Zahvaljujem.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju…
(Narodni poslanik Saša Radulović tapše.)
U čemu je problem, poslaniče?
(Saša Radulović, s mesta: Odobravam.)
Poslanik ima pravo da pita svakog ministra.
(Saša Radulović, s mesta: Iskoristićemo to pravo.)
Da, čuli smo u prethodnom obraćanju.
Molim poslanike iz poslaničke grupe koja nas onemogućava da radimo, da budu parlamentarni i da imaju dozu tolerancije i prema poslanicima većine koji žele da se informišu na način koji je predviđen Poslovnikom. Znači, molim vas za dozu demokratske tolerancije.
Pošto sam bila prekinuta, dozvolite mi da kažem koja je poslanica poštovala Poslovnik i najavila svoje odsustvo, a to je Milena Ćorilić. Znači, poslanica koja poštuje Poslovnik u svakom segmentu, a ne samo u onom koji joj se dopadne.
Nastavljamo rad.
Prelazimo na pretres u pojedinostima.
Tačka 4 – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju: ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Mladen Šarčević i njegovi saradnici.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.
Prvo pitam predlagača, da li želi reč? (Ne)

Hvala.
Poštovana predsednice, gospodine ministre, kolege poslanici, najviše amandmana je bilo na ovaj prvi član. Nekako, gle čuda, prihvaćen je amandman šefa najveće poslaničke grupe, iako su i drugi amandmani bili gotovo istovetni, tako da nisam siguran koliko to što je amandman došao sa te strane nije bilo presudno za prihvatanje ovog amandman.
Ono što je interesantno, kada su ovakvi amandmani pre dve godine bili predlagani Skupštini, vaš prethodnik, gospodine ministre, je odbio da prihvati ove amandmane. Znači, još 2014. godine su poslanici predlagali da se rok za doktorske i magistarske studije produži do školske 2017/2018. godine i tada je to odbijeno, a evo, danas se prihvata.
Voleo bih da čujem argumentaciju zašto je to tako? Posebno me zanima argumentacija za prihvatanje produženja roka za magistarske studije, jer je tada rečeno da, s obzirom da se magistarske studije od usvajanja novog zakona više neće raspisivati po starim programima, znači, od dve školske godine, 2005. i 2006. to više nije bilo moguće, nisu mogle da se upišu magistarske studije i onda se zato nije ni produžavao rok, tako je bar ministar obrazlagao zašto nema potrebe više produžavati. Vi ovim amandmanom to produžavate.
Kao što smo rekli u načelnoj raspravi, mi nismo protiv toga, ali bi želeli da čujemo brojeve. Brojeve, gospodine ministre, o koliko ljudi se radi, koliko ljudi će sada biti u prilici da završi produženjem ovog roka doktorske studije, a koliko magistarske i koliko ih je, recimo, iskoristilo rok od poslednjeg produženja do danas, kako bismo znali o čemu ovde raspravljamo? Da li se to radi o nekoliko desetina slučaja, stotina, hiljada ljudi? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, interesantan je zaista ovaj amandman i zapravo postojanje, prihvatanje ovog amandmana i postojanje ostalih amandmana sa istim tekstom govori da smo bili u pravu kada smo govorili da je ovaj zakon, koji se već nekoliko puta menja iz godine u godinu u isto godišnje doba, zapravo znači da je neophodno da se donese, i ministar se sa tim složio, jedno sveobuhvatno rešenje i da se ovaj zakona suštinski promeni, ali čini se da su i ove izmene donete nekako bez ozbiljne analize u ministarstvu i u Vladi. Da nije tako, onda bi sasvim izvesno i Vladin predlog bio sa ugrađenim ovim stavovima koji su prihvaćeni u amandmanu i protiv kojih sada predstavnik Vlade nema ništa protiv.
Radi javnosti, neophodno je da se kaže nekoliko reči da bi se zapravo primetio rad opozicionih poslanika u Narodnoj skupštini. Skoro sve poslaničke grupe, znam za SRS, podnele su amandman koji je u tekstu istovetan sa amandmanom Aleksandra Martinovića, koji je prihvaćen i, naravno, ne možemo da kažemo da ne prihvatamo i mi taj amandman kada smo isti takav podneli.
Ali, u najmanju rukuje nekorektno da samo taj amandman bude prihvaćen, a da Vlada za ostale amandmane, iste takve, kaže – ne prihvataju se iz razloga što je prihvaćen amandman Aleksandra Martinović. Gospodine ministre, bilo bi lepo da ste napisali, dobro vi ste izabrali da usvojite amandman Aleksandra Martinovića, i ja to mogu prihvatim, mogli ste i da usvojite amandman Marka Milenkovića iz SNS, isti amandman, ali je trebalo u obrazloženju Vlade, niste morali da o svim ovim amandmanima raspravljate i pišete ova obrazloženja, nego je trebalo da kažete, pošto možemo usvojiti samo jedan amandman sa istim tekstom, mi smo se opredelili da izaberemo i da prihvatimo amandman Aleksandra Martinovića, ali smo na isti način mogli usvojiti amandman Marka Milenkovića i ostalih narodnih poslanika koji su podneli isti takav amandman.
Zaista sam želela, pre svega zbog javnosti, jer mi se bavimo politikom, mi smo narodni poslanici mi ovde zastupamo narod, neki narod koji je birao sve nas ovde, danas jedva čeka da čuje da li će mu biti produžen rok za završetak magistarskih, odnosno redovnih pa onda magistarskih doktorskih i studija. Zaista želimo da kažemo biračima mi iz SRS smo se za to zalagali i čak smo podneli amandman, pa će neko negde pročitati da naš amandman nije usvojen, a mogao je biti, jer je potpuno isti kao i amandman kolege Martinovića koji je usvojen.
Još nešto vezano za član 1. Gospodine ministre ukoliko samo ovaj amandman ovako bude usvojen vi ćete imati zakon koji će unutar zakona imati članove koji su koliziji. Ovde je neophodno da se uradi, mi smo hteli amandmanom da intervenišemo, ali nažalost pošto je ovo veoma restriktivan Poslovnik, nismo imali mogućnost da uložimo amandman na član koji vi niste obuhvatili u vašem predlogu. To je loše rešenje, ali je takvo, ali je moguće uraditi pravno tehničku redakciju i ja predlažem predsedniku parlamenta da se napravi kratka pauza, da se Zakonodavni odbor povuče i da uradi pravno tehničku redakciju u smislu da se kaže da usvajanjem ovog amandmana, koji nikome očigledno nije sporan, prestaje da važi samostalni član 32. u zagradi C2 zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju iz 2010. godine. Ako ostane i ovaj samostalni član i ovo danas usvojeno onda ćemo imati koliziju i faktički neprimenjiv zakon. Hvala vam.

