Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, sa vašim saradnicima, želim pre svega da izrazim zahvalnost gospodinu ministru Vujoviću, koji je rekao jednu reč koja je uvek odzvanjala i u političkom programu Srpskog pokreta Dveri, a drago mi je da je potvrđena sa tako visokog ministarskog mesta.
Ne znam da li ću ga tačno citirati, ali od prilike je rekao - naša preduzeća su uznemirena, naša domaća preduzeća su uznemirena, jer ne mogu čak da ostvare da učestvuju na konkursima u sopstvenoj zemlji, odnosno na neki način su diskriminisana, onemogućena, stavljena u drugi plan i na svaki drugi način diskriminisana u sopstvenoj državi, u trci sa stranim bankama, multinacionalnim kompanijama, međunarodno monetarnim fondovima i svim drugim vidovima monopola koji je od strane stranaca zavladao našom državom.
Hvala vam gospodine ministre na tome, to je važno priznanje za Srbiju i nadam se važno otrežnjenje za Vladu Republike Srbije, koja će u narednom periodu staviti mnogo veći akcenat na domaću privredu, na domaću ekonomiju i nju staviti u prvi plan, odnosno na interese stranaca i strane monopole u Srbiji, koji su zavladali ne samo domaćim bankarstvom, trgovinom, nego evo kao što vidimo i mnogim drugim segmentima našega društva.
Takođe, se zahvaljujem gospodinu ministru, što je izabrao, rekao bih bolju stvar danas da bude ovde sa nama, a ne da učestvuje u ovom rialiti šou, pod novim nazivom „niška kasarna“ koji je danas počeo u Nišu i koji se ovako lepo uklapa u ove rialiti programe o kojima smo juče pričali.
Međutim, za razliku od njega, očito rialiti šou mnogo više voli od ministarke Mihajlović, koja umesto da je bila danas ovde sa nama da odgovara na sva ova pitanja, pre je izabrala da bude u rialitiju u Nišu. Ona je, zapravo bila mnogo odgovornija da večeras ovde nama odgovara na sva ova naša pitanja. Koja su to sve naša pitanja ovde? Evo, kratkog zaključnog preseka za danas.
Šta je ovde nesumnjivo utvrđeno, da je interes Republike Azerbejdžana apsolutno zaštićen ovim sporazumom o zajmu. A šta su sve problemi naše ugovorne strane? Problem je sam način finansiranja u kome očito mi nismo dobro zaštitili naš ekonomski interes. Problem je kvalitet radova, to smo valjda svi priznali, svi vidimo i svima nam je jasno. Problem je stručni nadzor, najveći problem srpskog urbanizma, srpskog građevinarstva, srpskog inspekcijskog nadzora, nestručan nadzor, odsustvo nadzora i uopšte jedna katastrofalna inspekcijska, nadzorna i stručna politika svim izvođenjima infrastrukturnih radova u Srbiji.
To je i na ovom ovako skupom i važnom projektu prosto neverovatno da možemo da čujemo jednog ministra koji nam kaže da nije ni bilo nadzora, ili nismo ni raspisali konkurs za nadzor ili nismo ni odredili nadzorni organ. Za 300 miliona evra niste odredili nadzorni organ. Za 30 centimetara vam je veći sloj asfalta. Čekajte ljudi, da li je to moguće? Zar je moguće da u ovoj državi na ovako kapitalnom infrastrukturnom projektu neko ne vrši nadzorni inspekcijski posao.
Rokovi, penali za kašnjenje u rokovima, kolika je zastupljenost domaćih roba i usluga i ono što je naravno takođe rak rana svih naših velikih kapitalnih investicija u Srbiji, a to su završni okončani obračuni na kojima se tek vidi koliko je šta koštalo, da li je do kraja isplaćeno i ko se sve tu i koliko ugradio?
Dakle, mnogo stvari smo mi ovde danas mogli da vidimo, mnogo je stvari isplivalo na površinu. Vidimo i kontinuitet da tako kažem, pogrešnog rada od prethodne do ove vlasti i to je ono što mislim da i jeste jedna konstata.
Čuli smo da je neko u svoje vreme asfaltirao i skidao kajmak, znamo i da danas neko i čuli smo da asfaltira i skida kajmak i kod ove vlasti i činjenica je da tome u Srbiji jednom mora da dođe kraj. Ne mogu u Srbiji da asfaltiraju partijski drugari, kumovi, prijatelji, rođaci ili ne znam kakve kriminalne družine o kojima je ovde danas bilo reči, već treba da asfaltiraju profesionalci, prave firme koje se time bave, a ne da zapravo partije asfaltiraju puteve u Srbiji i na lokalnom i na regionalnom i na nacionalnom nivou.
