…a ovo vi u stvari radite ovde. Nikada nije tako rađen nijedan autoput, koliko mene sećanje služi.

Hvala, poslaniče.
Sledeći govornik je Đorđe Komlenski.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre sa saradnicima, poslanička grupa PS-NSS-USS će podržati predlog ovog zakona iz sasvim jasnih i razumljivih razloga, shvatajući kao odgovorna politička grupacija važnost ovog zakona za dalju realizaciju projekta završetka autoputa.
Ne bih ulazio u detalje koji su malopre pominjani, ali jednostavno ne mogu da se ne osvrnem na neke neprincipijelne komentare, pogotovo onih koji su učestvovali u gašenju domaćih banaka, koje ni danas nisu čak ni stečajevima do kraja uspele da budu ugašene, za time da nemamo domaći bankarski sistem i da moramo da se oslonimo na strane banke i strane investitore.
Ne mogu da razumem komentar o datim damping cenama, a da ispod tih cena naši građevinci daju još niže cene i pojavljuju se kao podizvođači po damping cenama. To je jednostavno za mene nelogično i ukazuje mi na dve stvari - ili neko namerno uništava preduzeća kojima rukovodi, ili su cene koje naši izvođači očekuju nerealno visoke, nekonkurentne na tržištu, uz svu moju želju da u Srbiji rade i od svih investicija isključivo samo prihoduju domaći izvođači i radnici koji rade u našim firmama.
Možda bismo i ranije završili mnoge puteve da se nismo raspravljali o trasama. Ja danas nemam taj uslovno rečeno teret, jer pravac Obrenovca je u svakom slučaju na koridoru ovog puta i mogu samo da budem nestrpljiv kada će i deonica od Beograda do Obrenovca krenuti da se radi, ali izraziti lokal šovinizam, moram ga tako nazvati, je u prethodnom periodu očigledno mnogo toga remetio. Znate, nisam siguran, da trasa ne ide nekim drugim putem, da neke poslaničke grupe danas ne bi izjasnile da glasaju drugačije u odnosu na ovaj tekst zakona.
Mislim da je to neodgovorno i da mi zaista kao članovi ovog parlamenta treba da se izdignemo iznad nekih lokalnih pogleda i da gledamo Srbiju kao celinu. Za Srbiju je jako važno da razvije infrastrukturu, da razvije puteve, jer, verujte mi, ni investitor „Meita“ ne bi došao u Obrenovac, ne bi se stvorila dobra pozicija za otvaranje novih radnih mesta da ne postoji velika izvesnost da će upravo infrastruktura i autoput, koji mora proći kroz Obrenovac, da nije bio jedan od verovatno odlučujućih faktora da se tu dođe.
Slažem se da je turizam nešto što krasi neke krajeve koji su pomenuti, ali moramo voditi računa i o ravnomernosti. Treba stvoriti uslove sa infrastrukturom da se turizam i poljoprivreda razviju u onim krajevima koji sada trenutno nisu tako dostupni kao neki koji su uspeli da razviju turizam, jer je važno da Beograd ne postane više jedino mesto u kojem se radi i živi, već da stvorimo uslove da ljudi tamo gde su rođeni, tamo gde su navikli, tamo gde žele da ostanu, mogu da od svog rada žive pristojno, kao da se nalaze u samom centru Beograda.
Očekujem da ćemo dobiti potpunu informaciju o tome, ali uz uzimanje potpuno objektivnih elemenata, kao što su ogromne elementarne nepogode ili viša sila, kako se to koristi u nekim drugim prilikama, šta je to stvarni razlog zašto se ipak kasnilo sa svim ovim radovima. Uzeti te objektivne faktore u obzir na jedan prilično realan način, ne zato da bismo tražili i našli isključivo krivca, već da bismo videli gde su propusti, ako ih ima, i za neke buduće faze završetka ovog puta i buduću gradnju infrastrukture predupredili moguća kašnjenja i trpeli posledice koje možda i nisu nužne.
