Reč ima Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem predsednice.
Moje pitanje je upućeno ministru privrede. Ja sam već jednom pitala gospodina Sertića za ovu temu, međutim, odgovorio mi je na način koji nije zadovoljavajući, pa ću ponovo postaviti pitanje, sada novom ministru, verujući da će on možda imati više razumevanja za ovaj problem. Ujedno pozivam i predsednika Vlade Republike Srbije i predsednika Republike, da kada u subotu budu dolazili na ovu priredbu, koju priređuje gradonačelnik Novog Sada, koji uključuje mnogo vojne opreme, da pogledaju sa leve strane kada budu ulazili u Novi Sad, videće jedan kostur od zgrade, to je tzv. zona Sever 4. u koju je Novi Sad do sada uložio četiri milijarde dinara.
Na tom mestu će se, kažu, nalaziti fabrika koja je osim ovih 40 miliona evra od grada Novog Sada dobila još i 10 miliona evra od Republike Srbije da zapošljava radnike za 21.000 dinara, i ukoliko grad Novi Sad ne završi ovaj objekat do danas, tako piše u Aneksu II ugovora koji je Zavod za izgradnju grada potpisao 4. oktobra 2016. godine, on će kompaniji koja tu treba da se nalazi svakog dana, gospođo predsednice mislim da je to i vama važno, uplaćivati 20.000 evra penale.
Dakle, kada prođe prvi dan Novi Sad će toj kompaniji dati 20.000 evra, drugog dana 40.000, trećeg 60.000 itd, i to su sve pare koje će građani Novog Sada platiti zahvaljujući divnom poslu koji je gradonačelnik Novog Sada sklopio u nemogućnosti za privuče prave investicije, pa je malo kupio investicije parama građana Novog Sada.
Ovaj ugovor se nekoliko puta do sada menjao, imali smo nekoliko aneksa ugovora, svaki put je to izgledalo tako da se troškovi grada Novog Sada uvećavaju. Zbog tog projekta Novi Sad je odustao od mnogih drugih projekata koje je planirao. Umanjuje socijalna davanja, odustaju od asfaltiranja pojedinih ulica, odustao je od rešavanja problema lista za čekanje u novosadskim vrtićima i svaki put kada je Skupština grada verifikovala novi Aneks ugovora on je u sebi sadržavao nove obaveze za grad Novi Sad.
Da ne bude da je ta kompanija toliko crna, evo, jedan srećan podatak, oni su sklopili ugovor sa jednom taksi kompanijom iz Novog Sada, da kada radnici padnu u nesvest, pošto im se često dešava da padnu u nesvest, pošto 12 sati stoje za trakom, ta taksi kompanija ih besplatno preveze do bolnice tako da se radi o jednoj humanoj kompaniji, ne radi se o nekome ko ne ceni prava radnika.
Moje pitanje je sada novom ministru, pošto evo, ja priznajem, ne mogu da shvatim u čemu je isplativost tog posla da pokuša ponovo da mi objasni, kao građanki Novog Sada, evo, ne kao narodnoj poslanici, na koji način investicija u kojoj Novi Sad ulaže 40 miliona evra, Republika Srbija 10 miliona evra, a kroz koju će se za 10 godina, tako piše u ugovoru, Novom Sadu vratiti 10 miliona evra.
Dakle, to je investicija zahvaljujući kojoj će grad Novi Sad za 40 godini biti na nuli. Na koji način je ta investicija dobra za grad Novi Sad? I, neka objasni i predsedniku Vlade i predsedniku Republike kada budu išli u Novi Sad i u subotu da pogledaju tu zgradu i neka vide šta će građane Novog Sada koštati 20.000 evra svakog dana. Da li postoji odgovornost za to što ta hala nije završena? Da li postoji mogućnost da taj koji je trebao da završi plaća te penale, a ne grad Novi Sad, ili je ovo posao u kom zarađuju apsolutno svi privatni partneri, a plaćaju isključivo građani Novog Sada? Ja mislim da to interesuje sve poslanike, u ostalom i sve građane Republike Srbije, jer to je način na koji u ovu zemlju dolaze investicije. One da dolaze, one se kupuju, a kupuju se parama građana.

Hvala.
Samo mi recite kome je postavljeno pitanje?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Ministru privrede.)
