Poslaniče.

Po pitanju doktorata, treba malo preispitati ove profesore, prave profesore iz prostog razloga zato što se neki doktorati drže po šest meseci u fijokama.
Takođe, kad je reč o znanju, znanje je, neko je rekao kao veslanje uz vodu, čim prestaneš da veslaš vraćaš se unazad. Ja se bojim da su se mnogi profesori vratili unazad i da nisu na vreme dopunili svoje znanje. Velika je razlika između znanja i zvanja, zato mi nešto moramo učiniti, da proverimo i šta to profesori stvarno znaju. Da vidimo koja je razlika između njihovog znanja i zvanja, jer mnogi, kako mi to seljaci kažemo zabušavaju u dopunjavanju svog znanja i onda zbog toga trpe studenti, u ovom slučaju oni koji su podneli doktorate, jer rok od mesec dana bude prekoračen po šest puta.
Još nešto da završim u ovom delu, a koristim vreme predsednika poslaničke grupe, znanje je bogatstvo koje svog vlasnika svuda prati. Znanje je bogatstvo koje svog vlasnika svuda prati, očigledno je da je moj kolega poljoprivrednik danas došao siromašan. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem predsednice Skupštine.
Dakle, govorili smo o raspravi u načelu da izmene i dopune zakona nisu kompletne sve dok se ne uvrste i naravno postdiplomci, naravno i studenti koji su upisali studije po Bolonji.
Ovde sada imamo, sastavni deo zakona, postaje amandman gospodina Martinovića koji su naravno podneli i gospođa Gordana Čomić i gospodin Žarko Obradović i mnoge druge poslaničke grupe ovde prisutne. Dakle, i dalje je loša, rekao bih, praksa da se političari na stvarima koje se tiču budućnosti zemlje i na kraju kvaliteta visokog obrazovanja o kojim smo razgovarali u načelnoj raspravi, koji nikako da dostignemo, što zbog toga što smo nemarni, što zbog toga što ne umemo da uspostavimo kontrolu kvaliteta na izlazu sa univerziteta i da vidimo da li radi Bolonja, da vidimo koliki broj studenata po starom sistemu je završilo fakultet. Kakvi su na kraju efekti svega onoga što smo usvajali svih ovih godina?
Mislim da je važno da studenti po starom sistemu napokon završe fakultete, oni imaju na to pravo još dve godine, ja sam siguran da će najveći broj njih to iskoristiti. Takođe, kada su u pitanju postdiplomci, govorili smo o raspravi u načelu. Nije logično da neko ko je imao rok da upiše do 31. decembra 2013. godine doktorske studije da mu se tema i podobnost odobre negde sredinom 2014. godine, da nije imao ni dve godine za kvalitetnu doktorsku disertaciju.
Dakle, u razgovoru koji smo vodili, ili ja lično, sa predstavnicima i šefovima poslaničkih grupa, počevši, naravno, od svoje, pa preko i svih ostalih, naravno i sa gospodinom Martinovićem, zaključili smo u dogovoru sa ministrom da to postane ipak sastavni deo predloga izmena i dopuna zakona i smatram da je to dobra praksa.
Gordana Čomić, je na primer imala jednu izmenu koja se u jednoj rečenici razlikovala od amandmana gospodina Martinovića koji je usvojila Vlada, ona je možda sveobuhvatnije rešavala ovo pitanje s obzirom da je omogućila onim doktorantima koji znaju da neće za dve godine završiti, da mogu ako hoće da upišu i treću godinu doktorskih studija. U redu, to nije prihvaćeno, iz pretpostavljam političkih razloga, što nije dobro, ali u svakom slučaju mi ćemo kada su u pitanju ove izmene i dopune predloga zakona usvojiti.
Na kraju se postavlja pitanje šta ćemo uraditi kada su u pitanju studenti 2006, 2007. i 2008. godine, bolonjci? Mi smo danas govorili na odboru dosta o tome i ja se ovom prilikom zahvaljujem svim članovima odbora, naravno i gospodinu ministru koji je zajedno sa predsednikom odbora uzeo učešće u raspravi. Zahvaljujem se i bivšem ministru, gospodinu Žarku Obradoviću koji je takođe razumeo taj problem i koleginici Aleksandri Jerkov koja je kao članica Odbora za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj razumela suštinu problema i zajedno smo pokušali da uverimo sve prisutne da je važno za svaki sledeći put rešimo probleme, a ne da političarimo na način ovo je moj amandman, ovo je tvoj amandman, ovo je amandman SNS, ovo je amandman DS. To nije tema. Tema je da rešimo probleme, odnosno haos u visokom obrazovanju koji je nastao, a zbog tog haosa jedini koji trpe jesu studenti odnosno postdiplomci.