U svakom slučaju, pozdravljam ovakav način finansiranja, jer mislim da je on višestruko koristan za investicije u Srbiji. Siguran sam da je Vlada Republike Srbije svaku takvu priliku iskoristila i treba iskoristiti, a od toga koliko korektno budemo propratili te investicije, koliko budemo odgovorni prema njima, verovatno će nam se to višestruko vratiti i kroz sniženje kamata i kroz nove investicije upravo onih koji dolaze zato što imaju korektne i pristojne namere, da na pristojan način zarade u Srbiji, a ne na ono, što kažem iznuđenu poziciju da nam kamate budu enormno visoke samo zato što smo bili u jednoj fazi dovedeni u situaciju da moramo po svaku cenu da se zadužujemo.
Vi to bolje znate od mene, ja nisam ekspert iz te oblasti i ne bih hteo da ulazim u taj deo, ali su i u tom delu jasni napori republičke Vlade, jer se uspelo nakon ovih izbora da se stvori još jedna pozicija da Srbija potvrdi političku stabilnost, a siguran sam da će se to odraziti i na mogućnost daljih reprograma kredita koji nas čekaju sa nižim kamatama, što će očigledno dati dobre efekte u sanaciji onoga što je ova Vlada dočekala kada se prihvatila ovog ozbiljnog i odgovornog posla. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Balša Božović.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine.
Dakle, prva stvar kada je u pitanju ovaj zajam, poštovani poslanici i uvaženi građani, poštovani ministre, jeste činjenica da se kasni sa radovima. Iako smo imali ugovor koji je važio do maja meseca 2016. godine, mi ga danas produžavamo na dve godine, a pri tome smo iskoristili 80, odnosno povukli 80% kredita iz ugovora.
Dakle, od 300 miliona evra – 240 miliona evra, ostalo je još 60 miliona evra koje Vlada Republike Srbije treba da povuče i da se ovaj posao završi, naravno, sa ogromnim kašnjenjem. Penali koji će za Srbiju predstavljati, kao i uvek, problem su negde oko 125 miliona dinara, zatezne kamate koje će plaćati, naravno, građani Srbije, kao i uvek što plaćaju neodgovornost političara i Vlade Republike Srbije koja nema adekvatna rešenja, znanje i sposobnost da jedan posao koji je zaključen 2012. godine završi u roku.
Vi kažete da je tehnička Vlada kriva, to ste rekli u svom izlaganju. Ja se slažem sa vama da je tehnička Vlada kriva. Tehnička Vlada je kriva, iz prostog razloga što su se mnoge stvari radile mimo parlamenta i mimo zakona i kontrole i smatram da je to nešto što Srbiju apsolutno na osnovu vašeg ponašanja i ne treba da iznenađuje. Nekoliko meseci ste radili van bilo kakvog okvira kontrole i prisustva narodnih predstavnika i u tom smislu se potpuno slažem sa vama da je tehnička Vlada odgovorna za kašnjenje koje je pred nama.
Ako uzmemo u obzir sve šta se dešavalo i događalo, a u pitanju jeste i izgradnja Koridora 11, koga potresa ovih dana jedna velika afera izgradnje tunela, čitali smo u medijima da ti tuneli nisu u najboljem stanju, da smo potrošili ogroman novac za izgradnju tih tunela i da će biti angažovane, da će „Planum“, koji je podizvođač, biti u obavezi da nadoknadi tu štetu, da će ispraviti sve ono što nije valjalo, ali se ne govori čija je to odgovornost. Ukoliko se ne varam, evo, tu je Milutin Mrkonjić, pa možda može i on da potvrdi ove tvrdnje, koridori su ti koji su vršili nadzor nad gradovima, kada je u pitanju posao izgradnje tunela.
Zorana Mihajlović je donela izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji i po tom zakonu je Koridor bio u obavezi da raspiše tender, ukoliko se ne varam, za nadzor. To nije urađeno. Afera nastaje iz prostog razloga što se nije poštovao zakon za koji je odgovorna Zorana Mihajlović. Ministarstvo kada utvrdi da se ne poštuje zakon, ministre Vujoviću, to bi vi odlično morali da znate, Ministarstvo mora da zaustavi sve radove. Zašto? Zato što može da dođe do grešaka u izvođenju, a novac koji mi povlačimo iz kredita upravo koristi izvođač, a Ministarstvo to plaća. To je novac za koji se zadužuje Srbija, garantuju građani Srbije, naravno, za svaki dinar koji smo pozajmili i to je jedan neodgovoran način kako se ophodimo prema zajmu, kako se ophodimo prema novcu koji nam je neko pozajmio.
