Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandar Martinović, pravo na repliku. Izvolite.

Moguće je da nisam bio dovoljno jasan. Pravo je koleginice Čomić da podnese amandman i da ga povuče i da ona sama odluči o tome kada će to da uradi, ali ovde se ne radi o tome. Ovde se radi o tome da amandman koji je Vlada prihvatila i amandman koji je podnela koleginica Čomić nisu identični. To je suština naše debate, a ne i mi i vi smo podneli identični amandman, pa hajde sada da se dogovorimo ko će da povuče da bi ostao samo jedan amandman.
Dakle, mi nismo na pijaci i amandmani nisu predmeti kojima se trguje i mi oko toga nemamo šta da se dogovaramo. Amandman koji sam ja podneo ispred poslaničke grupe SNS sadržinski nije identičan sa amandmanom gospođe Čomić. Tu je stvar vrlo jednostavna. Mi smatramo, i Vlada je našu argumentaciju prihvatila, da je naš amandman više u duhu sa Predlogom zakona, i ono što je takođe veoma bitno, da više odgovara pravima samih studenata, jer neće fakulteti onda moći da procenjuju kojim doktorantima će izlaziti u susret, kojim ne, čija disertacija zahteva višegodišnji rad. Svi su jednaki. Zakonom ih sve izjednačavamo. Isti je pravni režim za sve studente, osnovnih, magistarskih i doktorskih studija.
Kod nas nema zapete, pa nastavak - ukoliko doktorska disertacija itd. Kod vas toga ima, i to ste trebali da kažete. Dakle, nismo se mi dogovarali ko da odustane od dva amandmana koji su isti. Ne. Amandmani su različiti. Slični jesu, ali su suštinski drugačiji jedni od drugih, zato što mi smatramo i naše je legitimno pravo da imamo takav stav.

Vreme, kolega Maritnoviću.

Evo, završavam, da ovaj amandman koji je Vlada prihvatila, više odgovara pravima studenata nego vaš amandman, ništa drugo.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Gordana Čomić ima reč.

  Zahvaljujem.
Sve bi imalo smisla, predsedavajući, da je iko ovde s pomenuo da ja imam protiv nešto što je usvojen vaš amandman. Naprotiv. Dakle, o tome su replike. Što izmišljate stvari bez potrebe?
Sve bi to imalo smisla da sam ja ikada tvrdila da je moj amandman identičan, ali nisam. Dakle, nepotrebno izmišljate, ali potpuno nepotrebno, pošto se radi o mojoj najavi u načelnoj raspravi da sam rekla – meni je svejedno čiji se amandman prihvata. To je pitanje stila. Vama se sviđa, odnosno, predsedavajući izvinite, narodnom poslaniku se sviđa da izmišlja jer mu to daje retorički ritam govora. Ali, netačno.
Onda ne možete da dočekate odobravanje od nekoga ko razume da iznosite činjenice koje ne stoje. Osim što moj amandman uopšte nije u pretresu, biće, sada. Trenutno mi razgovaramo o amandmanu koji je postao sastavni deo zakona. Meni je uvek ostala dilema da je li uopšte taj amandman nešto o čemu može da se raspravlja? On je postao sastavni deo Predloga zakona, jer su oba odbora i predlagač prihvatili. Dakle, taj amandman ne postoji, mislim, član na koji je podnet amandman. Tako da je pitanje uopšte diskusije na dalje, ali je potpuno nepotrebno da i pokušate da izmislite tvrdnje koje nikada nisu izrečene, niti će biti.
Meni je drago što je jedan loš predlog Vlade popravljen zajedničkim naporima svih poslanika i ništa više i ništa manje.

