Molim vas, bez ličnog obraćanja.

… da tvrdite da ste sto puta veći Srbin od svih nas zajedno i da poznajete srpsku istoriju bolje od svih nas zajedno, ali ja da vam kažem – nemate pojma. Knez Miloš, pa knez Aleksandar Karađorđević, pa knez Mihailo, pa kralj Milan, pa svi drugi srpski kneževi i kraljevi slali su najbolje srpske sinove na školovanje u Beč, Peštu, Berlin i Pariz. I u tom 19. veku postojali su ljudi poput vas koji nisu shvatali značaj novih ideja za razvoj moderne srpske države i zvali su ih, znate kako, pogrdno, „nemačkari“, oni koji su se školovali u Nemačkoj, za takve poput vas, koji misle da su najpametniji i da sve znaju, govorili su „nemačkari“, a za one koji su se  školovali u Parizu „parizlije“. Ali, evo, baš ti „nemačkari“ i baš te „parizlije“, napraviše visoku školu u Beogradu, koja 1905. godine postade Beogradski univerzitet. Baš ti „nemačkari“ i baš te „parizlije“ su postali najbolji pravnici u obnovljenoj srpskoj državi u 19. veku. Oni su kreatori najboljih zakona koje je kneževina, odnosno Kraljevina Srbija imala.

Privodite kraju, kolega Martinoviću.

Prema tome, pre nego što udarite po SNS, molim vas osvrnite se malo u istoriju i pogledajte da ono što danas radi SNS radili su najbolji srpski sinovi koji su u 19. veku obnovili srpsku državu, između ostalog i prosvetu.
Ne tražim da se glasa.

Smatram, gospodine Martinoviću, da nije prekršen Poslovnik ni u jednoj odredbi i da je ovo u stvari bila jedna replika, pa u skladu sa članom 103. ova dva minuta biće oduzeta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima
(Boško Obradović, s mesta: Pravo na repliku.)
Nemate pravo na repliku.
(Boško Obradović, s mesta: Slomio sam ženi ruku, imenom i prezimenom.)
Nemate pravo na repliku zato što je dobio pravo na diskusiju.
(Boško Obradović, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Prijavite se, ako hoćete po Poslovniku.

Uvaženi predsedavajući, vi ste do sada pokazivali tolerantnost i korektnost u davanju replika. Pozivam se na član 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji jasno kaže u stavu 2. – ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu ili političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe.
Zašto ja nisam mogao da se javim za pravo na repliku, iako sam optužen od gospodina Martinovića da sam nekada nekoj ženi lomio ruku, što nikada u životu nisam radio? Zato što ste vi njemu omogućili da se u okviru povrede Poslovnika bavi replikom. Zato je sada prirodno da i meni omogućite ili da u okviru ove povrede Poslovnika njemu repliciram ili da mi date pravo na repliku.
Dakle, zaista je sramno da vi dozvolite predsedniku poslaničke grupe SNS da iznosi takve neistine, laži i klevete kakve je upravo rekao, a da ga ne upozorite. Znači, da sam ja ikada ikome lomio ruku, vi biste to sigurno zabeležili kamerama i eksploatisali u čitavoj javnosti. A, vi ste, gospodine Martinoviću, odustali od sopstvenog predloga anketnog odbora o istraživanju izborne krađe, čime ste priznali da je sve to bila laž i foliranje od strane SNS. Da tu ima iole istine, pa vi biste pohrlili da se napravi anketni odbor i da se dokaže da sam ja radio bilo šta, izuzev što sam se bunio protiv izborne krađe, a to mi nikada nećete zabraniti. Uvek sam se bunio i uvek ću se buniti protiv svake izborne krađe koju je uradila bilo koja vlast, pa i vaša.
U tom smislu, mislim da je zaista korektno ili da svi imamo pravo na repliku ili da svi imamo pravo da u okviru povrede Poslovnika repliciramo i da se uvede ta praksa i da se poštuje za obe strane. Hvala.

Kolega Obradoviću, vi ste isto uradili što i kolega Martinović, doduše, nešto kraće, jedan minut od vremena poslaničke grupe.
Gospodine Martinoviću, vi još uvek imate pravo na repliku.
Po Poslovniku, Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uopšte nije bitno šta ja kažem šta je radio Boško Obradović, ali kamere su zabeležile da je Boško Obradović upao u Republičku izbornu komisiju sa galerije tamo u kralja Milana, dobacivao ljudima iz Republičke izborne komisije – bitango, lopove.

Molim vas, koji član sam prekršio samo recite.

Član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine. Nakon toga je Boško Obradović zavrtao ženu i tukao, Maju Pejčić, u Republičkoj izbornoj komisiji, samo zato što mu izborni rezultati koje je te večeri iznela Republička izborna komisija nisu odgovarali. Sada može Boško Obradović da kaže za mene ili za moje kolege šta god mu padne na pamet, ali koliko ja znam, ni Vladimir Orlić, ni gospodin Bojanić, ni Srba Filipović, ni Marko Parezanović, koliko ja znam, nijednu ženu nisu tukli, nisu im nikad zavrtali ruke i pri tome do iznemoglosti pričali o pravima ženama, o pravima majki itd. Pa, i ta Maja Pejčić je, znate, gospodine Arsiću, žena. Možda je i ona majka. Možda je i ona supruga. Pa, gde je to čojstvo i junaštvo kod Boška Obradovića bilo onda kada je toj istoj Maji Pejčić, koja, žena, nema više od 60 kilograma, zavrtao ruku?
Dakle, neću da dozvolim da neko baca ljagu na poslaničku grupu SNS i da nam govori da smo protiv prava majki, protiv prava žena. Ko? Isti onaj ko tuče žene, isti onaj ko ženama zavrće ruke, samo zato što izborni rezultati nisu po njegovoj volji.