Kada Ministarstvo ne zaustavi radove, što je po zakonu njegova obaveza, ukoliko koridori ne raspišu tender za nadzor, pošto koridori nisu raspisali tender za nadzor, oni su sami vršili nadzor i ustanovili da se nešto bitno promenilo kada su radovi na tunelima u pitanju. Radi se o Šaranima i Brđanima, dva tunela koja koštaju više desetina miliona evra. Imali smo nekoliko tekstova u medijima koji su govorili o tome da je 30 centimetara razlika u odnosu na projekat, da veliki šleperi ne mogu da prođu kroz njega, odnosno da mogu, ali samo po sredini trake, da ne mogu da budu u upotrebi itd.
S jedne strane, ne bi imali ovaj problem i ne bi imali ove sumnje, a mi do kraja ne znamo o čemu se radi, da se poštovao Zakon o planiranju i izgradnji, što ministarka Zorana Mihajlović apsolutno nije radila i ne bi danas došli u ovu situaciju da obmanjujemo javnost, da li je potrebno da sada neko drugi dobije posao, bez tendera i da se „Planum“, kao firma koja 20 godina radi u Rusiji i nije imala nikada nijednu zamerku od strane onih koji su je angažovali, da li će danas „Planum“ da završi ove tunele, koji su možda potpuno u redu, ali da to bude povod i da ovaj medijski spin bude povod da se „Planum“ izbaci iz posla, da bi se u posao bez tendera ubacila firma koja je u bliskim vezama sa vladajućom strankom i koja danas asfaltira sve u Srbiji.

I verovatno je iz Azerbejdžana.

Ona iz Azerbejdžana. Zato što je „Azvirt“ firma koja je glavni izvođač radova, ali podizvođač je „Planum“. Da li će podizvođač da bude sada druga firma, a ne „Planum“, zbog medijskih spinova oko tunela koji su možda i sasvim u redu? Mi to ne možemo da znamo jer nije bio raspisan tender za nadzor tih radova. Dakle, ovo je sumnja sa naše strane, a sve vreme se igramo sa vremenom, sve vreme se igramo sa kamatama zateznim koje moramo da platimo, sve vreme se igramo sa rokovima koje konstantno probijamo i sve vreme se igramo sa novcem koji na kraju moraju da vrate građani Srbije.
Malopre smo čuli ko je asfaltirao, ko je optuživao za neki prethodni period, ali nikako da izgovorite ime onog ko asfaltira danas u Srbiji. Da li će firma „Planum“, koja garantuje da su tuneli u redu, ostati u ovom poslu ili će ih ministarstvo kao podizvođača izbaciti iz ovog posla i celokupan posao dati firmi koja je bliska vrhu SNS? To je pitanje koje postavljamo kao odgovorni ljudi, zato što nemamo činjenice jer nije raspisan tender za nadzor od strane Ministarstva za građevinu, što je po Zakonu o planiranju i izgradnji obaveza ministarke Zorane Mihajlović. Ukoliko nije raspisan tender, morala je da zaustavi radove, da se ne bi dogodilo da danas mediji ili tabloidi spekulišu o tome da li je „Planum“ završio posao kako treba ili ne. U prvom slučaju je prekršen zakon, odgovornost je na ministarki Mihajlović. U drugom slučaju nameštate posao za nekog vašeg tajkunskog partnera.
