Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 109 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 92 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik, Enis Imamović. Izvolite.

Hvala, uvažena predsednice.
Pre dve nedelje ovde smo raspravljali o izboru sudija i ukazali da je taj izbor sa aspekta Bošnjaka neprihvatljiv i da nanosi direktnu štetu Bošnjacima u Republici Srbiji, jer dodatno narušava ionako neusaglašenu nacionalnu strukturu zaposlenih suda, naročito onog u Novom Pazaru.
Zbog toga smo mi poslanici SDA Sandžaka i glasali protiv ovakvog izbora i pozvali smo da se taj konkurs poništi i raspiše novi. Isti takav poziv uputilo je i Bošnjačko nacionalno veće kao najviše predstavničko telo Bošnjaka u Republici Srbiji. Međutim, izbor sudija je sproveden i mimo tih zahteva legitimnih predstavnika Bošnjaka.
Ipak, predstavnici pravosuđa u Novom Pazaru se nisu na ovome zaustavili. Nevladina organizacija Forum 10 obratila pismom predsedniku Osnovnog suda u Novom Pazaru Đorđu Gojgiću gde su od njega tražili podatke o nacionalnoj strukturi sudija u tom sudu. Predsednik suda u svom pisanom odgovoru na krajnje neprofesionalan, nepristojan i što je najgore i veoma preteći način odgovara ovoj nevladinoj organizaciji.
Naime, taj predsednik u svom odgovoru otvoreno preti svima onima koji se usude da otvore pitanje zastupljenosti Bošnjaka u tom sudu, uključujući i nas narodne poslanike, pa i mene lično koji sam o toj temi govorio, nazivajući nas pripadnicima nekakvih organizovanih međunarodnih kriminalnih grupa i plaćenika koji radimo za nekakve organizovane međunarodne kriminalne grupe.
U tom najspornijem delu pisanog odgovora, predsednik suda u Novom Pazaru, Đorđe Gojgić, poziva na preduzimanje, citiram: „Koraka i akcija u sprečavanju širenja neargumentovanih i lažnih tvrdnji kojima se pokušava narušiti ugled pravosuđa vezano za ovo pitanje, a koje tvrdnje najverovatnije potiču iz krugova bliskih organizovanom međunarodnom kriminalu, koje tvrdnje kriminalne organizacije plasiraju preko lica koja su na njihovom platnom spisku ili su od kriminalnih organizacija na drugi način zavisna, dovodeći i stručnu i širu javnost u zabunu“, završen citat.
Ovo je, dame i gospodo, klasičan primer institucionalnih pretnji i zastrašivanja. Ovo je skandal. Dakle, mi narodni poslanici, Bošnjačko nacionalno veće, nevladine organizacije iz Novog Pazara, mediji, naši ugledni akademski građani, pa i Evropska komisija i OEBS, svi mi koji postavljamo pitanje zastupljenosti Bošnjaka u pravosuđu i u pravosudnim institucijama u Sandžaku, za predsednika suda Đorđa Gojgića, kako on to kaže – pripadamo krugovima organizovanog međunarodnog kriminala.
U vreme kada Evropska komisija kritikuje Srbiju zbog nedovoljne zastupljenosti Bošnjaka u pravosuđu, u vreme kada kritikuje zbog nedovoljne reforme pravosuđa u procesu pristupanja EU, predsednik suda u Novom Pazaru iznosi ovakve pretnje svima nama koji se usudimo da spomenemo zastupljenost Bošnjaka u sudu u Novom Pazaru. A kada se ipak usudimo i pitamo, pitam se, da li ćemo mi ili članovi naših porodica snositi nekakve posledice nakon njegove osvete.
Pitam ministarku pravde, Nelu Kuburović, da li je obaveštena o ovim tvrdnjama predsednika suda u Novom Pazaru i da li stoji iza ovih njegovih reči? Ukoliko ministarka ne stoji iza ovih reči, tražim da pod hitno pokrene postupak za njegovu smenu, jer ovakvim ponašanjem, Đorđe Gojgić je izgubio svaki legitimitet da sudi Bošnjacima u Sandžaku i uopšte da obavlja bilu kakvu funkciju u pravosudnim institucijama u ovom gradu.
Republičkog tužioca za organizovani kriminal pitam, šta je preduzeo po pitanju iznetih tvrdnji predsednika suda? Tražim da sprovede istragu i da nam kaže da li postoje takve organizacije, da li postoje takvi spiskovi i ko su lica koja se nalaze na tim spiskovima?
Na kraju, želim da konstatujem, da mi uz ovakvo pravosuđe za dva dana obeležavamo 22. oktobar ili 24 godine od otmice, mučenja i ubistva Bošnjaka u Sjeverima.

