Zbog javnosti i zbog vas, 22. avgusta smo mi iz ministarstva uputili proceduru da ovo krene u ovom pravcu. Ne mogu da odgovaram zašto su pomoćnici ministra za visoko i prethodni ministar tome rekli – kategorično ne. Malo sam se udubio i prihvatio da krenemo u tu priču. Naravno da sve dalje procedure traju tri nedelje ne mojom voljom.
Zatim, Savet za visoko je bio na odmoru. Kada su došli onda su oni bili bitni. Zaista ne znam šta da odgovorim drugo nego da poštujem.
Mi smo prvobitno stavili doktorante i magistrante u našem predlogu. Međutim, zaista ne znam, naučite me, imam 60 godina kako da ignorišem institucije. Tako sam vaspitan. Imam problem sa samim sobom. Kada bude Skupština nekada raspravljala o telima koje vi formirate, to je bio moj zahtev i neka energija koju menjamo, da pitamo i te ljude.
Ja sam studente podučio kao stariji kolega da se zaista prvo bolje organizuju, imaju nekakva dva, tri krila. Pokušavaju da dokažu da su prebrojavanjem broja fakulteta utvrđena nekakva većina. Bavim se na taj način sobom. Ja sam im svakako dao prvi savet, a to je da imaju kvalitetnu nastavu. Da je to prvi uslov, da će svakako biti jedna od grupa koja će biti pozivana da učestvuje u svim procesima.
Ono što je rekao kolega, svakako će oni najbolji studenti imati mnogo više reči.
Mi smo isto iskoristili vreme u toku leta, pomenuo sam malopre, da vrlo demokratski čujemo šta kaže akademska zajednica. Zaista je bilo fakulteta koji su to počeli na vreme. Odbili su, neki čak umetnički, neki koje nismo pitali, čak mnogo više privatnih je odbilo.
Mi smo imali samo to da kažemo radi istine i plan B, a šta ako vi ne usvojite ovde, a šta ako ne bude Vlada htela da usvoji. Znači, pravili smo stratešku priču da ne košta ljude mnogo, da utičemo na fakultete da im ne naplate sad surovo nešto, što ne bi trebalo. Uticaćemo to i ubuduće. Kada budemo menjali zakon, biće to vrlo važna politika Ministarstva. Onda smo takođe tražili pod onom varijantom šta bi bila ako ne bude. Ispiti koji su vrlo slični do 65-75% prihvatljivosti i sličnosti da se priznaju.
Neki fakulteti, i to smo tražili kao mišljenje, naveli su kao razloge da su zagasili predmete, da nema profesora, nema udžbenika, to nije bila istina. Svi razlozi su temeljno urađeni i ono što je odgovornost do mene i mog tima, zaista pokušavam da ovde dokažem da nije bilo prilike da mi prebacujemo odgovornost na druge, nego u datim okolnostima i u datom vremenu uradili smo ono što smo mogli. Hvala na savetima.

Gospodine Božoviću, po kom osnovu?
Po Poslovniku. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Član 107. Ja bih samo zamolio da, kada već ulazimo u raspravu i kada već debatujemo na ovaj način koji pozdravljam, zaista hvala ministru što se s vremena na vreme uključi u raspravu pa odgovori kolegama na postavljena pitanja, imali smo jedno pitanje koje se provlačilo u nekoliko navrata na koje nismo dobili odgovor – da li će studenti koji su upisali po Bolonji moći da računaju, do četvrtka i petka im je, samo da znate, rok za reupis, da li će i oni dobiti produžetak?

Hoćete li da mi objasnite kakve to veze ima članom 107, molim vas? Hoćete li da mi objasnite kakve to veze ima sa članom 107?
(Balša Božović, s mesta: Ako mi dozvolite, objasniću.)
Ne možete da mi obrazložite.
Član 107. – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospođice Jerkov, tražili ste reč. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre, zaista je ovo važno pitanje i odgovorili ste na prvi deo, ja smatram da je to trebalo, moglo i moralo malo brže. Još jednom se pokazalo da su nas izbori za koje se tvrdilo da ni na koji način neće poremetiti funkcionisanje ničega u Republici Srbiji umnogome poremetili, izbori koji su bili lična želja jednog čoveka, tako da smatram da uopšte nije bilo potrebe za ovim kašnjenjem.
