Kolega, smatram opet da nije bilo povrede Poslovnika. Znate, vaše je pravo…
(Tatjana Macura, s mesta: Zašto ga prekidate?)
Po drugi put je dobio reč, da mi odgovori glasnije pošto ga nismo lepo čuli,
Nije dobio drugi put pravo na povredu Poslovnika.
(Tatjana Macura, s mesta: Jeste, pitali ste ga …)
Ne, pitao sam ga da li sam ga dobro razumeo i nemojte više da mi pričate šta ja radim. Ja jako dobro znam šta radim.
(Saša Radulović, s mesta: Čisto sumnjam.)
Kolege kojima je važnija forma od suštine potvrđuju nedostatak političkog stava i programa.
(Saša Radulović, s mesta: Držite se Poslovnika.)
Odgovaram na povredu Poslovnika, gospodine Raduloviću, da li želite da budem još direktniji? I, onda zbog svega što pokušavate da nam pokažete da smo mi neznalice, da mi ne znamo o čemu se radi, da ne znamo dnevni red,..
(Saša Radulović, s mesta: Držite se Poslovnika. To je sve, ništa više.)
Nećete da nas učite kako se vodi sednica Narodne skupštine. Ne znate kakvi su odnosi između poslanika, poslaničkih grupa, ne znate šta je to politička borba zato što niste politička stranka, ne razumem zašto vi branite neku drugu političku stranku. To je nepoznavanje političkog programa i ostavite parlament da živi po Poslovniku koji je sam doneo i po pravilima koja su starija od mog i vašeg mandata. Nećete vi da menjate parlamentarizam u Srbiji.
(Saša Radulović, s mesta: Ne mislim ništa, samo se držite Poslovnika.)
Da li smatrate da sam prekršio Poslovnik i tražite da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika?
(Saša Radulović, s mesta: Naravno, to je očigledno.)
(Nenad Božić, s mesta: Nemojte da nam držite predavanje.)
Molim?
(Saša Radulović, s mesta: Predavanja nisu potrebna.)
Kolega, odgovaram na povredu Poslovniku, koju je vaš kolega meni dao. Imam pravo da odgovorim. Hoćete to da mi ne date? Pa, nećete vi nas da učite. Ja vam ponovo kažem – nećete da nas učite i pustite poslanike da iznose svoje stavove i o amandmanima i o zakonu i svoje političke stavove. Naučite to jednom. Ovo je mesto gde se vodi politika, između ostalog.
Izvolite, kolega Raduloviću. Zatražite po Poslovniku.
Šta je sad, nećete po Poslovniku?
Reč ima narodni poslanik Božović.
(Vladimir Đurić, s mesta: Evo po Poslovniku, u čemu je problem?)
Prvo, to što držite Poslovnik ne znači da ste tražili reč.
(Vladimir Đurić: , s mesta Nemojte više da vičete ovde na nas.)
Reč se traži …
(Vladimir Đurić, s mesta: Po Poslovniku, tražio sam reč. Pritisnuo sam taster.)
Niste.
(Vladimir Đurić, s mesta: Jesam.)
Niste.
(Saša Radulović, s mesta: Nemojte da govorite neistine, nemate prava.)
Jel vam sada taster pritisnut?
(Vladimir Đurić, s mesta: Da, pritisnuo sam taster.)
Jel vam sada pritisnut taster?
(Vladimir Ćurić, s mesta: Bio je.)
(Saša Radulović, s mesta: Tražio je reč. Nemojte se praviti naivni. Poslanik se prijavio.)
Ako hoćete da vam pročitam odredbe Poslovnika za ono gde ga vi sada kršite, jel to želite?
Dok sam ja odgovarao vi ste meni dobacili i onda kažete kako ja vama držim predavanje.
(Saša Radulović, s mesta: Hoćete da vam pokažem kako taster izgleda?)
Evo i sada dobacujete dok vam odgovaram. Ja sam saslušao.