Hvala, potrošili ste vreme, zahvaljujem.
To nije pitanje, to je uticaj na pravosudne organe.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.

Zahvaljujem predsednice.
Hrvatski poslanici u Evropskom parlamentu predaće ovih dana još jednu rezoluciju BiH u kojoj će od evropskih parlamentaraca tražiti da se izjasne o referendumu koji je Republika Srpska sprovela i koji se odnosi na obeležavanje dana Republike Srpske. Tražiće navodno da se osudi secesionistička politika koju vodi Republika Srpska.
Jedna od odredbi ove rezolucije biće i promena Dejtonskog sporazuma, tvrdeći da Republika Srpska politički zloupotrebljava Dejtonski sporazum, a u rezoluciji će se tražiti od međunarodne zajednice da pokrene i postdejtonske razgovore o novom uređenju Bosne i Hercegovine.
Svakako da je reč o pokretanju još jedne rezolucije koja ima za cilj da potpuno neopravdano osudi Republiku Srpsku za secesionističko rušenje institucija BiH. Moje pitanje je upućeno ministru spoljnih poslova i potpredsedniku Vlade Republike Srbije Ivici Dačiću – šta će država Srbija uraditi po tom pitanju, s obzirom da je Srbija jedna od potpisnica Dejtonskog sporazuma. Takođe, ovo je još jedna inicijativa koja ne doprinosi smirivanju tenzija u regionu. Hvala.

Hvala.
Reč ima Marinika Tepić.

Zahvaljujem predsednice.
Imam jedno pitanje koje želim da uputim u ime, rekla bih vrlo uznemirenih građana južnog Banata, naročito sa teritorije Alibunara, Vladimirovca, Bele Crkve i Pančeva. Vezano je za otpočinjanje geoloških istraživanja nafte i gasa na prostoru zaštićenog prirodnog dobra Deliblatska peščara.
Deliblatska peščara je jedinstveno prirodno dobro na teritoriji čitave Evrope i ono što imamo kao informaciju poslednjih dana jeste da radnici NIS-a intenzivno otpočinju da ispituju teren Deliblatske peščare u potrazi za naftom i gasom.
U tom smislu, ne znam da li sam došla do pravih informacija, zbog toga i postavljam pitanje, želim tačan odgovor od ministarstava koja su pravni naslednici drugih ministarstava iz 2013. godine. Pretpostavljam Ministarstva energetike i drugog ministarstva zaduženog za prostorno planiranje, da nam se dostavi rešenje broj 310-02-693/2013-01 od 26. juna 2013. godine, kada je jedno od ovih ministarstava ili oba dalo saglasnost NIS-u da nastavi izvođenje geoloških istraživanja za naftu i gas na području Deliblatske peščare, odnosno celog južnog Banata i to do 31. decembra 2020. godine.
S obzirom da smo duboko uvereni i moja malenkost i svi moji sugrađani iz južnog Banata da NIS nije u nameri da sprovodi ovakva istraživanja iz ljubavi prema istraživanjima, već zbog potencijalne eksploatacije, koja po prirodi stvari jeste prirodni nastavak istraživanja, želimo da znamo - šta će sa našim prirodnim dobrom, jedinstvenim u Evropi, naročito ekološkom oazom Pančevaca usled dugogodišnjeg, višedecenijskog zagađenja desiti? Hoćemo li uskoro se susretati sa bušotinama i naftnim pumpama usred Deliblatske peščare? Zahvaljujem.

Marko Đurišić.