Ali, ovo drugo pitanje je izuzetno važno. Zbog čega bolonjaca nema sada u ovom produženju? Kada razmišljate o visokom obrazovanju, da li razmišljate o tome šta je potrebno tom sistemu visokog obrazovanja ili se razmišlja o tome ko u kom trenutku pritiska, ko u kom trenutku je glasniji jer ako je to način funkcionisanja kada je u pitanju visoko obrazovanje, onda je to izuzetno opasno. Tako da ste dužni, zbog tih ljudi kojih uopšte nije malo, da odgovorite na pitanje – šta se sa njima dešava, da li će im biti produženo, jer sume koje ovog trenutka fakulteti od njih zahtevaju da bi izvršili taj reupis do kraja nedelje uopšte nisu zanemarljive? Mislim da smo dužni da im ovde pružimo odgovor.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, danas imamo temu koja nam se iz godine u godinu ponavlja. Ono oko čega mislim da se svi ovde slažemo, to je da treba da otvorimo i stvaramo društvo jednakih šansi. Pod tim geslom jednakih šansi po ko zna koji put produžavamo rokove za studente koji su upisali još 2005. godine svoje studije. Ali, mislim da ovde u ovoj sali, iako želimo ponekad da budemo i prestrogi u delu da kažemo – dosta je bilo više studiranja preko dozvoljenog roka, dolazimo u situaciju da otvorimo pitanje sa koliko aspekata možemo da posmatramo današnjeg studenta, magistranta i doktoranta. Pre svega, u kom ambijentu živimo? Živimo u ambijentu u kome u protekle četiri godine smo imali sprovedene ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju koje su pogodile sve društvene slojeve, pa tako i studente i magistrante i doktorante, koji zaista u svom okruženju možda nisu imali ni vremena ni mogućnosti da završe započeti posao, kada govorimo o studijama.
Ali, ono što je važno da kažemo je da, kada su u pitanju ekonomske reforme i fiskalna konsolidacija, treba da upoređujemo stalno procenat visokoobrazovanog kadra u Srbiji u odnosu na države regiona i u odnosu na države članice Evropske unije. Svesni smo toga da je 10% visokoobrazovanog kadra u Srbiji steklo svoje diplome na državnim univerzitetima, 6% na privatnim univerzitetima, da je to ukupno 16%, ali taj procenat u razvijenim državama ide od 40 do 60%.
Naš strateški cilj, kao države Srbije, je 35%. To znači da se jako malo nalazimo na toj liniji na kojoj smo sebi zacrtali određene zadatke i da treba jednostavno da upotrebimo sve svoje resurse u državi, sve relevantne subjekte u društvu da ovaj procenat podignemo na određeni način. Ako želimo da Srbiju stvaramo kao društvo znanja i društvo inovacija, treba da dajemo podršku svima da uče i da shvatimo da je učenje jedan kontinualan proces sa kojim treba da se nosimo svi, kao i mi poslanici, kao i studenti, kao i srednjoškolci i osnovci. Ono što sigurno nama predstoji je reforma obrazovanja, ali reforma i visokog obrazovanja. Ta reforma sigurno neće početi preko noći i ona je pre svega počela određenim predradnjama koje je u protekle četiri godine kako-kako Ministarstvo prosvete u ovim teškim vremenima sprovodilo.
Ako želimo da kažemo, da budemo pošteni, šta je sve to Ministarstvo prosvete i nauke radilo u proteklom periodu, onda pored onoga što ste čuli, što je moj kolega Orlić rekao, da je stvorio i taj centar za etiku i centralni registar u kome će zaista da se svi doktorati stave na izlaganje javnosti. Ako kažemo da je postignut i formiran centar u kome će se vršiti objedinjenost nostrifikacija diploma, na koju se čekalo do sada i više od godinu-dve dana, moramo da kažemo da su i stvoreni uslovi za stvaranje novog jednog predloga novog zakona o visokom obrazovanju, o čemu je i ministar govorio. Ali, treba reći i da je urađena Strategija za internacionalno visoko obrazovanje i Grupa za IT, koja je objedinila određenu vrstu registara, kada govorimo o visokoškolskim ustanovama, čak i kada govorimo o delu koji se odnosi na objedinjenu cifru u budžetu Srbije, znači, zajedno sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom nauke i prosvete, praktično su utvrdili podatke o sopstvenim prihodima svih naučno-istraživačkih ustanova.
Znači da se dosta toga radilo, pogotovo kada govorimo o projektima koje je ministarstvo nosilo, da je 18 projekata u toku u saradnji sa Evropskom unijom u ukupnom iznosu od 17 miliona evra, ali da je Odbor za nauku i prosvetu i Odbor za evropske integracije usvojio pregovaračku poziciju za poglavlja 25. i 26. koja se odnose upravo na ovu oblast, što je značajni iskorak i pokazatelj koliki je trud i napor uložila ne samo Vlada Republike Srbije, nego i parlamentarci. Kada su odlazili u međunarodne delegacije van Srbije, govorili su upravo o tome da je Srbija ta koja želi da uspostavi društvo u kome će zaista napredak ići u smeru ne samo ekonomskih reformi i privrednog razvoja, već i razvoja tržišta kapitala radne snage, koje jednostavno mora da ide zajednički sa razvojem nauke i tehnološkog razvoja. Zašto nauke i tehnološkog razvoja? Zato što kada govorimo o razvoju informatičkog društva i zalaganju svih i sa strane stručne javnosti i ministarstva, pa čak i prosvetnog saveta koji su doneli odluku i parlamentaraca ovde za uvođenje informatike kao obaveznog predmeta u srednje škole, treba reći da sve odluke koje su donesene su donesene na osnovu realnog stanja uopšte u Srbiji, a to stanje, treba da kažemo, je onoliko koliko je do sada bila mogućnost da se razvijemo kao društvo.