(Saša Radulović, s mesta: Tražio je reč.)
Ne traži. Gospodine Raduloviću da bi dobio reč, mora da je zatraži.
(Saša Radulović, s mesta: Tražio je reč.)
Kako kad ga ne vidim u elektronskom sistemu.
(Saša Radulović, s mesta: Tražio je reč. Nemojte da obmanjujete građane.)
Ja ne obmanjujem građane, nego vi gospodine Raduloviću. I ako hoćete da mi kažete da lažem, kažite tako lepo. Kažite da lažem. Postoji elektronska prijava za reč…
(Saša Radulović, s mesta: Ovo što govorite nije istina. Poslanik se prijavio.)
Gde se to prijavio? Virtuelno?
Dođite da pogledate? Jel ne verujete?
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, koristim vreme poslaničke grupe. Ono što je važno dame i gospodo narodni poslanici, jeste da malo spustimo strasti zato što je veoma važno pitanje pred nama.
Ne bih voleo da završimo ovu diskusiju na način na koji smo je započeli ko je predložio amandman koji je postao sastavni deo izmena i dopuna Zakona. Samo da jedna stvar bude svima jasna, onima koji podržavaju amandman gospodina Martinovića, to nije sporno, on je postao sastavni deo ovog predloga. Za njega ćemo naravno glasati i mi.
Sporno jeste što se konstantno ističe čiji je to amandman. Neko zlurad ili zlonameran bi rekao da ga je možda gospodin Martinović prepisao od Žarka Obradovića, pošto je u zarez identičan, ali pošto nisam zlonameran, to neću reći, već hajde da pređemo na druge amandmane o kojima će se glasati. O ovom se neće glasati pošto je postao sastavni deo izmene i dopune zakona.
Hajde da pričamo o drugim amandmanima, ima i drugih amandmana. Sramota me je što se na ovaj način komunicira u Skupštini Republike Srbije. Na ovaj način se unižava dostojanstvo ne samo pred gostima koji su danas na balkonu, već pred građanima Srbije koji su u direktnom prenosu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Hvala gospodine predsedavajući.
Kao ovlašćenog predstavnika SPS i član Odbora za prosvetu Narodne skupštine RS, moram reći da me iznenađuje deo izlaganja pojedinih kolega poslanika vezanih za ovaj amandman, i uopšte za predlog izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.
Ne znam da li je to već rečeno, ali ako je rečeno ja se izvinjavam unapred, a ako nije želim da javnost zna da su svi članovi Odbora podržali predlog Vlade da se prihvati jedan amandman, a da se ostali ne prihvate iz različitih razloga.
I ja sam kao jedan od predlagača amandmana, koji je odbijen, jedan od sedmoro članova SPS koji su predložili amandman, glasao za predlog Vlade, glasao za amandman kolege Martinovića, zato što mi je važnija suština i meni ostalim kolegama iz SPS-a, važnija suština od forme.
Važno je da je Vlada usvojila amandman kojim se daje mogućnost i studentima postdiplomskih i doktorskih studija da završe započeti posao. Uopšte nam nije bitno da li se pominjemo mi kao predlagači amandmana ili neko drugi. Amandman je dobar, treba ga prihvatiti. Svi smo na Odboru glasali za to, pa i ja u ime naše poslaničke grupe, iako i sama Vlada u odgovoru koji je dala za naš amandman kaže da je suštinski isti, ali da nije u skladu sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu dopisa,i mi to poštujemo.
Važno je da je amandman donet i važno je da će studenti moći da nastave, odnosno završe svoje studije. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Za mene se zaista potpuno neverovatna stvar dešava u ovih nekoliko sati rasprave, a to je da imamo predstavnika predlagača, predstavnika Vlade RS u liku gospodina ministra i predstavnika predlagača amandmana koji je postao sastavni deo vladinog predloga, a da oni rade potpuno suprotan posao.