Mi sada apelujemo na to da se svaki sledeći put ovakve situacije rešavaju ukoliko ne možemo da se dogovorimo sa ministarstvom ili u plenumu da Odbor za obrazovanje bude taj koji će predlagati ove amandmane koji će biti jednoglasno usvojeni, jer se oni zaista tiču sudbine ljudi. Sudbine ljudi i kvaliteta visokog obrazovanja kada je u pitanju Republika Srbija.
Mislim da je veoma važno, to ćemo i u kasnijim diskusijama doći do tog rešenja i nadam se da smo uspeli da argumentacijom uverimo, pre svega Odbor za prosvetu, na kraju i ostale predstavnike poslaničkih grupa, da rešimo pitanje studenata koji su da kažem, eksperimentalni studenti zato što su po novom sistemu bolonjskom upisali studije 2006, 2007. i 2008. godine, jer ne smemo da dozvolimo da 2000 njih ne nastavi studiranje samo zato što se striktno držimo zakona kada su oni u pitanju, a ne držimo se striktno zakona, odnosno menjamo ga kada su u pitanju oni koji su pre njih upisali studije.
Dakle, mislim da je veoma važno da i tu nađemo zajedničko rešenje, na dobrom smo putu i zaista verujem u odlučnost ministra, verujem u dobru nameru Vlade Srbije da prihvati neki kompromis koji smo napravili na tom odboru i da nekim uputstvom pokušamo da rešimo sve sumnje koje imamo da će se to dogoditi da rešimo ove probleme tako što ćemo po članu 94. to prebaciti na fakultete koji će obavezni da uputstvom koje će dobiti od Ministarstva, da ga integrišu u opšti akt fakulteta i na taj način budu u nekoj vrsti obaveze da to sprovedu u delo. Da studenti koji su po Bolonji mogu da nastave, ne da vrše reupis i ne samo da nastave studiranje za godinu dana, već da taj nastavak bude besplatan i da se za tri meseca nađemo u kontroli da vidimo tačne, pojedinačne slučajeve gde smo imali problem, koji se fakultet oglušio o uputstvo Ministarstva i da taj konkretan problem rešimo.
Dakle, u našim rukama je budućnost onih koji su nam pisali ovih nekoliko dana, da kažem nedelja, koji su iz svojih ličnih razloga, ili zato što su radili ili zato što su izdržavali svoje porodice ili zato što su zasnivali svoje porodice, ili zato što su imali lične probleme, ili možda iz nekih zdravstvenih razloga, zaista su dobri studenti i zaista su mnogi od njih u roku postali apsolventi. Onda zbog neke ne predviđene okolnosti se dogodilo nešto zbog čega su morali da produže studiranje, pri tom, ti studenti nisu na teretu države, ti studenti su uredno plaćali sve svoje obaveze i kada je u pitanju školska godina i kada su u pitanju ispiti i kada su u pitanju overe, kada su u pitanju bodovi i zaista je iz tog razloga važno da one koji su uredno izvršali sve svoje obaveze, mi nagradimo, a ne da ih kažnjavamo zato što se dešavalo u nekoliko navrata da imamo situaciju da zbog npr. zdravstvenih razloga, zbog nečije borbe za svoje dete ili lični život, nekog savršenog studenta kaznimo da ne može da završi svoje studiranje, a ostala su mu dva, tri ili pet ispita do kraja.
Mislim da je to za nas veoma veliki značaj, da proniknemo u suštinu ovog problema. Nisu samo oni krivi, to što nisu završili fakultet na vreme ne čini ih ni manje sposobnim, ni manje pametnim, ne čini ih manje sposobnim da povuku naše društvo napred. Pričali smo o onom skoku od 50 godina ministre, u raspravi u načelu, da Srbija mora da ima alternativni razvoj ako želi da stigne moderna društva Evrope. Možda se upravo među njima krije neki budući predsednik, buduća predsednica, neki reformatori sistema koji danas postoje isključivo ne zbog studenata, nego studenti postoje zbog tog sistema konstantno da finansiraju skupim keš kreditima, konstanto svoje roditelje teraju u dužničko ropstvo i mi za to više nemamo pravo kao odgovorni predstavnici građana da ćutimo, već da im zaista izađemo u susret.