Mnogo je danas ovde isplivalo važnih stvari. Još jednom se zahvaljujem gospodinu ministru što nam je pomogao da identifikujemo ključnu rak ranu našeg društva.

Hvala, potrošili ste vreme.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Zahvaljujem.
Ukazujem na povredu člana 107. koji govori o dostojanstvu Narodne Skupštine. Mislim da je dostojanstvo povređeno zato što je rečeno da se ministarka Mihajlović nalazi u nekakvom rijaliti šou. Gospođa ministarka Mihajlović, zajedno sa svim ministrima u Vladi Srbije, izuzev gospodina Dušana Vujovića, koji je danas ceo dan sa nama, nalazi se u Nišu gde je Vlada održala zajedničku sednicu sa svim načelnicima četiri okruga sa juga Srbije i svim predsednicima opština i gradonačelnicima sa juga Srbije gde je doneta odluka da se sa fabrikom „Leoni“ potpiše novi ugovor koji će podrazumevati 2200 novih radnih mesta. Sa firmom „Aster tekstil“ ugovor od 500 novih radnih mesta, u „Juri“ 1000 novih radnih mesta i u Vladičinom Hanu turska kompanija „Teklas“ namerava da otvori drugu halu.
To je taj rijaliti šou o kome govore naši politički protivnici.za nas to nije rijaliti šou, za nas je to ekonomski oporavak juga Srbije. Ne tražim da se izjasni Skupština.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

  Zahvaljujem.         
Dame i gospodo narodni poslanici, teško je naći pametne odgovore na nepametna pitanja. Od 2000. godine do 2012. godine u Srbiji je napravljeno 112 kilometara auto-puteva. Od toga jedan deo je bio samo druga traka. Recimo, ono prema Novom Sadu i Subotici.
Godine 2013. samo za godinu dana i nešto jače napravljeno je 51 km. Godine 2014. – 69 km, 2015. godine 90 km, 2016. godine čekamo rezultat.
Bio bih srećan da smo mi seljaci vodili državu od 2000. godine do 2012. godine. Možda smo mi farmeri. Možda nismo dovoljno šarmeri. Možda nismo dovoljno firmirani. Možda nemamo satove od 35.000 evra. Možda nemamo zbirku satova od 15.000 pa do 35.000 evra, ali imamo posvećenost, veru, smisao, spremni smo na rad i trud. Da smo mi vodili, mi bi danas pozajmljivali novac nekome drugom. Ne bi nam trebao zajam. Nekada smo davali zajam za Srbiju. Ovi preko su u svom periodu vladanja dali Srbiju na zajam.
Teško je danas govoriti kada neko ko je državu vodio na način na koji je to radio i sklopio ovaj ugovor danas ima primedbe. Neko ko je napravio 112 km puteva za deset godina ima primedbe za one koji to naprave maltene za godinu dana.
Vlada pravi rijaliti. Jeste, Vlada je dopustila jedan rijaliti onu noć kada su utvrđivani rezultati izbora. Kandidati sa izbornih lista ni pod tačkom raznom nisu smeli da se nađu na sednici Izborne komisije. Bilo ih je deseta. Izvršna vlast, Vlada koja plaća izbore i koja garantuje javni red i mir je dopustila taj rijaliti umesto da uhapsi kandidate, a posebno da obrati pažnju na osobu koja se predstavlja kao savetnik Američke ambasade. Vlada to nije učinila iako je negde pogrešila, tu je pogrešila zato što nije privela savetnika Američke ambasade koji je ujedno bio i kandidat i kompaniju i zahvaljujući tom rijalitiju neki danas sede ovde u Skupštini.
Ako je Vlada odgovorna za neki rijaliti, onda je odgovorna za taj.
Onda smo čuli onog iz Inđije, sposobnog i uspešnog koji insistira na rokovima. Da ga malo podsetim. Taj isti je počeo da pravi banju u Inđiji 2004. godine, pao je sa vlasti 2016. godine, nije odmakao dalje od kamena temeljca. Toliko o rokovima.