Druga stvar, građani Srbije su veoma zabrinuti kada su u pitanju krediti. Vi, kao čovek koji je veoma blizak politici MMF-a u Srbiji, kao neko ko je link sa MMF-om u Srbiji, kao čovek koji je vrlo držao do toga da se sve što MMF traži od nas ispuni, što nije sporno, samo mislim da to radite na pogrešan način, gospodine Vujoviću, niste bili tu kada smo govorili o oduzimanju 4,8 milijardi od građana Srbije sa lokala, izbegli ste tu sednicu. Ministarka Brnabić je bila kao ministarka koja je sa najboljom namerom želela da diskutuje o tome, ali nije baš imala sve informacije kako i na koji način i zbog čega se to radi tzv. konsolidacija budžeta koja je tražena od strane MMF-a. Ali, građani su vrlo potreseni kada je u pitanju konstantan dug koji raste iz sekunda u sekund.
Godine 2012. javni dug Srbije bio je 14,7 milijardi evra. Vi ste rekli – mi smo zadužili Srbiju za 10 milijardi evra. Da bi uzeli tih 10 i zamenili sa drugih 10 milijardi koje su povoljnije, matematika govori sledeću stvar – da dug ostaje opet 14,7, ako ste zamenjivali kredite. Ali, tada niste govorili istinu, gospodine Vujoviću, nego ste uzimali desetine milijardi evra i na dug od 14,7 ste nakalemili građanima Srbije na leđa još jedan trošak od 10 milijardi evra. Preko 70% ste opteretili GDP Srbije javnim dugom koji se u svakoj sekundi uvećava za 68 evra.
Ako pogledate da javni dug Srbije se uvećava za 225 hiljada evra na sat, onda možete slobodno da uzmete i ovu aplikaciju i da od duga koji je bio 14,7 milijardi, danas imamo dug od 26 milijardi 741 miliona 410 hiljada evra i svakog sekunda se povećava za 68 evra, 225 hiljada evra na sat gospodine Vujoviću. Povlačite zajmove, neodgovorno trošite ta sredstva, a ovde možete slobodno da se uverite u šta ste pretvorili Srbiju i sa kojom opasnošću se suočavaju građani Srbije.
Evri koji otkucavaju svakog sekunda sve su bliži bankrotu koji izbegavate tako što građanima sa lokala uzimate sredstva. To je vaša konsolidacija budžeta. Svakog sekunda 68 evra, 225 hiljada evra na sat, to vam je rezultat neodgovorne Vlade Republike Srbije i onoga što predstavljate u ove četiri godine.
Mislim da je pet miliona 878 hiljada evra na nedeljnom nivou nešto što je veoma veliki problem, na dnevnom, pardon, nivou, nešto što je veliki problem za one kojima su smanjene penzije. Kako ćete da objasnite onima kojima su smanjene plate u javnom sektoru, a šta ste uradili za taj novac? Gde je skoro 12 milijardi evra, kada ste za četiri godine izgradili 40 kilometara puta, u slučaju Koridora 11.
Gde je taj novac? Govorili ste da ste vraćali skupe kredite, pa, evo, vidimo da niste. Na te skupe kredite, možemo tako da ih nazovemo, vi ste dodali još 12 milijardi, ne tako jeftinih. Zadužili ste se za četiri godine koliko se zadužio Josip Broz Tito, Slobodan Milošević, Koštunica i Boris Tadić zajedno, za 70 godina. A kada je u pitanju ovaj aranžman koji produžavate na dve godine, on govori o tome samo na koji način vi doživljavate svoju obavezu da novac koji pozajmljuju ljudi iz Vlade Republike Srbije, odnosno građani Srbije od druge zemlje trošite na jedan vrlo netransparentan način i stvarate afere u poslovima zbog kojih taj novac pozajmljujete.
Dakle, vašom neodgovornošću i netransparentnošću i nepoštovanjem zakona doveli ste do toga da danas „Planum“ može da bude izbačen iz posla i da bude ubačena bez tendera druga firma, podizvođač bliska vrhu SNS koja će završavati kompletan posao na Koridoru 11.