Mislim da je veoma važno da podvučemo, pošto je velika zainteresovanost, mnogi od njih su danas došli da slušaju naše diskusije, da ne ispada da pričamo samo o predlogu zakona, već zaista da se u neku ruku i ovo pomene i još jednom kažem, u sve sumnje da će mnogi pokušati ovo uputstvo ministarstva da izbegnu, zaista smatram da je veoma bitno da se pomene iz prostog razloga što je to stvar od najvišeg mogućeg značaja.
Ne smemo da izgubimo 2.000 ljudi, oni su talentovani, oni su pametni. Ja sam siguran, ako dobiju priliku da završe studije, da će mnogi od njih biti bolji od onih najboljih Verujem u njih. Ja verujem u njih i mislim da će mnogi od njih biti u stanju pre, možda onih najboljih da menjaju naše društvo, a svi zajedno da ćemo imati mnogo kvalitetnije visoko obrazovanje i na kraju društvo da njih ne bi oterali iz zemlje, da bi znanje ostalo u Srbiji. Oni poseduju znanje.
Moramo da omogućimo njima da ostanu u zemlji, da po završetku studija takođe da im ponudimo posao u Srbiji, da ne pričamo ovde samo o reformama i o nekim, kako bih rekao, frazama, već da zaista ostanu u Srbiji, da kažemo šta je prioritet kada je u pitanju novac, da ne trošimo novac na neke stvari koje nam nisu možda potrebne, nego da u vrh prioriteta stavimo njih, da kažemo na koji način ćemo ih upotrebiti, njihovo znanje, da razvijemo Srbiju i da preskočimo 50 godina kada je u pitanju taj razvoj i da zaista dostignemo neka modernija društva. Ja sam siguran da su nam i studenti koji su upisali po Bolonji za to veoma potrebni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.
Pokušajte kolega Martinoviću da izvučete karticu, pa da je vratite. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine Arsiću.
Pre svega dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da pozdravim naše kolege, sa Beogradskog univerziteta. Želim im da budu dobri i uspešni studenti i da na vreme završe svoje studije i da svojim akademskim znanjem pomognu da Srbija bude bolje i uspešnija zemlja nego što je danas.
Želim da se zahvalim i vama, gospodine ministre kao resornom ministru, naravno. Da se zahvalim Vladi Republike Srbije, zato što je prihvatila ovaj amandman i mislim da je to dobar primer kako Narodna skupština i Vlada mogu dobro da sarađuju kada je u pitanju nešto što se zove javni, odnosno opšti interes.
Želim da dam nekoliko napomena prosto da i kolege koje prate sa galerije ovu sednicu i svi studenti u Srbiji i na kraju krajeva svi građani Srbije ne bi bili u nekoj vrsti zabune ili nedoumice.
Pre svega, amandman sam potpisao ja i ja sam ga predložio i ja sam ga predao na pisarnicu, ja sam ga i formulisao, ali ja sam to učinio u ime poslaničke grupe SNS, ne u svoje lično ime. Dakle, iza ovoga stoji stav SNS da treba izaći u susret i studentima koji su upisali magistarske, odnosno doktorske studije, po tako zvanom starom programu i omogućiti im dodatni rok da svoje magistarske, odnosno doktorske studije okončaju.
Još jedanput, gospodine ministre, želim da vam se zahvalim zato što ste ovaj amandman SNS, ne amandman Aleksandra Martinovića, nego SNS, prihvatili i na taj način smo svi zajedno i mi poslanici i vi iz Vlade eliminisali mogućnost da bilo ko kaže da je eventualno diskriminisan zato što je nekome omogućeno da, odnosno nekome je ostavljen dodatni rok od godinu dana, studentima osnovnih studija, a da magistrima, odnosno magistrantima i doktorantima taj rok nije ostavljen.
Dakle, došli smo do jednog zajedničkog rešenja i poslanička grupa SNS i resorno Ministarstvo i Vlada Republike Srbije da treba primeniti isti pravni režim i na studente osnovnih studija i na studente magistarskih studija i na studente doktorskih studija i mislim da je dobro što smo to uradili.