Hvala poštovana predsednice.
Moje pitanje je upućeno predsedniku Vlade, gospodinu Vučiću, s obzirom da danas je izgleda on jedina adresa sa koje možemo da očekujemo neki odgovor, ako naravno tog dana nije preterano ljut.
Početkom ove nedelje dobili smo vest da je Srbija prva u Evropi, ali ne po rastu bruto nacionalnog dohotka, ne po smanjenju deficita, niti po bilo čemu dobrom, nego po broju ljudi građana Srbije koji su ugroženi od siromaštva. Dakle, 25,4% građana Srbije je po anketi koju je sproveo Republički zavod za statistiku ove godine ugrožen od siromaštva. Po tome smo prvi u Evropi.
Moje pitanje je predsedniku Vlade – šta će Vlada preduzeti da bi se ovo stanje promenilo? Ovo stanje iz godine u godinu se pogoršava. Pre četiri godine taj procenat je iznosio 12,8. On je dupliran za ove četiri godine pod svim vladama koje Srpska napredna stranka sa svojim koalicionim partnerima formirala.
Da li će Vlada konačno urediti nešto, umesto što će se svađati sa građanima, nazivati ih lenjivcima, nesposobnjakovićima, mrziteljima, samo zato što žele da žive pošteno, dostojanstveno od svoga rada u ovoj zemlji? Da li će uraditi nešto konačno na izmenama Zakona za podršku porodicama sa decom? Ako gledamo ove podatke 35% porodica sa troje i više dece je ugroženo danas od siromaštva.
Da li će Vlada uraditi nešto za samohrane roditelje, jer porodice samohranih roditelja danas 35,4% njih živi u opasnosti da sklizne u ono što se statistički kaže siromaštvo.
Da li će Vlada da uradi nešto da spreči, sada već slobodno možemo to da kažemo, egzodus građana Srbije jer se duplira broj građana koji iz godine u godinu napuštaju Republiku Srbiju u potrazi za boljim životom, za dostojanstvenim životom?
Podaci su tu. Čak ni ova lažna statistika kojom Vlada pokušava da oboji u ružičasto život u Srbiji to ne može da promeni i mislim da je krajnje vreme za neke mere. Mi ćemo prvih mesec dana rada ove Skupštine završiti da nismo doneli ni jedan zakon i raspravljali ni o jednom zakonu koji utiče na bolji život građana. Donosimo odluke o novom zaduženju na sledećoj sednici i nigde nema rasprave ovde u parlamentu kako će građani bolje živeti.
Ono što očekujemo od Vlade to je najkasnije kada bude donošen budžet za 2017. godinu da dođe ovde sa strategijom za borbu protiv siromaštva, sa strategijom i jasnim planom da se poveća zaposlenje mladih ljudi.
Poražavajući su podaci da 40% porodica sa malom decom danas u Srbiji ne može egzistencionalne potrebe same da obezbede te porodice, nego se oslanjaju na pomoć roditelja i porodice. U takvoj situaciji ne možemo da očekujemo da ćemo preokrenuti stopu negativnog priraštaja koja već decenijama u Srbiji postoji. Bez plana Vlade to se neće desiti.
Naše pitanje danas premijeru je – da li će i kada će doći sa jasnim planovima da taj budžetski suficit za koji on čvrsto veruje da postoji da to pretvori u neke konkretne mere kako bi se život građana Srbije poboljšao? Hvala.

Srđan Nogo.