Dakle, predstavnik Vlade koja je usvojila amandman i amandman koji je postao sastavni deo ovog akta, o kojem mi treba da raspravljamo, apsolutno se ne izjašnjava, apsolutno ne obrazlaže ono što je Vlada uradila i što je on, po logici stvari, trebalo da brani na sednici Vlade na kojoj je ovaj amandman usvojen.
Sa druge strane imamo predstavnika većine, odnosno predlagača amandmana koji je usvojen i koji nam u ime Vlade, čiji član nije, objašnjava zašto je Vlada prihvatila njegov amandman.
Ja ne razumem kako je moglo da dođe do ove promene uloga. Molim vas ministre, posle dva i po sata rasprave, hajde progovorite molim vas i objasnite nam evo, posle dva i po sata, kako ste branili ovaj amandman da ga Vlada usvoji, a odlazeći prekjuče, sa istog ovog mesta, posle celodnevne rasprave, niste se izjasnili o tome da ste pogrešili kada ste drugačiji tekst diskriminatorski uputili nama, narodnim poslanicima.
Ja vas stvarno molim, evo direktno sada, progovorite posle dva i po sata i ujedno vas molim, jer očekujem zaista i odgovor napokon, da mi potvrdite ili demantujete informaciju koju sam jutros nezvanično zaista čula, ali želim da čujem zvaničan odgovor - da li je tačno da niste imali dovoljno vremena da se temeljnije pozabavite ovim Predlogom zakona, odnosno izmenama zakona i zato ste ga tako oštećenog i diskriminatorskog uputili nama, narodnim poslanicima, zato što je u Ministarstvu čiji ste starešina, na radnom planu je inicijativa za potpuno nov zakon o visokom obrazovanju kojim se želi potpuna centralizacija visokog obrazovanja tako što će se svi univerziteti zapravo ugasiti, a uspostaviti jedan centralizovan univerzitet Srbije? Hvala vam.

Zahvaljujem koleginice Marinika. Samo da znate da ministar ima pravo po amandmanu samo jednom da se javi u trajanju od dva minuta, pa verovatno hoće svoje izlaganje na kraju diskusije da da.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Ovo se u krivičnom pravu, ako se ne varam, zove iznuđivanje iskaza. Kaži, kaži, kaži, brani se, što se ne braniš.
Od koga ministre da se branite? Da se branite od poslaničke grupe SNS koja je podnela amandman? Da se branite od sopstvene Vlade koja je amandman prihvatila? Pa to je besmisleno. Ja veću besmislicu u životu nisam video.
Pa branite se, pa kažite, pa što ćutite, pa izvinite, jeste vi izvršili neko krivično delo što ste prihvatili amandman SNS? Jeste vi sad neki politički zlikovac zato što mislite da je naš amandman bolji od svih drugih? Pa naravno da niste.
Ja samo želim da kažem kolegama od prekoputa, vaše je pravo da ovu Vladu volite, ne volite, pojedine ministre u njoj, predsednika Vlade, da svaki dan izmišljate kojekakve afere, da ljude optužujete za to što je neke devojke udario grom, zato što je pao helikopter, to je vaše političko pravo. Za mene je to nemoralno, ne ljudski, ali imate na to političko pravo. Ali, neću da dozvolim i neće vaša biti poslednja da ovi ljudi iz Vlade kad dođu ovde budu vreće za udaranje vas, koji ste upropastili ovu državu.
Ovde pričate o produženju rokova, pa hoćete da vam nabrojim 50 zakona od 2008. do 2012. godine, kada ste svake godine produžavali rokove? Pa jel ste produžavali rokove za vozačke dozvole, koliko puta? Jel ste produžavali rokove za izdavanje pasoša? Šta ćemo sa tim?
I sad dođe ministar prosvete, čovek pristojan, kulturan, čeka da dobije pravo da govori dve minute, treba da se brani od nekog? Kaže – što ne branite amandman?