Ja sam bar očekivao i moje kolege iz poslaničke grupe SNS i to je prof. Ljubiša Stojimirović lepo objasnio, mislim da je ovo tema koja poslednja zaslužuje da bude predmet dnevno političkih prepucavanja. Ispalo je da je i ovo tema na kojoj treba linčovati poslaničku grupu SNS, na kojoj treba linčovati predsednicu Narodne skupštine, Maju Gojković, i na kraju krajeva, tema na kojoj treba linčovati Vladu RS. Zašto to kažem? Sada je Vlada RS napravila ogroman politički zločin zato što je, zamislite, prihvatila amandman narodnog poslanika koji se zove Aleksandar Martinović i koji je sticajem okolnosti predsednik poslaničke grupe SNS i sada ispada da je Vlada eto prihvatila ovaj amandman ne zbog njegove suštine, ne zbog njegove prirode, ne zbog njegovog duha, ne zbog toga što je on u javnom ili opštem interesu, pre svega u interesu studenata i osnovnih i magistarskih i doktorskih studija, nego zato što ga je, zamislite, podneo Aleksandar Martinović, kao da sam ja, zamislite, gospodine ministre, politički mnogo važan čovek u ovoj zemlji, od mene zavisi da li će Vlada nešto da prihvati ili ne.
Pošto sam ja podneo, Vlada nije imala kud pa je morala da prihvati amandman. Da ga je podneo neki drugi kolega amandman ne bi bio prihvaćen. Time se nivo rasprave devalvira, time se studenti dezavuišu i time se građani Srbije dovode u zabunu. Zamenjuje se suština sa formom.
Kada smo već kod forme, i to želim da naglasim, nije tačno da su amandmani drugih kolega odbijeni samo zato što su identični sa mojim amandmanom. Nije apsolutno nijedan amandman narodnog poslanika iz bilo koje druge poslaničke grupe identičan sa amandmanom koji sam u ime SNS podneo i to želim da naglasim.
Ovde se ne radi o tome da su svi drugi amandmani odbijeni zato što su po formi i sadržini identični sa molim amandmanom. Nijedan nije identičan.
Kao dokaz toga, želim da pročitam prvi naredni amandman koji nije prihvaćen. Nadam se da moja uvažena koleginica Gordana Čomić ovo što ću sada reći neće uzeti za zlo, odnosno zaista ne želim da budem maliciozan. Nema potrebe da na ovoj temi zaoštravamo političku atmosferu u Srbiji.
Ja sam predložio u ime poslaničke grupe SNS i Vlada je imala razumevanje za taj predlog da izjednačimo studente osnovnih studija, studente magistarskih studija i studente doktorskih studija.
Da ne čitam sad ceo moj amandman, ali evo samo stav koji se odnosi na studente doktorskih studija da bi ove kolege sa galerije, da bi studenti, da bi građani Srbije videli o čemu se ovde radi. Nisu amandmani identični i nije Vlada prihvatila moj amandman samo zato što je on moj, tj. poslaničke grupe SNS, nego zato što je Vlada procenila da amandman suštinski najbolje odgovara duhu Predloga zakona, a amandmani drugih narodnih poslanika nisu ni po formi, ni po sadržini identični sa mojim amandmanom.
Dakle, stav u kome se spominju studenti upisan na doktorske studije u amandmanu koji sam ja u ime poslaničke grupe SNS podneo glasi – studenti upisani na doktorske studije, odnosno kandidati koji su prijavili doktorsku disertaciju do stupanja na snagu ovog zakona imaju pravo da završe studije po započetom planu i programu u uslovima i pravilima studija, odnosno da steknu naučni stepen doktora nauka najkasnije do kraja školske 2017/2018. godine. Tako glasi deo amandmana koji se odnosi na studente doktorskih studija.
Deo amandmana uvažene koleginice Čomić, koji se takođe odnosi na studente doktorskih studija, glasi: „Studenti upisani na doktorske studije, odnosno kandidati koji su prijavili doktorsku disertaciju do stupanja na snagu ovog zakona imaju pravo da završe studije po započetom planu i programu, uslovima i pravilima studija, odnosno da steknu naučni stepen doktora nauka najkasnije do kraja školske 2018/2019. godine“, ovo je važno da se naglasi, „ukoliko je priroda disertacije takva da zahteva višegodišnji naučno-istraživački rad ili upišu treću godinu školske 2016/2107. godine“.