Da, ministru privrede, nisam razumela zaista. Čula sam reč priredba, pa sam pitala šta se to dešava u Novom Sadu u subotu, ovo zbog građana Srbije govorim, ne govorim zbog nekog ko će pežorativno nešto da kaže, Vojna parada povodom oslobođenja dana grada Novog Sada. Znači, to nije priredba.
Poštovani poslanici pre nego što nastavimo rad dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim studente Univerziteta u Beogradu koji prate ovaj deo današnje sednice sa galerije velike sale. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Danas ću postaviti nekoliko pitanja različitim predstavnicima vlasti, a povodom raznih skandala koji se dešavaju svakodnevno u našoj državi.
Prvo pitanje je upućeno ministru prosvete, a tiče se skandala oko promene naziva imena škole u Dojevićima koje se do sada zvalo „Sveti Sava“ ubuduće će se zvati „Halifa bin Zaid Al Nahjan“. Ko je i kada u ime Ministarstva prosvete dao saglasnost da se škola „Sveti Sava“ u Dojevićima preimenuje u „Halifa bin Zaid Al Nahjan“? Da li je tačno da je lično premijer predložio da se škola „Sveti Sava“ preimenuje u ovog poznatog donatora i po rečima premijera velikana? Po čemu je pomenuti kalif zaslužio da škola po njemu dobije ime? Da li je on neki poznati naučnik, pesnik, pisac, neko ko je dao pečat obrazovanju, prosvetiteljstvu ili je samo čovek koji ima puno para? Ako je ovo drugo, da li to znači da bilo koji tajkun koji ima novaca može da da pare i da traži da se po njemu nazove ime neke institucije. Ili ne daj Bože neki diktator, a ima ih nažalost po svetu, može na ovaj način da dobije ime neke škole.
Drugo pitanje je upućeno ministru sporta. Šta je učinio povodom sramnog izdajničkog poteza predsednika Odbojkaškog saveza Srbije Nenada Golijanina koji je na nedavnom zasedanju Svetske odbojkaške federacije povodom prijema Kosova bio uzdržan dok su na primer Španci bili protiv? Da li mu je dao instrukcije pre zasedanja kako da se ponaša i kako da glasa? Ako nije, zašto nije, a ako jeste, da li je onda ovo zvaničan stav Vlade? Ako nije zvaničan stav Vlade zašto se ministar i Vlada do sada nisu oglasili i zašto nisu pokrenuli proceduru smene ovog čoveka kome zaista nije vredno pominjati ime.
Treće pitanje je upućeno predsedniku Vlade, do kada će Srbija da čini ustupke u pregovorima sa Kosovom i do kada će za rad ulaska u EU da se odriče teritorije stanovnika, imovine na Kosovu i Metohijij? Neverovatno zvuči činjenica da je prošlo samo deset dana od kada su institucije lažne države Kosovo usvojile zakon kojim od Srbije pokušavaju da otmu „Trepču“, a direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić je posle tog čina, slavodobitno izašao i obećao javno, zakleo se da on nikada neće moći to da prihvati i da će se pre povući nego da učestvuje u tom sramnom izdajničkom činu.
Međutim, juče vidimo da Marko Đurić nastavlja pregovore u Briselu kao da se ništa nije desilo. Da stvar bude još gora, predsedik Vlade izjavljuje da Srbija želi da postiže dalje sporazume i da je on lično zamolio Marka Đurića da svuda gde je to moguće nešto učinimo u prevodu da popustimo i da još malo pomognemo stvaranje nove države. Postavljamo pitanje do kada će Srbija da popušta? Prethodni režim je prihvatio Euleks, to nije bilo dovoljno. Pitanje pregovora izmestio iz Ujedinjenih nacija u EU, nije bilo dovoljno. Ovaj režim je Briselskim sporazumom prihvatio pravi okvir Kosova, organizovao lokalne izbore po kosovskim, a ne po srpskim zakonima, raspustio lokalne samouprave na severu, ukinuo sudove, predao katastar, prihvatio njihove lične karte i tablice i to nije dovoljno. Sada se otima imovina, Srbija dalje srlja u te pregovore i traži način kako da pomogne da Kosovo dobije pozivni broj. Ima li kraja popuštanju?