Niti se amandman napada, niti amandman ima potrebe da se brani. Amandman se ili prihvata ili ne prihvata. O amandmanu se glasa ili se ne glasa, i tu je stvar vrlo jednostavna.
A ovo meni liči, izvinite, to je sad malo onako ulični žargon, rekla-kazala. Eto ja sam jutros čula da ministar ćuti zato što neko ima ideju da napravi jedan jedini univerzitet u Srbiji. To je ista ona priča, ako se sećate gospodine ministre, neko ima neku mračnu ideju, valjda Marko Atlagić koji predaje u Kosovskoj Mitrovici da integriše Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici u obrazovni sistem tzv. republike kosovo.
Sada pazite, drage moje kolege iz SNS, nemojte da nasedate na ovu provokaciju. Šta oni žele? Svaki dan dođu u Skupštinu sa nekom novom laži i sada mi treba iz dana u dan da se branimo od nečega što jednostavno nije istina. Sutra ćete da dođete u Skupštinu – znate ja sam jutro čula da je Aleksandar Vučić ubio čoveka, zato nije došao u Skupštinu. Šta ćete na to da kažete? A prekosutra sam čula da je pao avion po naređenju ministra odbrane i sada mi svi iz SNS treba svakoga dana da se upinjemo iz petnih žila da dokazujemo nešto što nije istina.
Mi na to nećemo da nasednemo. Ako ste vi mislili da će ovi ljudi ovde da sede, da ćute i da trpe uvrede i neistine koje vi iznosite na račun SNS i ministara u Vladi, mi vam to nećemo dozvoliti, pa trajala ova sednica tri dana, ali neće vaša biti poslednja. Ne može da bude poslednja reč onih koji su upropastili Srbiju, onih koji su doveli na kraju krajeva i Vladu RS i nas iz poslaničke grupe SNS da uopšte moramo da produžavamo rokove.
Ko se našao da nam drži predavanja? Vi ste gospođo Tepić, ako se ne varam, bili pokrajinski sekretar. Šta su radile vaše kolege, pokrajinski sekretari preko ko je kakvih fondova za nove tehnologije, preko fondova za razvoj, preko Fonda za školovanje mladih talenata? Kako ste izvlačili pare? Kako su vam ljudi vraćali te vaše pare koje ste im davali za razvoj novih tehnologija? U četkicama za zube, u mrtvačkim sanducima, u vinu.
Vi da nam držite predavanja? Nećete. Srpska napredna stranka vam to neće dozvoliti. Pokušavamo da ovu zemlju izvučemo iz ambisa, da visoko obrazovanje izvučemo iz ambisa. Šta ste znali i umeli, vi ste pokazali, ali ne može vaša da bude zadnja. Ne može zadnja da bude onih koji su doveli državu do ivice bankrotstva i propasti, koji su upropastili naše visoko obrazovanje.
(Balša Božović, s mesta: Nema veze sa temom dnevnog reda.)
Itekako ima veze sa temom dnevnog reda. Nije država nastala juče i nisu ovi problemi u visokom obrazovanju nastali juče i nije SNS na kraju krajeva donela Zakon o visokom obrazovanju i nismo mi krivi što visokobrazovne institucije u Srbiji nisu bile spremne da do kraja implementiraju bolonjske principe u sistem visokog obrazovanja. To su neke druge vlade uradile, vlade u kojima ste vi sedeli.
Nama sad dolaze na naplatu menice koje ste vi potpisivali i to je prava istina i to i ovi ljudi koji sede gore treba da znaju. To svi studenti treba da znaju.
Najlakše je sada uzeti na nišan Mladena Šarčevića – e, ti Mladene Šarčeviću, ti si kriv što produžavamo rokove, ti si kriv što je prihvaćen amandman tamo onog zlikovca Aleksandra Martinovića, a nije moj, ti si kriv što nam ne valja ovaj ili onaj fakultet. To je najlakše, ali to nije istina i mi ćemo ministra i Vladu da branimo i da podržavamo u naporima da poboljšaju naš obrazovni sistem.