Izvinite, ovo nije identičan amandman. Dakle, ne radi se o tome da je Vlada prihvatila ovaj amandman o kome sada raspravljamo samo zato što ga je potpisao Aleksandar Martinović, nego zato što je on drugačiji od svih ostalih amandmana koji su podneti na član 1. Predloga zakona. Zašto mislim da je amandman suštinski različit? Prvo, evo, neka me kolege isprave ako grešim. Sve ih uvažavam, sve ih poštujem. Ima među njima doktora nauka. Ima među njima ljudi koji se bave naučno-istraživačkim radom, radom na fakultetima, radom na univerzitetima. Prvo, ne mogu da prihvatim da postoji neka doktorska disertacija koja ne zahteva višegodišnji naučno-istraživački rad.
(Marko Đurišić, s mesta: Evo, Stefanović je završio za svega par meseci.)
Evo, vidite, kolege, kako se jedna ozbiljna tema pretvara u nešto što bi trebalo da izgleda kao šou program. Poslanička grupa SNS neće nasesti na ovu provokaciju. Mi ćemo se truditi, sve moje kolege će se truditi da argumentovano, smireno, bez bilo kakvih dnevno-političkih razmirica, raspravimo svaki amandman jedan po jedan i da na kraju vidimo da li smo mi i Vlada u pravu ili su u pravu podnosioci amandmana.
Dakle, ne postoji doktorska disertacija, po mom skromnom mišljenju, koja ne zahteva višegodišnji naučno-istraživački rad. Mi bismo ovde mogli da postavimo jedno pitanje hipotetičko – ko će da procenjuje koje su to doktorske disertacije koje zahtevaju, a koje ne zahtevaju višegodišnji naučno-istraživački rad i šta znači višegodišnji naučno-istraživački rad? Za mene je višegodišnji naučni rad sve ono što je duže od jedne godine. Onda uvodimo fakultete u prostor da mogu arbitrarno da odlučuju. Za nekoga će višegodišnji naučni rad biti pisanje disertacije u trajanju od dve godine, za nekoga će višegodišnji naučni rad biti pisanje disertacije u trajanju od tri godine, za neke pet godina, za neke deset godina itd. U potpunosti prihvatam argumentaciju koleginice Bogosavljević Bošković iz poslaničke grupe SPS. Dakle, zaista postoje doktorske disertacije iz određenih, pre svega prirodnih i tehničkih, nauka koje zahtevaju nekoliko godina da bi se kvalitetno napisale. Sada, koliko je to nekoliko? Onda ostavljamo jedan slobodan prostor fakultetima da oni to sami procenjuju.
Zato mislim, to je opet moje skromno mišljenje, da je Vlada dobro postupila što je prihvatila ovaj amandman, a ne amandman koleginice Čomić, koji, ponavljam, nije identičan sa mojim amandmanom, tj. amandmanom poslaničke grupe SNS jer mi na taj način u stvari olakšavamo studentima, sve studente u Srbiji dovodimo u siti položaj, nikome ne stavljamo onu zapetu – ukoliko izrada disertacije zahteva višegodišnji naučni rad.
Ovde smo slušali mnogo priča o tome kako su studenti diskriminisani, kako skupo plaćaju svoje studije, kako im se roditelji zadužuju, uzimaju kredite da bi finansirali njihove studije itd. Sada je povika na ministra gospodina Šarčevića i na Vladu Republike Srbije što je prihvatila amandman koji eleminiše pre svega mogućnost bilo kakve diskriminacije između studenata osnovnih, magistarskih i doktorskih studija, a onda, što je, gospodine ministre, po meni, takođe jako bitno, eliminiše mogućnost diskriminacije i samih studenata doktorskih studija jer neće sada fakulteti moći po svojoj slobodnoj proceni da utvrđuju šta je to višegodišnji naučno-istraživački rad, da li su to dve, tri, četiri, pet ili više godina.
U tom smislu, mislim da moj amandman, malo je degutantno da to stalno spominjem, moj amandman, dakle, amandman koji ste vi prihvatili, više odgovara pravila studenata nego amandman mojih uvaženih kolega iz nekih drugih poslaničkih grupa. Evo, gospođo Čomić, trudio sam se koliko god sam mogao da budem fer i korektan prema vama, nisam vam dobacivao. Što se mene tiče, vi slobodno nastavite da dobacujete, ali ako hoćete da vodimo jednu ozbiljnu raspravu, mi smo na to spremni. Mislim da tim svojim dobacivanjem vi samo pokazujete da vam nije stalo do interesa studenata i da sve te žalopojke o pravima studenata su u stvari iz dnevno-političkih razloga.