Četvrto pitanje, takođe za premijera Vučića i ministra energetike, kolika je vrednost imovine i procenjenih rudnih bogatstava na Kosovu i Metohiji? Obzirom da stalno dobijamo uvrede da su svi neznalice i da nemaju pojma o čemu pričaju, a pošto je on sveznajući, molimo ga da nam odgovori kolika je ta imovina.
Prema studiji Svetske banke iz 2003. godine, vrednost rudnih potencijala na Kosovu je oko 13 i po milijardi evra, a udeo rudnika „Trepče“ preko tri milijarde. Ljubodrag Savić, profesor ekonomskog fakulteta je izračunao da preduzeća države Srbije na Kosovu imaju 1.350 objekata, koji su vredni preko pet milijardi evra.
Peto pitanje postavljam predsednici Narodne skupštine, vama gospođo Gojković, kada ćete konačno zakazati tematsku sednicu na čijem dnevnog redu će biti Kosovo i Metohija? Da vas podsetim, poslanička grupa DSS je još 11. avgusta tražila da se održi tematska sednica o Kosovu.

Hvala, vreme. Zahvaljujem. Obavestiću vas.
Reč ima Vladimir Đurić.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, moje prvo pitanje, naše prvo pitanje upućeno je gospodinu Branislavu Nedimoviću, ministru poljoprivrede i ministarki državne uprave i lokalne samouprave gospođi Ani Brnabić.
Da li Republika Srbija, AP Vojvodina i lokalne samouprave poseduju tačne evidencije poljoprivrednog zemljišta u posedu po svim nivoima uprave i da li su te evidencije javno dostupne i gde? Da li te evidencije sadrže podatke o tome koliko je poljoprivrednog zemljišta izdato, kome i po kojim cenama, a sve po katastarskim opštinama, parcelama i klasama poljoprivrednog zemljišta? Koliko poljoprivrednog zemljišta nije izdato u zakup i zašto, po planovima lokalnih samouprava? Koliko je poljoprivrednog zemljišta uzurpirano? Ko su uzurpatori i na kojim parcelama? Ko je, prema saznanjima nadležnih organa, trenutno najveći uzurpator poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji? O kojim parcelama je tačno reč i šta je preduzeto kako bi se konkretno ta najveća poznata uzurpacija okončala?
Bivša ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, pre godinu dana, dakle u novembru proše godine, izjavila je da lokalne samouprave, nekih 330 hiljada hektara državne zemlje uopšte ne ponude u zakup kroz svoje godišnje programe, a od onoga što u te programe uđe i bude ponuđeno, neizdato ostane negde oko 240 hiljada hektara. To ukupno predstavlja oko 570 hiljada hektara neizdate zemlje. Sama ministarka tada je izjavila da neizdato ostaje čak oko 600 hiljada hektara. Ako se uzme prosečna cena zakupa, koju je takođe tada ministarka navela, oko 189 evra po hektaru, proističe da je šteta za budžete preko 120 miliona evra. Obzirom da je poznato da u Srbiji na pojedinim teritorijama tržišna cena zakupa zemlje prelazi i 500 evra po hektaru, može se proceniti da je potencijalna šteta za budžet negde oko 200 miliona evra godišnje i ovaj problem ne traje jednu godinu, već traje godinama.
Vlada je u pokušaju da sistemski reši problem uzurpacije zemljišta marta ove godine donela uredbu, kojom je za ovu sezonu poljoprivrednu praktično izašla u susret uzurpatorima. Ponuđeno im je da se sami prijave i da kroz vansudsko poravnanje u suštini legalizuju uzurpaciju.
Prema rečima gradonačelnika Pančeva, šest od devet hiljada hektara koji su uzurpirani na teritoriji opštine Pančevo, kroz vansudsko poravnanje dogovoreni su po ceni od 190 evra po hektaru u zakup. U opštini Zrenjanin, Srpska pravoslavna crkva je zemlju koju je dobila iz restitucije u zakup izdala po ceni od 520 evra po hektaru. Da je ova uzurpirana zemlja ponuđena na licitaciju i da je postignuta ista takva cena, budžet bi bio bogatiji za nepuna dva miliona evra.
