Dozvolite mi da, pošto je prvi govornik koji govori konkretne cifre iz ovog projekta, onda je jako važno da budemo precizni. Znači, prvo, u ugovoru piše – najmanje 49% će biti ugovoreno sa podizvođačima iz Srbije. Prema podacima koje imamo od Koridora Srbije, zaključno sa julom mesecom, 70% radova su dobili izvođači iz Srbije. Da li je sve plaćeno? To u ovom izveštaju kratkom nemamo, ali da je ugovoreno 70% radova podizvođača iz Srbije, to imamo kao podatak. Možemo da vam damo. Mislimo da je dobar predlog da imamo kratko, precizno izveštavanje o realizaciji svih projekata, to ćemo proslediti. To mislim da bi bilo dobro da imamo i na komitetima. Ne mora da bude u plenumu Skupštine, ali da imate sve te podatke.
Pod dva, kamate od 4%, upravo razgovaramo ovde i o ovom ruskom kreditu za železnice i raznim drugim kreditima. U to vreme 4% su bile kamate koje su bile uporedive sa kamatama na tržištu. Petnaest godina rok je takođe bio uporediv u to vreme.
Prema tome, ako bismo računali taj tzv. neki grant element to bi bilo negde otprilike uporedivo sa kreditima koje smo tada mogli da dobijemo.
Treći komentar, kolike su kamate u svemu tome, to je standardna formula, mi smo već počeli da vraćamo, već je neko ovde primetio od novembra 2015. godine i vraćamo po standardnoj formuli šestomesečno po 4% godišnje, to su praktično 24 perioda. Tu nema nikakve tajne, toliko plaćamo u svim kreditima. Ako izračunate sadašnju vrednost toga to je 0, ako izračunate nominalno tu će biti kamate neki iznos, ali to nije nešto što ne plaćamo u drugim kreditima. Neko je ovde lepo rekao da su nam se kamate kreću od 2% do preko 8%. Znači, imamo kredite koji su i jeftiniji od toga i kredite koji su mnogo skuplji od toga. Prema tome, tu nema nikakvog specijalnog momenta koji bi izazivao našu pažnju, podozrenje ili nešto drugo.
Ono što je važno to je da se većina materijala nabavlja u Srbiji, kod onog šljunka, mislim da je bolje što našim dobavljačima daje bolju cenu od one koja je najniža u Srbiji, jer verovatno očekuje od njih da to isporuče na gradilište na pravi način, u pravo vreme da bi mogli da prave smesu koja je neophodna itd. Znači, nije to protiv nas, što je 35 evra, to ostaje izvođačima u Srbiji.
Ono što je jako važno da znate u svim projektnim zajmovima svuda u svetu pa i kod nas, znači sve međunarodne organizacije pa samim tim i ovakvi bilateralni zajmovi koji idu u kategoriju tzv. eksportnih zajmova, jer oni finansiraju de fakto firmu iz svoje zemlje koja izvodi radove u infrastrukturi obično se ne plaća PDV. Ne plaća se zato i kada se plaća onda se dodaje domaća komponenta upravo u iznosu PDV ili više od toga za budžet je to neutralno, znači mi bismo u budžetu dodali 20% za PDV i sami bismo sebi platili samo bismo povećavali prihodnu i rashodnu stranu budžeta. Prema tome, pošto je PDV za uvozne projektne zajmove obično fiskalno neutralan onda je dogovor da ne bismo opterećivali stranu zaduživanja, da ne bismo opterećivali i stranu prihoda i stranu rashoda u budžetu, da se PDV ne plaća, i to je standardno. Prema tome, ovde ovaj projekat nije različit od standardne prakse u svetu.
Konačno, što se tiče nekoliko diskusija do sada, ja bih vas zamolio da pokušate makar u toku ove rasprave da budete ekonomisti u duši. Ekonomista u duši kaže šta je alternativa. Znači, mi imamo 238 miliona potrošenih, kasni se, možemo da formiramo grupu koja će da ispita zašto se kasni, ali to ne menja prirodu naše odluke, u ovom momentu mi možemo da produžimo ili da ne produžimo. Ako produžimo, tačno znamo mi imamo rok koji je duži, to nas ne opterećuje, doduše 0,5% ćemo platiti za angažovana sredstva pre nego što krenemo da plaćamo 4% za iskorišćena sredstva. To, ako sve završimo u novembru, daj Bože, onda, pošto ovde piše do 24 meseca produžavamo, to će nas koštati samo za ova dva meseca 0,5%, ako budemo to koristili do maja 2018. godine koštaće nas 0,5% za ovih godinu i po dana ili dve godine, a posle toga će nas koštati 4% ako budemo iskoristili ta sredstva.
Prema tome, to nije ništa protiv nas, to je fleksibilnost koju je neko predložio zbog toga što postoje rizici, zbog toga što postoje elementi koje ne možemo da predvidimo. Ispostavlja se da naši građevinari ne znaju dovoljno pouzdano da sondiraju teren i pojavljuju se iznenađenja, u tome da zemljište nije onakvog tipa kao što su mislili, i onda tek kad zakopaju tunel shvate na šta su naišli. Bilo bi dobro da pokušamo nešto tu da uradimo kao druge firme po svetu, laserski radimo dubinska proveravanja tla, pa da nemamo takva iznenađenja, ali to košta, to podiže trošak pripreme projekta i kod nas ljudi od toga beže. To moramo da naučimo, kao što beže od osiguranja u poljoprivredi, pa se posle bavimo posledicama, tako i ovde, štedimo na pripremi projekta i onda naiđemo malo na neko klizište, na neki teren koji nije podoban za tunele i ovo i drugo i treće iznenađenje. Znači na tome učimo.
Predlažem da to pokušamo da uključimo u našu standardnu proceduru. Moj predlog će biti da jednom izmenimo budžet i da ostavimo sa strane pare u budžetu kojima ćemo finansirati bolju, skuplju, ali pouzdaniju pripremu projekata. Hvala lepo.