Još jednu stvar želim da naglasim, prosto da građani Srbije i studenti koji slušaj ovaj prenos i gledaju ga ne bi bili u nedoumici. Jedna koleginica je rekla, čudi je zašto je Vlada prihvatila ovaj amandman poslaničke grupe SNS, kada amandman nije obrazložen i nema obrazloženja. To jednostavno nije tačno. Dakle, ovaj amandman koji sam ja u ime poslaničke grupe SNS podneo i te kako ima obrazloženje. To možete svi da vidite. Dakle, obrazloženje amandmana postoji. Obrazloženje glasi – poslanička grupa SNS smatra da je u društvenom i obrazovnom smislu celishodno da se rokovi za završetak studija produže kada su u pitanju studenti upisani na osnovne, magistarske i doktorske studije. Amandman je u skladu sa duhom zakona i ciljevima koji se predloženim zakonom žele ostvariti. Takođe, amandmanom se eliminiše mogućnost diskriminacije u pravima između studenata osnovnih studija, te studenata magistarskih i doktorskih studija.
Dakle, nije tačno da je Vlada prihvatila amandman bez obrazloženja. Amandman ima obrazloženje i Vlada je to obrazloženje poslaničke grupe SNS uvažila. Još jedanput, gospodine ministre, koristim ovu priliku da vam se zahvalim što ste uvažili argumentaciju ovog amandmana. Takođe, nije tačno da prihvatanje amandmana nije praćeno obrazloženjem. Vlada je lepo rekla – amandman se prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju amandmana. Te razloge sam ja upravo pročitao. Dakle, ispunjeni su svi poslovnički uslovi da ovaj amandman postane sastavni deo Predloga zakona.
Još jednu stvar moram da kažem, kao predsednik poslaničke grupe SNS, koja je ovde izložena jednoj baražnoj vatri. Sada smo najveće hulje na svetu zato što je, zamislite, prihvaćen naš amandman. Dakle, koleginica Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine, jednim delom je već objasnila zašto nisu prihvaćeni amandmani na član 1. Predloga zakona koje su predložile neke druge kolege. U pitanju je pre svega momenat predaje amandmana. To je nešto što je poslovnički relevantno.
Druga stvar koja je takođe jako bitna, amandmani, to sam već rekao, ali želim još jedanput da ponovim, nisu identični sa amandmanom koji je Vlada prihvatila. Dakle, postoje samo dva amandmana, zarad javnosti govorim, da ne bi ljudi bili u nedoumici i zabuni, postoje samo dva amandmana koja su i po formi i po sadržini identični. Na član 1, u istovetnom tekstu, amandmane su podneli narodni poslanik Zoran Živković i narodni poslanik Marko Milenković i na član 1. su, u istovetnom tekstu, amandman podneli narodni poslanik Miladin Ševarlić, narodni poslanik Jasmina Nikolić i zajedno narodni poslanici Ivan Bauer, Milorad Mijatović, Vladimir Marinković i Predrag Jelenković. To su jedini amandmani koji su podneti u istovetnom tekstu. Dakle, ne postoje drugi amandmani koji su identični, a pogotovo ne postoji ni jedan amandman koji je identičan sa amandmanom koji je Vlada prihvatila.
Ovde je bilo reči, po meni, krajnje neprimereno, krajnje degutantno, te reči su bile upućene mom uvaženom kolegi Marku Atlagiću, jednom renomiranom profesoru univerziteta, čoveku iza koga stoje godine naučno-istraživačkog i pedagoškog rada. Gospodin Atlagić je, potpuno argumentovano i iz srca, pokušao da objasni da postoje studenti kojima se rokovi za završetak studija produžavaju, bez obzira bili oni studenti osnovnih studija, magistarskih ili doktorskih, zbog životnih okolnosti u kojima su se našli.
