Dame i gospodo narodni poslanici, ima jedna pesma, ako se ne varam, Prljavog kazališta „Heroj ulice“ i ja mislim da većina poslanika iz opozicije hoće da budu heroji i sada je muka živa zašto je prihvaćen amandman poslanika iz SNS, a nije prihvaćen neki od njihovih amandmana koji, uzgred bude rečeno, nisu identični ni po formi, a ni po sadržini sa amandmanom koji je prihvaćen.
Molim kolege sa Galerije i sve studente, zaboravite da postojim ja, zaboravite da postoje moje kolege, za svoje heroje uzmite ove od preko puta. Ja nemam protiv toga ništa, ali to nije suština ove rasprave.
Suština rasprave je u obrazloženju koji je Vlada dala da ne prihvata amandmane drugih kolega zato što je prihvaćen moj amandman, ne zato što su njihovi amandmani identični sa mojim, nego zato što je amandman koji je Vlada prihvatila bolji za studente od svih ostalih amandmana. To je suština cele priče.
Još jednu stvar da naglasim, ovde je bilo napada na ministra i na resorno Ministarstvo i na Vladu Republike Srbije - zašto pre dve godine nešto niste, a sada jeste? Prošlo je dve godine. Pre dve godine ti rokovi su, kako se to pravnički kaže, bili još u toku, bili su održani, bili su živi. Studenski život, univerzitetski život je nešto što je dinamično, nešto što se menja i to vam je najbolje pokazao profesor Marko Atlagić. Za ove dve godine 12.000 studenata, kojima pre dve godine nismo produžili rok, uspeli su da završe studije. Znači, to je imalo efekta. Neprestano produžavanje rokova može da deluje destimulativno na studente.
(Saša Radulović, s mesta: Dva trideset pet, dva trideset osam, dva četrdeset.)
Mi imamo ideju. Nadam se da se ministar slaže sa nama. Imamo ideju da ovim produženjem roka od godinu dana stimulišemo studente da sednu, da zagreju stolicu, da završe osnovne studije, da završe svoje magistarske radove, da završe svoje doktorske disertacije i da postanu diplomirani pravnici, ekonomisti, fizičari, matematičari, magistri, doktori.