Održan je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i istine radi, poslanik Martinović je podneo ovaj amandman 10. oktobra u 15.27 časova, poslanik Marko Milenković 18. oktobra u 9.20 časova, pa se razmatrao prvi amandman po podnošenju.
Reč ima narodna poslanica Marinika Tepić.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, tokom načelne rasprave pre dva dana ovde u Narodnoj skupštini poslanici LSV uporno su skretali pažnju i kritikovali jedan neverovatan odnos predlagača ove zakonske intervencije, a to je Vlada Republike Srbije, odnosno ovlašćenog lica koje se ovde nalazi u liku gospodina ministra, na taj način što je na apsolutno neprimeren model i neprimeren tretman diskriminisala jedan deo studentske populacije. Odnosno Vlada nije omogućila kroz svoj predlog da se produži period studiranja i postdiplomcima, odnosno magistrantima i doktorantima predbolonjskog perioda.
Čitav dan smo skretali pažnju, ministar se vrlo retko oglašavao, kao što sam i tada rekla, uglavnom se branio ćutanjem, a u još ređim svojim obraćanjima narodnim poslanicima uglavnom krio iza Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Budite ljubazni, molim vas o amandmanu, imamo striktno tekst amandmana i ne otvaramo generalnu debatu, to je prošlo. Striktno o amandmanu.

Naravno doći ću, za dve rečenice dolazim do amandmana, pravim samo konekciju na amandman kako se do toga došlo. Naravno uvažiću vašu sugestiju.
Ono što se u međuvremenu desilo jeste da se Vlada obratila narodnim poslanicima sa predlogom da se prihvati amandman narodnog poslanika što je za nas dobar signal, zato što naprosto, moramo primetiti da su i narodni poslanici većine pretpostavljam u želji da spasu svog ministra od osude da je na prvom radnom zadatku u oblasti visokog obrazovanja stao iza diskriminatorskog predloga i branio ga, kažem manje, više, uspešno. Ali, ono što mene dodatno zanima jeste, u ovom rekla bih opamećivanju, uz pomoć narodnih poslanika, što je ministar na sednici Vlade naveo kao obrazloženje da bi se ta odluka promenila?
Mi smo ovde videli, kao što smo čuli od prethodnih kolega, brojni amandmani su tretirani kao istovetni sa amandmanom kolege Aleksandra Martinovića, odbijeni upravo iz tog razloga, a onda na strani dva u obrazloženju kaže – amandman se prihvata gospodina Martinovića iz razloga navedenih u obrazloženju amandmana. Tog obrazloženja nema. Ja sam listala u više navrata, a ovo što smo dobili kao skupštinski materijal uopšte nema tog obrazloženja zašto se prihvata taj amandman.
Stoga bih volela da čujem to obrazloženje, a naročito molim gospodina ministra da se uključi u diskusiju i da nam objasni na koji način, jer pretpostavljam da je na sednici Vlade on inicirao, obrazlagao i podržao na kraju ovakvu amandmansku intervenciju. Kako je on to sada branio na sednici Vlade, kako je Vlada došla do toga da usvoji ovaj amandman, a to se nije desilo mnogo dana ranije kada je podnela drugačiji predlog?
Želim od gospodina ministra da čujem šta je sada naveo kao svoje razloge, s obzirom da je pre dva dana govori da nikako ne može to da učini i da se isključivo državo saveta savetodavnog tela, i volela bih da čujem te amandmane, jer ova rečenica u obrazloženju ne znači mnogo. Ne mogu da kažem ne znači ništa, ali između tog ništa i zapravo malo, ne postoji sadržaj u obrazloženju koje smo dobili. Nismo dobili obrazloženje, ne postoji.
Volela bih od ministra da tačno čujem kako je on branio ovaj amandman koji nije mogao u početku da uvrsti u integralni predlog zakonske intervencije, odnosno izmena, a sada je to mogao i sada može da zastupa tako nešto? Zahvaljujem.