Neko je smatrao da to nije tema dnevnog reda. To je i te kako tema dnevnog reda, zato što je kolega Atlagić veoma dobro procenio i uočio da za neke studente, da za neke ljude, na kraju krajeva, moramo da produžimo rok za završetak studija, jer ih je život na to naterao. Nekima je to bilo smešno. Neki su smatrali da je to povreda Poslovnika. A ja sam smatrao da je ono što je rekao profesor Atlagić život. Nekoga je život pomerio sa njegovog vekovnog ognjišta. Pomerio je i samog Marka Atlagića, koji je iz Zadra prešao u Republiku Srpsku Krajinu, danas živi u Beogradu a profesor je, između ostalog, i na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici.
Ovde su nam neki držali lekcije iz patriotizma – evo, vi iz Srpske napredne stranke ukidate, pokušavate na mala vrata da ukinete Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici, pokušavate da integrišete naše obrazovne institucije u obrazovni sistem nepostojeće države Kosovo. Evo vam živog čoveka, profesora Marka Atlagića, koga ste pokušali da izložite linču, Srbin iz Krajine, predaje na srpskom univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici.
Imate još jedan primer. Nije tu, moja uvažena koleginica, dr Aleksandra Tomić, takođe predaje na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici. Zamislite sad kakvi smo mi zlikovci iz Srpske napredne stranke, neki od ovih ljudi koji ovde sede, dakle, ljudi koji ovde sede, Marko Atlagić, Aleksandra Tomić, su neprijatelji srpskog naroda, oni su izdajnici Srbije, oni hoće ovim predlogom zakona i glasanjem za ovaj predlog zakona na mala vrata da ukinu obrazovne institucije Srbije na Kosovu i Metohiji, a predaju na tim institucijama, od tih plata izdržavaju sebe i članove svojih porodica.
Vidite kolika je besmislena ta diskusija o tome da neko iz SNS pokušava da ukine obrazovne institucije Srbije na Kosovu i Metohiji. Ne da ne pokušavamo da ih ukinemo, nego ćemo učiniti sve da ih ojačamo. Između ostalog, i time što šaljemo najbolje kadrove, najbolje naše ljude da predaju srpskoj omladini na Kosovu i Metohiji. Šaljemo im ljude poput Marka Atlagića, poput Aleksandre Tomić, koji imaju zavidan naučno-istraživački rad. I hvala vam, gospodine Atlagiću, što školujete i što obrazujete srpsku omladinu na Kosovu i Metohiji i što vam nije teško da posle završetka sednice, u kasne noćne sate, autobusom putujete u Kosovsku Mitrovicu, ne bi li ujutru stigli na predavanja i tim našim studentima u Kosovskoj Mitrovici držali vrhunska predavanja o srpskoj istoriji.
Pitam neke druge kolege koji su nam držali lekcije o patriotizmu, o ukidanju srpskih institucija na Kosovu i Metohiji – gde su u dva sata ujutru, kada Marko Atlagić autobusom putuje u Kosovsku Mitrovicu? Gde se oni nalaze u tom momentu? Verovatno spavaju ili su u nekoj kafani. Marko Atlagić ne spava, nije u kafani, nego putuje u Kosovsku Mitrovicu, ne da ukine obrazovne institucije Srbije na Kosovu i Metohiji, nego da ih sačuva, da ih ojača, a pruži podršku srpskoj omladini da ostane u južnoj srpskoj pokrajini.
Na kraju, ovde je bilo reči o tome kako smo zabrinuti, odnosno kako su neki zabrinuti za mlade ljude da ne odlaze iz Srbije. Svi smo zabrinuti. Ja sam kao otac zabrinut. I moje kolege su zabrinute. Svi mi imamo, ili većina od nas ima decu, neki imaju i unuke. Ja ne priznajem to da neko voli našu decu više od nas samih. Svi mi hoćemo da naša deca ostanu u Srbiji i svi mi hoćemo da plod svog obrazovanja, i kroz osnovno i kroz srednje obrazovanje i na fakultetima, kapitalizuju ovde, u našoj zemlji. Ali, to nećemo postići praznim pričama. To nećemo postići neprestanim napadima na predsednika Vlade, na ministra, na kolege narodne poslanike, kao što je gospodin Marko Atlagić. To ćemo postići na jedan jedini način – radom, kao što smo otvorili fabrike u Nišu, kao što smo otvorili fabrike u Vladičinom Hanu, kao što je danas otvorena nova fabrika u Kikindi ili sutra u Kruševcu, to je jedini način da sačuvamo mlade ljude u Srbiji, da im obezbedimo radna mesta i da im pružimo šansu da svoje znanje, stečeno u Srbiji, ostvare u Srbiji i da nam Srbija konačno krene napred.
