Marko Parezanović, neka se spremi Radoslav Milojičić.

Zahvaljujem poštovana predsednice.
Želim pre svega da se zahvalim ministru zato što je dao, mogu reći, veoma precizan i stručan odgovore. Iako nisam to planirao iz prva moram na trenutak da prokomentarišem izlaganje mog prethodnika iz ove, kako bih rekao, pod znacima navoda pravoslavne patriotske partije, koja se mnogo zalaže za evro-azijsku uniju, a mnogo joj smeta Azerbejdžan. Nije im baš najjasnije zašto to sve ide tako sporo i zašto u Zapadnoj Srbiji već nema auto-puteva.
Odgovor je veoma jednostavan i mogu da ga potraže kada pogledaju levo od sebe. Tu sede poslanici stranke neobaveštenih. To je ona stranka koja je bila na vlasti kada su se u Srbiji sprovodile sve privatizacije, naravno, nije bila sama, bile su tu još razne druge partije DOS-a. Tada smo prodali gotovo sve što je bilo vredno. Po nekim informacijama u zemlju je u tom trenutku ušlo između sedam i osam milijardi evra. To je otprilike nekih 1000 kilometara auto-puta. Da je taj novac korišćen u infrastrukturne projekte danas bi i zapadnoj Srbiji bilo auto-puteva, ali je taj novac završio u ko zna čijim džepovima, završio je za nerealno povećavanje plata i penzija, za dupliranje javnog sektora, sve u svrhu vašeg ostanka na vlasti.
Zato ni u zapadnoj Srbiji ni u mnogo drugim delovima Srbije nema auto-puteva i zato je Vlada Srbije prinuđena da novaca za infrastrukturne projekte traži kroz različite povoljne kredite, da pokuša da ostvari neku koncesiju jer drugog načina nema zato što smo zatekli ogromnu rupu u budžetu, deficit od skoro dve milijarde evra u 2012. godini i duplirani javni dug.
Zato smatram da je ova saradnja Republike Srbije sa Republikom Azerbejdžan veoma dobra, ali nije dobro kada dođe naravno do kašnjenja u radovima, ali bolje da i danas razgovaramo o tim kašnjenjima nego da razgovaramo o tome zašto se uopšte ništa i ne radi kao što je bilo u nekom periodu. Voleo bih i da u budućnosti razgovaramo na ovom mestu o nekim drugim koridorima jer će to biti siguran znak da se Srbija gradi i razvija, pa čak i ako bude nekih problema i grešaka. Greške se uvek dešavaju, pogotovo na ovako teškim deonicama kao što je deonica Ljig-Preljina. Videli smo skoro u Hrvatskoj je prilikom izgradnje jednog mosta došlo do situacije da je most dva metra niži od potrebne visine, a ovde govorimo o nekim greškama koji se mere centrimetrima. Dokazano je u medijima da je bila laž da kamioni mogu da prođu samo sredinom tunela i to smo mogli da vidimo i na slikama i na licu mesta i kroz video materijal koji je prikazan u medijima.
Ne vidim šta je mnogo sporno kada ministarka otvoreno u javnosti govori o tim problemima. Javnost to treba da zna. Ako je bilo propusta u radu nadzora, ako je bilo propusta u radu izvođača, ti propusti treba da se isprave. Smatram da će u budućnosti mnogo drugačije i različite republičke institucije izvođači, prilaziti tom poslu jer će uvek znati da određene greške koje se naprave neće proći nekažnjeno.
Koleginica iz Užica je prokomentarisala dužinu trajanja gradnje u smislu da se ova deonica gradi četiri godine, pa tim tempom treba sad 16 godina da se izgradi auto-put. Istine radi, radi se i na drugim deonicama, 30.11.2014. godine završena je deonica Ub-Lajkovac. Deonice Obrenovac-Ub, Lajkovac-Ljig se trenutno rade, predviđeno je da budu završene otprilike u julu 2017. godine, tako da praktično negde najdalje za godinu dana možemo očekivati da će građani moći da koriste celu deonicu od Preljina do Obrenovca. Već je poznato da kada je u pitanju ta završna deonica od Obrenovca do Beograda, Vlada Republike Srbije potpisala sporazum sa Republikom Kinom o finansiranju i izgradnji te deonice.
Nadam se takođe da će Vlada Srbije u najskorijem roku pronaći modele za finansiranje i drugih deonica, pre svega deonice, Preljina-Požega, kao i za Moravski koridor koji je u ovom trenutku jedna od prioriteta za ovaj deo Srbije.
Danas se Vlada Republike Srbije kritikuje jer se kasni sa završetkom radova i to je dobro. Zato što su se neke prethodne vlade kritikovale zato što uopšte ništa i ne rade na tom planu. Siguran sam da ćemo se svi složiti u jednom, u nekom vremenskoj distanci, deset, dvadeset, pedeset godina niko neće pamtiti da li je neka deonica na ovom koridoru otvorena 25. avgusta ili 31 .oktobra i da li je bilo većih ili manjih problema tokom gradnje, ali sam siguran da će svi pamtiti da je ovaj koridor kao i mnogi drugi koridori izgrađen za vreme vlasti SNS i premijera Aleksandra Vučića.

Hvala.
(Dragan Vesović, s mesta: Replika.)
Šta kažete?