Šta to znači? To znači da mi možemo u velikim gradovima, zaista da oformimo i centre i opremimo škole kada je u pitanju informatika, ali resurse, ljudske resurse je vrlo teško naći, jer kad donesete odluku da to važi za Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac onda je to jednostavno, ali kad kažete da treba da važi za 40 opština kao što su Prokuplje, Crna Trava, Vranje, Leskovac, onda tu postoje određeni problemi kada govorimo o školama koje se nalaze u ruralnim područjima.
Znači da moramo da budemo svesni toga koliko smo kao društvo sposobni da donosimo ovako odgovorne odluke i da napravimo jedan veliki skok u društvu kada je u pitanju razvoj prosvete i nauke. Zašto sad govorimo o visokom obrazovanju? Zato što naši fakulteti, pogotovo tehnički fakulteti u Srbiji mora jednostavno sa delom koji se odnosi na informatičko društvo da budu vezani za velike kompanije koje se bave ovom oblašću. Zbog toga kad pričamo o dualnom obrazovanju, do sada smo imali modele kao što su stručne prakse, volonterski, pripravnički staž, jednostavno donese se ta odluka na nivou i visokog obrazovanja, da određene poslednje godine, pogotovo tehnički fakulteta, budu isključivo vezani za velike sistem, za velike privredne subjekte velike multinacionalne kompanije koje su otvorili svoje proizvodne pogone u Srbiji. Zbog toga kada govorimo veza između privrede i nauke mora da postoji, jednostavno mora da postoji na jednom zavidnom nivo i to Zakon o visokom obrazovanju mora da podrazumeva.
S toga smatram, da je sigurno Ministarstvo kroz određene projekte na osnovu kojih je i razgovore sa svim relevantnim subjektima u društvu po ovoj temi donosilo sigurno implementiralo i ove predloge.
Ono što treba reći da ukoliko danas govorimo o ovoj temi da dajemo mogućnost studentima da produže svoj rok studiranja, ja negde i kao profesor, koji zaista radim dosta sa studentima ne smatram to kao neku veliku manu svih onih koji žele da uče, da li govorimo o četiri i po hiljade ljudi ili govorimo o 12.000 ljudi koji su hteli da pokažu da jednostavno žele da uče.
Osnovni problem se postavlja da li će država to finansirati ili oni stvarno imaju sami volju da uče. Ukoliko imaju sami volju da uče i da se samofinansiraju treba im pružiti šansu na određenim modelima i treba ih uputiti na nove modele učenja i nove modele studiranja i ne treba stopirati bilo koga u toj želji da stekne diplomu, baš zbog ovog niskog procenta visokoobrazovnog kadra u Srbiji. Mislim da mi kao društvo zaista uvek moramo da budemo na strani studenta, jer ne postoji taj Poslovnik koji danas u društvu može da kaže student nije u pravu. Student je uvek u pravu kada želi da uči. Ali, ono što treba država, to je da stvori ambijent u kome će on zaista moći da ostvari svoja prava. Mi se uvek nalazimo negde na granici da li možemo da pomognemo ili ne? Ali, kada kažemo da ništa ne košta fakultete to što oni uplaćuju, jednostavno nije istina.
Pre svega, korišćenje samih ustanova koje u ovoj državi postoje, zatim radnog vremena profesora koji daju po određenim grupama, izdržavanje objekata samih visoko obrazovanih institucija, zaista mnogo koštaju kad vi pogledate određene budžetske stavke, pogotovo kad je u pitanju Zakon o budžetu. Videćete da kada izvedete i podelite sa brojem studenata sa završenom diplomom onda je ta cena mnogo, mnogo, desetostruko veća nego u razvijenim državama koje imaju mnogo veći broj završenih studenata i jednostavno država uvek mora da nađe određeni balans.
Obrazovanje i visoko obrazovanje ne sme da bude socijalna kategorija u društvu, već jedna razvojna šansa društva gde svaki od studenata na završnim godinama počinju da daju svoj neki doprinos privredi, ali sa tim završenim diplomama imaju obezbeđena određena mesta.