Ako pozajmljujemo novac za te firme, onda građani moraju da znaju ko zarađuje od ovih kredita. Mislim, da je vama potpuno jasno o čemu govorim, ovih 60 miliona evra, nadam se da ćete potrošiti u skladu sa ovim projektom na način na koji to propisuje i zakon, a ja se zaista, bez obzira što kolege dobacuju, zaista se nadam da se ovde ne radi o namernom zaobilaženju ministarke Mihajlović Skupštine Republike Srbije, koja bi mogla da odgovori na mnoga pitanja kada je u pitanju afera i kada je u pitanju trošenje novca građana Republike Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima ministar.

Hvala lepo.
Ne znam zašto me svaki put terate da moram da vam odgovaram na neistine koje plasirate, ali moraću redom.
Znači, prvo, nisam uopšte rekao da se ispostavilo, prvo su Koridori Srbije uputili zahtev za produženje kredita nešto malo preko 60 dana od isteka roka što je pod uslovom ili pod pretpostavkom da nije potrebna ratifikacija dovoljno za produženje roka. Ispostavilo se kada je Vlada uputila mesec dana kasnije zahtev, tehnička Vlada zahtev Azerbejdžanu da su oni rekli da oni traže ratifikaciju i onda je procedura promenjena i u tom momentu tehnička Vlada više nije mogla da podnese zahtev pošto tehnička Vlada, kao što jako dobro znate, nema pravo da podnosi zahteve koji istražuje zakonsku, odobravanje zakona, odnosno ratifikaciju. Parlament je bio raspušten i Vlada to više nije mogla. Prema tome, mi smo onda u periodu pre 4. maja ušli u proceduru pravljenja novog sporazuma koji se danas nalazi pred vama i traži ratifikaciju.
Taj sporazum je tehnička Vlada sa svoje strane pripremila i poslala Azerbejdžanu u julu mesecu. Vlada je formirana, kao što znate, 12. avgusta, a mi smo Sporazum potpisan od strane Azerbejdžana dobili 22. septembra. U najkraćem mogućem roku smo taj potpisali i vratili natrag primerak Azerbejdžanu i mi i oni paralelno idemo na proces ratifikacije sada potpisanog Sporazuma koji ima samo jedan izmenjen član, a to je period korišćenja sredstava kredita, jer se rok produžava za 24 meseca. Ne bi trebalo da se sporimo oko ovih činjenica, to je sve jasno. Niko nije kriv, Vlada nije imala onog momenta kada se tražilo da se menja zakon, tog momenta tehnička Vlada više nije imala mandat da to menja, radimo prvom prilikom posle toga.
Drugo, što se tiče tehničkih stvari oko kredita, stvarno mi je žao što ministarka Mihajlović nije ovde, stvarno bi bilo prekoračenje mojih nadležnosti i ministarstva i mojih ličnih da ulazimo u to ko je šta trebao da uradi. Mislim, da bi bilo dobro da za te stvari koje nisu predmet današnje rasprave postavite poslaničko pitanje i dobijete konkretan odgovor, i Koridori Srbije i ministarstvo će vam mislim argumentovano odgovoriti.
Vraćanje na usputna pitanja, vaše komentare. Znači, žao mi je što nisam bio ovde kada se razmatrao Zakon o finansiranju lokalne samouprave. Niko, nikome ništa ne oduzima, radi se jednostavno o promeni parametara da bi se neutralisalo ono što je pre pet godina urađeno promenom tog zakona, tada je osam milijardi preraspodeljeno sa nivoa Republike na nivo lokalne samouprave, a sada smo se borili da minimalno bude vraćeno natrag, ne zato što nam to neko traži u fiskalnoj konsolidaciji, nego zato što želimo da imamo uverenja svih, naših pre svega, a onda i Međunarodne zajednice da ćemo imati strukturne instrumente lokalnih i Republičkog budžeta koji su održivi na duži rok.
Ideja je da lokal ne uzima pare samo na osnovu tzv. ustupljenih poreza, nego da sam uloži veći poreski napor u razrazu i naplati sopstvenih poreza, pre svega poreza na nekretnine i to na poslovne nekretnine i da se pritom izvrši tzv. nivelacija, horizontalna nivelacija po pojedinim poreskim instrumentima. Zakon koji je bio predložen sa takvim sadržajem je prošao javnu raspravu, ali nažalost politički nije bio usaglašen i zbog toga nije ni došao do Skupštine. Vratićemo se tom pitanju, čini mi se u roku od narednih pet, šest meseci, pošto moramo da postavimo pitanje kako ko koristi koje instrumente, pre svega sa stanovišta uticaja na poslovno okruženje.