Ovde je bilo reči o tome zašto se ministar navodno nije branio kada se vodila načelna rasprava. Čovek vam je lepo rekao – na dnevnom redu su izmene Zakona o visokom obrazovanju. O čemu ste vi pričali? O toaletima u osnovnim školama, o udžbenicima, spočitavali ste ministru, i to da vas podsetim, i to neka čuju ove kolege sa galerije. Ministare Šarčeviću, jeste vi znali, gospodine ministre, vi ste krivi što ste uveli tržište udžbenika u Srbiji. Pa, to su oni uradili. Oni su uveli sistem da se istorija u jednom razredu u istoj školi uči po jednom udžbeniku, u drugom razredu po drugom, u trećem razredu po trećem udžbeniku. To su njihove genijalne ideje. Ko je kriv? Mladen Šarčević? Pa, neće biti. Vi ste krivi. Vi, vi, vi iz DS, iz LSV, svi redom. Svi ste vi krivi. Ovi iz DSS.
U čije vreme je usvojen Zakon o visokom obrazovanju? Ko je bio ministar prosvete? Mladen Šarčević ili neko drugi? Nemojte da se pravimo naivni i da sad mi svi treba da počnemo da patimo od kolektivne amnezije. Svi problemi su počeli od vremena kada je predsednik Vlade postao Aleksandar Vučić, a ministar prosvete Mladen Šarčević. Pa, neće biti. Ti problemi traju godinama, da ne kažem decenijama. Mi sad pokušavamo korak po korak te probleme da rešimo, ali nećemo da ćutimo kada nam lekcije o tome šta valja a šta ne valja u zakonima drže oni koji su upropastili sve što im je bilo pod rukom.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
(Balša Božović, s mesta: Replika.)
Samo polako, imam za vas, kolege poslanici, jednu dobru vest.
Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Pravo na repliku prvo narodni poslanik Marinika Tepić, pa kasnije narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Iako nije tema na dnevnom redu, izuzetno sam ponosna na period kada sam bila pokrajinska sekretarka za sport i omladinu, o čemu je i vaš ministar gospodin Udovičić u više navrata upravo ovde pred vama govorio i naglas aplaudirao radu sekretarijata, kada se usvajao novi Zakon o sportu. Tako da, toliko na tu temu.
Ali, u prethodnom izlaganju smo upravo ponovo čuli ono što sam ja prethodno kritikovala, a to je da predstavnik zakonodavne vlasti, odnosno parlamentarne većine, brani nešto što je usvojila Vlada, čiji predstavnik sedi ovde pred nama i može da se uključi u svakom trenutku da razgovara sa narodnim poslanicima, a on to ne čini. Dakle, imamo potpunu zamenu uloga. To je bilo moje pitanje – zašto stalno neko u ime ministra i u ime Vlade ovde govori kako je Vlada postupila, a mi ne možemo iz prve ruke da čujemo od ministra, koji je ovde predstavnik Vlade, kako se to desilo i šta se zapravo desilo?
Što se tiče teških reči, a čuli smo ih puno i danas ovde, potpuno razumem da su termini kao što je „linčovati“, „baražna vatra“, pa smo čuli termine „genocid“, čak kada ste razgovarali i pominjali farmaceutske ustanove, da vama nisu strani, samo što je njihovo mesto u nekim drugim dokumentima, a ne kada raspravljamo o visokom obrazovanju. Zaista bih ujedno i predsedavajućeg molila da obrati malo više pažnje na vokabular, zato što genocid nije reč i nije termin i nema značenje sa kojim se olako može upravljati i govoriti, naročito ovde u najvišem domu. Naravno, bar i sa strane LSV, poznajući težinu onoga što znači genocid, preporučujem kolegama da se ne igraju i ne vrte ovakve teške reči za teme i za tačke dnevnog reda koje tome ne priliče. Zahvaljujem.