Dozvolite da pojasnim jednu činjenicu koja je jako važna.
Već treći put pojedini poslanici pominju nivo javnog duga i pominju krivicu za taj javni dug, bez detalja o tome šta se dogodilo. Situacija je vrlo jednostavna. Podaci postoje na sajtu svakog dana, svakog meseca, svake godine. Znači, tačno je da je tzv. ukupni javni dug povećan za 9,4 milijarde od 2012. do juče.
Zbog javnosti je jako važno da znamo zašto je povećan i kako je povećan. Znači, tzv. deficit je opšte države u periodu 2012, 2013, 2014. i 2015. godina su bili 2.2, 1.8, 2.2 i 1.2 milijarde u 2015. godini.
To je sve zajedno 8.2 milijarde, preostalih 1.2 milijarde su projekti zajmovi, deo koji je uključen u ove svote. A ono što nije uključeno su tzv. zajmovi koji se daju direktno privredi, preuzimanje kredita „Srbijagasa“ 540 miliona, 500 miliona intervencije za banke koje su otišle u stečaj i preko toga 150 miliona kojih je država dala tj. Ministarstvo finansija se zadužilo da bi se ustanovio osnovni fond Agencije za osiguranje depozita koja će u budućnosti iz naplate pojedinih komercijalnih banaka morati da sredstva da sama uspostavi.
Prema tome, od te velike priče o tome da se neko zaduživao bez osnova, prvo i osnovno u 2012. i 2013. godini je nastavljanje deficita koji smo mi tek sada preokrenuli, proizvelo je efekat koji nije mogao da se izbegne.
Drugo, sastavni deo toga su ugovoreni projektni zajmovi koji na današnji dan iznose preko tri milijarde i 400 miliona ugovorenih, a ne povučenih sredstava, koji će predstavljati zaduženje u budućnosti.
Treće, ono što je najvažnije, mi smo to počeli da smanjujemo, znači nezavisno od svih nepovoljnih kretanja deviznih kurseva i ostalog, ukupni javni dug se smanjuje sa 24,81 milijardu evra na 24,15 milijardi evra. Za preko 650 miliona evra u ovoj godini i nastaviće da se smanjuje i očekujemo da će se spustiti ubedljivo ispod 70% već sledeće godine, a da ćemo do kraja ove dekade biti na 60%, to je nivo koji „mastriht“ smatra dobrim nivoom. Hvala. Lepo.