Zahvaljujem, predsednice.
Poštovani ministre, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, verujem da oko nečega svi možemo da se složimo, podnosioci amandmana, a verujem i svi ostali narodni poslanici, a to je da je motivacija svih nas bila ista, a motivacija da podnesemo ovakav amandman jeste bila načelo ravnopravnosti.
Zaista bih voleo kada bismo malo češće u prvi plan stavljali stvari u kojima se slažemo, a ne samo one po kojima se razlikujemo.
Želeli smo da izjednačimo prava studenata osnovnih studija i studenata postdiplomskih studija, odnosno studenata magistarskih studija i doktoranata, mada istini za volju, nešto je teži posao završetak magistarskih studija, naročito izrada doktorske disertacije, nego završetak osnovnih studija, ali kažem, držali smo se načela ravnopravnosti i to je nešto što je ispravno.
Nisu prihvaćeni svi amandmani, ali takođe, nisu ni svi amandmani u istovetnom tekstu. Konkretno, amandman poslaničke grupe SDPS se razlikuje u nekoliko u svom tekstu u odnosu na amandman koji je podneo prof. dr Aleksandar Martinović i naravno da nije mogao biti prihvaćen i jedan i drugi amandman. Nije samo naš amandman taj koji se u tekstu razlikuje u odnosu na ovaj amandman koji je prihvaćen i samim tim postao sastavni deo zakona.
Što se mene lično tiče, a verujem da se i kolege iz moje poslaničke grupe slažu, za nas je najvažnije da je ovakav amandman postao sastavni deo zakona, odnosno da smo se pridržavali načela ravnopravnosti i da smo u ovim pravima izjednačili i magistrante i doktorante sa studentima osnovnih studija. To je mnogo važnije nego da li je, za mene bar, a verujem da se i kolege iz moje poslaničke grupe slažu, mnogo važnije nego da li će pisati da je prihvaćen amandman ovog ili onog poslanika.
Direktan povod za podnošenje ovog amandmana koji smo mi kao poslanička grupa, odnosno nekoliko poslanika naše poslaničke grupe podneli jeste bila komunikacija sa studentima, kao i profesoru Stojimiroviću i profesoru Atlagiću, i nama su se obraćali neki studenti. Konkretno, ja sam razgovarao sa jednim doktorantom i zbog toga bih hteo da podelim sa vama taj razgovor, ministre, iz razloga što upravo taj problem koji ima ovaj doktorant jeste jedan od razloga zašto smo došli u ovu situaciju. O čemu se radi? Ovaj doktorant je završio svoju doktorsku disertaciju, ispunio je sve formalne uslove za doktoriranje, odnosno da odbrani svoju doktorsku disertaciju, osim što je na fakultetu, koji je jedan od fakulteta na Beogradskom univerzitetu, su nešto drugačija pravila od onih koja ja kao neko ko učestvuje u univerzitetskom radu poznajem.
Dakle, pravila koja ja poznajem jesu da kada vam časopis, koji se nalazi na SCI listi, dakle, časopis koji je prihvaćen od strane Ministarstva prosvete, prihvati rad i da vam potvrdu da će taj rad biti objavljen, to se smatra kao ispunjen uslov, odnosno dva rada treba da imate, za odbranu doktorske disertacije. Konkretan fakultet to ne prihvata kao ispunjen uslov, nego zahteva da taj rad bude objavljen. Svako ko je bilo kada učestvovao u univerzitetskom radu zna da nekad može da prođe i šest meseci, pa čak i godinu dana, do objave određenog naučnog rada.
Ono što ja želim da kažem ministru, odnosno zbog čega želim da na njega apelujem. Jeste da osim ovog načela ravnopravnosti, koji uspostavljamo prihvatanjem amandmana koji je podneo prof. Martinović, ja bih voleo da još jedno načelo uspostavimo, a to je načelo predvidljivosti.
Nemam ništa protiv da određeni fakulteti opravdavaju ili kreiraju svoj elitni status time što postavljaju više kriterijume, bilo da se radi o kriterijumima za doktoriranje, bilo da se radi o kriterijumima za izbor u određeno znanje ili izbor u više zvanje. Molim vas, strogo formalne procedure, barem ja smatram, treba da budu iste na svim fakultetima. Zašto bismo razlikovali strogo formalne procedure od fakulteta do fakulteta? Ne uspostavlja se elitni status nekog fakulteta time što neku strogu formalnu proceduru napravite takvom da bude komplikovanija za studente.
Zašto bi neki doktorant na jednom fakultetu imao pravo da doktorira zato što ima objavljena dva rada, odnosno zato što će njegova dva rada biti objavljena u adekvatnom časopisu, a neki drugi student ne može da doktorira, odnosno ne može da bude izabran u više zvanje zato što njegovi radovi još uvek nisu objavljeni, jer kažem to nekada može da traje prilično dugo?
Dakle, ono na čemu insistiram, pod znacima navoda, jeste da vidimo sa fakultetima da li je moguće da napravimo sistem koji će važiti svugde isti, a to je sistem koji će obezbediti to načelo predvidljivosti, da suština, odnosno smisao bude iste forme, a nikako ne obrnuto. Zahvaljujem.