Reč ima Aleksandar Martinović, pravo na repliku, i završavamo sa replikama.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću da odustanem od dokazivanja istine, jer neću da dozvolim da poslanička grupa SNS, da resorni ministar i Vlada Republike Srbije budu vreća za udaranje kad se kome dopadne.
Dakle, amandmani nisu isti. Ovo što ste vi rekli je logički kontradiktorno – hajde da se dogovorimo ko da povuče amandman, a amandmani nisu isti. Kako da se dogovorimo? Vi ste podneli amandman sa jednom sadržinom 6. oktobra. Ja sam podneo amandman sa drugom sadržinom 10. oktobra. Mi smatramo da je naš amandman više u skladu sa pravima studenata. Vlada je našu argumentaciju prihvatila i vaš amandman je odbila.
Nije vaš amandman odbijen, ni vaš ni kolege Marka Milenkovića, ne vidim sad sve tu narodne poslanike, zato što sam ja podnosilac amandmana, pa eto, Vlada želi meni da izađe u susret i da pokaže koliko sam ja politički bitan, pa će sve ostale amandmane da odbije. Ne. Moj amandman se suštinski razlikuje od vašeg amandmana i to je razlog zašto ga Vlada nije prihvatila. Ako su dva amandmana suštinski različita, sadržinski različita jedan od drugog, ne možemo da se dogovaramo oko toga ko da povuče koji amandman, pa da imamo samo jedan amandman koji je isti sa onim drugim amandmanom koji je povučen.
Dakle, to što vi govorite, gospođo Čomić, jednostavno je kontradiktorno, nelogično je, nema smisla. Pokušavate da obmanete građane Srbije kako ste vi 6. oktobra podneli amandman koji je isti kao moj. Ja sam podneo 10. oktobra. Pa onda, hajde da se dogovaramo ko da povuče koji amanmdan, a pri tome su oba amandmana ista. Nisu ista. Naš amandman je bolji. To kažem ne zato što sam ga ja napisao, nego zato što mislim da je Vlada dobro postupila što je uvela i prihvatila ideju istog, identičnog pravnog režima za sve studente osnovnih, magistarskih i doktorskih studija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Ja moram da opovrgnem ovo što je prethodni kolega govorio zarad istine. Deset amandmana koji nisu prihvaćeni od strane Vlade, nisu prihvaćeni sa sledećim obrazloženjem – amandman se ne prihvata iz razloga što je prihvaćen amandman na član 1. Predloga zakona koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.
Nije rečeno da je taj amandman koji ste vi podneli bolji, svrsishodniji, celishodniji. Ne znam šta se podrazumeva. Ali, ključno je pitanje danas, koje sam postavio na početku i na koje još nisam dobio odgovor, pre dve godine je postojao ovakav isti amandman i ova ista većina je odbila i Vlada u kojoj su većinom isti članovi, nije isti ministar, doduše, je odbila taj amandman. Pa, koje ste reči na Vladi vi koristili, ministre, kada ste ubeđivali svoje kolege da sada prihvate amandmane iste one koje su pre dve godine odbili? Koje su to reči bile ili je jedino bilo važno što je podnosilac amandmana kolega Martinović? To je ono o čemu mi polemišemo ovde. Da li ono ako su pre dve godine opozicioni poslanici predlagali produženje ovih rokova, Vlada tada odbila, a sada usvaja, da li je to samo zato što je to predlagao neko drugi a ne poslanici vladajuće koalicije?
To pitamo celo jutro i ne možemo da dobijemo odgovor, i onda smo mrzitelji, i ne znam šta. Ne, ako smo svi ovde ravnopravni i svi imamo pravo na argumente, a ja želim da čujem - šta to nije valjalo o argumentima pre dve godine koje isti ministri u Vladi pre dve godine nisu prihvatili, a sada prihvataju? Nije nikakav problem. Ja ne vidim nijedan drugi argument, osim toga da je predlagač gospodin Martinović.
Ovo obrazloženje koje ste vi dali govori da su svi naši amandmani suštinski isti i oni jesu, nisu isti i istovetni, nisu istovetni, naravno, ali su suštinski isti i ova Vlada je mogla da se opredeli za neki drugi i time nam pokaže da uvažava i mišljenje poslanika opozicije, ali ne vi ste se opredelili za ovaj, i to je vaše pravo, ali je naše pravo da to kritikujemo, da govorimo da to nije u redu i da mi drugi isto razgovaramo i sa građanima zainteresovanim, i uvažavamo njihove argumente, i ovde predlažemo amandmane. Svako ima naravno pravo da predloži amandman i da glasa i da se opredeli ovako ili onako.
Mene je uvek zanimalo samo kako dolazi do te promene mišljenja? Kako je pre dve godine nešto bilo neprihvatljivo, a sada se prihvata? I, koliko, u krajnjoj liniji, pošto je to često argument, sve to košta građane Srbije, jer mi danas raspravljamo ovde tri sata o amandmanu koji je postao deo zakona, o kome se čak nećemo ni izjašnjavati, a pre dve godine to nije dovoljno dobar amandman i nije mogao da bude prihvaćen? Hvala.