Zbog toga je veliki značaj otvaranja fabrika, novih radnih mesta u Srbiji, pogotovo prestižnih kompanija iz inostranstva, pogotovo onih koji kažu da priliv stranih, direktnih investicija ne znači mnogo. Svakog ekonomskog stručnjaka možete da pitate on će vam reći da priliv stranih direktnih investicija direktno utiče na smanjenje siromaštva i utiče na povećan broj praktično rast i razvoj preduzeća i primenu inovacija u društvu. Jednostavno svako ko želi ovim da obezvredi rad Ministarstva prosvete i nauke je zlonameran i ne doprinosi uopšte razvoju nivoa svesti u javnosti da je učenje naš osnovni princip rada u kome možete da idete kao društvo napred.
Na kraju bih završila sa tim da očekujemo nov zakon ovde u Skupštini. Očekujemo jedan nov koncept, odnosno jednu novu platformu razgovora i ja verujem da će ministar zaista obezbediti razgovor sa svim relevantnim subjektima u društvu po pitanju uopšte ne samo Zakona o visokom obrazovanju, nego svih zakona, jer ako je u pitanju imate određenu vrstu promena, reformi i da ta nova platforma će dovesti do razvoja i napretka društva.
Zašto? Nama je potreba da jednostavno menjamo mnoge stvari kada je u pitanju nauka i primena inovacija, zato što tehnologija i tehnološki razvoj suviše brzo idu, društvene nauke ne mogu to da prate. Mi smo danas, jednostavno, okrenuti ka tim novim tehnološkim rešenjima i moramo ubrzano da pratimo te promene. Te promene će sigurno ići kroz nova zakonska rešenja i sigurno da je potreba veća podrška društva za takve promene.
U danu za glasanje ne samo poslanici SNS će podržati ovakve predloge koji se odnose na nove promene, ali sam sigurna da će mnoge svoje predloge i nova rešenja podržati i poslanici opozicionih stranaka, jer ako su do sada govorili o tome da žele napredak i podršku svim studentima magistrantima i doktorantima onda će to morati da pokažu na delu. Zahvaljujem se.

Po Poslovniku, narodni poslanik Branka Stamenković.

Hvala vam.
Povreda Poslovnika član 96. stav 1. tačka 1. i stav 4.
Stav 1. tačka 4. – Po sledećem rasporedu se javljaju poslanici za reč naizmenično, prema tome da li podržavaju ili osporavaju predlog što navode u prijavi za reč. Ako u prijavi za reč nije navedeno da li osporavaju ili podržavaju narodni poslanici govore na kraju.
Stav 4. kaže – Prijave za reč u pisanom obliku podnose se pre otvaranja pretresa.
Znači, ono što mi ovde imamo jeste da smo danas nakon početka pretresa dobili spisak govornika u kome je koleginica Tomić bila navedena na spisku kao neko ko se opredelio – za. Međutim, mi smo sada već zašli u deo spiska u kome pričaju poslanici koji su se originalno opredelili kao neopredeljeni.
I sada odjednom ispostavlja se da je spisak revidiran, da je koleginica Tomić odjednom neopredeljena. Mogu da shvatim da je neko na početku bio neopredeljen, pa da se tokom trajanja rasprave, opredelio za – za i – protiv, ali nije mi jasno kako se ovaj obrnut proces dešava, naročito ako se uzme u obzir da naredna dva govornika na revidiranom spisku koji pripadaju poslaničkoj grupi SNS, a to su Branislav Blažić, kolega i kolega Darko Laketić, takođe su originalno bili – za, a sada su odjednom neopredeljeni, a pri tome smo koleginicu Tomić čuli da je rekla – mi ćemo podržati ovaj predlog. Znači, ipak niste neopredeljeni nego ste – za. Molim za objašnjenje.

Član 96. stav 4, jedan, dva, tri, četiri, znači, stav 4. kaže – prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika podnose poslaničke grupe i narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa u pisanom obliku do otvaranja pretresa, a ostali učesnici u raspravi usmeno po otvaranju pretresa.
Tako da, ja nisam razumeo to vaše za ili protiv.
Ja vas molim da naučite…
(Saša Radulović, s mesta: Mogu li da vam pokažem?)
Ne možete da mi pokažete. Nemojte da mi prilazite, molim vas.
(Saša Radulović, s mesta: Kako to? Ako mislite da ste u pravu…)
Gospodine, narodni poslanici iz poslaničke grupe DJB neka nauče konačno Poslovnik, zakon, da čitaju. Nemojte da mi pokazujete ništa.
(Saša Radulović, s mesta: Nego ćete vi da pričate.)
Neka nauče da razlikuju član, stav, tačku, alineju.
(Saša Radulović, s mesta: Au!)
Onda se javite po Poslovniku.
Reč ima Balša Božović, po Poslovniku.