Ovo pitanje smatramo izrazito važnim zato što želimo da se otkloni sumnja da se zemlja namerno ne iznosi na licitacije kroz godišnje programe, kako bi se prećutno odobrila uzurpacija. Ja ću podsetiti da je svojevremeno na televiziji N1 izašao snimak gde je lokalni funkcioner vladajuće stranke iz Apatina snimljen telefonom kako u kafani sugeriše paorima da slobodno uđu u atar i uzurpiraju njive i ako se poljočuvari bilo šta budu pitali, da se slobodno pozovu na njega. Dakle, ovo su ozbiljne stvari koje se moraju rešiti.
Drugo pitanje koje upućujemo adresiramo ministru privrede i tražimo da nam kaže – koja genijalna ekonomska logika stoji iza planirane subvencije britanskoj IT kompaniji „Endava“ u vrednosti od 4,4 miliona evra? Prema informacijama, Savet za ekonomski razvoj je takvu odluku već doneo. Tražimo informaciju da li je i Vlada tu subvenciju već odobrila i tražimo pisanim putem da dobijemo tu informaciju. Zakonom o ulaganjima, podsticajna sredstva odobravaju se za otvaranje novih radnih mesta. Ova subvencija neće doprineti otvaranju novih radnih mesta, zato što se radi o subvencionisanju IT sektora, kojem već danas, prema informacijama Ekonomskog instituta nedostaje, čak i 30 hiljada obučenih kadrova. Domaće kompanije i preduzetnici iz oblasti IT-a svojim porezima i doprinosima će praktično kroz najavljenu subvenciju zapravo sufinansirati rast sopstvene konkurencije, koja će na taj način biti dovedena u favorizovanu poziciju da lakše privuče i zaposli inače deficitarne stručne radnike u ovoj oblasti koje su godinama obučavali ti domaći IT stručnjaci i te domaće IT kompanije.
Vlada na ovaj način favorizuje inostranu konkurenciju na domaćem tržištu. Pogotovo se protivimo ovoj subvenciji zato što se radi o kompaniji koja je prošle godine iskazala deset miliona funti dobiti, sa 63 miliona funti prihoda i rastom profita po stopi od preko 90%. Naravno, i ova kompanija kao i svaka druga dobro su došle, ali pod ravnopravnim uslovima, bez favorizovanja od strane Vlade.
Treće pitanje tiče se vojne parade koja je predviđena za Novi Sad za Subotu, kada će naš grad pohoditi i premijer. Interesuje nas – koliko će tačno koštati vojna parada u Novom Sadu i da li su pripreme za vojnu paradu odgovorne za nesnosni smrad sirove nafte kojoj je juče bio zapahnut ceo Novi Sad celo popodne i celo veče?

Hvala.
Drago mi je da se radujete oslobođenju grada Novog Sada.
Reč ima Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsednice.
Pitanje postavljam resornoj ministarki za oblast saobraćaj gospođi Zorani. Imajući u vidu činjenicu da smo nedavno, dakle, pre nekoliko dana, podržali, što je bilo krajnje afirmativno i državno potrebno, sporazum postignut sa Azerbejdžanom, sa ciljem podizanja i revitalizacije putne mreže, podizanja kapaciteta putne infrastrukture, naročito kada su u pitanju autoputevi.
U tom pravcu, građani Zlatiborskog okruga postavljaju pitanje, kada je trasiranje autoputa ka Jadranu tema Vlade i resornog ministarstva vezano za ovaj kraj? Zbog čega? Postoji nekoliko opcija trase autoputa ka Jadranu, imajući u vidu da je nesporno da ta trasa autoputa ide do Požege. Od Požege pa na dalje ka Boljarama, kao tački od koje nastavlja trasa autoputa ka Jadranu, postoji više opcija. Jedna od opcija, u svakom slučaju, bi trebalo da bude u fazi razmatranja, a nakon faze razmatranja, po dubokom ubeđenju građana Zlatiborskog okruga, i konačne odluke da trasa ide dalje preko Užica, odnosno Mačkata i na dalje ka Boljarama. Zbog čega? Zbog toga što ova trasa ima, u svakom slučaju, ekonomski prihvatljivije rešenje, odnosno postoji kao prihvatljivije ekonomsko rešenje iz jednostavnog razloga što se značajno smanjuju troškovi gradnje, što se značajno smanjuje relacija kada je u pitanju dužina te trase i to je čak negde za 40 kilometara. Druge komparativne prednosti koje u svakom slučaju nameću razmišljanje i navode na zaključak da je to upravo pravo rešenje jeste činjenica da Zlatiborski okrug na neki način može biti i devastiran, imajući u vidu činjenicu da se značajni turistički potencijali koji se vezuju za turističke destinacije, poput Zlatibora, Tare, Mokre Gore i drugih nesumnjivo značajnih turističkih mesta, na taj način mogu samo još više stimulisati u pravcu pružanja što kvalitetnijih turističkih usluga.
