Nema veze, sve je u redu.
Što se tiče bolonjaca, dakle, teško je ustanoviti načelo kada se radi o produženju roka u kome nemamo dobre analize i nemamo dobre podatke. U principu, za ove studente koji sad dolaze na red, možemo za njih da kažemo da im ističe ponovo rok za završetak studija po aktuelnom zakonu. Lično mislim da treba da važi isto načelo, pošto važe i isti argumenti, što će reći da ti studenti, po meni, mogu da nastave i treba da nastave studije, naravno, bez dodatnih troškova. U tom smislu, dobar je amandman, dobra je i odluka koju smo doneli danas na Odboru za prosvetu, rešava problem tih studenata.
Ono što je možda dobro kod toga da ovaj amandman ne bude usvojen, ja to moram da kažem, jeste činjenica da ako bismo počeli praksu usvajanja amandmana i za studente po novom, kao što smo to uradili daleke 2008. godine za studente po starom, vrlo je moguće da bi, pod pritiskom sistema koji ne može da se dovoljno dobro adaptira na to da implementira odredbe, da bismo došli u situaciju da produžavamo rok i njima.
Moja poenta ovde je da studenti, oni su najmanje odgovorni, dakle, apsolutno najmanje odgovorni. Studenti ne smeju biti oštećeni u onoj meri u kojoj je sistem taj koji postavlja pravila za studente, odnosno sistem je taj koji već čitavih deset godina nije uspeo na nauči ništa na sopstvenim greškama, ja to moram da kažem. Uopšte nije važno koja je vlada bila. Mi po peti put radimo istu stvar, to znači da nismo naučili gde smo grešili u prethodne četiri. Dakle, ako nastavimo praksu, velika je verovatnoća da taj sistem neće biti dobar okvir i dobra vodilja studentima koji sada studiraju. Dakle, to je naša obaveza. Mislim i na predlagača, odnosno Ministarstvo, i na Skupštinu koja o tome raspravlja, da se stara o tome da ti zakoni budu kako treba, da bi studenti zaista mogli u okviru sistema da ostvare svoja prava, a ne da sistem praktično popušta pod pritiskom grupe pojedinaca jer nema adekvatan odgovor.
Bolonja najverovatnije nije dobro implementirana. Bolonja najverovatnije nije implementirana tako što je dobro pripremljena. Na nivou akcionih koraka, tome mogu da svedočim, Bolonja nije bila uopšte pripremljena. Ljudi su praktično bili bačeni u vatru, mislim na profesore. Među nama ima profesora, znaju kako je to izgledalo, gde su samo dobili šta treba da sprovedu. Ali, to nije važno. Ono što je sada važno jeste da se to ne ponavlja, dakle, da stvari koje se menjaju budu stvari koje su dobro pripremljene, da postoje akcioni planovi, da postoje merljive stvari i da ovim odredbama ovog zakona maksimalno učinimo što možemo da učinimo, da prikupimo podatke, ako ništa drugo.
Još jedna važna stvar jeste da se uz ove podatke koje prikupljamo eventualno u nekom periodu izvrši analiza implementacije Bolonje i njenih problema. Jer, šta slutim? Da, recimo, među studentima koji su po novom, a kojima danas verovatno nećemo produžiti rok, pošto ovaj amandman neće, pretpostavljam, biti usvojen, nije ni važno, usvojena je odluka, da među njima ima studenata koji su prešli sa starog programa na novi program i opet, dakle, praktično nastavljaju da studiraju po novom, a imali su one probleme koje su doneli sa sobom još dok su studirali po starom. Dakle, važno je da sistem funkcioniše. Važno je da se postave pravila koja su ista za sve, važno je da ta pravila budu primenjiva i važno je da studenti imaju okvir i vodilju. Hvala.
