U redu. Hvala.
Dakle, o dve teme govorimo danas. Jedna tema je produženje roka studentima svih nivoa studija, uveli smo ovim amandmanom u Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i studente magistarskih i studente doktorskih studija, koji su upisani po starom ili ostvaruju neko svoje pravo po propisima koji su važili pre stupanja na snagu ovog zakona.
Produženje roka samo po sebi veoma je problematično uveliko, jer je ovo peto produženje. Praktično govori o tome da sistem koji postoji već deset godina i već deset godina produžava ovaj rok, nije u stanju da reši ključni problem. Moram da kažem ni da identifikuje taj problem, jer mi i dalje analizu problema koja bi bila celovita nemamo. Dakle, mi nemamo izmerene podatke, samim tim, ne znamo koju štetu saniramo, samim tim, ne znamo koju štetu ne saniramo usvajanjem ili odbijanjem ovih amandmana, odnosno ovog zakona u celini, jer je amandman već postao sastavni deo Predloga zakona.
Dakle, to je jedna tema. Treba da važi isto pravilo za sve. Dakle, ako se rok produžava studentima osnovnih studija, on treba da bude produžen i studentima magistarskih i doktorskih studija, jer nikakvog drugog objašnjenja nema. Do sada je bio produžavan uvek svima, dakle, razlog da bude produžen i ovog puta je u tome, dakle i 2008. godine i 2014. godine, 2012. godine, na svake dve godine, kako se to produžavalo.
Ono što je važno jeste kada je reč o analizi da osim što znamo da nemamo, mi imamo neke podatke, međutim, ti podaci nisu podaci koji su pouzdani. Ne možemo reći da su sasvim tačni. Ne možemo reći ni da ih imamo kompletne, ali znamo jednu stvar, ja bih zamolila ministra, znam da je vreme kratko, posle kada bude imao vreme za odgovaranje na ove komentare, ako može da nam kaže.
Znamo da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje dao obrazloženje zašto ne treba usvojiti amandman o produženju roka studentima magistarskih i doktorskih studija. Nismo ga čuli, a pošto to znamo bilo bi dobro da čujemo. Ako ništa drugo da znamo bar još jedan podatak na osnovu kog i spram tog ne donosimo tu odluku, jer vi ste doneli suprotno odluku, onaj koju je doneo Nacionalni savet.
Niste postupili po njihovom, to ste juče i obrazložili, rekli ste da to ne možete da uradite vi već to očekujete od poslanika. Poslanici su to naravno uradili. Dakle,predložili su amandman. Važno je da znamo o šta smo se tačno oglušili kada nismo postupili po sugestijama i preporukama Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Nada se da se svi poslanici sa tim slažu, a pogotovo i predstavnici predlagača.
Drugi problem sa kojim se susrećemo, dakle, ovo je bio jedan problem produženja roka, drugi problem jeste taj što je svako produženje roka do sada bilo blagovremeno. Dakle, produžavali smo rok više puta, razlozi koji god da su, trenutno su ostali u prethodnoj tački, bar mog izlaganja. Ono što je sada važno jeste da je ovo produženje roka, ako se uopšte produženjem roka nazvati može, ne blagovremenog, rok je istekao 30. septembra, a mi smo danas u 20. oktobru. Zahtev da se rok produži je stigao 4. oktobra. Dakle, ne možemo govoriti o blagovremenom produženju roka, a samim tim ne možemo govoriti o produženju roka uopšte, rok je istekao.
I šta sad? Pitanje? Studenti koji su izgubili pravo da završe studije po starom, studenti svih nivoa studija, moraju ili da idu na reupis, odnosno da se ponovo upišu, tako bi bilo po sili zakona. Ili da se ponovo upišu u školsku godinu na neki od postojećih studijskih programa ili pak da se ovim amandmanom, odnosno predlogom o izmenama i dopunama Zakona gde su sada ovi amandmani postali sastavni deo ustanovi povratno dejstvo. U suprotnom mi nemamo zakon koji je u skladu sa Ustavom. Hvala najlepše.