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Uvaženi kolega, u ovom domu koga izuzetno cenim i poštujem, nikome nisam rekao ništa ružno, a od vas sam čuo da sam pripadnik i pseudo patriotske stranke, a pre neko veče da sam i član sekte.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ko je to rekao?)
Gospodine Martinoviću, vi ste rekli da smo članovi sekte, a gospodin Parezanović je upravo rekao da sam pripadnik pseudo patriotske stranke. Konfučije je rekao, kolega Parezanoviću, da ako sretnem čoveka s kojim ne vredi govoriti, a govorim izgubio sam reči. Ja neću da gubim reči. Hvala.

Vas nije spomenuo.
(Milan Lapčević, s mesta: Spomenuo je stranku.)
Nemojte. Rekao je prethodni govornik i stvarno ga je uvredio i zato sam dala reč. Znači, šta kažete?
(Milan Lapčević dobacuje.)
Dobro, to obavešten ne obavešten, pustite to. Ne, pustite to sada. Nemojte, pa to sada svi govore kada hoće nešto da kaže, ovaj je neobavešten. Nemojte. Pa, ne može i ovo i ovo. Ne može sada.
Ja stvarno ne reagujem na nasilje, stvarno nikako. Stop nasilju to sam potpisala pre neki dan kada smo imali goste i verbalno nasilje je nasilje. Vi ste odustali i hvala vam.
Povreda Poslovnika. Izvolite.

Član 104. stav 1. Da li treba da citiram ili ne treba? Mislim da ne treba, već mislim da znate o čemu se radi.
Dakle, ako se neko u svom obraćanju na podrugljiv način izrazio o drugoj stranci, pravo na repliku ima predsednik ili zamenik predsednika poslaničke grupe. Mislim da ste u tom smislu trebali prvo njega…

Šta piše u stavu 3?

Pročitajte ga vi, ja sam dao svoj osnov.

Neću da pročitam. Ja sam odlučila da nema osnova za repliku. Član 104. stav 3. – ja sam odlučila da nema osnova za repliku.
(Milan Lapčević, s mesta: Da, ali vi treba da budete isti prema svima.)
Sada će ispasti da su mi Dveri draže.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić, pa narodni poslanik Aleksandar Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, nadam se da ovo nije namerno, poštovani ministre, ali prošle nedelje trebali ste vi da učestvujete u raspravi sa narodnim poslanicima, pa smo dobili ministarku lokalne samouprave. Danas je trebalo da dobijemo ministarku Zoranu Mihajlović u raspravi, pa ste se pojavili. Nadam se da to nije namerno i da se taj slučaj neće ponavljati.
Ugovor za izgradnju Koridora 11 je potpisan 2. februara 2012. godine i taj je ugovor dobar. Treba ovde da kažemo da je to uradila Vlada kojom je rukovodila DS, i to je dobro. Ono što je takođe dobro to je da, sa jedne strane, vi poštujete taj ugovor i želite da ostvarite taj ugovor, ali tu postoji nešto što je loše. Sada ćemo nažalost morati da pređemo na to.
Loše je to što je završetak radova tim ugovorom bio predviđen za kraj 2015. godine, pa ste vi pomerili završetak tih radova na kraj 2016. godine. U oba slučaja ste probili rokove. Za probijanje rokova naši građani, a ne vi, plaćaju dodatna finansijska sredstva tj. penale.
Ono što je takođe loše je to što su dva tunela kod Ljiga niža za 30 centimetara. Loše je što šteta koja je napravljena iznosi četiri miliona evra, i to dragi prijatelji iz SNS bez drenaže i bez uklanjanja cevi. Sa te dve stvari će šteta iznositi skoro pet miliona evra. Loše je to što ministarka Zorana Mihajlović, sa jedne strane, ili obmanjuje javnost, dezavuiše medije, dezavuiše javnost i govori nam o nekoj šteti od četiri miliona evra. Ako je istina da ta šteta postoji, skandal je u 2016. godini da nam se to dešava. Ako to nije istina, onda je to još veći skandal, gospodine Martinoviću, i molim vas da me ne prekidate, jer verovatno time, tom lažnom zabunom želite da oterate podizvođače radova, a nemate načina kako to da uradite, već želite da dezavuišete javnost. Loše je što ste upropastili sve čega ste se dotakli od 2012. do 2016. godine. Loše je što ste upropastili, ne samo Koridor 11, već ste upropastili i Koridor 10.
Kako? Koridor 10 kod Crvene reke je svečano otvoren uz šampanjac, kako to dolikuje vama iz SNS, krajem 2015. godine. Ta deonica će, nažalost, po građane Srbije i po budžet Vlade Republike Srbije morati opet da se radi. Nema završnog sloja celom dužinom. Osnovni sloj je neravan. Zaustavna traka je zatvorena, jer nisu urađeni slivnici i otvorene su rupe na mostu, dragi prijatelji. Čitav most je u rupama zato što se asfalt nije vezao za metalne ploče koje vi niste uklonili. To su ozbiljne infrastrukturne greške.
Od 2008. do 2012. godine, zarad interesa građana Srbije, je urađeno 40 kilometara infrastrukturnih puteva više, nego od 2012. do 2016. godine. Loše je to što smo vam ostavili 15 milijardi evra duga, a sada je taj dug 25 milijardi. Loše je to što ste smanjili plate. Loše je to što ste smanjili penzije. Loše je to što ste građanima Srbije prošle nedelje oteli pet milijardi dinara, ali ono što je dobro jeste što posle maja sledeće godine nećete više biti u mogućnosti da otimate i pljačkate građane Srbije, jer ćete otići u političku istoriju. Hvala.