Hvala vam, gospodine ministre, što ste za sve ove argumente poslaničke grupe SNS pokazali razumevanje.

Po Poslovniku, narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Povređen je član 106.
Malo pre smo čuli od predsednice Narodne skupštine, kad je oduzimala reč opozicionim poslanicima, da ne mogu da govore ni o čemu osim usko o tački dnevnog reda, a to je amandman, pa čak i kad su govorili o obrazovanju i malo proširili tačku dnevnog reda.
Dozvolili ste ovde tiradu predstavniku SNS-a koji već 25 minuta govori o svemu, samo ne o amandmanima.
Znači, prvo je povređen Poslovnik.
Drugo, imate diskriminaciju u Skupštini i sprovodite ovu samovolju i bahatost non-stop. Ovo zaista mora da prekine. Na takav način ne možete da vodite sednice Narodne skupštine, ni vi, ni predsednica.
Zato vas molim da se vratimo nazad u okvire Poslovnika i da se držimo tačke dnevnog reda, a ne da dozvoljavate nešto poziciji, a opoziciju, čak i kada govori o temi, pokušavate da sputavate. Hvala.

Smatram da pomenuti član 106. nije prekršen.
Ja bih razumeo gospodina Radulovića da je on na bilo koji način u diskusiji kolege Martinovića spomenut…
(Saša Radulović, s mesta: Onda bih tražio repliku. Odlično poznajem Poslovnik.)
Ja odlično poznajem Poslovnik, ali odlično poznajem i to kako parlament funkcioniše. Nismo mi ovde ni nepismeni, ni zli, ni neznalice i nećete vi nas da vaspitavate.
(Saša Radulović, s mesta: Kako ste onda dopustili 25 minuta ovu tiradu?)
Nijedna koleginica, nije joj oduzeta reč i niste rekli istinu, nego je predsednica tražila da se ipak malo više govori o temi nego o drugim pričama.
Treća stvar – Aleksandar Martinović je podnosilac ovog amandmana. Slušao je sat vremena kako se njegov amandman kritikuje. Hoćete da mu oduzmem pravo da odgovori? To neću nikada da uradim.
(Saša Radulović, s mesta: Hoću da imate iste aršine.)
Imate iste aršine, gospodine Raduloviću.
Da li želite da se u Danu za glasanje Narodna skupština izjasni?
(Saša Radulović, s mesta: Želim. Želim i da prekinete diskriminaciju.)
Zahvaljujem.
Izjasniće se Narodna skupština.
Pravo na repliku. Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Bez ikakve potrebe je u raspravi o pojedinostima unet sadržaj amandmana, koji trenutno nije na dnevnom redu, koji sam podnela i bez ikakve potrebe je tom amandmanu u obrazlaganju dat značaj kojim je suprotstavljen amandmanu narodnog poslanika Aleksandra Martinovića, jer nije.
S obzirom da je to sve nepotrebno i da je očekivano da svi radimo nepotrebne stvari u ovoj sali, ja ću dodati jednu nepotrebnu stvar. Dakle, pošto sam prva podnela amandman 6. oktobra u 16.17 časova, pitala narodne poslanike da li hoće da povučem amandman, jer je meni svejedno koji će amandman biti usvojen, i pitala sam kakvu pomoć može da traži bilo ko od nas da bi promenili jedan loš zakon koji je previdom i jednim izvesnim neznanjem predlagača ovde poslat bez odredbi koje se tiču postdiplomaca i doktoranata.
S obzirom da se sve što smo čuli ovde ima smatrati kao rasprava u pojedinostima, onda ću ja prihvatiti da sve teme koje je pokrenuo narodni poslanik Aleksandar Martinović možemo da pokrećemo i mi ostali, pošto umemo. Ako je to praksa, ako ima svega što smo čuli, onda ima za sve. Što važi za jednog, važi za sve.
Amandman koji čini mi se da je propušten da se pomene je amandman o kojem sam pitala gospodina Marka Đurišića da li je još jedan amandman istovetan u tekstu, pri čemu je sve ovo nepotrebno. Zašto? Vaše pravo legalno je, nije baš legitimno, pogotovo nije legitimno ako se kaže - nisam ja podneo amandman. Po Ustavu samo narodni poslanik može da podnese amandman i da glasa samo narodni poslanik, ne može politička stanka. Hvala vam.