Zahvaljujem se.
Uvažena Skupštino, ja sam takođe podnela amandman sa kojim se produžava rok i studentima magistarskih i studentima doktorskih studija, smatrajući da treba da imaju identičan tretman kao i svi ostali studenti kojima je rok istekao. Naravno, tu mislim i na studente koje ste videli, odnosno na bolonjske studente kojima je takođe rok istekao.
Kad god je rok produžavan, i to je jedini razlog zbog kog ja mogu da argumentujem produženje ovog amandmana, kad god je rok produžavan studentima osnovnih studija za po dve godine, a to se desilo četiri puta ukupno do sada, produžavan je i studentima magistarskih i doktorskih studija.
Pošto nemamo drugu informaciju od predstavnika predlagača zašto se to ne bi dogodilo ovog puta, ili zašto bi se to dogodilo ovog puta, smatram da je to dovoljno dobro obrazloženje, jer bismo napravili štetu za koju nemamo procenu, ni ako usvojimo, ni ako ne usvojimo. Dakle, nemamo celovitu informaciju od predlagača i nismo je čuli od predstavnika.
Ovaj amandman će, svesni smo toga, izvesno otvoriti mnoga pitanja, počev od toga da postoje tehnički problemi na koje je koleginica već ukazala, a to je da se mora prilagoditi član 32, samostalni član Zakona iz 2010. godine, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Međutim, to nije jedini član koji mora da se menja. Postoji još jedan član koji praktično mora da se izbriše, a to je član 128. Zakona, koji nikada nije menjan, uprkos tome što je ovo peti put da menjamo zakon i koji glasi, pročitaću jer je važno da imamo ovo u vidu – lica koja su prema propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, stekla akademski naziv magistra nauka, dakle već su stekli akademski naziv magistra nauka, mogu steći akademski naziv doktora nauka, odbranom doktorske disertacije prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, najkasnije u roku, i kaže se eksplicitno – od sedam godina od dana stupanja na snagu ovog zakona. Misli se dakle na 2005. godinu.
Taj rok je davno prošao. Ovaj zakon bi morao da bude izbrisan. Dolazi u koliziju direktno sa samostalnim članom 32. Zakona o izmenama i dopunama Zakona iz 2010. godine, koji istim ovim licima, i dodaje lica koja steknu zvanje magistra nauka, nakon stupanja na snagu zakona, a po starim propisima, da mogu da završe do 2015, 2016. godine. To bi moralo da bude usklađeno.
Osim ovog tehničkog dela, postavljaju se sledeća pitanja, vrlo važna pitanja. Hoće li se izvoditi nastava za studente magistarskih studija? Pretpostavljam da će se to ostaviti visokoškolskim ustanovama da regulišu opštim aktom. Činjenica je da studenti na to imaju pravo. Hoće li oni moći sada, i sada me molim vas pažljivo, dobro slušajte, da li će studenti koji magistriraju sada, nakon što izglasamo ovaj zakon, moći da upišu doktorske studije po starom, budući da na to takođe imaju pravo? Primera radi, postoje rokovi koji su definisani na određenim univerzitetima, koji su se vezivali za istek roka za završetak magistarskih doktorskih studija po starom, primer je univerzitet u Beogradu za koji znam, koji je definisao rok za prijavu doktorske disertacije, 30. septembar 2015. godine, dakle, godinu dana nakon isteka roka da se te studije završe.
Šta će se dogoditi sa tim rokom? I, moje pitanje je zapravo predstavniku predlagača – da li ste razmišljali o tome ko će se i kako tim rokom baviti i koje će eventualno posledice imati ako se taj rok menja, ustanovljava, ili pak nikada ne donese?
Sledeći problem koji imamo u vezi sa ovim amandmanom jeste – hoće li moći da doktoriraju po starom studenti kojima se nastavlja ovaj status i na bilo kojoj visokoškolskoj ustanovi na šta imaju pravo, ili samo na visokoškolskoj ustanovi koja danas ima akreditovane doktorske studije iz oblasti iz kojih studenti rade doktorsku disertaciju?
Konačno, i ovo je možda jedno od najvažnijih pitanja, na njemu ću se zadržati nešto malo duže, jeste – šta će se dogoditi sa studentima koji su, smatrajući da je rok za završetak doktorskih studija po starom, a to je bio 30. septembar 2015, 2016. godine, istekao, a on je de fakto istekao, upisali doktorske studije po novom, a definitivno su ih upisali, šta će se dogoditi sa tim studentima? Kako će se oni vratiti na studiranje po starom, hoće li imati pravo na to? Jer to je sada već neko stečeno pravo u koje zadiremo. Zašto zadiremo u njega? Zato što mi donosimo zakon. Dvadeset i kusur dana, nakon što je rok za završetak studija po starom istekao, dakle donosimo zakon koji po svakoj sili ima povratno dejstvo.
Mi smo probali juče u diskusiji da ukažemo na to da zakon ima povratno dejstvo, da je potrebno da neka odredba zakona, da se nekako u njemu konstatuje da zakon ima povratno dejstvo i da se onda na Skupštini, kada se o tom zakonu glasa, ustanovi opšti interes. To se nije dogodilo.
Dakle, mi iako smatramo da svim studentima treba da bude produžen rok, iz razloga što nemamo podatke, nemamo kako da zaključimo da li da bude produžen ili da ne bude produžen, nemamo slojevite podatke, ne znamo o kojim se studentima radi, ne znamo koliko je studenata, nagađamo. Ne možemo da podržimo zakon.
Ovaj amandman jeste postao sastavni deo, kao što je predsednica rekla, zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Budući da smatramo da ne sadrži odredbu povratnog dejstva, a morao bi da je sadrži, jer se tiče vremena između 30. septembra i dana u kome zakon usvajamo, praktično ovaj zakon koji usvajamo i po hitnom postupku, po našem sudu, nije ustavan i mogao bi biti oboren, tj. mogao bi biti predmet inicijativa za pokretanje pitanja ustavnosti. Zahvaljujem.