Nemojte dobacivati govorniku.
Izvolite.

Zato mi smatramo da bi trebalo da se održe novi sastanci Kolegijuma Narodne skupštine sa šefovima poslaničkih grupa, da se to pitanje razmotri. Mi ne želimo da napustimo te odbore i delegacije i grupe prijateljstava. Da se razumemo, mi želimo da ostanemo. Naš će predstavnik ostati potpredsednik Narodne skupštine, jer je tu poštovan princip, ali ukoliko se ništa neće promeniti, SRS mora da vodi računa o svom partijskom dignitetu i da kaže da neće da trpi da je isključena iz svih kombinacija rukovodećih organa, skupštinskih odbora, delegacija i grupa prijateljstava, pogotovo što je na nekim sednicama konstitutivnim na tako brutalan način sprovođena samovolja najjače političke partije, što kad bi na svaki naš protest ili primedbu mnogi poslanici iz vladajuće koalicije reagovali na brutalan način. Čak su nas negde i majmunima nazivali i govorili da smo mi ovde dovedeni da glumimo majmune.
Pa, dobro, ako majmune dovedene u Narodnu skupštinu, onda im morate dati sva prava narodnih poslanika. Onda morate biti ravnopravni sa tim majmunima, inače što ste ih dovodili. Bilo je rimskih diktatora koji su konje proglašavali za senatore, ali su se prema tim konjima senatorima svi drugi morali ophoditi sa vrhunskim poštovanjem.
Ako ste svemoćni, ako možete svakakve odluke doneti, možete i majmune dovesti u Skupštinu i to vam pravo ne sporimo, ali onda poštujte te majmune koje ste tamo doveli i shvatite da morate biti ravnopravni sa njima, u svemu.

Zahvaljujem.
Ja se iskreno nadam da nećete napustiti, poslanička grupa, ni jedan odbor, niti bilo koja druga i da dijalogom može sigurno da se dođe do rešenja, samo malo volje.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Dobro, ja očekujem pismeni odgovor.)
Nemam pismeni odgovor. Ne znam tačno o čemu se radi. Neko kaže da je poslanička Grupa prijateljstva sa Ruskom Federacijom, neko ovako, neko onako. Sešćemo da razgovaramo, da vidimo u čemu je konkretno problem i da pokušamo da rešimo. Ja sam voljna za dijalog sa svima.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Grupa prijateljstva sa Ruskom Federacijom je za nas bila kap koja je prelila čašu.)
Razumela sam. Dobro, onda ćemo razgovarati, da vidimo šta može da se uradi, ali zaista molim poslaničke grupe da ne napuštaju svoje odbore, jer odbori oslikavaju sliku parlamenta.
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)
Ne postoji replika na postavljanje pitanja. Poslovnik, izvolite, proučite.
(Saša Radulović, s mesta: Postoji 104.)
Ne, ne postoji 104.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Republika Srbija je pod strankama bivšeg režima sprovela pljačkašku privatizaciju. U tim mutnim radnjama sudelovali su neki današnji narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Među njima je i Saša Radulović, lider pokreta DJB.
Radulović je 2011. godine kao stečajni upravnik građevinskog preduzeća „Novi autoput“ milionski vredan …

Izvinite, poslaniče, samo mi recite kome je pitanje?

MUP i tužilaštvu.

Znači, ministru unutrašnjih poslova i ministarki pravde.

Tako je.
Znači, milionski vredan računovodstveni posao da kompaniji „Biznis servis“ koja je registrovana na njegovu suprugu, u kojoj je gospodin Radulović bio suvlasnik. Zbog ovakvog sukoba interesa, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika ga je kaznila sa 100.000 dinara, a Privredni sud u Beogradu dva meseca kasnije razrešio dužnosti stečajnog upravnika „Novog autoputa“.
Kada je postao ministar, Saša Radulović se nikada nije odrekao pozicije stečajnog upravnika u čak 14 firmi. To pokazuje njegov odnos prema građanima Republike Srbije i državi Srbiji. Radulović je novac iz stečajni masa isplaćivao kome je hteo, bez saglasnosti suda i bez saglasnosti države. Saša Radulović je kao stečajni upravnik razvlačio stečajne postupke i tako od firmi koje su mu poverene na upravljanje oteo, verovali ili ne, 50 miliona dinara. Prosečna naknada po stečajnom postupku iznosila je 100.000 dinara mesečno, a Radulović je kao stečajni upravnik dobio 495 mesečnih naknada. Prostom računicom, dolazimo do sume od 50 miliona dinara, koje je Radulović stavio u svoj džep.
Od 2007. godine vodio je 15 stečajnih postupaka, od kojih je okončano samo dva. Za ove poslove bilo je potrebno 20 dana, a njemu nije bilo dovoljno ni 10 meseci. Raduloviću je isplaćivano 495 mesečnih apanaža. Svojevremeno je štampa objavila njegove protivzakonite radnje, pa evo samo nekih: 13. 04. 2011. godine naslov – Saša Radulović, stečajni upravnik u 14 preduzeća, dobija mesečno 2,1 milion dinara; 14. 04. 2011. godine policija je pokrenula krivičnu prijavu protiv Saše Radulovića; 16. 04. 2011. godine u jednom listu naslov – Kada je preduzeće „Dimitrije Tucović“ palo u ruke stečajnog upravnika Saše Radulovića, radnici oterani a firme očerupane; 25. 04. 2011. godine Saša Radulović, stečajni upravnik „Delta legala“ hoće da očerupa već ojađene kupce stanova, tražeći da uplate 4,2 miliona evra da bi se dovršio objekat; 27. 04. 2011. jedan list objavio je naslov – Jedan list uhvatio stečajnog fantoma Sašu Radulovića; 31. 05. 2011. godine, list objavljuje – Raduloviću, bruku, koliko si miliona maznuo.
Poštovane dame i gospodo, evo kako se Saša Radulović bori protiv partokratije i burazersko-kumovske politokratije, jer je to bio glavni predizborni slogan njegovog „kombi pokreta“. Svoga kuma je postavio za stečajnog upravnika BIP-a. Na izbornoj listi za Skupštinu opštine Vračar, stavio je dva kuma sa svojim suprugama. Tako je stavio Ivana Kljajića i suprugu Oliveru Kljajić, kumu Ivana Kljajića, kuma Milenka Petronijevića i njegovu ženu Draganu Petronijević Babić, Srećka Babića i njegovu ženu Dunju.
Dame i gospodo, Saša Radulović je izbegao da plati porez SAD u iznosu od milion i nula šest miliona dolara i na taj način osramotio ovaj visoki dom, jer je to nezamislivo za jednog narodnog poslanika. Evo, ja posedujem dokument od 6. 10. 2016. godine, u kome stoji dug od jedan nula šest miliona dolara. Ako ima bar malo poslaničkog morala, pozivam ga da podnese ostavku. Ovaj dokument poseduje i njegova stranka, zbog čega mu traži ostavku.
Na kraju, postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova – ima li elemenata krivičnog dela u stečajnim rabotama Saše Radulovića?