Dobra je prilika da u ime SRS iznesem stav povodom svih amandmana na član 1. Predloga zakona.
Mi ćemo stvarno da se nađemo u jednoj čudnoj situaciji, s obzirom da je predlagač zakona, usvojio jedan amandman na član 1. i taj amandman je praktično postao sastavni deo Predloga zakona i o njemu se ne glasa u danu za glasanje, ali onda nastaje jedan logički problem, jer ima, sigurno, još 12 amandmana, ako ne i više, sličnog ili identičnog teksta o kojima će da se glasa i onda će da se javi dilema kod onih koji će da glasaju protiv amandmana, jer onda su praktično glasali protiv nečega što je Vlada usvojila i postalo sastavni deo Predloga zakona.
Nije to prvi put da se dešava u ovoj zgradi, da znate. To je stara praksa, to je, ako mogu da kažem, stara poslovnička finta koja se stvarno i primenjuje. Ja se nisam javio zbog toga, nego sam se javio da ukažem na prednosti amandmana koji je Marko Milenković podneo u ime SRS.
Očigledno je da se javio jedan problem koji treba da se reši i u traganju kako treba da se reši taj problem pošlo se od principa da svi budu zadovoljni. Ako posmatrate ove diskusije, videćete da su svi zadovoljni, studenti zadovoljni, roditelji onako zadovoljni, ako su shvatili ovu operaciju, a najzadovoljniji profesori na državnim fakultetima, jer ovo im omogućava da još godinu dana, po ovom osnovu, malo uzmu i parice, a oni vole pare. To znate i sami. Da ne vole pare, ne bi radili na tri – četiri fakulteta. I sada, lepo su se studenti i roditelji izborili za profesore.
Ako se slažete ja bih pročitao nešto što ste vi napisali, ne vi, nego predlagač, u svom Predlogu zakona. Vidite, finansijska sredstva, koja treba da se obezbede sledeće godine i one tamo druge godine, glase ovako. Podrška radu Univerzitetu u Beogradu za profesore i njihove plate 6,7 milijardi dinara. Znači, mogu da obaraju još, imaju pare. Socijalni doprinosi milijardu i 200. Onda ovi u Novom Sadu četiri milijarde i 600 dobijaju iz budžeta Republike Srbije po osnovu ove izmene zakona, pa ovi u Kragujevcu na milijardu i 500 miliona, a tamo još nije završena afera „Indeks“, a pravi se uskoro i novi zatvor sa kapacitetom od 400 korisnika. Kragujevčani će da dobiju još po osnovu doprinosa 267 miliona. Univerzitet u Nišu dve milijarde za plate, doprinosi 340 miliona dinara. Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici za plate milijarda i 500, doprinosi 270 miliona. Državni univerzitet u Novom Sadu za plate 274 miliona, a doprinosi još oko 49 miliona. Univerzitet umetnosti za plate 794 miliona, doprinosi 142. Visoke škole za plate milijarda i 720 miliona, a za doprinose još 308 miliona. Transferi ostalim vlastima još 486 miliona. Znači, ova naša saglasnost ovde i ne potrebna svađa oko tih amandmana košta. Znači, to košta.
Da li smo ovim Predlogom zakona, koji će da se usvoji, ili ovim amandmanom rešili ono što je stvarno problem našem visokog obrazovanja? Nismo rešili. I dalje će da se štancuju diplome. Kad kažem štancuju diplome, ja moram da kažem da je sistem napravio štancanje. Zašto? Mi smo prešli na tržišnu ekonomiju. Mi smo omogućili da svakoga koga sertifikuje ministarstvo ili paradržavni organ ministarstva može da naplaćuje svoje predavanje, svoje znanje, dobija pravo da ima pečat i da štampa one diplome. Da li ste gledali Zoranu kada je pokazala Tominu diplomu? Pečati ovakvi, po 40 centimetara veliki. Čovek diplomirao. Znači, na svakom ćošku danas možete da obezbedite diplomu.
Ja sam pre tri godine bio na opštini Voždovac i snimali smo neki prilog ispred neke škole. Komšije su videle da se nešto dešava, izašle napolje, pita – šta je ovo ovde, kažem – neka škola. Da li ulazi neko ovde, kaže – pet godina niko nije ušao. Čekajte – prijemni ispiti, ono na internetu. Pustite to, nema veze.