Pošto korišćenje instrumenata kao što je na primer firmarina nije samo pitanje prihoda lokalne samouprave nego je pitanje stvaranja ravnomerno poslovnog okruženja na koje investitor reaguju i samim tim utiču na razvoj lokalne samouprave, otvaranje novih radnih mesta i sve ostalo.
Konačno, sa stanovišta duga, sve bi bilo ovo dobro sa tom vašom računicom da nije potpuno obrnuto. Decembra 31. prošle godine ili 1. januara, svejedno nivo duga je bio 24,81 milijardu, sa jučerašnjim danom dug je bio 24,15 milijardi to je 600 miliona manje. Srećna okolnost nam je da kursne razlike ne deluju protiv nas, ali se dug smanjuje. Ovo sve ne bi imalo sve nikakvog smisla, da elementi koji to čine ne govore tome u prilog. Mi smo tokom prvih devet meseci ove godine imali planirani deficit koji je bio sastavni deo plana, koji imamo sa fondom i sastavni deo budžeta koji ste sami ovde odobrili. Na nivou Republike 120 milijardi za celu godinu, na nivo opšte države 160 milijardi.
Mi smo umesto toga imali suficit, znači, 130 milijardi bolji rezultat od onoga koji je planiran. To ne znači da je sve to ušteda, to samo znači da smo 130 milijardi, tj 1,1 milijardu evra bolje prošli i samim tim imali manju potrebu za bruto zaduživanjem, bruto zaduživanjem. Neto zaduživanje je bruto minus otplate.
Prema tome, ovde je situacija samo u tome tamo gde refinansiramo, a refinansiramo dosta stvari, ne menja se nivo duga, ali se menjaju kamate. Kamate su, koje ste videli u budžetu, 140 milijardi dinara, trebale bi sledeće godine da budu manje.
Konačno, jedna poruka da se svi nalazimo na istoj talasnoj dužini. Cilj nam je da kamate budu manje od prirasta društvenog proizvoda. Znači, kada stopom rasta pomnožite društveni proizvod, koji se za sledeću godinu planira na nivou od 4.319 milijardi, kada to pomnožite i kada vidite koliki je to porast društvenog proizvoda u odnosu na prethodnu godinu, ako je ta cifra veća od 139 milijardi, koliko planiramo kamate, onda imate, takozvani primarni suficit, onda mi štedimo.
Prema tome, kada sa kamatama imamo deficit, ako nam je deficit manji od kamata, a planiramo da bude manji, planiramo da bude na nivou od 2%, što je 80 milijardi, onda imamo primarni suficit i poboljšanu situaciju.
To su vam reperi. To što neko izračuna 26 milijardi, ili koliko, pa je uračunat tu i lokal i dug ove firme, to nisu uporedivi podaci. Važni podaci su ako smo mi zajedno sa fondom smanjili ciljni deficit sa 160 milijardi na 80 milijardi, na pola, uključujući preuzimanje, moguće preuzimanje dugova krajem godine, o čemu ćemo razgovarati ovde u Skupštini kada za to dođe vreme, onda se nalazimo na jako dobroj putanji. Ako smo smanjili nivo duga za preko 600 miliona od početka januara do sada, i ako smo umesto deficita od 120 milijardi imali suficit od desetak milijardi, onda računajte koliko smo ispred prolaznih vremena koje smo sami sebi postavili u januaru mesecu.

Hvala.     
(Balša Božović, s mesta: Replika.)
Ništa pežorativno, zaista. Ministar vam je odgovorio i čak se ogradio od onih stvari koje nisu u opisu njegovog posla i nadležnosti. Rekao je da postavite pitanja nadležnom ministru kada dođe. Sve je rekao ministar o saznanjima koje on lično ima.
Marko Đurišić ima reč. Izvolite.