Imam pitanje za ministarku pravde, gospođicu Nelu Kuburović. Želim da dobijem informaciju – zašto Ministarstvo pravde odbija da sprovede postupak za razrešenje sudskog veštaka Mirjane Labović iz Gradskog zavoda za veštačenje, a postupak za razrešenje je pokrenut zbog sumnje u njenu stručnost, odnosno da je falsifikovala diplomu Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Prištini?
Istovremeno bih u vezi sa tim pitao i ministra prosvete da nam kaže i da tu informaciju dostavi Ministarstvu pravde koje očito nije u stanju samo da pribavi tu informaciju, mada je u ranijim slučajevima bez problema pribavljalo podatke od drugih državnih organa – da li je ikada u SFRJ ili SRJ Univerzitet u Prištini nosio naziv – univerzitet Kosova u Prištini?
Što se tiče Mirjane Labović, želeo bih da postavim pitanje Vladi Republike Srbije – šta je uradila povodom zahteva Poverenika za informacije od javnog značaja, odnosno za njegovo rešenje kojim se nalaže Gradskom zavodu za veštačenje da dostavi podatke u kojim je predmetima veštačila pomenuti sudski veštak Mirjana Labović? Već je kažnjen Gradski zavod sa 400.000 dinara, a ima preko 80 novih zahteva za te iste informacije, tako da će Gradski zavod za veštačenje postati verovatno rekorder i biti kažnjen i više nego „Srbijagas“ i „Telekom“ koji su bili ranije rekorderi zajedno.
Ko je toliko moćan da štiti pomenutog sudskog veštaka Mirjanu Labović i kakvi su to predmeti u kojima je ona veštačila i ko se toliko toga boji? Vrlo interesantno pitanje.
Što se tiče sudskih veštaka koji su izuzetno bolna tačka i takođe jedan od velikih problema sudskog pravosuđa, želeo bih da pitam Ministarstvo pravde – da li je odlučivalo u ponovnom postupku o predlogu za razrešenje sudskog veštaka Anice Bajić koja je bila upisana u sudski registar kao sudski veštak za oblast grafoskopije, a brisana je rešenjem ministra Nikole Selakovića 2013. godine?
Naime, ona je bila upisana na osnovu diplome navodne kriminalističke škole za koju je utvrđeno da ne poseduje nikakvu akreditaciju za rad kao školska ustanova, niti kao privredno društvo, niti kao preduzetnik.
Upravni sud je nedavno uvažio žalbu Anice Bajić i poništio rešenje ministra pravde, tako da je sada ponovo na Ministarstvu pravde da odluči o tom postupku.
Šta je zanimljivo kod tog rešenja? Da vidimo kakvi su nam sudski veštaci. Anica Bajić je u žalbi navela da za njenu oblast ne postoji nikakva specijalna škola, već da mogu da veštače nadareni pojedinci, pa sada slušajte zanimljivost, nešto poput rašljara koji nemaju nikakve formalne kvalifikacije za to, ali imaju prirodni dar. Jako zanimljivo.
Kakvi su nam sudski veštaci imamo još jedan slučaj. Dokle je Ministarstvo pravde stiglo sa postupkom odlučivanja povodom predloga za razrešenje sudskog veštaka Miodraga Petrovića sa funkcije sudskog veštaka za oblast mašinska tehnika. Podnet je zahtev pre šest meseci. Pomenuti veštak nema visoku stručnu spremu iz date oblasti.
Inače, taj čovek je poznat kada je pre neki dan napao fotoreportera i novinarku „Večernjih novosti“. To je bilo u „Večernjim novostima“. On je istovremeno sudski veštak iz oblasti ekonomije, mašinske tehnike i stečajni je upravnik. Čovek je završio Višu mašinsku školu, pa je posle dve godine završene upisao privatni Ekonomski fakultet gde je završio i master studije.
Kako je moguće da mu se priznaju ispiti sa Više mašinske škole na Ekonomskom fakultetu? To bi mogao i ministar prosvete da nam kaže.
Želeo bih da pitam ministra Vulina – da li se sutrašnja isplata ličnih invalidnina, kao i porodičnih koje primaju po osnovu Zakona o boračkoj i invalidskoj zaštiti ratni vojni invalidi i porodice poginulih biti umanjene za 2,8% i ako je to tačno na osnovu čega je izvršeno to umanjenje?
Za Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, voleo bih da nam kažu s obzirom na situaciju u Beloj Crkvi gde mesecima unazad firma „Eko 21“ d.o.o. skladišti i uništava otrovni otpad, ko je odgovoran za ekološku katastrofu u Beloj Crkvi, odakle je donošen otrovni otpad u tolikoj količini? Radi se o stotinama tona. Po čijem nalogu je pokrajinski inspektor mesecima zataškavao ceo slučaj i da li je tačno da je otrovni otpad prevezen u Novi Sad i da je sada tamo truje građane? Ako je to tačno, gde se on nalazi? Hvala.