Beograd na vodi“, znači, gde god se nešto pojavi investitor dobija svoj zakon.
Takođe, imamo problem za državu, ja mislim, da investitor naručuje autentično tumačenje od Narodne skupštine. Mislim da ovo ne bi smelo da se događa, da mora da postoji sistem u kome sve ovo skupa funkcioniše.
Mi smo dosta slušali i o „Železari“ Smederevo i kako je ovo došlo do danas, nekako se stiče utisak kao da je ova izvršna vlast, odnosno da je danas i dalje 2012. godina i da su i dalje na vlasti Tadić i Pajtić, i da praktično govorimo o njima, a ne da je prošlo četiri godine od tada i da se ništa nije praktično promenilo. To pokazuje nivo odgovornosti, jer kad preuzmete odgovornost da vodite državu treba zaista i da preuzmete odgovornost za sve ono što se dešava.
Razumem da je pala cena čelika, da je i padala kiša, bile su poplave, bilo je svašta nešto što se dešavalo, međutim, činjenica je 270 miliona evra je napravljen gubitak u 2014, 2015. godini. Popis imovine nije urađen, ništa od tih stvari nije urađeno. Čuli smo samo izjave premijera od 22. marta 2015. godine, koji kaže – sada ste u sigurnim rukama. Izgleda da te ruke i nisu nešto bile sigurne.
Ono što je veliki problem za građane Srbije je sama „Železara“ nije kupljena od strane investitora nego je kupljena imovina „Železare“, odnosno bila je velika rasprodaja imovine „Železare“. „Železara“ Smederevo d.o.o. je nažalost, ostala sa dugovima od otprilike 52 milijarde dinara, ovaj podatak je iz finansijskih izveštaja Železare za 2015. godinu. Ne znamo koliki je gubitak u međuvremenu još nastao. Nažalost ovo će morati da snose poreski obveznici Republike Srbije.
Poruka koju šaljemo malim i srednjim preduzećima je vidite ovih 450 miliona evra ukupnog gubitka koji će morati da preuzme Republika Srbija, zbog načina na koji je Vlada odlučila da radi restrukturiranje i donosi ovaj „leks specijalis“, je da ovaj novac je otprilike nekih 10% smanjenja poreskih zahvatanja, koja bi moglo umesto ovakvih egzibicija da se u stvari uvede red u Republici Srbiji.
Nažalost, naša privreda propada, imamo ovakve „leks specijalis“ zakone koji pokušavaju da rešavaju ovako nešto, u stvari su sami po sebi definicija pravne nesigurnosti. Definicija da nema vladavine prava, da nisu jasna imovinska prava, da procedure nisu jasne. Jednostavno da Srbija nema sistem. To je najgora poruka koju šaljemo sa svakim „leks specijalis“ zakonom. Hvala.

Replika, Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajuća i poštovane kolege poslanici, svi se ovde zalažemo za sistem, ali sistem treba da važi za svi i za one koji su imali 16 firmi, bili stečajni upravnici, koji su od države uzeli 22 miliona 750 hiljada na konto rada toliki broj sati kao stečajni upravnici i da vidimo kako su te firme u stvari u svom stečajnom postupku, da li su zaposlili nove ljude, otvorili nova radna mesta, našli strateške partnere ili su otišli u stečaj, u bankrot i rasprodata imovina u bescenje. Znači, to je sistem vrednosti koji traži odgovornost svih učesnika. Znači, ne od juče, ni od prekjuče nego od prethodnih 20 godina. Hvala.

Da, izvolite.
Reč ima narodna poslanica Branka Stamenković.