Hvala.
Znači, Vlada je prihvatila ovaj amandman i amandman je postao sastavni deo Predloga zakona, te poslanici neće glasati zasebno o tom amandmanu.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

  Poštovana predsednice, dozvolite mi da kažem da mi je vrlo drago što je Vlada Republike Srbije prihvatila ovaj amandman gospodina prof. dr Aleksandra Martinovića. Govorim vam kao čovek koji je od početka bio uključen u akciju još u prošlom sazivu i vodio mnoge sastanke sa svim studentima, sa svih univerziteta. Moja malenkost ovog leta nije išla na godišnji odmor, želeo sam pomognemo tim studentima.
Ono što nije jasno mnogima, čak i narodnim poslanicima, ovde se radi o kategoriji studenata koji su studirali pre Bolonje, da tako kažem pod navodnicima, starom nastavnom planu i programu.
Ovo je vrlo bitno, vi koji se bavite vaspitanjem i obrazovanjem i koji imate podosta staža u vaspitanju i obrazovanju od 1946. godine do danas, bivša Jugoslavija, da ne kažem bivše vlasti Republike Srbije uvek kada su se reforme sprovodile i donosili novi zakoni, dozvoljavali smo studentima koji su studirali po bivšem nastavnom planu i programu započetom da završe studije. O tome se ovde radi, na odboru smo imali malo nerazumevanja oko toga.
Znači, vrlo mi je drago što je do toga došlo zato što se radi o mahom dobrim studentima, malo vam zvuči čudno, kada kažem, o dobrim studentima, a nisu na vreme završili. Oni imaju svoje sudbine ekonomske, da ne kažem emotivne i koje kakve druge, ali nisu bili u situaciji da na vreme završe te studije. Mi kada smo dozvoljavali, ograničavali prvi put, tada je bio ministar Jovanović, mi smo bili svesni da će doći do produžetka, iako smo tada predlagali da pustimo zakon na miru, da oni završe do kraja, ali želelo se tada da ih se malo ubrza.
Dakle, pregledom u indekse, a ja sam ih pregledao verujte jako mnogo, radi se o dobrim studentima i neko je pitao od narodnih poslanika koliki je to broj, a evo, ja ću vam reći – 22.000 nazad dve godine, od toga je završilo 12.000. Dvanaest hiljada za dve godine mi smo spasili stručnjaka koji danas rade u preduzećima Srbije i širom Evrope i šire, hvala ti Bože.
Dakle, otprilike imamo broj, ali nisu svi potpise davali, još 12.000 otprilike ima. Znači, možda ima nešto manje, a možda čak i nešto više.
Nema niti jedan razlog da to zaustavimo. Jedino da kažem studentima mi ćemo verovatno danas ili sutra izglasati i produžiti im po starom nastavnom programu, a to se odnosi i na doktorante. Zašto je došlo do ovog amandmana? Moramo biti svesni da imamo Nacionalni savet za visoko obrazovanje, gospodo, koje smo mi ovde izabrali. On ima svoj stav i ministar Šarčević je poštovao stav, a u Nacionalnom savetu su predstavnici mnogih fakulteta koji su gledali ekonomski interes, finansijski interes, pa su fakulteti i tačno je, a to su poslanici rekli, hajde da kažemo, odredili visoke kvote za njihov re upis ili eventualno nastavak daljnjeg školovanja itd.
Dakle, ministar je poštovao Nacionalni savet za visoko obrazovanje, ali mi menjamo zakon i dajemo amandmane i upravo smo bili svesni otpočetka da će doći do ove situacije u koju smo došli i mislim da nema ništa loše. Naprotiv, ja kao profesor koji radim sa studentima, ovo je danas jedan od najlepših dana u mom životu, pošto znam da se radi o studentima koji su u jako teškoj ekonomskoj situaciji, rade i studiraju, a propagiramo doživotno obrazovanje i vaspitanje, što se radi o studentima iz ekonomskih manjih razvijenih krajeva, pravio sam i tu analizu, o studentima koji su imali svoje lične tragedije, iz ratnih, itd, naprosto da kažem da apelujem na sve bez obzira ko je kakav amandman postavio da glasamo da im se produži kako studentima na osnovnim studijama, tako i doktorantima. Hvala lepo.