Taj isti je 2008. godine, a vi se svakako sećate, započeo IT park, a to Bil Gejc, on se najbolje razume u te IT tehnologije, za 25.000 zaposlenih. Mislim da je bio indijski navodno, indijski koji je trebao biti inđijski. Nikada ga nije bilo.
Sećate se svi lepe one vaše univerzijade kada ste se lepo ugrađivali, koja je održana 2009. godine. Na slavu stranke godinu ranije, 2008. godine započeti su radovi u Inđiji za izgradnju hale koja je trebala u julu sledeće godine da bude puštena u rad i da se u njoj održi univerzijada. Posle odlaska sa vlasti 2016. godine hala još uvek nije gotova, po malo tone, neprestano pumpe moraju da rade jer je pravljena na izvorištu vode i pravi dodatne probleme.
Taj isti pita o troškovima montera, tuži opštinu Inđija, mada je to bila neka firma te stranke bivšeg režima, za 440 miliona. Dug koji je tamo ostavljen je 2.100 milijardi i danas smo čuli tog prepoštenog, sposobnog, uspešnog kako on zamera i priča o kamatama i rokovima.
Gospodo, koliki su bili penali od 2008. godine za povučene kredite pa do 2013. godine? Dakle, 2,06 miliona, 2,13 – 2010. godine, 2011. godine – 4,47 miliona, 2012. godine – 5,57 miliona evra, 2013. godine – 7,73 miliona. Ukupno 22 miliona penala za kredite koji nisu realizovani koje je Vlada u to vreme … Svakako da vi to dobro znate.
Ja bih bio srećan da ste vi za te dugove koje ste povukli napravili izvor za vraćanje duga. Mi seljaci kada se zadužimo, ako dižemo kredit i zajam, a moram da kažem, ministar to zna, da postoje razlike između kredita i zajma, da kada pričaju treba da pričaju o zajmu, da se ovde radi o zajmu, koliko je zemlja devastirana u periodu od 2000. do 2012. godine. Uništena je potpuno, razvaljena, politički obezglavljena. Krediti su uzimani sa 9% kamate i ja bih bio srećan da ste nam ostavili zemlju sa manje dugova.
Da ste taj novac propustili kroz poljoprivredu mi bi danas bili da smo pola izgubili 10 milijardi evra manje dužni. Glavni problem je što niste napravili izvoz za vraćanje duga. Niste napravili Koridor 10 i mislite da je krivica samo što ga niste napravili, a gde su prihodi da je završen koji bi bili negde oko 170 miliona evra veći, prihodi od putarine. Gde je ta izgubljena dobit na Koridoru 10 koji vi niste završili za 12 godina?
Da ste ga radili na konjićima, da ste radili sa volovima mogli ste da završite taj Koridor 10 za 12 godina. Vi ga niste završili. Put njiva do njive nas košta dnevno hiljadu šlepera po 20 evra. Koliko je izgubljena dobit samo na šleperima samo zato što nema autoputa koji je trebao da bude izgrađen. O produženju rokova sada ovde razgovaramo. Vi ste napravili od njive do njive. Da ste ga napravili da bude funkcionalan svaki dan hiljadu šlepera po 20 evra je 20.000 evra. To je 600.000 mesečno, a sedam miliona godišnje plus 30.000 ili 25.000 vozila po nekoj daleko nižoj ceni od recimo 2 evra po vozilo. Koliki je tu gubitak?
Vaš put njiva od njiva i njiva do njive košta nas jedno 20 miliona evra godišnje, najmanje i vi danas pričate o 100.000 evra, 300.000 evra penala koje treba platiti.
Dučić je rekao za neke tamo narode da su najhrabriji na svetu, a ja ću to reći za neku stranku. Ta stranka bivšeg režima je bila najhrabrija na svetu ne zato što se ničeg ne boji već zato što se ničeg ne stidi. Hvala.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)

Nema replike. Nije vas spomenuo. Spomenuo je Inđiju, a vi niste iz Inđije, vi ste iz Čačka. Ne mogu čak ni po tom osnovu da vam dam repliku.
(Boško Obradović, s mesta: Pričao je o članu Izborne komisije.)
Niste član Izborne komisije. Ne možete to. Nemojte da se hvalite sa tim.
Kome je još ostalo vreme neka se prijavi.
Reč ima Balša Božović.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine.
Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, nema zaista potrebe da završimo sa bilo kakvom ljutnjom, danas smo lepo razgovarali i mislim da smo imali dobre argumente. Imali smo, naravno, primedbu zašto Zorana Mihajlović, umesto što je na sednici Vlade, zašto nije u Skupštini Republike Srbije, zato što mislim da se većina ovih stvari odnosi na one koji vode projekte.
Ja da sam na mestu vas, gospodine Vujoviću, zaista ne bih se ljutio kada ne bih bio u pravu. Vi ste u nekoliko navrata pomenuli i Aleksandra Jerkov da ste zbog nemogućnosti, odnosno raspuštanja parlamenta nismo mogli da ratifikujemo ono što su od nas tražili, tako da smo platili zateznu kamatu od 300 hiljada evra. Nema potrebe da se zbog toga ljutite na mene, zato što sam vam rekao da ste po Ustavu i Zakonu o Narodnoj skupštini to mogli da uradite. Bože moj, to nije ni prva ni poslednja greška koju ste napravili.
Znači, 36 miliona dinara, koliko je, 300 hiljada evra otprilike, to je za sedam ili osam lokalnih samouprava dovoljno da deca sa autobusima školskim mogu bezbedno i uredno da se prevoze iz svojih mesta, kuća, sela u centar opština, gde su uglavnom smeštene u škole. Mislim da je novac izgubljen i sada za prosutim mlekom kažu ne treba plakati, ali u svakom slučaju, neka vam bude za nauk za neki naredni put, da ne pričamo često o nekim finansijskim konsolidacijama, a s druge strane da novac na ovaj način trošimo.
Mislim da je, što se tiče investicija, više nego jasno da su i Koridor 10 i Koridor 11 i obilaznica oko Beograda i pristupna saobraćajnica mosta na Adi i most Zemun-Borča projekti koji su nastali u vreme DS. To samo govori da nije dovoljno samo četiri ili pet godina da se oni završe. Dakle, te projekte danas nastavljate vi i meni je drago zbog toga, zato što se zaista nadamo da ćete uspeti da ih završite, iako Koridor 11 kasni zbog, kako ste vi rekli, tehničke Vlade. Premijer nas je uveravao da neće kasniti zbog izbora nijedan projekat, a evo ispostavilo se da ni to nije tačno. Ispostavilo se da su upravo izbori uticali na kašnjenje ovog projekta.
Mislim da je veoma važno da podvučemo još jednom da ste priznali na današnjoj sednici, odnosno rekli istinu i hvala vam na tome, da se Srbija zadužila za 10 milijardi. Rekli ste da smo im vratili 600 miliona. Dakle, 9,4 milijarde ste vi rekli da je dug nalepljen na onih 14,8 iz 2012. godine. Kako da vam kažem, sve vreme smo to tvrdili. Predsednik Vlade i vi ste nas uveravali da to nije tako, a danas smo utvrdili da je to tako. Ono što nas zanima, jeste na šta su potrošene pare i zašto građani ne osećaju neki boljitak? Deset milijardi nisu male pare za Srbiju. Naprotiv, mnogo su to ozbiljni novci, a građani ne osećaju apsolutno nikakav boljitak. Mladi odlaze iz Srbije zato što nemaju posla ovde. Naučnici beže iz ove zemlje zato što ne mogu da vežu svoju budućnost za ovu zemlju.
Kada je u pitanju zajam od trista miliona, naravno da treba sada da produžimo i da izglasamo sve ovo iz prostog razloga što bi sve suprotno tome vodilo, i sami ste rekli, finansijskom kolapsu, zato što bi plaćali mnogo više, a ovo nam je mnogo jeftinije. I taj zajam jeste potpisala Vlada Demokratske stranke i mi smo na to ponosni. Nismo ponosni što ti radovi kasne. Nismo ponosni što ovaj zajam prevashodno utiče na rad na Koridoru 11 i na ono što je zadatak gospođe Zorane Mihajlović. Napravila se afera oko tih tunela. Napravila se afera zato što ne znamo, jer investitor koji su koridori Srbije nisu raspisali tender za nadzor, nego su sami vršili nadzor. To po Zakonu o planiranju i izgradnji jednostavno, gospodo, nije moguće. Po ko zna koji put ste se ogrešili o zakon koji ste sami doneli.
Dakle, ne znamo da li je u pitanju greška podizvođača „Planuma“, domaće kompanije, do sada se niko nije bunio na njih, 20 godina posluju u Rusiji…

Hvala, potrošili ste vreme.

Samo da završim još jednu rečenicu.