Druga komparativna prednost nesumnjivo jeste postojanje aerodroma „Ponikve“, u koji je Vlada uložila značajna novčana sredstva kako bi ga osposobila u funkciju redovnog avio-saobraćaja, pa čak sa tendencijom i daljeg usavršavanja i dovođenja na nivo kada se i kargo letovi mogu sprovoditi upravo preko tog aerodroma, nesumnjivo sa tendencijom dalje potrebe da se ulažu novčana sredstva čak negde oko 2,4 miliona evra, kako bi se i Erbas avioni mogli manevrisati, odnosno sletati na taj aerodrom. Neuporedivo značajnije za Vladu Republike Srbije, za državu, za Srbiju bi bilo kada bi upravo ovaj aerodrom mogao imati komunikaciju i sa autoputem koji prolazi upravo trasom na koju ukazujemo.
Imajući u vidu sve ove činjenice, nesumnjivo je da upravo ovaj kraj zavređuje pažnju kada je u pitanju infrastruktura. Naravno da je Vlada prepoznala ono što je za Zlatiborski okrug značajno, a to da je u planu da će se putna mreža, kada su u pitanju autoputevi revitalizovati, odnosno da će se trasirati u nekim drugim pravcima, kao što je pravac ka Republici Srpskoj, odnosno ka Višegradu. Međutim, taj pravac je pravac koji u svakom slučaju zaobilazi neke opštine koje i te kako zahtevaju pažnju Vlade Republike Srbije, kao što su Nova Varoš, kao što je Priboj, kao što je Prijepolje, kao što su mesta koja gravitiraju ka Crnoj Gori, gde bi u svakom slučaju trasa autoputa trebala dalje da se nastavi.
Imajući u vidu da se radi o nerazvijenim opštinama, imajući u vidu da se radi o opštinama kojima je potrebno značajno ulaganje, u kojima je potreban privredni preporod kako bi se izvukli iz ogromnog fijaska, prevashodno privrednog fijaska, u smislu nedostatka privrednih potencijala koje su nekada imali, mislim da je rešenje na koje se sada kroz ovo pitanje ukazuje najbolje.
Na kraju, ovo pitanje zavređuje pažnju i značajno vremena unazad, pa stoga, smatram da bi odgovorom građanima Zlatiborskog okruga na ovo pitanje, naročito na pozitivan način, taj kraj bi dobio mnogo. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem predsedničkom kolegijumu Narodne skupštine, odnosno Kolegijumu, valjda je to zvaničan naziv, zato što smo u utorak na sastanku poslaničkog kluba SRS zaključili da pokrenemo inicijativu pred predsedničkim kolegijumom stranke, da se donese odluka da svi naši predstavnici napuste skupštinske odbore, delegacije i grupe prijateljstava, zato što nisu poštovani osnovni parlamentarni principi pri konstituisanju tih tela, principi koji su ovde izgrađivani pune dve i po decenije, što nije bilo konsultacija među šefovima poslaničkih grupa i što nije apotekarskom vagom merena proporcionalna zastupljenost raznih parlamentarnih stranaka.
Mi smatramo da još nije kasno da se te stvari isprave. Zato postavljam ovo pitanje, da ne bismo samo saopštili odjednom – mi više nećemo i gotovo. Od svih kolektivnih tela Narodne skupštine, samo je Kolegijum konstituisan na tom principu. Dakle, predsednik Skupštine je iz najveće stranke, a potpredsednici su iz skoro svih opozicionih stranaka, čak je jedna i odustala. Bilo je dogovoreno da bude zastupljena u potpredsedničko mesto, ali je sama odustala od toga.
(Saša Radulović, s mesta: Nije odustala.)
Pa, niste hteli da glasate. Ja ne znam jeste li ili niste. Dogovoreno je bilo da svi glasaju za konačno rešenje. Ko je odustao od konačnog rešenja, odustao je i od svog učešća. Nije to sada ovde poenta.
(Saša Radulović, s mesta: Pa, nemoj da pominješ.)