Hvala.
Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, danas smo slušali dosta od ministra o ovom zakonu. Interesantan deo je bio kada je ministar govorio o tome da ovaj zakon ovde podržava zato što praktično samo produžava njegovo trajanje za dve godine, a ne zato što je sam sporazum koji stoji iza njega suštinski dobar za Srbiju.
Takođe, složili smo se da je veliki problem u planiranju i naknadno u izveštavanju i da taj problem u Srbiji traje jako, jako dugo i da bi negde morali da krenemo na jednom konkretnom projektu da to menjamo. Znači, da imamo tačne izveštaje o tome na šta je potrošen novac. Recimo, u ovom konkretnom slučaju, ovo je jako štetan ugovor po Republiku Srbiju, po naše interese, a jako dobar ugovor po Azerbejdžan, i mislim da niko ne bi trebao da kaže da je ponosan što je taj ugovor potpisan, zato što je zaista loš.
Dakle, 238 evra je potrošeno na razne građevinske radove, na usluge, na robu. Nama treba analiza tog novca. Znači, kuda je taj novac otišao? Ko je novac dobio? Da li je ispoštovana odredba ugovora koja kaže da 49%, najmanje 49% robe i usluga mora da dolazi iz Srbije? To je nešto gde bi ministar mogao i da pomogne. Nažalost, ovde je preuzeo ulogu cele Vlade iako, i sam je kazao, nije njegov resor građevina, ali zastupa celu Vladu, pa mora i taj građevinski deo, odnosno Ministarstvo za saobraćaj, jer ministarka nije došla. Čuo sam obrazloženje da je mislila da se neće razgovarati o ovom delu. Sa njenim političkim iskustvom ona je sigurno znala da ćemo razgovarati o celom ugovoru, pogotovo zbog kontroverzi koje su se javile u javnosti, tako da mogu da interpretiram samo da je izbegla da dođe ovde i ostavila ministra finansija na cedilu, tako da nije mogao da odgovara na pitanja koja je dobijao. Izgleda i sam ministar ima ta ista pitanja.
Znači, naše pitanje ovde je da izvučemo sve relevantne informacije da bi, ako ništa drugo, na ovom konkretnom primeru mogli nešto da naučimo za ubuduće. Da naučimo gde su greške napravljene, da te greške ne bi ponavljali. U ovom slučaju imamo situaciju gde je jedan komercijalni ugovor sa izvođačem radova „Azvirt“, koji je azerbejdžanska kompanija, podveden pod ugovor o zajmu, tako da se nigde praktično nije ni pregovaralo otvoreno o ugovoru sa izvođačem iz Azerbejdžana, nego se pregovaralo o zajmu, a pod sporazum o zajmu je podvučeno da izvođač mora da bude „Azvirt“. Tako da, ta strana kompanija je u stvari bila u izuzetno povlašćenom položaju, jer je nakon toga mogla da sa pozicije moći pregovara sa koridorima koji su pravili taj ugovor sa njom. S druge strane, mogla je da pregovara sa našim podizvođačima i da im nametne uslove ugovora, jer to nigde nije regulisano u sporazumu, niti se o tome vodilo računa.
Očigledno je da je projekat jako loše pripremljen i sam ministar kaže da mi to moramo da promenimo, da se naši projekti jako loše pripremaju. Takođe je rekao ono što je činjenica i što zna cela naša građevinska industrija, da naše građevinske firme nemaju mogućnost da učestvuju ni u projektima u Srbiji, a da ne govorimo u inostranstvu, jer uslovi im to ne dozvoljavaju. U ovom slučaju ne vidim nijedan razlog zašto bi to bilo tako, jer, koliko nam je poznato, ovo je pitanje za ministarku saobraćaja i mislim da bi i sam ministar finansija mogao to da joj postavi. Firma „Azvirt“ nema u Srbiji zaposlene uopšte, nema ni mehanizaciju. Svi zaposleni dolaze iz naših firmi, sva mehanizacija dolazi iz naših firmi i naše firme prave tunele.
Tako da, u stvari ono kako izgleda ova cela konstrukcija, ova firma „Azvirt“ samo skuplja kajmak. Da bi videli kako se skuplja taj kajmak, prvo je kolega Dragan Vesović postavio ta pitanja i mislim da bi ministar mogao da pomogne da od Ministarstva saobraćaja dobijemo odgovore na ta pitanja. To je da, pošto je „Azvirt“ očigledno oslobođen svih poreza, carina, naknada i taksi, da uvozi naftu iz Azerbejdžana bez carina, bez PDV-a, bez ikakvih akciza, bez ikakvih dažbina, i onda tu naftu preprodaje podizvođačima. Voleo bih da proverimo da li je ovo tačno. Jer, kao što je ministar govorio, ovo bi bilo neutralno po Republiku Srbiju kada bi „Azvirt“ tu naftu koju uvozi iz Azerbejdžana, bez naknada, taksi i dažbina, po istoj ceni ili uz mali markap prodavao dalje. Međutim, on to ne radi, nego podizvođačima prodaje po tržišnim cenama. To je deo koji zaista pravi veliku razliku i mogućnost izvlačenja novca iz ovog projekta.
Drugi deo se tiče usitnjenog kamenog agregata iz separacije „Takovo“, koji se takođe prodaje po 35 evra po metru kvadratnom podizvođačima. Tako da, u sumi podizvođača očigledno…
